PATAGONAC
Cyanoliseus Patagonus
Ovu porodicu papagaja sačinjavaju tri podvrste i to:
Cyanoliseus Patagonus Patagonus - Pronašao ga je Vieillot još 1818. godine i opisao kao generalno ljubičasto-braonkasto-maslinasto zelenog papagaja. Glava i vrat su prekriveni zelenim perijem sa belim tragovima na stranama duž grudi koji su odsutni kod nekih primeraka; centar abdomena i donji delovi stomaka su jarko crveni, dok je donji deo pozadi, viši delovi repa, strane abdomena i ispod repa preovladava žuta boja sa obrisima svetlo maslinaste. Ivice krila su fluoroscentno plave, dok je boja krila maslinasto zelena dominantna, sa obrisima braon i plavog perija. Rep je sa spoljašnje strane maslinasto zelen, sa plavim rubovima, a sa unutrašnje strane tamno siv. Kljun je prilično veliki, crn sa belim prstenom u korenu. Noge su u zavisnosti od starosti ptice i to, kod mladih-sivo-roze sa crnim prstenovima, a kod starijih, prstenovi se gube i noge postaju roze crvene sa takozvanim crvenim čarapicama u korenu nogu. Veličina ptice je do 45cm, a dužina jednog krila je u rasponu od 23-25 cm.
Cyanoliseus Patagonus Andius - ovu podvrstu su 1913.godine pronašli i opisali Dabbene i Lillo, a reš je o tamnijoj varijanti sa tamno braon vratom. Gornji deo grudi kod većine ptica nema belih tragova, strane abdomena, deo ispod repa i gornji delovi su maslinasto zeleni, kod nekih primeraka sa žutim obrisima, deo oko abdomena je boje kajsije prošaran tamno maslinastim perijem. Donji deo leđa je prljavo žuto-zelen. Veličina ovog papagaja je 45cm, a dužina jednog krila je oko 24cm.
Cyanoliseus Patagonus Byroni - po rasprostranjenosti boja veoma je sličan Cyanoliseus Patagonus Patagonus-u, sa obaveznim belim flekama na višim delovima grudi (krila), a polovina populacije poseduje i bele pruge preko sredine grudi. Na stranama abdomena perije je žuto, kao i ispod repa i višim delovima grudi bez prisustva maslinastog perija. Centralni deo stomaka je simbioza kajsijasto-narandžasto-crvene. Ova podvrsta je i najveća u pogledu jedinke, tako da veličina papgaja je od 50-55cm, dok je veličina jednog krila čak od 25-27cm. Ovu podvrstu je pronašao i opisao J. E. Gray, 1831.godine.
Generalno gledano, patagonci naseljavaju područja južne Argentine, Perua i Čilea, što nesumnjivo ukazuje da je reč o južnoameričkoj vrsti papagaja.U zimskom periodu migriraju u Urugvaj. Obitavaju na svim tipovima otvorenog stepskog zemljišta, suvih, žbunastih regija i kaktusovih poljana. Česti su posetioci obradivih površina pod suncokretom, kukuruzom i kikirikijem, ali i u blizini vodenih tokova čak i do 2000m nadmorske visine. Van sezone parenja žive u grupama od 8-40 jedinki, ali su primećena i jata sa mnogo više ptica. Parovi se lako identifikuju unutar jata. Oglašavaju se veoma bučno u većim skupinama, jako su aktivni i veoma dobri penjači kroz gusto, nisko grmlje, nisu plašljivi, pa im je lako priči. Ako se uznemire dok su u vazduhu, sleću na zemlju jako kreštući. U periodu kada se hrane, po jedna ptica uvek stražari, uz više opreza, i kreštanjem upozorava jato u slučaju opasnosti. Boja leđnog perija im obezbeđuje savršenu kamuflažu kada su na tlu. U ranim jutarnjim satima posećuju vodene površine radi pića i kupanja, dok se hrane u popodnevnim časovima, prelećući velike razdaljine u potrazi za semenjem. Najtoplije podnevne sate provode na određenom drveću koga odaberu, a spavaju na niskom drveću ili u rupama peščanih litica.
U prirodi se hane raznim semenjem, žitaricama, bobicama, kikirikijem, lešnicima i povrćem, pa su zbog toga izloženi, najviše u Argentini, lovu od strane farmera zbog uništavanja kukuruznih polja i plantaža kikirikija, koji za ove papagaje predstavlja pravu poslasticu. Nažalost, slična sudbina im je zagarantovana i u Peruu, s tom razlikom što ih tamošnje stanovništvo ubija zbog ishrane koja je uslovljena nekim religioznim praznikom po kome ovi papagaji uslovno predstavljaju deo relikvije.opšte gledano, zbog ovih parametara, egzistencijalno pitanje ove vrste papagaja je jako kritično, pa se zbog toga već nalaze na crvenim listama po pitanju ugroženosti.
Gnezde se od decembra do januara, kada se odvija i intenzivno parenje. U tu svrhu, odabiraju visoke peščane litice iznad korita reka ili jezera sa dobrim pregledom, u kojima kopaju tunele čak i do 3m dužine sa prečnikom od 10-18cm, na čijem kraju prave udubljenje prečnika 40cm i dubine 15cm, u koje ženka polaže 2-4 jajeta veličine 29x36mm, na, već od grančica, pripremljenom gnezdu. S'obzirom da se gnezde u jatima, to nije redak slučaj da dođe do ukrštanja podzemnih tunela, što neizbežno dovodi do uzajamnih obračuna, pri čemu se slabiji par povlači i pravi sebi novi tunel. Ova vrsta papagaja stiče polnu zrelost u trećoj godini života. Interesantan podatak je taj što razmak između nošenja jaja može da bude i do sedam dana, ako se ima u vidu da ogromna većina papagaja snosi jaja svaki drugi dan. Inkubacuja traje oko 25 dana, s tim što ženka počinje intenzivno da leži tek po zadnje snešenom jajetu. Mladi po izleganju ostaju u gnezdu od 55-60 dana.po izletanju iz gnezda ostaju sa roditeljima još do dva meseca, a zatim se osamostaljuju.
Uzgoj ove vrste papagaja prvi put je zabeležen još 1868. godine, u londonskom ZOO- vrtu, pri čemu je primećeno da uspešno podnose vlažnost i veoma niske temperature. Kao jedinka, veoma se uspešno pripitomljava. Skloni su da oponašaju veliki broj reči. Kod nas ih zbog veličine, oblika kljuna, očiju i koloritnosti, pored patagonca nazivaju još i ponoćni ara. Ova vrsta papagaja nema mutacija.
U našim uslovima se hrane semenkama suncokreta, belim i crvenim sirkom šećercem, ovsom, prosom, konopljom, svetlim semenom, svežim ili omekšalim kukuruzom, sojom i kikirikijem uz dodatak jabuke, šargarepe, spanaća i obavezno svežim grančicama sa kojima se oni zanimaju, lomeći ih na sitnije komadiće. S'obzirom da ih ja uspešno parim i odgajam, savetujem budućim vlasnicima ove vrste papagaja, naročito važi za mlade jedinke, obavezno davanje mešavine keksa, jaja i maka zbog razvoja ptice i sjaja perija. Treba napomenuti i to da su razlike u polovima skoro nevidljive, a mlade ptice se razlikuju od odraslih po tome što im je do osmog meseca starosti boja kljuna siva, a što ptica biva starija, to je kljun sve tamniji dok ne postigne potpuno crnu boju.
Prvo je bio kod dajdže koji ga je zbog kreštanja proslijedio mojoj sestri a sestra iz istog razloga "poklonila" nama 
Čak kad čuje zveckanje kašika toliko krešti da je nesnošljiv pa mu moraju dati ono što i mi jedemo 
i gleda sta radim 
