Forum Klix.ba

dallton wrote:evo ga jos bolji izvor zagrebacki vjesnik...

KAKAV MIRAZ SRBIJA SPREMA
Ima li Beograd, sem plana A, po kome su rešavanje statusa Kosova i Metohije i evropske integracije dva odvojena procesa, i rezervne planove
Stipe Mesić će u januaru, na srpski Božić, posetiti Kosovo. Hrvatski lider, kome u februaru ističe decenijski mandat arhitekte razbijanja SFRJ i promotora novih odnosa u regionu, tako će na licu mesta, kao prvi lider regiona koji dolazi u Prištinu, poželeti da pokaže da Balkanu predstoji proces koji je nazvao „dekosovizacijom”.
Srpski lideri će nedvojbeno, uz dosta povoda, biti iritirani. Preti zahlađenje odnosa sa Zagrebom, ionako teško pritisnutim nedavnom istorijom.
Neka ide do đavola Mesićevo regionalno mesijanstvo odrađivano uz pomoć tevtonskih saveznika i njegovo podučavanje Srba kako da se ponašaju prema Kosovu i Republici Srpskoj, ali više me muči kako ćemo mi sami odgovarati na izazove.
Pošto smo primili dva novogodišnja poklona – skidanje sa „bele šengenske” liste i deblokadu Prelaznog sporazuma – poslovično smo skloni zaključku da je lavovski deo posla obavljen.
Otvorena je licitacija da li kandidaturu za članstvo u EU podneti odmah ili sad. Onda je, u skladu sa vremenskim prilikama, šef holandske diplomatije morao da nas ohladi i podseti da sledi revizija u junu. Isporučenje one dvojice Hagu ostaje uslov nad uslovima. Nema indulgencija (oprosta). Korak po korak.
Šta će u vezi sa tim uraditi Rasim Ljajić ne znam. Po kalendaru koji je sam dao, njemu je ostalo tek 11 dana. Koliko je ostalo svima nama takođe ne znam, ali znam da su dobri odnosi i saradnja sa susedima jedan od koraka koji slede.
Dakle moje je pitanje da li će i „najproevropejskija vlast” u Beogradu nastaviti da brani Koštuničino nasleđe pokazujući prkosno na šta je sve spremna u odbrani Kosova?
Odnosi u regionu visoko su kotirani na listi zahteva koje EU postavlja svakom kandidatu za članstvo. Radi se pre svega o političkoj normalizaciji koja bi bila garant da na Balkanu ponovo ne dođe do pucanja.
Naravno da Srbija želi suverenu politiku i da ne dopušta da joj bilo ko drži lekcije. To i nije ambicija EU: „Nije na nama da govorimo predsedniku Tadiću šta da radi”, izjavio je u Briselu Havijer Solana posle septembarskog susreta sa srpskom delegacijom. „On je predsednik države koja želi članstvo u EU i siguran sam da zna šta treba da uradi da bi ostvario taj cilj”.
Bilo bi Tadiću jednostavno kada bi unija u 27 glasova čvrsto stajala iza uveravanja da Kosovo nema veze sa procesima integracije, da su to dva odvojena toka. Šta je sa izjavom šefa francuske diplomatije koji smatra da kosovska inicijativa Srbije u UN i evropske integracije nisu saglasni?
Znam da volimo da ignorišemo stavove koji nam se ne dopadaju, ali Evropljani mogu sebi da dopuste luksuz da zbog Kosova budu podeljeni. Porodične rasprave. To ne znači da će odustati od zahteva da Srbija ima dobre odnose sa svim svojim susedima. Davno je rečeno da EU ne želi člana koji će u miraz doneti tenzije.
Ko garantuje da posle haškog uslova neće uslediti formulacija: regulišite odnose sa Kosovom. Ne dopada nam se nedefinisan status između diplomatskog nepriznavanja i praktičnog ignorisanja.
Ima li Beograd, sem plana A, po kome su rešavanje statusa Kosova i Metohije i evropske integracije dva odvojena procesa, i rezervne planove?
Da ne okolišam: da li smo zbog „najsvetije srpske reči” spremni da se odreknemo strateški definisanog prioriteta – ulaska u EU? Pošto se najveći broj političara svih boja populistički saglasio da postane talac kosovskog pitanja, odgovor je uglavom poznat. Ne, Srbija „nikad neće” prihvatiti nezavisnost svoje južne provincije. Makar i po cenu evropskih integracija.
Branioci ove teze već imaju spremno referendumsko pitanje: Da li ste spremni da se odreknete dela srpske teritorije? Ogromna većina odgovorila bi odrično.
A šta ako bi se pitanje preformulisalo: Da li ste spremni da se odreknete dela srpske teritorije, pomažući na sve načine Srbima na Kosovu i Metohiji, u zamenu za dugoročni mir, stabilnost i prosperitet regiona i za brz ulazak Srbije u evropske integracije?
Tvrdim da bi ista ona ogromna većina bila „za”. Štitili bi interese Srba kao što pomažemo Srbima u Republici Srpskoj. I ništa ne fali što je priznajemo kao suverenu državu u našem susedstvu.
Pošto gotovo niko nije spreman na takvu formulaciju, time smo sebi navukli obavezu da na odnose sa susedima gledamo gotovo isključivo kroz jednostranu prizmu njihovog stava prema Kosovu.
Znamo kako stvari stoje sa Crnom Gorom i Makedonijom. Otkako su Podgorica i Skoplje priznali Prištinu teško je govoriti o saradnji suseda, ne barem u ravni diplomatije. Slovencima je nekako oprošteno. Hrvati se odavno smatraju akterom zavere sa Mesićevim pečatom ispod.
Sa Bosnom je druga priča. Ne tiče se Kosova, ali ispada da odnos Beograda prema susedu preko Drine danas predstavlja najozbiljniji test srpske diplomatske umešnosti.
Svesna da je dejtonska Bosna java koja je zaustavila rat, međunarodna zajednica od Beograda očekuje „konstruktivnu ulogu”, sličnu onoj koja će se tražiti i oko Kosova. Šta to znači?
Znači da Srbija, koja u relevantnim spoljnim vizurama drži „daljinski upravljač” odlučivanja u Banjaluci, obuzda nacionalizam bosanskih Srba oličen likom i delom Milorada Dodika. Nije slučajno Vuk Jeremić za Vašington putovao preko – Sarajeva.
Pošto je uvideo da „projekat Bosna” ne ide u željenom pravcu, zapadni svet sada pokušava da vruć bosanski krompir što pre ubaci u NATO i EU, pa neka u Briselu vide šta će. Zar isto neće važiti i za Kosovo?
Sve to podrazumeva pomoć Srbije. Tim više što se ona sama, ničim izazvano, isturila kao „lider regiona” i tako – rekao bih iz nehata – prihvatila i najveću odgovornost za ono što se oko nas događa.
Ako nam sutra neizbežno na dnevni red donosi „normalizaciju” sa Kosovom, danas se Beogradu otvaraju šanse. Teško da će me neko razuveriti da postavljanje Srbije na „belu šengensku” listu i deblokada Prelaznog sporazuma nemaju nikakve veze sa očekivanjem međunarodne zajednice da Srbija bude „konstruktivna” u rešavanju bosanskih problema.
Da ne pominjem da bi ulazak u NATO prekodrinskih Srba olakšao posao beogradskim entuzijastima uključivanja u zapadnu vojnu alijansu.
Tako se vraćamo na početno pitanje: da li je Srbija kvalitet odnosa u regionu i priželjkivanu dobrosusedsku saradnju, koju očekuje EU, spremna da stavi na kosovski oltar ili će Beograd svoje procene budućnosti zasnivati samo na parametrima koji se isključivo tiču „otetog dela naše svete zemlje”?
To pitanje, javno, još nije došlo na dnevni red, ali siguran sam da ga nećemo izbeći. Imamo li odgovore koji se ne svode samo na „Srbija nikada neće...”?
Mesić u Prištini dokazuje da su rupe prošlosti po kojoj kopamo dublje nego što želimo da mislimo. Ali ako se već pominje minulo vreme, ono uči da je zatvaranje očiju pred nacionalnim i etničkim tenzijama opasnije od bilo kakvog dijaloga, makar i svađalačkog.

Boško Jakšić
[objavljeno: 20/12/2009]

and wrote:

dallton wrote:evo ga jos bolji izvor zagrebacki vjesnik...

može li beogradska politika?

KAKAV MIRAZ SRBIJA SPREMA
Ima li Beograd, sem plana A, po kome su rešavanje statusa Kosova i Metohije i evropske integracije dva odvojena procesa, i rezervne planove
Stipe Mesić će u januaru, na srpski Božić, posetiti Kosovo. Hrvatski lider, kome u februaru ističe decenijski mandat arhitekte razbijanja SFRJ i promotora novih odnosa u regionu, tako će na licu mesta, kao prvi lider regiona koji dolazi u Prištinu, poželeti da pokaže da Balkanu predstoji proces koji je nazvao „dekosovizacijom”.
Srpski lideri će nedvojbeno, uz dosta povoda, biti iritirani. Preti zahlađenje odnosa sa Zagrebom, ionako teško pritisnutim nedavnom istorijom.
Neka ide do đavola Mesićevo regionalno mesijanstvo odrađivano uz pomoć tevtonskih saveznika i njegovo podučavanje Srba kako da se ponašaju prema Kosovu i Republici Srpskoj, ali više me muči kako ćemo mi sami odgovarati na izazove.
Pošto smo primili dva novogodišnja poklona – skidanje sa „bele šengenske” liste i deblokadu Prelaznog sporazuma – poslovično smo skloni zaključku da je lavovski deo posla obavljen.
Otvorena je licitacija da li kandidaturu za članstvo u EU podneti odmah ili sad. Onda je, u skladu sa vremenskim prilikama, šef holandske diplomatije morao da nas ohladi i podseti da sledi revizija u junu. Isporučenje one dvojice Hagu ostaje uslov nad uslovima. Nema indulgencija (oprosta). Korak po korak.
Šta će u vezi sa tim uraditi Rasim Ljajić ne znam. Po kalendaru koji je sam dao, njemu je ostalo tek 11 dana. Koliko je ostalo svima nama takođe ne znam, ali znam da su dobri odnosi i saradnja sa susedima jedan od koraka koji slede.
Dakle moje je pitanje da li će i „najproevropejskija vlast” u Beogradu nastaviti da brani Koštuničino nasleđe pokazujući prkosno na šta je sve spremna u odbrani Kosova?
Odnosi u regionu visoko su kotirani na listi zahteva koje EU postavlja svakom kandidatu za članstvo. Radi se pre svega o političkoj normalizaciji koja bi bila garant da na Balkanu ponovo ne dođe do pucanja.
Naravno da Srbija želi suverenu politiku i da ne dopušta da joj bilo ko drži lekcije. To i nije ambicija EU: „Nije na nama da govorimo predsedniku Tadiću šta da radi”, izjavio je u Briselu Havijer Solana posle septembarskog susreta sa srpskom delegacijom. „On je predsednik države koja želi članstvo u EU i siguran sam da zna šta treba da uradi da bi ostvario taj cilj”.
Bilo bi Tadiću jednostavno kada bi unija u 27 glasova čvrsto stajala iza uveravanja da Kosovo nema veze sa procesima integracije, da su to dva odvojena toka. Šta je sa izjavom šefa francuske diplomatije koji smatra da kosovska inicijativa Srbije u UN i evropske integracije nisu saglasni?
Znam da volimo da ignorišemo stavove koji nam se ne dopadaju, ali Evropljani mogu sebi da dopuste luksuz da zbog Kosova budu podeljeni. Porodične rasprave. To ne znači da će odustati od zahteva da Srbija ima dobre odnose sa svim svojim susedima. Davno je rečeno da EU ne želi člana koji će u miraz doneti tenzije.
Ko garantuje da posle haškog uslova neće uslediti formulacija: regulišite odnose sa Kosovom. Ne dopada nam se nedefinisan status između diplomatskog nepriznavanja i praktičnog ignorisanja.
Ima li Beograd, sem plana A, po kome su rešavanje statusa Kosova i Metohije i evropske integracije dva odvojena procesa, i rezervne planove?
Da ne okolišam: da li smo zbog „najsvetije srpske reči” spremni da se odreknemo strateški definisanog prioriteta – ulaska u EU? Pošto se najveći broj političara svih boja populistički saglasio da postane talac kosovskog pitanja, odgovor je uglavom poznat. Ne, Srbija „nikad neće” prihvatiti nezavisnost svoje južne provincije. Makar i po cenu evropskih integracija.
Branioci ove teze već imaju spremno referendumsko pitanje: Da li ste spremni da se odreknete dela srpske teritorije? Ogromna većina odgovorila bi odrično.
A šta ako bi se pitanje preformulisalo: Da li ste spremni da se odreknete dela srpske teritorije, pomažući na sve načine Srbima na Kosovu i Metohiji, u zamenu za dugoročni mir, stabilnost i prosperitet regiona i za brz ulazak Srbije u evropske integracije?
Tvrdim da bi ista ona ogromna većina bila „za”. Štitili bi interese Srba kao što pomažemo Srbima u Republici Srpskoj. I ništa ne fali što je priznajemo kao suverenu državu u našem susedstvu.
Pošto gotovo niko nije spreman na takvu formulaciju, time smo sebi navukli obavezu da na odnose sa susedima gledamo gotovo isključivo kroz jednostranu prizmu njihovog stava prema Kosovu.
Znamo kako stvari stoje sa Crnom Gorom i Makedonijom. Otkako su Podgorica i Skoplje priznali Prištinu teško je govoriti o saradnji suseda, ne barem u ravni diplomatije. Slovencima je nekako oprošteno. Hrvati se odavno smatraju akterom zavere sa Mesićevim pečatom ispod.
Sa Bosnom je druga priča. Ne tiče se Kosova, ali ispada da odnos Beograda prema susedu preko Drine danas predstavlja najozbiljniji test srpske diplomatske umešnosti.
Svesna da je dejtonska Bosna java koja je zaustavila rat, međunarodna zajednica od Beograda očekuje „konstruktivnu ulogu”, sličnu onoj koja će se tražiti i oko Kosova. Šta to znači?
Znači da Srbija, koja u relevantnim spoljnim vizurama drži „daljinski upravljač” odlučivanja u Banjaluci, obuzda nacionalizam bosanskih Srba oličen likom i delom Milorada Dodika. Nije slučajno Vuk Jeremić za Vašington putovao preko – Sarajeva.
Pošto je uvideo da „projekat Bosna” ne ide u željenom pravcu, zapadni svet sada pokušava da vruć bosanski krompir što pre ubaci u NATO i EU, pa neka u Briselu vide šta će. Zar isto neće važiti i za Kosovo?
Sve to podrazumeva pomoć Srbije. Tim više što se ona sama, ničim izazvano, isturila kao „lider regiona” i tako – rekao bih iz nehata – prihvatila i najveću odgovornost za ono što se oko nas događa.
Ako nam sutra neizbežno na dnevni red donosi „normalizaciju” sa Kosovom, danas se Beogradu otvaraju šanse. Teško da će me neko razuveriti da postavljanje Srbije na „belu šengensku” listu i deblokada Prelaznog sporazuma nemaju nikakve veze sa očekivanjem međunarodne zajednice da Srbija bude „konstruktivna” u rešavanju bosanskih problema.
Da ne pominjem da bi ulazak u NATO prekodrinskih Srba olakšao posao beogradskim entuzijastima uključivanja u zapadnu vojnu alijansu.
Tako se vraćamo na početno pitanje: da li je Srbija kvalitet odnosa u regionu i priželjkivanu dobrosusedsku saradnju, koju očekuje EU, spremna da stavi na kosovski oltar ili će Beograd svoje procene budućnosti zasnivati samo na parametrima koji se isključivo tiču „otetog dela naše svete zemlje”?
To pitanje, javno, još nije došlo na dnevni red, ali siguran sam da ga nećemo izbeći. Imamo li odgovore koji se ne svode samo na „Srbija nikada neće...”?
Mesić u Prištini dokazuje da su rupe prošlosti po kojoj kopamo dublje nego što želimo da mislimo. Ali ako se već pominje minulo vreme, ono uči da je zatvaranje očiju pred nacionalnim i etničkim tenzijama opasnije od bilo kakvog dijaloga, makar i svađalačkog.

Boško Jakšić
[objavljeno: 20/12/2009]

and wrote:

dallton wrote:evo ga jos bolji izvor zagrebacki vjesnik...

može li beogradska politika?

KAKAV MIRAZ SRBIJA SPREMA
Ima li Beograd, sem plana A, po kome su rešavanje statusa Kosova i Metohije i evropske integracije dva odvojena procesa, i rezervne planove
Stipe Mesić će u januaru, na srpski Božić, posetiti Kosovo. Hrvatski lider, kome u februaru ističe decenijski mandat arhitekte razbijanja SFRJ i promotora novih odnosa u regionu, tako će na licu mesta, kao prvi lider regiona koji dolazi u Prištinu, poželeti da pokaže da Balkanu predstoji proces koji je nazvao „dekosovizacijom”.
Srpski lideri će nedvojbeno, uz dosta povoda, biti iritirani. Preti zahlađenje odnosa sa Zagrebom, ionako teško pritisnutim nedavnom istorijom.
Neka ide do đavola Mesićevo regionalno mesijanstvo odrađivano uz pomoć tevtonskih saveznika i njegovo podučavanje Srba kako da se ponašaju prema Kosovu i Republici Srpskoj, ali više me muči kako ćemo mi sami odgovarati na izazove.
Pošto smo primili dva novogodišnja poklona – skidanje sa „bele šengenske” liste i deblokadu Prelaznog sporazuma – poslovično smo skloni zaključku da je lavovski deo posla obavljen.
Otvorena je licitacija da li kandidaturu za članstvo u EU podneti odmah ili sad. Onda je, u skladu sa vremenskim prilikama, šef holandske diplomatije morao da nas ohladi i podseti da sledi revizija u junu. Isporučenje one dvojice Hagu ostaje uslov nad uslovima. Nema indulgencija (oprosta). Korak po korak.
Šta će u vezi sa tim uraditi Rasim Ljajić ne znam. Po kalendaru koji je sam dao, njemu je ostalo tek 11 dana. Koliko je ostalo svima nama takođe ne znam, ali znam da su dobri odnosi i saradnja sa susedima jedan od koraka koji slede.
Dakle moje je pitanje da li će i „najproevropejskija vlast” u Beogradu nastaviti da brani Koštuničino nasleđe pokazujući prkosno na šta je sve spremna u odbrani Kosova?
Odnosi u regionu visoko su kotirani na listi zahteva koje EU postavlja svakom kandidatu za članstvo. Radi se pre svega o političkoj normalizaciji koja bi bila garant da na Balkanu ponovo ne dođe do pucanja.
Naravno da Srbija želi suverenu politiku i da ne dopušta da joj bilo ko drži lekcije. To i nije ambicija EU: „Nije na nama da govorimo predsedniku Tadiću šta da radi”, izjavio je u Briselu Havijer Solana posle septembarskog susreta sa srpskom delegacijom. „On je predsednik države koja želi članstvo u EU i siguran sam da zna šta treba da uradi da bi ostvario taj cilj”.
Bilo bi Tadiću jednostavno kada bi unija u 27 glasova čvrsto stajala iza uveravanja da Kosovo nema veze sa procesima integracije, da su to dva odvojena toka. Šta je sa izjavom šefa francuske diplomatije koji smatra da kosovska inicijativa Srbije u UN i evropske integracije nisu saglasni?
Znam da volimo da ignorišemo stavove koji nam se ne dopadaju, ali Evropljani mogu sebi da dopuste luksuz da zbog Kosova budu podeljeni. Porodične rasprave. To ne znači da će odustati od zahteva da Srbija ima dobre odnose sa svim svojim susedima. Davno je rečeno da EU ne želi člana koji će u miraz doneti tenzije.
Ko garantuje da posle haškog uslova neće uslediti formulacija: regulišite odnose sa Kosovom. Ne dopada nam se nedefinisan status između diplomatskog nepriznavanja i praktičnog ignorisanja.
Ima li Beograd, sem plana A, po kome su rešavanje statusa Kosova i Metohije i evropske integracije dva odvojena procesa, i rezervne planove?
Da ne okolišam: da li smo zbog „najsvetije srpske reči” spremni da se odreknemo strateški definisanog prioriteta – ulaska u EU? Pošto se najveći broj političara svih boja populistički saglasio da postane talac kosovskog pitanja, odgovor je uglavom poznat. Ne, Srbija „nikad neće” prihvatiti nezavisnost svoje južne provincije. Makar i po cenu evropskih integracija.
Branioci ove teze već imaju spremno referendumsko pitanje: Da li ste spremni da se odreknete dela srpske teritorije? Ogromna većina odgovorila bi odrično.
A šta ako bi se pitanje preformulisalo: Da li ste spremni da se odreknete dela srpske teritorije, pomažući na sve načine Srbima na Kosovu i Metohiji, u zamenu za dugoročni mir, stabilnost i prosperitet regiona i za brz ulazak Srbije u evropske integracije?
Tvrdim da bi ista ona ogromna većina bila „za”. Štitili bi interese Srba kao što pomažemo Srbima u Republici Srpskoj. I ništa ne fali što je priznajemo kao suverenu državu u našem susedstvu.
Pošto gotovo niko nije spreman na takvu formulaciju, time smo sebi navukli obavezu da na odnose sa susedima gledamo gotovo isključivo kroz jednostranu prizmu njihovog stava prema Kosovu.
Znamo kako stvari stoje sa Crnom Gorom i Makedonijom. Otkako su Podgorica i Skoplje priznali Prištinu teško je govoriti o saradnji suseda, ne barem u ravni diplomatije. Slovencima je nekako oprošteno. Hrvati se odavno smatraju akterom zavere sa Mesićevim pečatom ispod.
Sa Bosnom je druga priča. Ne tiče se Kosova, ali ispada da odnos Beograda prema susedu preko Drine danas predstavlja najozbiljniji test srpske diplomatske umešnosti.
Svesna da je dejtonska Bosna java koja je zaustavila rat, međunarodna zajednica od Beograda očekuje „konstruktivnu ulogu”, sličnu onoj koja će se tražiti i oko Kosova. Šta to znači?
Znači da Srbija, koja u relevantnim spoljnim vizurama drži „daljinski upravljač” odlučivanja u Banjaluci, obuzda nacionalizam bosanskih Srba oličen likom i delom Milorada Dodika. Nije slučajno Vuk Jeremić za Vašington putovao preko – Sarajeva.
Pošto je uvideo da „projekat Bosna” ne ide u željenom pravcu, zapadni svet sada pokušava da vruć bosanski krompir što pre ubaci u NATO i EU, pa neka u Briselu vide šta će. Zar isto neće važiti i za Kosovo?
Sve to podrazumeva pomoć Srbije. Tim više što se ona sama, ničim izazvano, isturila kao „lider regiona” i tako – rekao bih iz nehata – prihvatila i najveću odgovornost za ono što se oko nas događa.
Ako nam sutra neizbežno na dnevni red donosi „normalizaciju” sa Kosovom, danas se Beogradu otvaraju šanse. Teško da će me neko razuveriti da postavljanje Srbije na „belu šengensku” listu i deblokada Prelaznog sporazuma nemaju nikakve veze sa očekivanjem međunarodne zajednice da Srbija bude „konstruktivna” u rešavanju bosanskih problema.
Da ne pominjem da bi ulazak u NATO prekodrinskih Srba olakšao posao beogradskim entuzijastima uključivanja u zapadnu vojnu alijansu.
Tako se vraćamo na početno pitanje: da li je Srbija kvalitet odnosa u regionu i priželjkivanu dobrosusedsku saradnju, koju očekuje EU, spremna da stavi na kosovski oltar ili će Beograd svoje procene budućnosti zasnivati samo na parametrima koji se isključivo tiču „otetog dela naše svete zemlje”?
To pitanje, javno, još nije došlo na dnevni red, ali siguran sam da ga nećemo izbeći. Imamo li odgovore koji se ne svode samo na „Srbija nikada neće...”?
Mesić u Prištini dokazuje da su rupe prošlosti po kojoj kopamo dublje nego što želimo da mislimo. Ali ako se već pominje minulo vreme, ono uči da je zatvaranje očiju pred nacionalnim i etničkim tenzijama opasnije od bilo kakvog dijaloga, makar i svađalačkog.

Boško Jakšić
[objavljeno: 20/12/2009]

buzzer wrote: tvoj nakaradan stav o pametnoj srpskoj, a bogumi i hrvatskoj, politici da se razumjeti kao rezultat brainwashing-a, ali ti je ovo podmetanje meni navodne zelje da ti iz tvoje bosne i hercegovine odes cisti bezobrazluk.
kakav ja i tjeranje?

buzzer wrote: to sto ne zelis priznati da je odsustvo katarze nakon svih balkanskih klanja rezultiralo perfektnom pripremom za naredna, to je kratkovidost. niko se normalan ne bi bavio srbijom i njihovom politikom, da ona na najdestruktivniji moguci nacin ne utice na zivot u nasoj (zajednickoj, a ne tvojoj kakva je sada) bosni i hercegovini.

buzzer wrote: cak je i ova sramotna odluka eu da nas ostave u getu rezultat djelovanja srpske politike koja preko dodika kontrolise situaciju i sprjecava bilo kakvu stabilizaciju.

buzzer wrote: slazem se da pljuvanjem po srbiji nama nece biti bolje, pa zato i ne pljujem. ja sam za konkretnije mjere.

draganbl wrote:Evo da ti još jednom, kako ti kažeš bezobrazno odgovorim, ali sada dio po dio, da ne bi ispalo da te pogrešno interpretiram.

buzzer wrote: tvoj nakaradan stav o pametnoj srpskoj, a bogumi i hrvatskoj, politici da se razumjeti kao rezultat brainwashing-a, ali ti je ovo podmetanje meni navodne zelje da ti iz tvoje bosne i hercegovine odes cisti bezobrazluk.
kakav ja i tjeranje?

Činjenica da Srbija i Hrvatska vode pametnu politiku nije stvar moje procjene, niti rezultat pranja mozga, već na to pokazuje odnos Evrope (i Amerike) prema tim zemljama. Ja ne znam kako bih drugačije nazvao ukidanje viza nego razultat pametne politike. Da li je ukidanje viza obmana? Da li je kandidatura za EU pranje mozga? Nikada nisam rekao da je stanje u Srbiji sjajno, ali ide nabolje i to je činjenica, koju ti nećeš da priznaš. Ja sam u Srbiji živio skoro pet godina za vrijeme Miloševića, znam kakvo je stanje tamo bilo i 93 i 95 i 99 i 2001 i 2005 i 2009. Jedino što mogu reći jeste da je sada neuporedivo bolje, posebno u posljednjih pet godina. A kod nas je stanje gore nego prije 5 godina.
Sa druge strane, ono što ti priželjkuješ, tj. da ja izvadim pasoš "svoje matice" i da izađem iz getoa, ja smatram tjeranjem iz Bosne. Bosna i Hercegovina je moja matica, ovdje mi je porodica, tu radim i živim. Ja ne želim da idem u (svoju) drugu zemlju, niti da po svijetu putujem sa tim drugim pasošem.

buzzer wrote: to sto ne zelis priznati da je odsustvo katarze nakon svih balkanskih klanja rezultiralo perfektnom pripremom za naredna, to je kratkovidost. niko se normalan ne bi bavio srbijom i njihovom politikom, da ona na najdestruktivniji moguci nacin ne utice na zivot u nasoj (zajednickoj, a ne tvojoj kakva je sada) bosni i hercegovini.

Katarze nikada nije bilo, niti će je biti. Ne bavi se Srbija Bosnom, Srbija se bavi Srbijom. Tadić Beograđanima i Novosađanima polaže račune, oni za njega glasaju i od njih zavisi hoće li ponovo biti na vlasti ili ne. Ne uništava Srbija Bosnu, već je mi sami uništavamo. Slažem se da je Dodik trenutno najveća šteta za BiH i da je on predvodnik destrukcije, ali je činjenica da ga svi ostali političari u tome podržavaju, jedino što puštaju njega da on započinje kavgu i podiže tenzije, kako bi ostali mogli nastaviti za njim.

buzzer wrote: cak je i ova sramotna odluka eu da nas ostave u getu rezultat djelovanja srpske politike koja preko dodika kontrolise situaciju i sprjecava bilo kakvu stabilizaciju.

Ovo je čista paranoja. Kakva sramotna odluka Evrope? Pa ljudi su fino rekli, imate listu stvari koje morate da uradite, kada uradite, javite se i mi ćemo vam ukinuti vize. Srbija je to uradila, Bosna nije i to je to. Nema tu niti sramote niti ljubavi. Dodik jeste najveći krivac, ali u Bosni niko od političara ništa ne radi. Dodik svima njima čuva leđa jer se najviše eksponira, ali on niti je jedini, niti može sam da uništi svaki grad i svaku regiju u Bosni.

buzzer wrote: slazem se da pljuvanjem po srbiji nama nece biti bolje, pa zato i ne pljujem. ja sam za konkretnije mjere.

Možeš li da kažeš za kakve si ti to konkretnije mjere? Da objaviš Srbiji rat? Da pripremiš atentat na nekoga? Da prekineš diplomatske odnose? Da zatvoriš granice sa Srbijom? Da zaustavljaš i kamenuješ automobile sa BG tablicama? Da pališ ambasadu? Da sve Srbe u Bosni proglasiš četnicima i da ih protjeraš ili pohašiš?
Kada napišeš tu prijeteću, ili u najmanju ruku upozoravajuću rečenicu, meni svašta pada na pamet. A takvih stvari sam se naslušao i na ovom forumu.

draganbl wrote:Sa druge strane, ono što ti priželjkuješ, tj. da ja izvadim pasoš "svoje matice" i da izađem iz getoa, ja smatram tjeranjem iz Bosne. Bosna i Hercegovina je moja matica, ovdje mi je porodica, tu radim i živim. Ja ne želim da idem u (svoju) drugu zemlju, niti da po svijetu putujem sa tim drugim pasošem.

Shoba wrote:

KatarinaKosaca wrote:

Shoba wrote:ja razumijem strah Srba i BiH, i u tom svjetlu nemam nista protiv RS kao entiteta.

Da, zaista je razumljic strah Srba u BIH. Može im se ponoviti genocid, može im se ponoviti opsada Banja Luke i milioni protejranih, ubijenih i fizički i mentalno osakaćenih. Utoliko , PC predstavlja bedem protiv takve prijetnje ponovnog stradanja, a to što ona urušava jednu zemlju i sve njene građane, manje važno.

BH Srbi su u drugom svjetskom ratu pravo nastradali (pogotovo B. Krajina, gdje je sve zivo u Jasenovcu zavrsilo, moja porodica je porijeklom od tamo, tako da znam situaciju) i taj strah se izmanipulisao (ucescem odredjenog broja muslimana u ustasama u WW2) i preokrenuo protiv necega totalno drugog. Kakav god bio uzrok tog straha, on je realan, ljudi ga tamo osjecaju, i to se ne moze izbrisati gumicom. Od tog straha se Dodik i odrzava na vlasti, bez straha mnogo toga ne bi bilo moguce. Vracati povjerenje tamosnjem narodu je mnogo veci prioritet nego promijeniti ustav.

buzzer wrote: ti ces sada lijepo izvaditi pasos svoje matice, pa ces biti izuzet iz getoa, tja nisi ti krivovjeran, a tvoja ce matica nastaviti skrivati kljucne ratne zlocince i s njima istinu o svom angazmanu u zadnjih 20 godina. nagrada nece izostati, karl bilt ce se vec pobrinuti.

buzzer wrote: da prizeljkujem kako mi imputiras ne bih ti onomad kad si se pojavio na forumu sa temom http://www.sarajevo-x.com/forum/viewtop ... e#p2862446 pozelio dobrodoslicu. ni ja nisam zelio da idem u drugu zemlju, ali sam zahvaljujuci "pametnoj srpskoj politici" morao. to me je ucinilo ekstremno osjetljivim i netolerantnim na nacionalizam. to ti je nesto kao kad stari ljudi u bosni osjete propuh/promaju koju mladji i zdraviji ne osjete. ipak, ja, za razliku od velike vecine stanovnika bih, smatram da svi mi pripadamo istom narodu vjestacki podjeljnom vjerama i politikom, te tebe smatram svojim sunarodnjakom. stoga mi teze pada da jedni na druge rezimo i da se svako nekoliko medjusobno bijemo. dakle tvoja imputiranja jesu bezobrazna i besmislena. bas kao i velicanje nepostojece konstruktivne politike srbije. politika je stvar kompromisa i sticajem okolnosti je evropljanima trenutno u interesu da srbiji i hrvatskoj ponude mrkvu bezviznim rezimom i priblizavanjem clanstvu, no to nikako ne govori o bilo cemu pozitivnom u zemlji u kojoj je seseljeva (heeeeeeeeeeej seseljeva) stranka najuticajnija, u kojoj vrh drzave ucestvuje u skrivanju optuzenikaa (mnozina) za najgnusnije ratne zlocine, iz koje odgovarajuce sluzbe poredstvom dodika uticu na nacionalisticku koaliciju u bih, te spjecavaju njen napredak i konsolidaciju.

buzzer wrote: ne rade oni samo meni o glavi dragane, nego i tebi, na duge staze. nisu to prijetnje, nego te podsjecam da kad se djavo otme kontroli, onda smo svi na dometu belaja, pa ti sad vidi. ako je tebi ok zataskati genocid i prihvatajuci tvorevinu ostvarenu pomocu genocida ko fol gledati unaprijed, gledaj, samo nemoj ocekivati od mene da odsutim takve bedastoce. ima jos uvjek u bosni ljudi koji drze do obraza.
apropo meni prihvatljivih mjera - prekid diplomatskih odnosa sa drzavom koja kidapuje bih gradjane i u motiranom procesu ih sudi na visegodisnju robiju, drzave koja skriva optuzenike za najgroznije ratne zlocine, zemlje koja se nikada nije distancirala od agresivnog plana iz karadjordjeva, bi bio sasvim logican i ne samo hrabar, vec i politicki mudar potez. nazalost bosnom vec dvije decenije vladaju nacionalisti kojima normalizacija odnosa u regionu nije u interesu. a normalizacija se moze postici samo principijelnom politikom.

draganbl wrote:Srbija nije kidnapovala bih građanina nego je uhapsila ratnog zločinca koga je, uz dozvolu haškog tribunala procesuirala u istim onim sudovima u kojima je svoje građane - zločince osudila na decenijske kazne.
Ako je za tebe hrabar i mudar potez prekidanje diplomatskih odnosa sa susjednom zemljom, onda si ti taj koji od Bosne praviš geto.

1gorstak wrote:

draganbl wrote:Srbija nije kidnapovala bih građanina nego je uhapsila ratnog zločinca koga je, uz dozvolu haškog tribunala procesuirala u istim onim sudovima u kojima je svoje građane - zločince osudila na decenijske kazne.
Ako je za tebe hrabar i mudar potez prekidanje diplomatskih odnosa sa susjednom zemljom, onda si ti taj koji od Bosne praviš geto.

Beograd se jos uvijek bakce u nase (ne)prilike i zato se beogradskim sudskim instancama ne moze vjerovati. Kada proslijede Jurisica pravosudnim organima Bosne i Hercegovine, pricacemo o dobrosusjedskim odnosima.

draganbl wrote:

1gorstak wrote:

draganbl wrote:Srbija nije kidnapovala bih građanina nego je uhapsila ratnog zločinca koga je, uz dozvolu haškog tribunala procesuirala u istim onim sudovima u kojima je svoje građane - zločince osudila na decenijske kazne.
Ako je za tebe hrabar i mudar potez prekidanje diplomatskih odnosa sa susjednom zemljom, onda si ti taj koji od Bosne praviš geto.

Beograd se jos uvijek bakce u nase (ne)prilike i zato se beogradskim sudskim instancama ne moze vjerovati. Kada proslijede Jurisica pravosudnim organima Bosne i Hercegovine, pricacemo o dobrosusjedskim odnosima.

Koliko ja pratim, trenutno se radi na nekom zakonu koji propisuje služenje zatvorske kazne u jednoj zemlji na osnovu presude iz druge. Tu je aktuelna priča i o drugim ratnim zločincima koji su osuđeni, kao što je Glavaš, a vjerujem da ima i bosanskih Srba koji su optuženi u Srbiji.
Da li ti možeš ili ne možeš vjerovati sudskim instancama drugih država je tvoj problem. Haški sud vjeruje sudovima i u Bosni i Srbiji (ne bi im onda ni davao nadležnosti i prepuštao predmete), iako neki Srbi ne vjeruju sudu u Sarajevu (ja lično vjerujem), a Bošnjaci ne vjeruju sudu u Beogradu.

nokia6170 wrote:

Znaci imamo ovakav raspored karata:

Bosnjaci ne vjeruju sudovima u Srbiji
Bosnjaci ne vjeruju sudovima u RS-u

Srbi ne vjeruju haskom tribunalu
Srbi ne vjeruju hrvatskim sudovima
Srbi ne vjeruju sudovima u Federaciji
Srbi ne vjeruju sudu BiH


Zanimljiv socioloski fenomen

p.s. a da ne zaboravimo, da u Sudu BiH radi dosta Srba sudija i da je glavni tuzilac BiH Srbin...ali dzaba, ne vjeruje Srbin Srbinu, a kamoli muslimanu da mu sudi kao sto rece jedan tamo:)

draganbl wrote:

draganbl wrote:

buzzer wrote: ne rade oni samo meni o glavi dragane, nego i tebi, na duge staze. nisu to prijetnje, nego te podsjecam da kad se djavo otme kontroli, onda smo svi na dometu belaja, pa ti sad vidi. ako je tebi ok zataskati genocid i prihvatajuci tvorevinu ostvarenu pomocu genocida ko fol gledati unaprijed, gledaj, samo nemoj ocekivati od mene da odsutim takve bedastoce. ima jos uvjek u bosni ljudi koji drze do obraza.
apropo meni prihvatljivih mjera - prekid diplomatskih odnosa sa drzavom koja kidapuje bih gradjane i u motiranom procesu ih sudi na visegodisnju robiju, drzave koja skriva optuzenike za najgroznije ratne zlocine, zemlje koja se nikada nije distancirala od agresivnog plana iz karadjordjeva, bi bio sasvim logican i ne samo hrabar, vec i politicki mudar potez. nazalost bosnom vec dvije decenije vladaju nacionalisti kojima normalizacija odnosa u regionu nije u interesu. a normalizacija se moze postici samo principijelnom politikom.

Opet komentarišem boldirano:
Srbija nije kidnapovala bih građanina nego je uhapsila ratnog zločinca koga je, uz dozvolu haškog tribunala procesuirala u istim onim sudovima u kojima je svoje građane - zločince osudila na decenijske kazne.
Ako je za tebe hrabar i mudar potez prekidanje diplomatskih odnosa sa susjednom zemljom, onda si ti taj koji od Bosne praviš geto. Doduše, koliko sam shvatio, ti ni ne živiš više u Bosni.

buzzer wrote:poceh nasiroko odgovarati na tvoj post, pa skontah da nema smisla, obzirom na tvoju ubjedjenost u boldirano koja te, nazalost, diskvalificira iz ove diskusije:
...

ilija jurisic je prenio naredjenja da se na vatru odgovori vatrom, sto je i ucinjeno. zlocinac je koliko i srebrenicani pobijeni u genocidu. valjda je to ta "pametna politika srbije" o kojoj ovdje pricas. sad si mnogo jasniji.

draganbl wrote:

buzzer wrote:poceh nasiroko odgovarati na tvoj post, pa skontah da nema smisla, obzirom na tvoju ubjedjenost u boldirano koja te, nazalost, diskvalificira iz ove diskusije:
...

ilija jurisic je prenio naredjenja da se na vatru odgovori vatrom, sto je i ucinjeno. zlocinac je koliko i srebrenicani pobijeni u genocidu. valjda je to ta "pametna politika srbije" o kojoj ovdje pricas. sad si mnogo jasniji.

Ne moraš ti mene ubjeđivati u svoje viđenje sudskog procesa i šta je ko prenio a šta ko uradio. Ako ti smatraš da Jurišić nije kriv, možeš svoje procjene poslati pravnom timu za odbranu osuđenika, možeš se priključiti (ili osnovati) inicijativu za pokretanje procesa na Sudu za ljudska prava u Strazburu itd, ali dok je presuda važeća, Jurišić je ratni zločinac. Isto kao što Haradinaj nije, ili Orić jeste u mjeri dvije godine zatvora, što je meni pojedincu prilično kontradiktorno, ali je pravno istinito.
Takvom izjavom da je on samo prenio neko naređenje spuštaš se na nivo žute štampe i jeftinih političkih izjava. Pa je li to bio jedini argument odbrane? Znači, počeo proces, branilac rekao: nije naš Ilija kriv što je prenio naređenje, i poslije otišao kući. Mene kao laika nijedan proces ne interesuje sa te pravne strane, jer se u pravo ne razumijem dovoljno da bih mogao procjenjivati ko je prav a ko kriv. Zato i postoje sudovi koji su za to nadležni.
Da ponovim, to što ti selektivno gledaš na odluke suda je tvoj problem. Meni nije drago što je taj Jurišić osuđen, jer mi je žao što bolestan čovjek leži u zatvoru. Ali, njegova krivica je dokazana i obrazložena u presudi. Postoji pravo žalbe, u krajnjoj liniji, pomenuh i Strazbur. Ako se u ponovljenom procesu dokaže da nije kriv, neka tuži državu Srbiju za nanošenje boli zbog zatočeništva. Do tada, hajde brale u zatvor.
I da završim, ako se povlačiš iz rasprave, to neću shvatiti kao svoju pobjedu. Meni nije cilj da nekoga ubijedim u svoje mišljenje. Na ovom forumu prvenstveno želim da saznam kako drugi ljudi koji žive u BiH misle, kako bih na osnovu mišljenja drugih dijelom formirao i svoje. Tvoje mišljenje respektujem, iako se dosta razilazimo.

Shoba wrote: Srbija - Glavni faktor nestabilnosti u BiH

Shoba wrote: U BiH se desio drugi scenario, Srbija i dalje vodi "by proxy" diplomatski rat kroz institucije RS, pomazuci i odrzavajuci Dodika u sedlu preko svoje prilicno mocne diplomatske masinerije. Srbija u svemu tome ima pomoc odredjenih svjetskih krugova, koji vec odavno ne zele dobro BiH.

Shoba wrote: Upornim gledanjem i upiranjem prsta u Dodika niko ne vidi stvarnog igraca u BiH relacijama: Srbiju. Dodik bi bez Beograda bio prinudjen da vodi politiku koja ne vodi rasparcavanju BiH, morao bi da bude mnogo konstruktivniji.

Shoba wrote: Paralelne veze koje je Srbija potpisala sa RS i koje se itekako sprovode (na svim planovima) nisu potpisane i sa Federacijom, sto govori o nespremnosti Srbije da na bilo koji nacin prihvati Bosnu kao jednu cjelinu, relacije na liniji Beograd-Sarajevo su jos uvijek lose, krivicom Srbije.

Shoba wrote: Da oni to zaista zele, BiH i Srbija bi mogli biti u mnogo boljim odnosima. Ali kontinuirana podrska koju Dodik i rukovodstvo RS dobijaju iz BG prijeti da dovede do totalnog kolapsa funkcionisanja drzavnih institucija, i BiH umjesto da jaca, postaje slabija svakim danom.

Shoba wrote: (Srbiji bi u slucaju dizanja ruku od BiH trebalo ponuditi nesto za uzvrat, a sta, to treba da skontaju oni koji bi o tome trebali razmisljati)

draganbl wrote:

buzzer wrote:poceh nasiroko odgovarati na tvoj post, pa skontah da nema smisla, obzirom na tvoju ubjedjenost u boldirano koja te, nazalost, diskvalificira iz ove diskusije:
...

ilija jurisic je prenio naredjenja da se na vatru odgovori vatrom, sto je i ucinjeno. zlocinac je koliko i srebrenicani pobijeni u genocidu. valjda je to ta "pametna politika srbije" o kojoj ovdje pricas. sad si mnogo jasniji.

Ne moraš ti mene ubjeđivati u svoje viđenje sudskog procesa i šta je ko prenio a šta ko uradio. Ako ti smatraš da Jurišić nije kriv, možeš svoje procjene poslati pravnom timu za odbranu osuđenika, možeš se priključiti (ili osnovati) inicijativu za pokretanje procesa na Sudu za ljudska prava u Strazburu itd, ali dok je presuda važeća, Jurišić je ratni zločinac. Isto kao što Haradinaj nije, ili Orić jeste u mjeri dvije godine zatvora, što je meni pojedincu prilično kontradiktorno, ali je pravno istinito.
Takvom izjavom da je on samo prenio neko naređenje spuštaš se na nivo žute štampe i jeftinih političkih izjava. Pa je li to bio jedini argument odbrane? Znači, počeo proces, branilac rekao: nije naš Ilija kriv što je prenio naređenje, i poslije otišao kući. Mene kao laika nijedan proces ne interesuje sa te pravne strane, jer se u pravo ne razumijem dovoljno da bih mogao procjenjivati ko je prav a ko kriv. Zato i postoje sudovi koji su za to nadležni.
Da ponovim, to što ti selektivno gledaš na odluke suda je tvoj problem. Meni nije drago što je taj Jurišić osuđen, jer mi je žao što bolestan čovjek leži u zatvoru. Ali, njegova krivica je dokazana i obrazložena u presudi. Postoji pravo žalbe, u krajnjoj liniji, pomenuh i Strazbur. Ako se u ponovljenom procesu dokaže da nije kriv, neka tuži državu Srbiju za nanošenje boli zbog zatočeništva. Do tada, hajde brale u zatvor.
I da završim, ako se povlačiš iz rasprave, to neću shvatiti kao svoju pobjedu. Meni nije cilj da nekoga ubijedim u svoje mišljenje. Na ovom forumu prvenstveno želim da saznam kako drugi ljudi koji žive u BiH misle, kako bih na osnovu mišljenja drugih dijelom formirao i svoje. Tvoje mišljenje respektujem, iako se dosta razilazimo.

Shoba wrote:u ovom svjetlu, hajka na g.Dodika je bespotrebna, nista se on ne pita. Sve razgovore o buducnosti BiH treba voditi sa Srbijom, potpisnicom Dejtonskog sporazuma, a ne sa g. Dodikom i organima iz RS. "Specijalne veze" su u stvari upravo one veze koje odrzavaju ovakvo stanje u BiH.

"Shoba" Otkako je zapoceta izvedba SANU memoranduma, njegova sprovedba u BiH nije posustala...Srbija u svemu tome ima pomoc odredjenih svjetskih krugova, koji vec odavno ne zele dobro BiH...Onog momenta kada se Srbija uplete u cijelu stvar...

"Shoba"
(Srbiji bi u slucaju dizanja ruku od BiH trebalo ponuditi nesto za uzvrat, a sta, to treba da skontaju oni koji bi o tome trebali razmisljati)

Deutsche Welle: "Srbija daleko od evropske normale"
22. 12. 2009. • 18:28 A. B.

- Srbija želi pristupiti EU. To je zapravo jedna od najboljih vijesti sa Balkana u posljednjih 20 godina, piše štampa na njemačkom, kada je u pitanju region Zapadnog Balkana. Ali, da li je Srbija položila test zrelosti?

"Nakon jugoslovenskih ratova, koji su uglavnom isprovocirani iz Beograda i skoro deset godina od svrgavanja Slobodana Miloševića, pristupanje EU je najvažniji vanjsko-politički cilj srbijanske vlade", piše Sueddeutsche Zeitung iz Muenchena u komentaru pod nazivom 'Srbija u žurbi' i dodaje:

"Kandidatura Srbije je zasluga predsjednika Borisa Tadića, koji je godinama stajao pod pritiskom nacionalističke i antievropske opozicije. Perspektive za učlanjenje u EU su političke elite u Beogradu i drugdje na Balkanu primorale da iza sebe ostave ratnu retoriku i krenu u provedbu reformi. Srbija je bez sumnje učinila puno, kako bi ispunila uvjete EU i ukidanje viza je dovoljan dokaz za to.

Pa ipak je zahtjev za kandidaturu, koji će danas biti podnesen u Štokholmu, preuranjen. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, koji je predvorje za kandidaturu, još nije stupio na snagu jer nije uhapšen Ratko Mladić. Zahtjevom za kandidaturu Srbija je napravila drugi korak, preskočivši prvi.

Skandalozno je da većina Srba i dalje odbacuje izručenje Mladića u Hag i da parlament u Beogradu nije osudio genocid u Srebrenici. Pa ipak su Italija, Španija i Švedska, protivno stavu drugih članica, ohrabrili Srbiju da podnese zahtjev za kandidaturu. EU, kada je u pitanju region Zapadnog Balkana, mora nastupati s jedinstvenim stavom, ukoliko želi osigurati mir.", zaključuje komentator lista Sueddeutsche Zeitung iz Muenchena.

Neue Zuercher Zeitung donosi članak 'Evropska uspješna priča na Balkanu' u kojem se kaže: "Lokomotiva Zapadnog Balkana ponovo je u zamahu, tako barem pišu komentatori u Srbiji. Vremena ponižavajućeg čekanja u redovima ispred ambasada su prošla. Za građane BiH, Kosova i Albanije postoji nada da će i one uskoro prevazići izolaciju u kojoj se nalaze. To je pozitivan razvoj događaja i predstavlja vraćanje u stanje, kakvo je bilo prije raspada Jugoslavije, naravno sa izuzetkom Albanije. Samo da li je Srbija zaista lokomotiva, kako to nastoje predstaviti njeni političari? Ono što se prikazuje kao proces evropskih integracija je zapravo transformacija, koja se na Balkanu nije odvijala linearno.

Titov model jugoslovenske integracije propao je zbog deficita demokratije. U ekonomskom smislu nije sve bilo tako loše, kao što se činilo u vrijeme reformi 1989. Slovenija je prkosila duhu vremena i uzdržano privatizirala svoju privredu. Ova alpska državica prva je stupila u EU. Njen oprezni kurs, sada je to jasno, nije bio pogrešan.

Za vrijeme transformacije u Sloveniji se razvila demokratska svijest, kao regulator politike. Posljedica je država kao zajednica svih građana, koji u sopstvenom interesu prate šta rade njihovi političari. Od ovakve evropske normalnosti, ostale bratske republike su daleko i, kako se to u Sloveniji kaže, istrajavaju u predhistorijskom stanju. EU se nije dala zavarati sjajem glavnog grada Hrvatske Zagreba. Mlada država mora pokazati da ima kontrolu nad mračnim snagama, koje karakteriše sprega politike i zločina, i koje su imale dominaciju tokom ratnih godina. U Hrvatskoj su ratni zločinci poput Gotovine godinama profitirali od takvih paralelnih struktura, dok vrh države nije uspio napraviti proboj i poslati Hagu važne informacije koje su dovele do njegovog hapšenja."

Ispit zrelosti Srbija tek mora položiti. Holandija, od svih članica EU, najkonsekventnije traži izručenje Mladića i Hadžića. Beograd svoju evropsku podobnost mora pokazati i po pitanju Kosova, iako ni pet članica EU nije priznalo ovu najmlađu državu u Evropi. Ma kako na to gledali i okretali problem Kosova, čini se da proces evropskih integracija dostiže i najudaljeniji dio Balkana i da se pokazuje kao uspješna priča, koja rješava navodno nerješive konflikte", zaključuje Neue Zuercher Zeitung.

(deutsche welle

7cokanja wrote:..ama, jasta je, nego glavni faktor nestabilnosti.. zar je to nekad bilo upitno.. Srbi u Bosni su samo dijaspora drzave Srbije.. toga su svjesni mnogi Europski politicari, medju kojima je bio i Badinter, koji je po zadatku Europske Unije, jos ranih '90-tih, napravio program za miran pristup bivsih republika, clanica SFRJ, europskoj uniji, poznatiji kao "Zakljucci Badinterove Komisije"..on je jos tada ocijenio da su Srbi u Bosni dijaspora republike srbije, te da moraju imati, po Ustavu, zagarantovana sva prava manjinskih naroda..da je to istina, tj. da su oni koji se izjasnjavaju kao Srbi, samo dijaspora matice Srbije, svjedoci i danasnji poziv predsjednika Tadica, svim srpskim liderima iz regiona, na "savetovanje" u Begis..no, to samo "takozvanim" nasima nije jasno, dok je u Europi drugacija situacija.. svjeocenje je i ovaj clanak o stavu Njemacke..