Uličarske priče Uličnog Muzičara !

[Ulični Muzičar]

ovo je stara "taze" priča (od pre mesec dana) !
još 3-4 i završavam !

ona predhodna je bila "taze" !







DAN JE BIO PREDIVAN , ALI ... JA SAM BIO malo NERVOZAN !



Volim da pre posla odspavam malo . Da akumuliram energiju ...
Ali danas , kada sam se probudio , osećao sam se još umornije nego pre spavanja !
Lep dan , inače , ali ...
ja podjem da sviram malo „raštimovan“ (u glavi) ...


Da ne bi bilo samo to :
1. Neki tip (kolega) mi je bio zauzeo mesto na kome sam planirao da sviram večeras (pa sam MORAO da se zadovoljim "pozicijom B" ...)
2. Taman počnem da sviram – shvatim da sam zaboravio da malo isečem nokte *... smetaju mi , al’ ... ko da sad seče nokte na ulici ...
3. Gitare mi nisu perfektno naštimovane ... ali (mislim ja) ... dobro , izguraću nekako ...
pa ću da ih na kraju naštimujem – da za sutra budu o.k.
4. Odma’ da kažem da je u toku štimovanja (po završetku svirke) baterija na štimeru „crkla“ , a rezerna (ona što može da se puni) je bila prazna (dugo je nisam punio)
tako da ... moram sutra , pre svirke , da se naštimujem ... a to će biti mučenje , pošto se *pri dnevnom svetlu (još će biti sunca) *slabo vidi (!)
to jest , te male crvene sijalice - slabo se vide ...

Svirao sam tako , a bio sam skroz „down“ ...
I slabo mi i išlo ...
Niti para , niti materijala za napraviti priču ...

Jedno sat i po (otprilike) sam se mučio tako ,
a , onda (postepeno) mi se „ovce vrate“ (i „budu sve na broju“)
i tako ... „sa svim ovcama na broju“ sam zaradio za pola sata isto koliko i bez njih za - sat i po ...

To me je podsetilo da ...
Izgleda možda neverovatno , ali ...
Kada je meni lepo dok sviram – obavezno dobro i zaradim !
Čudno , ali – ISTINITO !

Desi se , tako ... jednom u 10 dana (ako sviram svaki dan !) da mi dodju neke „lutke“ ... (ili bube ...)
I to ne mora da bude celo veče ...
Obično se desi pred kraj svirke.
ili nekada , kada postoje svi uslovi (umor, neki problemi ...) da sviram preko volje – desi se neko čudo i , u stvari – lepo mi bude dok sviram !
tada mi nije ni važno koliko ću da zaradim ... ali , kao za nagradu – obavezno bude dobar „pazar“ !

Ja razumem muzičare koji sviraju pred puno ljudi , na koncertima , kada kažu da *„publiku ne možeš prevariti“
Stvarno se oseti kada neko svira iz zadovoljstva *...
Ali , menii je čudno da to funkcioniše i na ulici ...
Mislim , to su samo slučajni prolaznici koji ... prolaze ... nisu došli zbog mene !

Jednom mi je prišao neki momak (17-18 godina ...) *... sa još jednim drugom ...
Zatražio mi da mu odsviram nešto ... za oca koga je nedavno izgubio (poginuo , čini mi se ....)
Ja ga pitam ... šta da sviram , a on kaže da mogu ono što ja hoću ... ali , da to bude za njegovog ćaleta !
Da ga utešim , ja mu kažem da sam i ja izgubio majku ( ... naredne godine „otišao“ je i moj otac ... btw ... )
Pa , kao , eto , sviraću za njih ...
Oni su seli tu kraj mene ...
Svirao sam „adagio“ od Albinoni-ja ...
E ... sad je to teško objasniti .... ne postoje reči ...
Uglavnom ...
Ja sam se bio naježio ...
Sviram i *... vidim dlačice na rukama kako su „skočile“ ...
... i ... to traje ... nije to kao kad ti se koža naježi na trenutak ...
Dodje mi *da i tim momcima kažem da mi pogledaju ruke ...
Ali , nije bio momenat ...
momak je bio plakao ... onako jako ...
a, drug ga je smirivao ...

...

[Ulični Muzičar]

baterija ... lepa , a ?

[shown]

kralju,radi nešto ,prođe ti život..

[Op3r4t0r]

kralju,radi nešto ,prođe ti život..

[Ulični Muzičar]

i ovo je starije (10-tak dana posle predhodnog teksta ...)




AH , TAJ ALBINONI ...

Posle one priče o albinonijevom adagio-u , nije mi se dalo pisati ...
Mislim da je to bila naj-priča do sada ...
Dok sam je pisao , ponovo me je bila drmala „struja“ ...
Nisam umeo da iskažem rečima ono što sam hteo reći , ali ...
Možda je i bolje ispalo (nekad previše priče zna da pokvari stvar!)

Na nekim forumima je bilo lepih reakcija , na nekim ih nije uopšte ni bilo , (imam ovakvu temu na puno foruma)
Ali , meni je dovoljno da znam da je bilo par ljudi koji su se „naježili“ dok su čitali tu poslednju priču !

Narednog dana sam bio malo pod utiscima ...
Počeo sam svirku upravo sa adagio-m ... neizbežno je bilo ...
(inače imam neki svoj red ... repertoarski)
I , posle samo 7-8 sekundi desila se prva „uplata“ ,
A do kraja (adagio sviram oko 4 minuta) ukupno 4 (uplate)...
Što nije normalno ... po toj stopi bi bilo 60 ubacivanja (u koferče) za 1 sat ...
Bilo bi previše ...
Al’ lepo sam svirao taj adagio toga dana ...
Uzgred ... posle njega sam na narednu uplatu čekao ... 11 minuta (!)
Imam sat na gitari ...

Da ...
Uopšte ne sviram po notama taj adagio , kao i ostale stvari iz repertoara !
Onako ... malo je tačno , malo nije ,malo ubacujem svoje ...
------------------------------------------------------------------

video sam toga dana (nedelja) „soldžer of fortjun“ –a ... jednog poznanika sa kraja devedesetih

------------------------------------------------------------------

opet mi je neko ponudio travu ....
vozi čovek bicikl i ... puši travu !
nije li to opasno ?
mislim , nisam stručnjak ...

------------------------------------------------------------------


Dava stara drinkera (imaju po 55 godina , otprilike) su sedeli na dvadesetak metara ...
Stigli su tamo kad sam i ja (počeo da sviram)
Posle jedno ... sat i po , dolazi prvi , ubacuje pare i kaže da je to od njegovog druga (drinker B )
Kasnije dolazi taj drugi i ubacuje pare (pošto nisam uzeo 2 cigarete kojima me je najpre ponudio)
I kaže da je to ... od druga (drinker A)
He , he ...
Tako je ispalo , ne verujem da su se dogovarali ...
Bili su „uradjeni“ previše !

Posle , dok sam svirao „wind of change“ , prišli su obojica ...

Pustio sam ih da mi pričaju malo ...
Da bih skupljao materijal za svoje pisanje !
Sad sam „pisac“ i malo sam profesionalno deformisan ... he he ...
sigurno i pravi pisci pokušavaju da iskoriste sve što čuju , pročitaju ...
ranije nisam stimulisao ljude na predugačke razgovore jer ...
kod mene je baš ... vreme = novac !
ako me neko zadrži u ćaskanju 5-6 minuta , recimo - ja znam koliko me je to (otprilike) koštalo ...
1 sat (60 min.) : 10 ... (t.j. zarada za 1 sat ... )
Inače , ništa posebno zanimljivo mi nisu ispričali ...
Jedan od njih ima brata , koji je (kada je bio mlad) svirao Hendriksa po 8 sati dnevno ...
Sada daje časove gitare ...

[Ulični Muzičar]

[Ulični Muzičar]

MUZIČAR ... ŽALIM SLUČAJ AL' ... MNOGO MI SE BIO JEO KUKURUZ !


„taze“ dogadjaji (od sinoć) :

1.
Neki tip je navalio da me slika (fotografiše) , k’o što se povremeno dešava ...
Al’ ja sam ga malo zeznuo !
Sve vreme sam gledao u gitaru (znači glava okrenuta na dole) , tako da ... he he ...
Sve će mu fotografije biti iste ...


2.
Jedan drugi tip stao da me sluša – to je o.k.
Al’ nije o.k. to što nije prestao da gricka semenke i da mi pravi djubre ispred „radnje“ ...
To me mnogo nervira ! (nekad im i kažem ... pošto se dešava to ...)
Jednom su neki tipovi jeli nešto i , pošto su bili tik uz moje pojačalo , počela je da kaplje masnoća iz tog što su bili jeli ...
I danas , kao uspomena , stoji masna mrlja na tananom najlonu koji (ispod metalnog „rupičastog“ poklopca) štiti zvučnik od prašine ...
Ovoga sa semenkama sam danas hteo da „oteram“ tako što sam prestao da sviram (obično to upali ... )
Kao , nešto čačkam oko gitare ...
Ali , on je , na zahtev svoje devojke , ubacio prvo pare ... i tek onda otiš’o ...
Fala mu ...
P.S. pre početka svirke uvek malo „pometem“ ispred svoje „radnje“ !
odšutiram pikavce i tako to ...
a , stvari postavim u perfektnom rasporedu !
kada sviram više puta na istom mestu – obavezno na POTPUNO isto mesto stavim ranac , pojačalo , kofer ...


3.
neki klinac (deca , šta ćeš ...) mi malo , udarcem nogom , pomeri koferčić (što služi kao „kasa“)
Majka ga pita , kao , zar ne gleda kuda ide ...
A , meni ništa ... (izvinjenje , na primer ...)
Ali , to nije strašno !
Dešava se da mi i odrasli nagaze , šutnu , to moje koferče (obično njega) , i ni ne pogledaju me , a , kamo li da se izvine ...
A , baš bih voleo da vidim kako bi reagovali kada bih ja prošao pored njihovog radnog mesta i gurnuo im nogom nešto ...
Mislim , hoću reći ... ja jesam na ulici i može da se desi da me neko ne primeti ... al’ izviniti se – nije valjda tol’ko teško !
Inače , predhodno koferče je par puta bilo i pregaženo automobilom ... muvaju se ljudi kolima i po pešačkim zonama !


4.
Video sam nekog dečka kako je stavio prednji točak od bicikla na skejt , pa tako vozi ...
Eto rešenja kako transportovati skejtbord do kuće , a da obe ruke ostanu slobodne !
Izvinjavam se ...
Ovo nema veze sa mnom ...


5.
Prolaze neke starije žene ... ili mladje babe , kako vam draže ...
čet’ri – pet komada ...
Zastanu ...
Neke od njih mi ubace nešto (nisam baš brojao koliko njih ...)
Al’ jedna se mučila da iskopa pare iz novčanika ...
I na kraju reče svojim „drugaricama“ , al’ , onako , malo glasnije - da bih i ja čuo :
„Nemam ništa sitno ! Imala sam , ali sam dala onome za kukuruz !“
Ja posle razmišljam ...
Možda je trebalo da pitam gospodju kod kog prodavca tačno je kupila taj svoj kukuruz ...
... da idem da zahtevam odštetu !
Pa , nije li me direktno oštetio , a ?
Zbog njega mi je sinoć zarada bila manja !
Da bog da ... da drugi put neko ubaci svu sitninu kod mene , pa da nema posle za kukuruz !!!
Ali ... kad treba da se pojede nešto – ljudi daju i krupnjiji novac ! ... pa , posle , ono ... kusur ...

A , i meni se dešava da mi traže kusur ... he he ...
Dobro , simpatično mi je to , stvarno !
Znači da im je baš stalo da me „počaste“ ... kad ih nije blam da traže kusur (a , eto , nemaju dovoljno sitnu monetu)
Ono ... ubace 2 evra , a traže 1 nazad ... (ili od 1evra – traže 50 centi „kusur“)
Neki i sami to obave ... da ja ne moram da prekidam sviranje !
Jedino je smešno kada neko pokuša da , u ime kusura , uzme baš neki od onih novčića što stoje zalepljeni za dno kofera (služe kao „mamac“)

A , znate’l za ono kad je ...
Jedna žena , jednom , ubacila 2 evra , a tražila je da joj vratim ... 1 evro i 90 centi ... ha ha ...
’oću da kažem ... fala na 10 centi , al’ dok sam joj ja brojao kusur ... bolje da sam nastavio da sviram ...
Misi’m , možda bi neko ubacio 20 centi ...

Kada smo već kod 20 centi ...
Jednom je jedna cigančica ubacila 20 centi ...
U stvari prvo me pitala dal’ ih hoću ... he he ...
Ja sam bio samo slegnuo ramenima (glupo pitanje ... al’ dobro , klinka je bila ...)
Ali , posle jedno dva’es minuta , ona se vratila da ih zatraži nazad ... bila se predomislila ...
Trebalo je da joj naplatim proviziju .. he he ...

[Ulični Muzičar]

Ej , muzičar ... da nisi ti slučajno crnac ?



Ma , ne ... šalim se ... nije me tako pitao !

Nakon što je ubacio lovu u koferčić , pita mene neki tip : „Jurop?“
Ja se trgnem malo , prestanem da sviram ...
Kao ... „a ?“ ( više pokretom glave , nego što sam baš izgovorio to „a“ ... )
„Europe?“ ... (t.j. „Jurop?“) – ponovo će on ...
Ja ga ( onako belo ) gledam ... kao ... šta me ovaj sad pita dal’ sam iz Evrope
Kakvo mu je to pitanje ... neobično ...
„Jurop?“
„ne, nego sam afrički crnac (al’ ne znam šta mi je danas)“ ... mislim ja u sebi ...
„Jurop? ... Santana ...?“ – on ...
„Aaaa....“ ... konačno ja ukapiram
„Da , da ...“ (al’ to „da“ - na engleskom !)

I kažem mu ja da sam mislio da me pita da li sam iz Evrope ... he he ...

Da ... bio sam svirao „Europe“ od Santane , al’ su mi misli bile odlutale ...
Ko zna o čemu sam bio razmišljao ...
A , i ... bio je već kraj ...
mislim , na kraju (posle onih prepoznatljivih delova „Evrope“) malo se zezam na „zadate akorde“ (improvizujem , jel’te ...)
to mi je olakšavajuća okolnost ...






p.s. još jedna priča i dostig'o sam ostale forume , pa nastavljam paralelno !

[Ulični Muzičar]

UPALJAČ , PATIKE , MENUET , DŽOINT I MILICIJA



Imaju ljudi običaj da me posmatraju dok nameštam gitaru , pojačalo i ostale stvari ...
Sinoć ...
Tek sam se pripremao za start , a , vidim prilazi neki stariji čovek ...
Mislim ... sad će da me pita nešto u vezi gitare
(obično pitaju kako mi se zove instrument , pošto nisu nikada videli dve spojene gitare ...)
Al’ , čikica me pita ... da li imam upaljač ... he he ...

To me podsetilo na ...
Prilazi mi neki engleski turista (momak) , prekida me u sred svirke (to ne volim nikako !)
kaže : „very beautiful ... ... “
Ja mislim sad će da kaže da mi je lepa gitara , da lepo sviram ... ...
A , on ... svidjaju mu se moje patike ... he he ...
Pita koji je to model ...
A , model je bio UNIVERZAL (Planika , Slovenačka) ... to nema kod njih ...
Bilo je to pre 5-6 godina ...

A , prošle godine me isto neki „žuti“ (englez , skandinavac ... ko zna ...) pita za patike ...
Gde sam ih kupio , koliko koštaju ...
He he ... ja mu objasnim
Kina , brate ... 10 evra ...
A , on reče da ipak nisu loše , bez obzira što su kineske ...

Da ... samo treba da menjaš čarape dva puta dnevno ...


Nego , ništa sladje nego kad sviram nešto svoje , a ljudi plaćaju !
Juče sam , po prvi put u ovoj godini , svirao neke svoje menuete (3 komada) ...


Sinoć ...
Neki tip je sedeo iza mene ... dobro ne preblizu (inače bi me i to nerviralo) - na nekoliko metara razdaljine ...
Slušao je jedno 20 minuta i ... „kulirao“
Kad je dovoljno „iskulirao“ dodje i reče :
„lepo sviraš , brate !“
I ... ponudi mi džoint (sam je jedan već „duvao“)
Ja se zahvalih i rekoh da ne bih ...
On ode , ja ostah ...
i mislim ... pa , ovom bi se činilo da lepo sviram čak i da sam odsvirao ... "mali mrav"



Dopuna za tekst o policajcima : (grozni nem. policajci)

1995. u Budvi je jedan MILICAJAC NOGOM ZATVORIO MOJ KOFER (za pare) , pošto ...
bilo je prošlo 12 sati (ponoć) a ...
muzika može da svira (po kafićima) samo do tada ! .... znači - isto i ja !
da bi mogli ljudi na miru da spavaju !
bez obzira što sam svirao kod onog velikog zvona ... znači najbliža kuća (ili zgrada ...) je na par stotina metara ... (plus - ja okrenut prema moru ...)

[Ulični Muzičar]

E , NEDAM TI SVOJU GITAR(IC)U !



Neki teča me pita nešto u vezi gitare , koji štim koristim ...
Pa , kad je video da sam ljubazan , pita me da li bi mu dao da i on malo svira .
Ja mu kažem : „prijatelju , ja ovo što radim ... to je meni posao !“
A , on : „nema problema , ja ću da sviram , a , pare će da idu tebi ...“
Naravno da nije bilo ništa od toga !
Zamalo da mi zatraži i da ih (njega i njegovog druga) slikam !
Ali , naišle su neke devojke , pa su njih pitali .
Ali , i toga je bilo ! Da , da ...
Bio neki spomenik u blizini , pa me jedna gospodja fino zamolila ... ako bih mogao da je fotografišem , al’ da se vidi i spomenik !
Naravno da nisam , iz protesta prema neobzirnosti !
Ona je pokušala da se opravda time što i nije bilo mnogo prolaznika ,
Pa , kao , neću mnogo da izgubim ... (?)
A , i ona da ne čeka da neko naidje !
’de mene nadje ...

Nekad se mučim da razumem ... kako ljudima pada na pamet da mi traže da sviraju ?
Vide da „radim“ , da sviram za pare ...
al’, izgleda , nije ih briga , ne razmišljaju mnogo da li je meni vreme=novac , ili nije ...
’Oće malo da pokažu kako znaju i oni da sviraju !
Nekada sam i davao , ali , već odavno – NE ! Nema više ...
Sada , kada mi traže , ja njih pitam da li imaju kod kuće gitaru.
Pa , kada potvrdno odgovore (a , to je skoro sigurna stvar) , ja onda pitam :
„pa , zašto onda tražiš od mene ?“ ... he he ...
I nemaju odgovor – uhvatim ih na brzinu ...

[andolC]

staro je pravilo, zenu i gitaru nedaj nikome
sta slusas od muzike stari? kakava je tvoj stav prema narodnjacima (etno), znaci ne turbofolk, pozz

[Ulični Muzičar]

staro je pravilo, zenu i gitaru nedaj nikome
sta slusas od muzike stari? kakava je tvoj stav prema narodnjacima (etno), znaci ne turbofolk, pozz

i CD , i knigu ...
ranije LP , da se ne izgrebe !

Da , jedino turbo-folk ne podnosim!
mada narodnu muziku ,generalno, ne slušam ... ali , nemam baš ništa protiv !

slušam :
od "leb i sol" do Baha !

(da ne kažem "od Silvane do Nirvane")

pozdrav ...

[Ulični Muzičar]

i ovo je Germany 1991.

[andolC]

jesi li svirao mozda prije par godina u mostaru?

[Ulični Muzičar]

jesi li svirao mozda prije par godina u mostaru?

nisam

jel' ima uličnih i tamo ?

[andolC]

jesi li svirao mozda prije par godina u mostaru?

nisam

jel' ima uličnih i tamo ?

bio je jedan, proslo i pretproslo ljeto, neznam odakle je lik...

[Ulični Muzičar]

http://en.tackfilm.se/?id=1266004605014RA34

http://en.tackfilm.se/?id=1266005041592RA80

[Ulični Muzičar]

evo i gitare ...
http://slike.hr/slike/capturejjjjhgjhjh_617ed.jpg.html


i još jednom :

http://slike.hr/slike/o_07496.jpg.html

[Ulični Muzičar]

sa ""www.dw-world.de""





Nije lako biti ulični muzičar
Ko u minhenskoj pešačkoj zoni želi da svira mora najpre da dobije posebnu dozvolu. U otmenom delu grada sa skupim radnjama, u koje zalaze uglavnom platežni kupci, ulični muzičari moraju da prođu posebnu audiciju.

Na audiciji se proverava ne samo umeće, već i izgled, nastup i ponašanje umetnika. Konkurencija je velika, a onome ko prođe audiciju smeši se dobra zarada. Dozvolu izdaje Albert Ditrih. On vodi audiciju za ulične svirače.

- „Stvarno očekujete od mene da sviram na kiši?“, pita jedna kandidatkinja.

- „Ne, ne, tu unutra“, odgovara Albert Ditrih.

Ruskinja Olga mora da dâ sve od sebe.

„Gradonačelnik je bio jasan. On smatra da pešačka zona u Minhenu mora biti na određenom nivou. Tu su fine radnje i muzičari moraju biti na tom istom nivou", pojašnjava Albert.

Interesovanje muzičara je veliko, ali samo deset dnevno sme da nastupi pred publikom. Zanimljivo je da sam Albert Ditrih ne svira nikakav instrument; prilikom izbora kandidata na audiciji, oslanja se na sluh.

Olga je po svemu sudeći „prošla“.

„Zaista je bilo super. Primetio sam manju grešku, ali to nije ništa strašno. Na ulici je važno da svakih sat vremena menjaš lokaciju, mislim da tu neće biti nikakvih problema", kaže Albert.

I Angel prolazi audiciju

Sledeći kandidat je Angel. On svira bugarsku etno-muziku. U minhenskoj pešačkoj zoni mogu da nastupaju samo iskusni muzičari.

- „Možete li odsvirati još nešto, neku drugu melodiju?"

Angel prelazi na klasičnu muziku. Albert je zadovoljan i daje mu prolaznu ocenu.

Nakon audicije sledi obilazak terena. Albert, gospodar licenci, proverava da li je sve u redu; pravila se moraju poštovati. „Ko predugo svira, ima pogrešan instrument, ili nema odgovarajuću dozvolu - taj odmah leti."

Kazne dostižu sume i do 1000 evra.

Za Olgu se sviranje u pešačkoj zoni isplatilo: „U redu je da neko o tome odlučuje, to je zanimanje kao i svako drugo, potrebni su kriterijumi, neka garancija kvaliteta - pravila, ko gde sme da svira."

U elitnom Minhenu ne može baš svako sve. Ali, za sada je, pod bavarskim nebom, svet još uvek u redu – pa čak i akustički.


sa ""www.dw-world.de""

[Ulični Muzičar]

Washington, DC,

Stanica metroa, hladnog januarskog jutra 2007.g.
Čovek na violini svira Bachovo delo nekih 45 minuta.
Za to vreme, približno 2.000 ljudi prodje kroz stanicu, većina na svom putu ka poslu.



3 minuta nakon što je počeo sviranje, sredovečan čovek primećuje muzičara koji svira.
On usporava korake, zaustavlja se par sekundi, a zatim žurno odlazi svojim poslom.

4 minute kasnije:
Violinista prima svoj prvi dolar: žena baca novčić u šešir, i bez zastajkivanja, nastavlja hod.

6 minuta kasnije:
Mladi čovek se naginje preko ograde da ga čuje, zatim pogleda na ručni sat i nastavlja žureći.

10 minuta kasnije:
3-o godišnji dečak se zaustavlja ali ga majka odvlači žureći. Klinac zastaje da ponovno pogleda violinistu,
ali ga majka vuče i oboje odlaze žureći. Nekolicina druge dece je pokazala interesovanje.
Svaki roditelj, bez izuzetka, je prisilio svoje dete da produži.

45 minute kasnije:
Violinista svira bez prestanka. Samo 6 ljudi se zaustavilo i kratko slušalo. Nekih 20-ak ljudi su dali novac,
ali su produžili bez zaustavljanja. Svirač je sakupio ukupno $32.

1 sat kasnije:
Muzičar završava svirku i nastaje tišina, što takođe niko ne primećuje.
Niko ne aplaudira, niko ne daje bilo kakvo priznanje.

Prava istina:
Niko nije znao da je muzičar u stvari bio Joshua Bell, jedan od najvećih današnjih violinista.
Svirao je jedan od najtežih komada ikad napisanih, na violini vrednoj $3.5 miliona dolara.
Samo dva dana pre ovoga Joshua Bell je rasprodao koncertnu salu u Bostonu gde je prosečna karta bila $100.

Ovo je istinita priča. Inkognito svirku Joshue Bella na stanici metroa je organizovao Washington Post
kao deo sociološkog eksperimenta o percepciji, ukusu i ljudskim prioritetima.

Postavlja se pitanje:

"Da li u uobičajenom okruženju, u nezgodno vreme, uopšte prepoznajemo lepotu?
Prepoznajemo li talenat u neočekivanom kontekstu?
Koliko snobova ima među nama koji idu na koncert plaćajući preskupe karte, a to isto ne prepoznaje na ulici?"
Čemu umetnost? ...


i video ...

http://www.youtube.com/watch?v=IMyXfdk_ ... r_embedded

[Ulični Muzičar]

Bratislava 1992.

[Ulični Muzičar]

pojačalo :

http://slike.hr/slike/tx1503_1d88b.jpg.htm

[Ulični Muzičar]

e , 'oće li neko da budemo prijatelji na FB ?

imam jedan nalog za internet-drugare !

aj , pozovite me ...

http://www.facebook.com/profile.php?id=100000430877294


(Ulični Muzičar)

[Edin H.]

Washington, DC,

Stanica metroa, hladnog januarskog jutra 2007.g.
Čovek na violini svira Bachovo delo nekih 45 minuta.
Za to vreme, približno 2.000 ljudi prodje kroz stanicu, većina na svom putu ka poslu.



3 minuta nakon što je počeo sviranje, sredovečan čovek primećuje muzičara koji svira.
On usporava korake, zaustavlja se par sekundi, a zatim žurno odlazi svojim poslom.

4 minute kasnije:
Violinista prima svoj prvi dolar: žena baca novčić u šešir, i bez zastajkivanja, nastavlja hod.

6 minuta kasnije:
Mladi čovek se naginje preko ograde da ga čuje, zatim pogleda na ručni sat i nastavlja žureći.

10 minuta kasnije:
3-o godišnji dečak se zaustavlja ali ga majka odvlači žureći. Klinac zastaje da ponovno pogleda violinistu,
ali ga majka vuče i oboje odlaze žureći. Nekolicina druge dece je pokazala interesovanje.
Svaki roditelj, bez izuzetka, je prisilio svoje dete da produži.

45 minute kasnije:
Violinista svira bez prestanka. Samo 6 ljudi se zaustavilo i kratko slušalo. Nekih 20-ak ljudi su dali novac,
ali su produžili bez zaustavljanja. Svirač je sakupio ukupno $32.

1 sat kasnije:
Muzičar završava svirku i nastaje tišina, što takođe niko ne primećuje.
Niko ne aplaudira, niko ne daje bilo kakvo priznanje.

Prava istina:
Niko nije znao da je muzičar u stvari bio Joshua Bell, jedan od najvećih današnjih violinista.
Svirao je jedan od najtežih komada ikad napisanih, na violini vrednoj $3.5 miliona dolara.
Samo dva dana pre ovoga Joshua Bell je rasprodao koncertnu salu u Bostonu gde je prosečna karta bila $100.

Ovo je istinita priča. Inkognito svirku Joshue Bella na stanici metroa je organizovao Washington Post
kao deo sociološkog eksperimenta o percepciji, ukusu i ljudskim prioritetima.

Postavlja se pitanje:

"Da li u uobičajenom okruženju, u nezgodno vreme, uopšte prepoznajemo lepotu?

Ovo si stvarno dobro iskopao
Prepoznajemo li talenat u neočekivanom kontekstu?
Koliko snobova ima među nama koji idu na koncert plaćajući preskupe karte, a to isto ne prepoznaje na ulici?"
Čemu umetnost? ...


i video ...

http://www.youtube.com/watch?v=IMyXfdk_ ... r_embedded

[Ulični Muzičar]

BG 1991.