Forum Klix.ba

SHAR PEI



Shar Pei je povucen, rezervisan, ponosan i u suštini veoma nezavisan pas, što ponekad odbija potencijalne vlasnike. No, uprkos tome, Shar Pei voli sve i svakoga . Teško je generalno govoriti o temperamentu, jer on za svakog psa ovisi od mnogo uslova, okoline, nacina života i vlasnika.

Za ovu rasu se kaže da je veoma mila i posvec'ena svojoj familiji. Shar Pei se cesto opisuju kao "ljudi psi", jer c'e radije biti u ljudskom društvu nego u društvu drugih pasa. Njihova visoka inteligencija moguc'e da doprinosi ovome, te su u stanju oceniti da smo im u moguc'nosti pružiti više kreativne igre.
No, sasvim je moguc'e da oni jednostavno preferiraju ljubav i pažnju svog vlasnika. Vec'ina Shar Pei-a c'e biti uz svog gospodara kad god je to moguc'e. Oni za vlasnika imaju neverovatno razumevanje, tako da se cini kako ponekad citaju misli. Naravno, ovo koriste kad je moguc'e i za male manipulacije vlasnikom, te bi vlasnik trebao biti bar nešto inteligentniji od svog c'ukice da ih prozre
.
Uz ranu socijalizaciju i uspostavljanje pravilne hijerarhije, ovakav pas je fantastican drugar svom vlasniku. Medjusobno razumevanje izrasta u pravu ljubav u kojoj verbalna komunikacija izgleda nepotrebna.

Prirodno su veoma cisti i veoma ih je lako nauciti gde je mesto za vršenje nužde. Cak i ako imaju svoje dvorište, više vole kakicu ostaviti negde napolju, a svoj teren održati cistim.

Izuzetno su dominantni i zaštitnici po prirodi, te c'e se veoma teško slagati sa psima kod kojih otkriju imalo želje za dominacijom. Ženke su cak i dominantnije od mužjaka i idealna kombinacija bi bila imati par. Više pasa c'e svakako stvarati nevolje vlasniku. Kao i kod nekih drugih rasa koje su uzgajane za borbe, njihova vilica se prilikom ugriza prosto zakljuca i teško ih je rastaviti kada/ako se posvadjaju.

Izbegavajte mešance Shar Pei-a i drugih pasmina, jer bi mogli imati izuzetno težak karakter. Oni su pogodni samo za vlasnike koji imaju dobro znanje o dominaciji, ponašanju, socijalizaciji i kako pse držati pod kontrolom.

Rana socijalizacija je od izuzetne važnosti za Shar Pei-a, kako sa ljudima, tako i sa psima drugih rasa. Ukoliko se ona zanemari, Shar Pei moze postati ekstremno/preterano zaštitnicki raspoložen prema svojim vlasnicima i imanju.


Shar Pei kroz istoriju

Ova rasa postoji u Kini vec stolec'ima. Pre više od 2000 godina Shar Pei-e su držali farmeri u selima južnijih provincija koje su se granicile sa Južnim Kineskim Morem. Iako je Shar Pei uglavnom služio kao cuvar kuc'e i imanja svoga vlasnika, oni su takodje korišteni kao cuvari stoke od kradljivaca i kao lovci na divljac,poput veprova. Selektivno uzgajani radi svoje inteligencije, snage i ratnicki mrkog pogleda (vec'ini je taj pogled sladak i blag), Shar Peieva pojava pomagala je i u proterivanju lopova sa kojima su farmeri bili u vecitom ratu.

Selo Dai Lek, u južnoj kineskoj Kwantung provinciji bilo je nekada poznato kao kockarski raj. Kladjenje u borbama pasa bilo je popularni nacin trac'enja vremena, a Shar Pei postao je favorit u kladionicama. Iako su imali snagu, izdržljivost, otpornost i odlucnost, davan im je alkohol i drugi stimulansi pre borbi. Na srec'u po ovu rasu, neke pristalice borbi pasa doneli su sa zapada mastiffe, bulldoge i druge slicne rase. Ovi psi korišteni su zbog izopacenog temperamenta i da bi ukrštanjem kao produkt dobili vec'e, jace i agresivnije pse. Prirodni Shar Pei više nije bio interesantan u borbama. Kako više nije bilo potražnje za njim, ova rasa je zanemarena što je rezultiralo da je broj Shar Pei-a bio u naglom opadanju.

Komunisticki režim u Kini zadao je gotovo poslednji udarac ovoj rasi kada je nametnuo ogromne poreze na pse 1940. godine. Samo ekstremno bogati ljudi mogli su sebi priuštiti psec'e društvo. Psi su bili deklarisani kao dekadentni, buržoazijski luksuz, a uzgoj pasa postao je zabranjen.Kao rezultat ovih pritisaka, desilo se da je u 1950-tim ostalo samo nekoliko primeraka Shar Peia dinastije Han. Odgajivac(i i ljubitelji životinja u Makau i Hong Kongu bili su u stanju spasiti i zaštititi tek nekoliko slucajnih primeraka, no rasa je bila na rubu izumiranja. Koliko blizu su bili ovi psi da izgube borbu za opstanak, objavljeno je u casopisu "Dogs" maja 1971. godine. Ovaj broj imao je clanak o retkim rasama ukljucujuc'i i sliku Shar Pei-a opisanog sa: "verovatno poslednji primerak rase". Clanak je bio vrlo blizo istini i da ovaj list nije slucajno pao u ruke gospodina Matgo Law-a u Hong Kongu, Shar Pei bi bio zauvek izgubljen.



Matgo Law, mladi, energicni Hongkongški uzgajivac pasa posedovao je nekoliko Shar Pei-a. On i gospodin Chung Ching, drugi uzgajivac, vec' su gajili u sebi ideju o operaciji spašavanja ove rase. Oni su se plasili da bi Hong Kong jednog dana mogao postati deo Narodne Republike Kine, te da bi operacija uništenja pasa mogla biti ponovljena u Hong Kongu. Sve je izgledalo beznadežno, dok gospodinu Law-u, citajuci clanak iz casopisa "Dogs" nije sinula ideja.
Sa tipicnim hongkongškim smislom za inteligentno planiranje i još bolju izvedbu, Matgo Law napisao je pismo i poslao ga Margaret Fansworth, editorki casopisa "Dogs". U svom pismu Law je opisao njihove planove i dodao slike nekoliko Shar Pei-a koje su oni bili u moguc'nosti spasiti. Završio je pismo vapajem za pomoc' i saradnju od strane americ(kih zainteresovanih uzgajivaca.

Publikacija ovog pisma u aprilu 1973. lansirala je Shar Pei-a daleko od izumiranja i moguc'eg pomilovanja, ka zvezdama . Više od 200 pisama nestrpljivih buduc'ih vlasnika pristiglo je na adresu casopisa, no samo mali broj srec'nika dobio je štene par meseci posle objavljivanja clanka.Matgo Law je uspeo da prona?e još nekoliko pasa u Makau i Tajvanu, te su Americ(ki entuzijasti poc(eli dobijati štenad od njega. U roku od nekoliko godina Shar Pei je mogao zaboraviti na samrtni oproštaj. Uzgajivacnice su postojale širom Amerike, a danas je ta rasa voljena i uzgajana širom sveta.Kada su ga veterinari videli po prvi put, ocenjivali su ga kao divlje, egzoticno stvorenje. Ako ni zbog c(ega drugog, a ono zbog interesa citatelja, veterinarski casopisi objavljivali su nešto o njima u gotovo svakom broju, odajuc'i utisak na taj nacin da je ovo rasa sa mnogo problema sa zdravljem i ponašanjem. Bilo je interesantno pisati o nec(emu novom, a ne ponavljati price o istim rasama, kao godinama unazad .I na kraju još jedna zanimljivost, 1978. godine, Shar Pei je u Ginisovoj Knjizi Rekorda imao neslavno prvo mesto kao najre?a rasa pasa.

Napomena
Shar Pei-a obavezno treba nabaviti od dobrog i odgovornog uzgajivac(a, koji bi vam bio na usluzi i spreman pomoc'i savetima u vezi rane socijalizacije i vaspitanja vašeg psa.

FCI STANDARD NO 309/14.04.1999/GB



OPŠTI IZGLEG: Jak, kompaktan, ženke nešto nežnije gradje.
Šar-pej podrazumeva "pešcanu kožu".
Koža mora biti tvrda i rapava dok dlaka mora biti kratka i cetinjasta. Zbijen je i naboran svuda po telu u stadijumu šteneta. Kod zrelog psa jasni nabori su dopusteni samo oko cela i grebena.
PROPORCIJE: Dužina tela od grudne kosti do sednih kvrga približno je jednaka visini grebena. Ženke mogu imati neznatno duže telo. Dužina njuške je priblizno jednaka dužini lobanje.
TEMPERAMENT: Energican i okretan. Smiren, nezavistan, odan i srdac(an prema ljudima.
GLAVA-LOBANJA: Velika je i okrugla u osnovi ali širokog i ravnog c(ela. Ženke mogu imati manju glavu.
STOP: Umeren.
NABORI: Nabori na celu moraju biti ocigledni ali ne smeju zaklanjati oci. Kinezi opisuju glavu kao "Vu Lo Tau" mislec'i na "tikvast" izgled glave. Nabori na celu imaju oblik oznaka koje lice na neke Kineske simbole dugovecnosti. To je bitno za rasu jer simboli dugovecnosti pojavljuju se samo u familiji macaka kakve su tigrovi i lavovi. Kod pasa, samo kod rase Šar-peji i mastifa.
LICNI DEO-NOS: Velik i širok. Poželjno crn, svetlije boje dozvoljene su kod svetlije obojenih pasa.
NJUŠKA: Srednje duga, široka u korenu, neznatno se sužava ka nosu.
USTA: Plavicasto crni jezik i desni su u prednosti. Ružicast i prošaran ljubicastim pegama takodje dozvoljen.
JAKE VILICE: Oblik usta gledano sa vrha trebao bi biti kao okruglast crep, poznat kao "Roof Tile Mouth"-crepolika usta, ili sa širokim vilicama u obliku žabljih usta, poznat kao "Toad Mouth" - žablja usta. Kod oba tipa treba da postoji jak zagriz.
ZUBALO: Perfektan, pravilan i kompletan makazast zagriz, pri cemu gornji zubi bez razmaka preklapaju one u donjoj vilici i usadjeni su vertikalno.
OCI: Srednje velic'ine. Bademastog oblika. Po moguc'nosti tamne. Svetla boja ociju je nepozeljna. Funkcija oc(ne jabuc(ice ili ocnog kapka, ni u kom slucaju ih ne smeju remetiti nabori kože ili dlaka. Bilo koji znak iritiranja ocne jabucice, konjuktive ili oc(nog kapka krajnje je nepoželjan.
UŠI: Male, debele, oblika jednako stranicnog trougla blago zaobljene na vrhu. Dobro su napred ka ocima usmerene, priležuc'i uz lobanju. Široko postavljene i zatvorene uz lobanju. Uspravne i stojec'e uši su dozvoljene ali nisu poželjne.
VRAT: Jak, mišic'av, sa malo slobodne kože na guši. Višak kože ne treba da bude preteran.
TELO: Višak kože na telu je kod zrelijih pasa krajnje nepoželjan.
GREBEN: Blagi nabori kože na grebenu.
LEDJA: Vrlo snažna i ravna, sa veoma jakom kic(mom.
GRUDNI KOŠ: Širok i dubok.
REP: Razliciti su nacini nošenja repa. Najc'ešc'e je uvijen, duplo zarolan, u vec'em ili manjem prstenu.
Rep mora biti jak i cvrsto nošen iznad bedra.
PREDNJI DEO: Plec'ke mišic'ave dobro položene i iskošene. Prednje noge umereno duge, malo duže od dubine tela. Dobar kostur. Dosaplje malo iskošeno, jako i elasticno.
ZADNJI DEO: Snažan i mišic'av. Umereno uglovan. Skocni zglob dobro spušten.
ŠAPE: Srednje velicine, kompaktne, dobrih jastucic'a, prsti dobro uzglobljeni.
KRETANJE: Slobodno i harmonicno, snažno.



DLAKA: Kratka, tvrda, cekinjasta i ravna po moguc'nosti. Bez podlake. Ne sme biti duža od 2,5cm.
Nikad se ne trimuje.

BOJA: Sve boje crne, plavo crne, crne sa nagoveštajem rdjavo-braon, crvena, jelenja.
Krem boja je dozvoljena ali nije poželjna.
VISINA: 47,5 - 57,5 cm
TEŽINA: 20 - 32,5 kg
Ako pas ne dostiže ovu velicinu i težinu ne treba biti teško kažnjen. Mora se razumeti da je tradicijonalni Šar-pej propustio ovu velicinu još cetrdesetih godina dvadesetog veka. Kantoni su preferirali vec'eg psa koga su nazivali "High Head Big Horse" - jaka glava - veliki konj. Zato velicina treba dosezati 57,5 cm ili manje,a ženke nešto niže.Preko 57,5 cm nije poželjno u strahu od mešanja rasa u uzgoju.



GREŠKE: Svako odstupanje od gore navedenog smatra se manom cije ocenjivanje stoji u tacnoj razmeri sa stepenom izraženosti.
GLAVA: Suviše teška glava i vilice.
USTA: Suviše velika usta ili ispunjene usne, koje mogu smetati psima pri zagrizu.
OCI: Ektropijum, entropijum.
UŠI: Velike uši, nisko usadjene, koje nisu usmerene ka ocima.
TELO: Ulegla ili ispupc(ena ledja. Previše nabora na telu na prednjem i zadnjem delu kod zrelih pasa.
REP: Padajuc'i rep - opušten.
ŠAPE: Izvrnute šape.
DLAKA: Dlaka duža od 2,5 cm.
BOJA: Mešavina boja black and tan, mrlje po telu. Tigravost nije prihvatljiva. Ova obojenost c'e ukazati na mešanje rasa u uzgoju.
N.B: Mužjaci treba da imaju dva normalno razvijena testisa, potpuno spuštena u skrotum.

PONASANJE PASA: LAJANJE, RUZNO PONASANJE ILI VAZAN NACIN SPORAZUMEVANJA?


Americki buldog

Pas ima razlicite mogucnosti izrazavanja.I on zavija,ali kad ostane sam ili uz muziku.Sem toga,on ume da rezi,cvili,jauce,ali najvise laje.Sve to moze i da kombinuje.Ali,sta izrazava lajanjem?Neki smatraju da lajane nema nikakvog smisla i to je pokusalo da utvrdi jedno americko istrazivanje.Neki psi stvarno mogu da laju satima,samo da bi izrazili neko uzbudjeno stanje.To kod nekih dovodi do poremecaja ponasanja.Ali svaki vlasnik zna da se u vrsti i nacinu lajanja kriju neka informacija ili da je stigao postar,ili je kroz dvoriste prosla macka,ili sam pas moli hranu,ili hoce da kaze da je vreme za setnju.

Lovac moze tacno da kaze ciji trag je otkrio njegov lovacki pas,da li je otkrio divljac,dali je goni,ili je nasao mrtvu.Mozemo samo da se pitamo da li pas laje namerno ili instiktivno.Verovatno oboje.Postoje velike rasne i individualne razlike u lajanju:u tonu lajanja,kao i koliko cesto to psi rade.Veliki psi najcesce imaju dubok,a mali visok glas.Specificno lajanje npr.samojed u veoma visokim tonovima.Mali psi cesce laju od velikih.Basenji ne laje,ali zbog toga ni slucajno nije nem ili tih.Neki izvorni psi kao Dingo sa nove Gvineje takodje ne laju,ali u drustvu drugih pasa moze da nauci.

Lajanje je pseci manir koji cesto mnogima smeta,ponekad i samom vlasniku psa,a to cesto koriste i neprijatelji pasa kao argument-municiju koja im je dobrodosla za napade na ove kucne ljubimce.Pas je,kao i covek,glasno bice,suprotno divljim psima i samom pretku vuku.Doduse,i oni imaju snazne glasove koje cesce upotrebljavaju kao melodicno zavijanje,a redje kao lajanje.Prosto je zacudjujuce kako se mirno ponasa copor vukova.

Zasto psi laju?

1.Laju pri uzbudjenju npr.zbog setnje,kad ugledaju nekog drugog psa,kad pozdravljaju vlasnika.To nije znak agresivnosti i za tako lajanje ne treba ih kaznjavati.

2.Laju kad zele paznju npr.kad zele da dobiju hranu,ili da pozovu vlasnika na igru loptom.Ovo lajanje zvuci jasno i izazivajuce sa povremenim pogledima na vlasnika.Ako ne postigne cilj nastavice da laje.Ako zelite da svog psa odviknete od ovakvog lajanja,najbolje je ignorisati ga.

3.Odbrambeno lajanje mozemo cuti kad je u pitanju neka opasnost.To je najcesce kratko duboko lajanje koje prelazi u rezanje.Tada mogu i da ujedu.Vlasnik ne treba da se obazire na to,samo treba da pogleda ko se priblizava kuci i da psa smiri,ako su u pitanju samo setaci.Time je vlasnik preuzeo odgovornost i odbranu copora na sebe.Takvo lajanje takodje ne treba zabranjivati jer sledeci put moze da bude u pitanju stvarna opasnost.

4.Lajanje zbog frustriranosti.Pored stereotipa,kao trcanje u krug,kopanje i samoujedanje i lajanje moze da bude izraz snazne frustracije psa.Uzrok tome je lose drzanje psa,kao npr.na lancu,ili ako je pas stalno sam,pa to izaziva stres i dosadu.Tako lajanje srecemo u azilima.Ono je monotono i neprestano,traje vise casova.Takvo lajanje takodje ne treba kaznjavati,vec treba promeniti srednu i nacin zivota psa.Ako takvo lajanje iznenada prestane,a da se u zivotu psa nije nista promenilo,onda se pas predao.Najcesce postaje nepristupacan i ne reaguje na pokusaje kontaktiranja.Takvog psa treba da pogleda veterinar.

5.Lajanje zbog straha,kao sto je npr.strah od razdvajanja,od odredjenih sumova i predmeta.Ima mnogo uzroka ovakvom lajanju.Ako se zavezani pas upetlja u lanac,to je histericno lajanje,ponekad jauce,cvili i uvek treba pogledati da li je opasnost. Pse treba pravilno vaspitavati.Tako npr.pas cuvar sme da laje samo na neku osobu koja zeli da udje u prostor koji on cuva.Na ljude,koji samo prolaze,ne sme da laje.Lajanje je dakle,vazna funkcija u zivotu pasa,ali za ljude u skucenim prostorima sve problematicniji.


Argentinska doga

NAPOMENA: Jedan citatelj je naveo problem lajanja njegiva posa.Lajanje moze biti problem i samom vlasniku psa a posebno komsiji. Jednom prijatelju koji je podugo boravio na vikendici komsije su otrovale boksera. Jednom starom Banjalucaninu koji je u stanu zivio sam sa svojim bokserom, komsije otrovale psa. Cekali su da pas bude duze na balkonu a onda su sa jednog od balkona:iznad,ispod ili sa strane baci komad otrovanog mesa. Mozete zamisliti kako se osjecao stari covjek kad je svog psa nasao mrtava na balkonu, jer vise nije imao skim da seta itd.

Kad sam napustao Banja Luku svog psa sam dao prijatelju. On je uredio lijep boks u dvoristu na cemu sam ja posebno insistirao. Medjutim, pas je poceo nocu da zavija,jer se nasao u novoj i njemu nepoznatoj sredini itd, sto je vjerovatno smetalo njegovim komsijama. Da bi rijesili problem, jedan od komisja je nocu bacio komad mesa pomijesan sa otrovom.

Dakle, problem lajanja treba ozbiljno shvatiti. Da sam na mjestu vlasnika psa, otisao bih u knjizaru i kupio knjigu o dresuri pasa. Tamo vjerovatno ima i opis kako se rjesava taj problem ili bih pozvao nekog od poznatih dresera pasa cije adrese se mogu naci na iternetu i pitao za savjet.
Pozdrav Zah

KO JE KRIV ZA AGRESIJU PASA LUTALICA ILI ONIH VOÐENIH NA POVODNIKU?


Kavkasaki ovcar

U poslednje vreme u dnevnim novinama, barem jednom nedeljno, čitamo zastrašujuce članke o agresiji pasa. Žrtve takvih pasa (u novinskim člancima) uglavnom su deca, pa to čini takve napade još strašnijima. Reakcije su uglavnom tipa: "ja bih uzeo pušku i ubio bih ga na licu mesta". Takvi nemili događaji u svima nama stvaraju odredeni otpor prema velikim psima, usađuju u ljude strah od pasa, pa ova životinja postaje antipatična.

Lično sam i majka i vlasnik velikog kućnog ljubimca i ne mogu zamisliti kako bih se osećala da nečiji pas napadne moje dete. Međutim, kao stručnjak mogu tvrditi da su za sve napade pasa na čoveka krivi vlasnici pasa, a ne njihovi psi. Na žalost, porivi koji pojedince teraju da kupe psa nisu uvek pozitivni. Morate znati da štene od dva meseca ne može biti agresivno, vec tu agresiju u njemu probudi njegov vlasnik. To se događa iz dva razloga: ili zato što vlasnik to želi ili zato što nije dovoljno stručan da odgaji psa kako treba. Oni ljudi koji prvi put uzimaju psa ne bi trebalo da se odluče za velike rase, a posebno ne za mužjaka jer se neretko dešava da takav pas postane "šef u kuci".

Ukoliko se sam vlasnik potajno boji svog psa, jasno je da ga ne može ni kontrolisati.

U našem-se zakonu pas na nekoliko mesta tretira kao "opasna stvar", ali niko ni na koji nacin ne kontroliše ko kupuje takvu opasnu stvar. Još cu jednom naglasiti, problem je u ljudima, a ne u psima. Kada dođe do tragedija o kakvim čitamo u novinama, obično se kao ishod dešava eutanazija opasnog psa dok će vlasnik, koji je zapravo odgovoran, u najgorem slucaju platiti novčanu kaznu. Ne bi li bilo bolje da se takvom neodgovornom vlasniku jednostavno zabrani da više ikada poseduje psa. Verujete mi tako bi bilo bolje i za okolinu, i za njega, a i za psa.

Druga strana ove priče je šetnja pasa po parkovima. Neki se ljudi, a možda ivećina boje pasa, posebno ako je pas veliki i ako slobodno trči po parku. Dakle, šetnja kroz park sa na primer dvoje male dece nije nimalo prijatna, ako se prema vama zatrci pas od svojih tridesetak kila. To što ce njegov vlasnik vikati za njim kako je dobar i kako vas sigurno neće ugristi, više nije važno, jer su i deca i roditelji vec isprepadani.

Apelovala bi na vlasnike pasa da imaju na umu da svi ljudi ne vole pse, da se neki panicno boje pasa, i da šetanjem pasa po parku bez povodca i bez brnjica samo izazivaju revolt ljudi koji ionako nisu ljubitelji ovih životinja.

Činjenica je da ima odgovornih vlasnika koji uredno drže svoje pse na uzici i pokupe za njima izmet, ali ima i onih kojima je pomisao na sakupljanje izmeta naprosto smešna.

Parkovi jednostavno nisu mesto na kojem se demonstrira poslušnost psa. Iz iskustva znam da mnogi psi neće poslušati vlasnika kada jednom krenu ka njima interesantnim ciljem, bila to macka, golub ili covek.

Ne mislim ovim tekstom poslati poruku da u gradu nema mesta za pse, naravno da ima. Medutim, pas jednostavno mora biti na povodcu, i ako je pas veliki mora imati i brnjicu. Ne zato što bi možda ujeo, nego zato da se drugi ljudi ne bi osecali neprijatno u blizini pasa.


Vezivanje pasa ispred prodav-nica, frizera i slično takođe je jedna od situacija gde prakticno prisiljavate ljude koji žele uci u prodavnicu da prođu na pet centimetara od vašeg psa. Još je i dobro ako je pas vezan, međutim neki vlasnici psu daju naredbu "čekaj" i puste ga na trdtoaru mrtvi - hladni. Pa vi sada sa dečjim kolicima i jednim trogodišnjakom koji u ruci drži sendvic mislite hoćete li tuda proći ili ne.

VIRUS GREBE DUSNIK


Landseer

U posljednje vreme veterinarske ambulante stalno zovu zabrinuti vlasnici čiji psi kašlju. Psi "navuku" kašalj dok se šetaju u parku. Zarazni pasji kašalj je prilično neprijatna dugotrajna i zarazna bolest sa kojom se u našem gradu redovno srećemo posebno u jesen i zimu kada dolazi hladnije vreme.

Kada govorimo o zaraznom kašlju pasa ne radi se o jednoj bolesti već o kliničkom sindromu koji je prouzrokovan sa više uzročnika. Uzročnik kašlja može biti virus, bakterija, mikoplazma ili gljivica. Najčešći uzrocnici su adenovirusi i bakterija Bordetella. Po pravilu primarni uzročnik upale dušnika je virus, a zatim može doći do sekundarne bakterijske infekcije.

Upala dušnika manifestuje se jakim, hrapavim kašljem, a vlasnici se često žale da je psu zapela kost u grlu. Kašalj se javlja u napadima više puta na dan, pas kašlje širom otvorenih čeljusti i ispušta upravo takav zvuk kao da mu je u grlu kost koju želi da izbaci. Napadi su intenzivniji kada je pas uzbuđen, kada se sprema u šetnju, kada se veseli vlasniku i neposredno pre jela. Kod slučajeva bez komplikacija apetit je očuvan, a oboleli pas nema povišenu temperaturu.

Gotovo uvek od vlasnika u anamnezi dobijamo podatak da je pas bio u kontaktu sa većom grupom pasa tj. da je bio na dresuri, izložbi ili je tek stigao iz neke uzgajivačnice ili se jednostavno "družio". Simptomi se javljaju tri do pet dana nakon kontakta sa virusom. Zarađni kašalj najčešće prolazi bez komplikacija ukoliko se počne na vreme sa lečenjem. Terapija se sastoji u davanju lekova koji smiruju kašalj i po potrebi antibiotika ukoliko preti sekundarna infekcija.

Vrlo važan fator u terapiji je strogo mirovanje koje mora trajati tri nedelje. U tom periodu psa ne smete izlagati nikakvim fizičkim naporima zahtevnijim od lagane šetnje. Najbolje je da u tom periodu vašeg ljubimca izvodite u minimalne šetnje samo da obavi nuždu. Od komplikacija najčešći je hronični bronhitis. Kod slučajeva bez kompliacija patološki proces lociran je samo u dušniku.Zarazni kašalj može biti i fatalna bolest ukoliko oboli vrlo mlad, vrlo star pas ili životinja koja je već bolesna.

Šepavi pas


Zlatni retriever

Bolesti noktiju su po ucestalosti kod pasa i macaka srecom relativno retke, ali ukoliko se jave obicno zahtevaju dugotrajno lecenje. Sa promenama može biti zahvacen sam nokat, koji onda neobicnog izgleda (onychia) ili koža uz koren nokta (paronychia). Podrucje oko korena nokta je tada edematozno i eritematozno, ponekad mozete videti i male erozije ili ulceracije uzrokovane nastalim promenama. Sva upalna stanja noktiju su obicno pracena sa šepanjem što ponekad i prvi znak koji vlasnici ljubimca primete.

U letnjim mesecima kada su livade i parkovi puni suvih travki uvek savetujemo vlasnicima da svom kucnom ljubimcu svakodnevno pregledaju šapice jer se može desiti da se suva travka zarije u kožu, najcešca izmedu prstiju i onda nastaju problemi, Vlasnici primete da njihov ljubimac pojacano liže šapu i to samo na jednom mestu gde se pojavi otok koji je bolan, odnosno fistula koja je izazvana stranim telom, a vrlo cesto sto, pas pocinje da šepa i to je znak da nešto sa šapom nije u redu.

Što je vaš kucni ljubimac dlakaviji pažnja gleda šapica mora biti detaljnija. Šapicu treba pregledati kompletno tako da pregledamo i jastucice i prepipamo svaki pojedini prst. Predugi nokti su izloženi cesto povredama i lomovima. Obicno takva povreda nastane samo na jednom noktu i to na onom malo postranom prvom prstu.

Osim mehanickih povreda, nokti su izloženi i bakterijskim ili gljivicnim infekcijama, kada se promene vide najviše na koži uz sam koreren nokta Takve bolesti noktiju zahtevaju dugotrajno lecenje antibioticima ili antimikoticima. Cesto su promene na koži prstiju i noktima i samo znak neke druge sistemske bolesti kao što su alergije (alergijski, a i pododermatitis), demodikoze u hronicnom obliku, lišmanijoze, a i autoimunih bolesti i poput pemhphigusa ili lupusa, a kod starijih pasa moguce su i neoplazije.

Aleksandra Jelesijevic Gligoric, dr vet med.

jel neko zna gdje u BIH mogu naci da kupim stene aljaskog malamuta

mozes pregledati ovo
http://www.balkankinology.net/pricaonic ... 302bee8688
mozda pronadjes nesto.

U BiH prijatelju nema jos nigdje, samo Srbiji. Ja imam dva druga koji imaju muzijake, ali zenke nigdje s glave. Ja cu ako sve bude po planu na ljeto kupiti sebi jednog, ali opet muzijaka!

pa dajte jednu zenku za decke da se imaju gdje ispucati

corsa wrote:U BiH prijatelju nema jos nigdje, samo Srbiji. Ja imam dva druga koji imaju muzijake, ali zenke nigdje s glave. Ja cu ako sve bude po planu na ljeto kupiti sebi jednog, ali opet muzijaka!

pa i ja bih uzeo muzijaka

Kadija wrote:mozes pregledati ovo
http://www.balkankinology.net/pricaonic ... 302bee8688
mozda pronadjes nesto.

hvala

Gox wrote:

Kadija wrote:mozes pregledati ovo
http://www.balkankinology.net/pricaonic ... 302bee8688
mozda pronadjes nesto.

hvala

nema na cemu i drugi put

ARGENTINSKI PAS ILI ARGENTINSKA DOGA



POVIJEST PASMINE

Braća Martinez su dali početni zamah stvaranju pasmine -> grupa ljudi okupljena oko dvojice Martineza: Antonia i Augustina Noresa Martineza htjela je pronaći psa, lovačkog psa, sposobnog da su surovim argentinskim pampama dobro lovi i ostane živ. Pampasi su bili u to vrijeme napučeni krdima divljih svinja koje su tamo donešene iz Europe, njihovim autohtonim pecarima, divljim mačkama, jaguarima i posebice pumama. Njihov idealan lovački pas morao je biti sposoban dugo i brzo trčati, morao je biti neosjetljiv na bol, morao je loviti bez da se glasa u lovu, sve dok plijen ne sustigne, a tada ga je morao moći držati dok ne dože lovac i ubije plijen.

Poseban uvjet bez kojeg nije mogla nastati pasmina bio je obavezno prisutan duh čopora. Idealan pas braće Martinez morao je biti sposoban loviti u čoporu, jer drugačije se dolje nije moglo loviti, posebno ako se uzme u obzir da je oruđe koje je koristio lovac bio samo dugi nož.



Tom dugom nizu zahtijeva dotadašnji niti jedan lovni pas nije mogao udovoljiti. Vrlo mladi, još kao osamnaestogodišnjaci krenuli su braća u ciljana križanja - kao osnova poslužio im je viejo perro de pelea córdobes, borbeni pas iz Cordobe koji se u to vrijeme koristitio i u borbama pasa u Argentini. Pas je nesumnjivo bio borben, ali imao je i cijeli niz mana ... uslijedila su stoga križanja, najprije sa harlekinskom dogom, time se dobilo na visini i na boljem obliku glave. Naknadno se ukrižao engleski buldog i bulterijer. Time se novonastala pasmina ojačala za borbu sa zvijerima, ali dobili su i visoki prag boli, gotovo neosjetljivost za bol, što je braći Martinez i te kako bilo potrebno ....... U tako nastalu 'mješavinu' daljnjim je ciljanim parenjima 'ubačena' krv irskog vučjeg hrta (ovaj kolos ubačen je u dogoa radi poboljšanja brzine u trku). Uz malo krvi poentera koja je 'ubačena' za popravljanje njuha svi ostali uticaji dolaze od molosoidnih pasmina. Dakle u dogou ipak pretežu osobine molosa, ali izbrušene u svakodnevnim testiranjima lovom u argentinskim pampasima ...



Uz već pobrojane u prethodnom postu korišteni su za stvaranje pasmine još i bordoška doga, pirinejski planinski pas i španjolski mastif.
Kad sve ovo znamo onda možemo puno lakše prosuditi kakav je to uopće pas ...

Sve pasmine koje su dale svoj obol nastanku dogoa
Dogo nakon svih ovih križanja još uvijek nije bio dogo kakvog danas poznajemo ..... još dugo nakon smrti braće Martinez nastavljeno je 'popravljanje' i brušenje pasmine.
Dogo je u Argentini službeno priznat tek 1965. g. dok ga je FCI priznao čak osam godina kasnije 1973., a njegov pravi procvat počinje dolaskom u Europu. Prvi su ga na Stari kontinent doveli Talijani, a danas se uz Argentinu najkvalitetniji psi nalaze upravo u Italiji, Nizozemskoj, španjolskoj, Njemačkoj i Austriji.
Dogo iako primarno lovni pas koristi se danas kao pas pratitelj i zaštitnik. Bilo je slučajeva da ga se čak pokušao koristiti i kao službenog psa.
Obzirom na izraženu osobnost, vrlo jaku volju i osebujan, samosvojan karakter tipičniji za molose, ovaj se pas nije dao lako 'prelomiti' poput ostalih službenih pasa.

Kod njega je vrlo izražen osjećaj za pripadnost čoporu i za hijerarhijski rang u čoporu. Stoga se svojem dogou morate znati nametnuti kao vođa čopora da bi vas on cijenio i poštivao. Njegovo se povjerenje ne stječe grubošću, silom ili strogošću, već naprotiv ljubavlju i pažnjom. Ali onom kome uspije pridobiti ovog psa, višestruko vraća ljubavlju, odanošću i zaštitom. Ovaj hrabri pas položit će život za svojeg vlasnika. Hrabrost i strpljenje je pasminsko obilježje dogoa.



Inače za njih vrijedi da su to psi s krznom od bijele svile, tijela od čelika i srca od zlata, ali nikako nemojte ovog psa kupovati kao poklon ili igračku za djecu. Dogo nipšto nije igračka iako se s djecom izuzetno dobro slaže posebno zahvaljujući stabilnom karakteru. Vlasnik dogoa mora biti čovjek čvrsta karaktera i izuzetno stabilan, inače će se dogoditi da dogo postane gazda što je izuzetno loše.

Gledajući generalno sposobnosti dogoa, mora se istaknuti da je ovo pas s izuzetnim trkačkim sposobnostima, jako hrabar borac, ali nikako nije krvoločan pas. Pas kojemu se vlasnik mora znati nametnuti i pas koji treba prilično kretanja svaki dan.
Dakle, nikako nije pas za početnika.

KARAKTERISTIKE PASMINE



OPĆI IZGLED
Molosoidan tip psa, mezomorfički i makrotalički, u okviru poželjnih proporcija bez gigantskih dimenzija. Pojava skladna i snažna zahvaljujući jakim mišićima, koji se oslikavaju pod čvrstom i elastičnom kožom pripijenom uz tijelo i ne baš mlitavim potkožnim tkivom. Korača mirno ali sigurno, pokazuje svoju inteligenciju i pouzdanost, a svojim pokretima otkriva svoj prirodni i postojano veseli karakter. Nježne i mirne prirode, upadljive bjeline, sa tjelesnom građom koja ga pretvara u pravog atletu.

PONAŠANJE / TEMPETRAMENT
Veseo i otvoren, pokoran i nakolonjen, ne traži pretjeranu pažnju, uvijek je svjestan svoje snage. Agresivnost je obilježje koje ne smije posjedovati, a koja se mora strogo kontrolirati i ne poticati. Njegov nadmeni stav neprestano ga primorava da se bori za teritoriju sa pripadnicima istog spola, što je za mužjake tipično ponašanje. U slučaju sraza mužjaka dogoa s mužjakom druge pasmine, nikada prvi ne napadaju. Kao lovac, on je pametan, neustrašiv, miran i hrabar.



VAŽNIJE PROPORCIJE
Kao mezoforfične životinje ni jedan dio ne odskače od cjeline tijela, koje je skladno i simetrično. Visina grebena jednaka je visini sapi. Dubina prsnog koša (između vrha grebena i najniže točke prsnog koša) iznosi 50% visine grebena. Dužina tijela od grebena do stražnjice premašuje visinu grebena za 10%.

GLAVA:
Mezocefalnog tipa, snažnog i moćnog izgleda, bez okomitih kutova ili naglašenog usjeka. Profil pokazuje gornju liniju koja je izdubljena i izbočena: izbočenja na glavii zbog ispupčenosti potiljka i mišića koji podržavaju sitnjenje hrane, blago izdubljena na čelu.

Stražnji dio glave: masivan, konveksan u anteroposteriornom i lateralnom smjeru kao i gledano odozgo, zbog naglašene žvačne i zatiljne muskulature. Zatiljna kost ne smije biti izbočena, snažni vratni mišići moraju je pokrivati u potpunosti, zbog čega prijelaz od glave k vratu izgleda blago svinuto (glava se spaja s vratom formirajući snažan mišićni luk). Stražnji dio glave mora odavati dojam velike snage. Žvačna muskulatura mora biti iznimno jaka jer je to pasminsko obilježje koje omogućuje psu da uspješno drži plijen bez popuštanja ugriza. Pa ipak gledano frontalno, ne smije biti neumjereno naglašena naspram širine glave između ušiju. Divergentan oblik glave, koji u većoj mjeri podsjeća na glavu bulterijera, smatra se jednom od težih grešaka koja se strogo kažnjava.



Stop blago definiran, kao preijelaz od izbočenog predjela glave k neznatno ulegnutom čelu. Gledano sa strane, vidi se jasno određen profil uvjetovan nadobrvnim grebenom.

Njuška: jednake duljine kao stražnji dio glave, što znači da je zamišljena linija koja povezuje unutarnje kuteve očiju podjednako udaljena od vrha nosa i zatiljne kosti. Jaka, veće duljine nego širine, dobro razvijena i sa stranama koje su blago nagnute. Gornja linija je blago zakrivljena prema dolje, što je specifična karakteristika pasmine. Nešto kraće i punije njuške od traženih se toleriraju, ali se one dulje i laganije strogo kažnjavaju prilikom suđenja. Za njušku se traži da bude duboka i da svojim oblikom podsjeća na široki pravokutnik. Klinasti oblik njuške je nepoželjan.



Usne: pravilne i priljubljene, s opuštenim, crnopigmentiranim rubovima. Pretjerano opuštene (viseće) usne strogo se kažnjavaju. Nepigmentirani rubovi usana su nepoželjni.

Nos: crnopigmentiran, lagano prćast, nosnice jako naznačene. Nepotpuno pigmentiranom nosu se progovara, a pigmentiranost ispod 50% površine nosa vodi ka diskvalifikaciji psa.



Oči: tamne ili boje lješnjaka. Rubovi kapaka crni ili svijetli. Poželjniji su crnopigmentirani rubovi kapaka. Razmak između očiju mora biti velik, pogled živahan i inteligentan, istodobno prodoran i čvrst. Boja lješnjaka u dogo argentina predstavlja vrlo širok spektar boja koje se protežu sve do žute. Jedino se plave ili raznobojne oči kažnjavaju diskvalifikacijom. Oči bi trebale biti trokutastog oblika, dok bi razmak između kapaka trebao biti relativno malen. Koso postavljene oči nisu poželjne.

Uši: visoko i bočno usađene, trokutastog oblika. Srednje duljine, široke, čvrste, ravne i zaobljene na krajevima. U prirodnom padu prekrivaju pozadinu obraza, kada je pas na oprezu onda su poluuzdignute. Danas kupiranje ušiju više nije obvezno, a sve je veći broj zemalja koje takvo kupiranje općenito zabranjuju. Mužjacima se uši kupiraju kratko, dok se ženkama kupiraju nešto dulje.



ČELJUSTI/ZUBALO:
Čeljusti se pravilno se preklapaju, bez deformacija su i snažne, s krupnim pravilno usađenim zubima. Točniji prijevod standarda glasio bi da zubalo mora biti čvrsto prianjajuće, a ne da se mora pravilno preklapati. Koliko god nekima bilo nejasno to znači: da je u dogo argentina pravilan škarasti i klještasti zagriz, a da se tzv. obrnuti škarasti zagriz (donja vilica ispred gornje), ako je čvrsto prianjajući bez prostora i odmaka između gornje i donje vilice, smatra manom koja se tolerira. Takvi psi, naročito ako je riječ o vrhunskim psima, normalno ulaze u konkurenciju na izložbama. U uzgoju bi se trebala postaviti stroža ograničenja. Partner takvog psa (obrnuti škarasti zagriz) smije biti isključivo pas sa škarastim zagrizom. U slučaju da postoji odmak između gornje i donje vilice koji tvori prostor između zubala, bez obzira koliko mali bio, kazna je diskvalifikacija. Enogmatizam (čeljusti povučene unazad i zubi koso usađeni prema unutra) i prognatizam (čeljusti jače isturene naprijed i zubi u njima koso usađeni) se najstrože kažnjavaju. Suprotstavljena mišljenja postoje i u pogledu nedostatka zubi. Vremenom i praksom ustalilo se mišljenje da broj premolara nije bitan (osim ako nije riječ o nedostatku većeg broja zubi), a da je odluka suca u pogledu nedostatka molara (kutnjaka) njegov individualni odabir koji treba poštivati. Obostrani nedostatak P4 postao je toliko tipičan da su brojni veliki šampioni ove pasmine opterećeni tim nedostatkom. Sve navedeno je stav Antonia i Augustina Noresa Martineza, argentinskih uzgajivača i sudaca, talijanskih kinologa koji se bave ovom pasminom, austrijskog Dogo Argentino Kluba i dr. Otta Schimpfa, te gotovo svih sudaca specijalista za pasminu dogo argentino. Kompletno škarasto zubalo koje sadrži 42 zuba predstavlja ideal kojem trebaju težiti uzgajivači u svom uzgoju. Poseban zahtjev kod zubala dogo argentina, a na koji se rijetko pazi, jest da se incisivi nalaze u ravnoj liniji, ravnomjerno usađeni između canina.



VRAT
Srednje dužine, snažan, povijen, pravilno oblikovan, s vrlo debelom kožom koja je preko grla naborana kao u mastifa, bodroške doge ili buldoga (dakle, vrat je prekriven debelim i elastičnim slojem kože koja slobodno klizi preko potkožnog tkiva, opuštenije nego na ostalim dijelovima tijela), a nije suh kao u bullterijera. Dlaka je malo dulja nego na ostalim dijelovima tijela. Vrat dogoa mora biti iznimno snažan i blago zakrivljen. To su obilježja pasmine. U smjeru od ramena prema glavi mora se postupno sužavati.

TRUP PRSA/PRSNI KOŠ:
Široka i duboka, pružaju velikim plućima mnogo prostora. Gledano sprijeda i sa strane, prsa moraju dopirati svojom najnižom točkom do ispod lakta. Vrh prsne kosti je u nivou vrha ramena, a najniža točka prsnih rebara je minimalno u liniji lakta.



RAMENA:
Vrlo snažna, s plastično istaknutom muskulaturom bez predimenzioniranosti, horizontalnog nagiba od 45 stupnjeva. Greben širok i visok, naglašeno pravilnih kutova. Iznimno jak i naglešen greben predstavlja specifično pasminsko obilježje.

LEĐNA LINIJA (LEĐA):
Dogoe, kao i sve teške goniče, karakterizira blaga povijenost leđa - od točke gdje se greben spaja s leđima do završetka leđne linije na križima. To nije nešto što se tolerira, već je to odlika koja omogućava motornom sustavu teških goniča kretanje dugotrajnim polutrkom i galopom.

REP
Dug i snažan, ne dopire ispod skočnog zgloba, obično nisko nošen, pri radu je uzdignut iznad gornje linije i stalno maše. Kada je pas u trku onda je u nivou sa gornjom linijom ili malo iznad nje. Postavljen na srednjoj visini, prema gornjoj liniji je pod kutom od 45 stupnjeva.



PREDNJE NOGE:
Proporcionalne veličini psa, one formiraju čvrstu i masivnu građu od kostiju i muskulature. Gledano frontalno ili iz profila prednje noge su ravne, paralelne, s kratkim, čvrsto zatvorenim prstima. Gornji dio noge je srednje dužine, proporcionalan cjelini, jak i veoma mišičav. Laktovi su jaki, prekriveni čvršćom i elastičnijom kožom bez nabora ili neravnina. Prirodno su pritisnuti uz grudi. Podlaktica je dužine kao i gornji dio noge, prava, jakih kostiju i muskulature. Došapja su ravna, jakih kostiju, horizontalno se spuštajući pod kutom od 70 do 75 stupnjeva. Prednje šapesu zaobljene, kratkih i čvrsto zbijenih prstiju. Mesnatih i jakih jastučića, prekrivenih grubom kožom.



STRAŽNJE NOGE:
Butine vrlo mišićave, došapja kratka, prsti čvrsto zatvoreni, bez čaporaka, kutovi umjereno izraženi. Stražnje noge stvaraju utisak velike snage i moći koju njihova funkcija zahtijeva, one su snažne, čvrste i paralelne. Osiguravaju eksplozivnost i karakterističan hod. Gornji dio butine ? jak i vidljivo razvjene muskulature. Ko-femoralni kut blizu 100 stupnjeva. Za dogoe se govori da im noge nikada ne mogu biti pretjerano mišićave. Kutovi nogu su otvoreniji nego u drugih pasmina, da bi im se omogućila optimalna sposobnost odupiranja (prilikom zadržavanja plijena i sprečavanja njegova bijega) i osigurao visok srupanj ravnoteže. Navedeno obilježje također pospješuje eksplozivnost pri kretanju na malom prostoru. S druge strane, otvoreni kutovi nogu umanjuju sposobnost dugotrajnog kretanja i predstavljaju hendikep za goniče. Dugo su se stručnjaci mučili da bi točno definirali optimalan izgled kutova kod dogoa. Naposljetku, možda je najbolje to formulirao kinološki sudac i specijalist za pasminu dogo argentino Peter V. Montfoort (NL) kad je rekao: Kutovi moraju biti dovoljno zatvoreni da bi se pas mogao normalno kretati... Vrlo jednostavno rečeno, a vrlo točno! Koljenoje u istoj ravni s nogom, femoralno-tibialni kut blizu 110 stupnjeva. Skočni zglob je područje korijena stopala i njegove pozadine je kratko, čvrsto i stabilno, što omogućava dobru pokretljivost ekstremiteta. Jak skočni zglob upečatljivog kalkaneusa, tj. vrha skočnog zgloba. Kut prema zglobu je približno 140 stupnjeva. čvrst, skoro cilindričan, horizontalan prema kutu od 90 stupnjeva. Stražnje šape su iako malo manje od prednjih, sa istim su obilježjima kao i prednje.



KOŽA
Kompktna, čvrsta, ali mekana i elastična. Priljubljena uz tijelo i to kroz potkožno tkivo, koje omogućuje pokrete bez većih nabora, osim u predjelu vrata (grla) gdje je tkivo mlitavije. Kožna pigmentacija je u većoj ili manjoj mjeri prisutna u svih pasa ove pasmine, a sa godinama se pojačava.

DLAKA
Dlaka mora biti jednolična, kratka i oštra. Svilenkasta dlaka je nepoželjna. Prosječne duljine od 1,5 do 2 cm. Promjenljive gustine uvjetovano klimatskim uvjetima. U hladnim klimatskim područjima dlaka je gušća i pruža zaštitu od hladnoće. U toplijim klimatskim područjima ona je rijetka i tanka, otkriva kožu tako da je kožna pigmentacija jasnije vidljiva, a što pak nije mana. Boja dlake je potpuno bijela. Pigmentiranost dlake je dozvoljena samo na glavi i to samo jedna mrlja i to pod uvjetom da ne pokriva više od 10% površine glave. Između dva jednako ocijenjena psa sudac uvijek treba bolje ocijeniti psa koji je bjelji.

VISINA/TEŽINA



Kod ovih parametara, treba naglasiti da je kod dogo argentina najvažnija proporcionalnost! Visina u grebenu:

mužjaci: 62 - 68 cm
ženke: 60 - 65 cm
Težina:

mužjaci: 45 - 60 kg
ženke: 38 - 45 kg

GREŠKE
Svako odstupanje od navedenih oblježja je greška, a njezina ozbiljnost i posljedica ovise od njezine naglašenosti.



TEŠKE GREŠKE:
Slaba razvijenost kostiju i muskulature
Nos svjetlije pigmentiranosti
Viseće usne
Mali, slabi i oštećeni zubi, nedostatak zub,
Pretjerano svijetle oči, entropija, ektropija
Bačvasta prsa (barrel chest) i Ravna rebra- tzv kobilica (keel chest)
Prevelik kut skočnog zgloba
Netipično kretanje
Pretjerana pigmentacija kože kod mladih pasa
čaporci
Nemiran temperament



DISKVALIFIKACIJSKE GREŠKE
Svijetloplave ili raznobojne oči
Gluhoća
Mrlje na dlaci po tijelu, osim jedne mrlje na glavi do korijena uha
Svijetli nos ili depigmentiran nos s nedostatkom preko 50% pigmenta
Jako obješene usne
Prognatizam ili enogmatizam
Riđolika (izdužena klinasta) glava
Dugačka dlaka
Visina ispod 60 cm
Fizički nedostaci
Agresivnost



Napomena: mužjaci trebaju imati dva testisa spuštena u skratum (mošnje). Prema odredbama HKS-a, da bi psi mogli pristupiti uzgojnom pregledu i biti korišteni u uzgoju moraju obaviti pretrage za displaziju zgloba kuka. Toleriraju se samo stupnjevi A, B, C I D.

Karakteristike i upotreba
Pas za lov na krupnu divljac, prijateljski raspolozen prema ljudima, narocito djeci, odlican cuvar, odan, poslusan, i veoma stabilnog karaktera. Dogo Argentino je tih lovac, tako da ne uplasi plijen, ima dobro culo mirisa, pokretan je, hrabar i jak. Njegove glavne osobine su izdrzljivost, snaga i energija koji mu daju skladnost figure i snazno razvijenu muskulaturu, sto se razlikuje od njegovog umjerenog i otmjenog izraza. Njegovo tijelo je potpuno simetricno, pas sa cvrstim nogama i uglovima oblikovanim za dugo trcanje, jak , misicav vrat, snazan grudni kos, i dobra povezanost leda. Uz to ne treba zaboraviti izuzetno jak rep koji mu pri velikim brzinama kretanja sluzi kao dodatno sredstvo za nagle promjene pravca. Sve u svemu to mora predstavljati moc , izdrzljivost i ogromnu tjelesnu snagu, a istovremeno odlicnu okretnost i odlicnog radnog psa. Dogo Argentino je velika pasmina, odlicne skladnosti bez pretjerivanja u velicini, na sto sudac treba da obrati paznju (visina psa i sirina grudnog kosa).



Radni pas koji se koristi za lov na krupnu divljac, cuvar, vodic za slijepe, rad u polju, odlican tragac, pomocni pas, policijski pas, terapijski pas, i najvaznije perfektan radni pas. Veoma je poslusan, stabilnog i pouzdanog karaktera sto ga cini idealnim obiteljskim psom; narocito je naklonjen djeci prema kojoj je vrlo strpljiv i tolerantan. Dogo Argentino posjeduje veoma jak lovacki instinkt, nevjerojatnu odlucnost i legendarnu hrabrost. Vrlo je zivahan i veseo, posjeduje visoku inteligenciju i ostroumnost.



Orijentiran je ka ljudima sto ga cini drustvenim i prijateljskim. Njegovo samopouzdanje ga cini vjernim ljudima koji su otvoreni i strpljivi. Istovremeno je nevjerojatno poslusan i spreman da izvrsi sve zahtjeve vlasnika po pitanju obuke. Ova mnogostrana zivotinja je sposobna za dobru koncentraciju ,veoma brzo uci i pamti nauceno gotovo odmah. Odlican kao pas cuvar, Dogo Argentino je miran oko kuce, ipak spreman i hitar u svakom trenutku. Dogo Argentino nije lajav pas, mada je obdaren gromovitim glasom, ritmicnim i konstantnim kada je to potrebno. To je obiteljski pas koji neophodno ostvari blizak kontakt sa svim clanovima porodice, i nesretan je kada je odvojen od njih. U ranijem periodu zivota Dogo Argentino bi trebalo da bude u kontaktu sa domacim zivotinjama kako ne bi doslo do bilo kakvih agresivnosti prema njima kasnije.

HEMATOM USNE ŠKOLJKE VAŠEG LJUBIMCA


Japanski akita

Hematom usne školjke najčešće se javlja kod pasa koji imaju viseće uši (koker, avganistan-ski hrt, rotvajler,...) iako se ponekad srećemo sa tim problemom i kod pasa sa uzdignutim ušima (nemacki ovcar, doberman) kao i kod mačaka. Uzrok nastanka hematoma obično je hronična upala uva zbog koje pas trese glavom. Ponekad pas udari usnom školjkom o neki tvrdi predmet što izaziva pucanje krvnih sudova. Nekada je za to dovoljno i samo trešenje posebno ako se radi o većem psu. Osim što tresu glavom, psi koji imaju upaljeno uvo češu se, taru uši o pod i slično pa nije ni čudo da dođe do pucanja krvnih sudova.

Osim hronične upale uva uzrok može biti infestacija usnim parazitima, strano telo u uvu, tumori u spoljašnjem usnom kanalu i slično. Usna hrskavica perforirana je sa više malih otvora koji omogućuju prolaz mnogim manjim krvnim sudovima. Kada jedna od tih žilica pukne usled traume, krv se nakuplja izmedu kože i hrskavice formira se hematom. Veličina hematoma obično zavisi od starosti procesa - što duže traje, to je veći pa pone­
kad pokrije celu unutrašnju površinu usne školjke.

Danas hematom usne školjke lečimo iskljucivo hirurški osim kada se radi o starim i bolesnim životinjama kod kojih je anestezija posebno rizicna. Opšta anestezija kao prvo nam omogucuje kvalitetan pregled oba usna kanala. Temeljan pregled uva kod prisutne upale vrlo je bolan i neprijatan pa je idealno da se obavi na uspavanoj životinji. Hematom rešavamo tako da evakuiramo nagomilanu krv i zatim prošijemo celu školjku skroz na skroz kako bi zatvorili šupljinu hematoma. To ujedno omogucuje i zaustavljanje krvarenja. Operisano uvo povijemo 5 do 7 dana, a šavove ostavljamo nešto duže. Važno je spreciti cešanje kako ne bi došlo do cepanja šavova pre vremena. U tu svrhu služi zavoj i po potrebi zaštitni ovratnik.

Preporucljivo je usni hematom operisati što pre po njegovom nastanku jer kod starih hematoma cesto ne možemo spreciti deformaciju školjke koja nastaje kao njegova posledica (uvo se skvrci). Treba znati da lecenje upala spoljašnjeg uva po­nekad biva dugotrajno i zahteva prilicni angažman vlasnika, pa je važno pre operacije pripremiti vlasnike na posao koji ih ceka.

Aleksandra Jelesijevic Gligoric, dr.vet.med

STRAVA U Strmcu Podravskom luta stotinu pasa
Bijesan pas izgrizao trudnicu po trbuhu
Autor DANICA PLANTAK



VARAŽDIN – Dvadesetpetogodišnju trudnicu Magdalenu Oršuš iz Naselja Roma u Strmcu Podravskom ugrizao je bijesan pas dok se oko 16 sati vraćala iz obližnje šogorove kuće.

– Odjednom se ispred mene stvorio veliki crni pas i skočio mi nogama na grudi te me ugrizao za trbuh. Vikala sam i onda su ga dvojica iz našeg naselja otjerala štapovima. Osjetila sam da krvarim i brzo sam otišla doma. Bila sam jako uplašena. Još se noću budim i vičem upomoć – o velikoj traumi koju je doživjela priča nam Magdalena, koja je u petom mjesecu trudnoće i čeka sedmu bebu. Na njezinu trbuhu još se vide ugrizi zubi pasa.

Mediji šutjeli
Dušan Ignac, njezin nevjenčani suprug, odmah je pozvao službu Hitne medicinske pomoći, no kaže da nisu htjeli doći po Magdalenu, koja je jako krvarila. Pozvao je policiju, koja je odradila svoj dio posla i nakon čijeg je poziva Hitna služba ipak došla po njegovu nevjenčanu suprugu.

Na taj nas je događaj, koji se dogodio još početkom veljače, danas upozorio Bajro Bajrić, predsjednik Udruge Romi za Rome, čudeći se zašto mediji o tome ništa nisu pisali. On je prije nekoliko dana posjetio Naselje Roma s predstavnikom UNCRH-a zaduženim za javno zdravstvo, predstavnicima Županije, Zavoda za javno zdravstvo Varaždinske županije te općinskim čelnicima.

– Mogla je izgubiti život i ona i beba. Bojim se da će taj ugriz psa utjecati na naše dijete, to više što su joj iz epidemiološke službe Zavoda za javno zdravstvo Varaždinske županije preporučili antibiotike, za koje nam je liječnica rekla da ih nije preporučljivo uzimati u trudnoći. Već je primila dva cjepiva protiv bjesnoće, a uskoro će još jedno.

Eutanazirana 42 psa
Nakon tog događaja obavijestili smo komunalnog redara općine Petrijanec, koji je došao u naše naselje i doveo lovca koji je usmrtio psa. Kasnije su veterinari i stručnjaci epidemiolozi utvrdili da je bio bijesan. No, u našem naselju odmah potom eutanazirali su 42 psa, a još ih najmanje stotinu luta naseljem. Svi se bojimo, pogotovo djeca, jer to zasigurno nije bio jedini bijesan pas – kaže s ogorčenjem Dušan Ignac.

Obitelj Obama odlučila se za vodenog psa, ali žele ga posvojiti, a ne kupiti



Danima nakon što je Barack Obama postao američki predsjednik raspravljalo se koji će biti novi - "prvi pas". Odluka je napokon pala i Bijelom kućom bi se trebao uskoro prošetati portugalski vodeni pas, vrsta slična pudlu.
Izbor psa, i to je već poznato, bio je ograničen zbog alergije mlađe kćeri Malije, pa su tražili psa koji ne potiče alergijsku reakciju. No ne zna se kad će Sasha i Malia dobiti ljubimca jer savjesni roditelji ne žele kupiti psa, nego žele spasiti nekog nesretnika.
Pas će biti nagrada Obaminim kćerima za sve što su morale pretrpjeti tijekom Obamine predsjedničke kampanje.

Portugalski vodeni pas srednje je veličine, a prilično je dobre naravi, društven i poslušan te ga se gotovo ne treba posebno odgajati. Nekad su ovi psi služili kao pomoćnici ribarima.

Iako ljubimca željno iščekuje, obitelj Obama još uvijek nije smislila ime za psa. Neka su od predloženih imena Frank i Moose (sob), ali gospođa Obama kćerima je savjetovala neka se još malo pozabave imenom.

U intervjuu za People, u kojem se između ostalog razgovaralo i o novom psu, Michelle Obama govorila je i o životu u Bijeloj kući, te naglasila da njene kćeri još uvijek obavljaju poslove po kući.
- Ljudi nam žele olakšati život, a kad imate malu djecu, to sam objasnila i osoblju, njima ne treba olakšati život. To su djeca - rekla je stroga majka.
(Vecernji......

BOL I SVRAB NA JEZIKU


Samojed

Svima nam smetaju razno razne proletnje bube, paukovi, gusenice, pčele, ose i slično, ali smo razvili sisteme za obranu od istih. Teramo ih krpom, sprejevima, nemilice ih ubijamo dok mile po podu, ali koliko god se trudili uvek preostane neka zujalica kojoj cemo se oprezno skloniti sa puta. Znamo, normalno, da se ose ne jedu, da nije prijatno ni sesti na njih, a svi smo imali prilike da se upoznamo sa neprijatnim posledicama "bliskih susreta" sa osom, pcelom ili nekom velikom muvom.

Medutim, naši cetveronožni prijatelji smatraju insekte vrlo zabavnim društvom. Jedva cekaju da nalete na nekakvu okruglu tvrdu bubu te da je zgrabe i slasno skrckaju zubima. Mogu se satima zabavljati loveci muve ili ose samo ako ih ima dovoljno! Mace se u takvim igrama uglavnom služe šapicama, prilicno su spretne pa u vecini slucajeva iz dvoboja sa insektima izlaze kao pobednici. Kod pasa, stvar je drugacija; nekoliko ce puta zalajati na osu, mahnuce nespretno šapom i na kraju, uspe li je slucajno ošamariti udarcem, slasno ce je smazati, i za svaki slucaj, još neko vreme gnjaviti po ustima. Za nekoliko sekundi pocinje panika - trljanje glavom o pod, slinjenje, cviljenje, oticanje jezika ili sluznice na usni i licu. Ako su imali srece, sve ce splasnuti u roku od pola sata i sledeci dan ponovno blentavo love ose, dok jednom ne "shvate" da bol i svrabež ipak imaju nekakve veze sa malim letecim izazivacima.



U ovo doba godine u gradskim parkovima, opasnije su gusenice. Dlakave simpaticne gusenice, koje izlaze iz caure na borovima, a krecu se u kolonama dugim i do više desetina metara. Neponovljiv prizor za našeg psa! Gusenice su razvile fantastican obrambeni mehanizam, pa elegantno malo podignu guzu, šprcnu neku tecnost, a naše prijatelje odjednom prolazi volja za njuškanjem, gubica im naglo otekne, zatvaraju se okice, cela glava ga pocinje strahovito svrbeti, a ponekad je reakcija tako jaka da psi i povracaju. Ukoliko je u fatalnom trenutku otvorena gubica, jezik može tako nateci da za nekoliko minuta zatvaranje gubice više nije moguce.

U ovakvim slucajevima veterinarska intervencija je hitno potrebna, jer preti opasnost od oticanja ždrela i zatvaranja disajnih puteva. Ukoliko je reakcija blaga pomoci ce hladni oblozi. Teško cete objasniti svom kucnom ljubimcu da insekti mogu biti vrlo neprijatni, pa vam preostaje samo da pazite na njih kao i na sebe.

Pas i otrovi


Velski terijer

Trovanja pasa i macaka sredstvi­ma za uništavanje insekata dogadaju se svakodnevno. Ovakva trovanja uglavnom su slucajna i dešavaju se kod kuce.
Vlasnici otrovanih životinja prvo potraže prvu pomoc telefonski. Ukoliko je došlo do neobicne reakcije nakon tretiranja životinje nekim sred­stvom protiv parazita (buve, krpelji) savetovati cemo vlasnika da odmah okupa psa odnosno macu te da hitno nakon toga dode u ambulantu. Vlasniku preporucujemo da prilikom kupanja otrovanog psa sebe zaštiti gumenim rukavicama. Ukoliko vlasnici sumnjaju da je ljubimac pojeo neko otrovno sredstvo, preporucujemo da svakako sa sobom donesu sumnjivi materijal ili ako je došlo do povracanja - povraceni sadržaj.

Insekticidi



Insekticide delimo u nekoliko grupa. Prvu grupu cine organofosfati i karbamidi, a njih možemo naci skoro u svakom domacinstvu, upotrebljavaju sa za uništavanje mrava, žohara I slicnih napasti, a neretko ih sami vlasnici posipaju po psu ili maci.
Simptomi trovanja ovim isekticidlma vrlo su uocljivi. Do prvih smetnji dolazi nekoliko sati nakon kontakta sa insekticidom bilo preko kože ili takta (nakon tretiranja sprejom ili prahom macke se trude ocistiti lizanjem), javlja se slinjenje, suzenje, proliv, povracanje pa i nekontrolisano mokrenje. Mišici se nekontrolisano grce, pa izgleda kao da se cela životinja lagano trese. Obicno nisu stabilni na nogama, šepaju, a može doci i do paralize nogu. Srecom, trovanja ovom vrstom insekticida uspešno se mogu izlečitl za ove otrove postoji protivotrov. Važno je odstraniti preostale kolicine insekticida sa kože ili iz želuca pa bolesnu životinju okupati i isprati joj želudac.

Nova knjiga "RADOST U KUĆI"

Knjiga o patuljastim psima "Radost u kući" autora Vidović Jovice: pudle, maltezeri, kovrdžavi bišon, jokširski terijer, patuljasti šnaucer, patuljasti pinč, pekinezer, šicu, čivava, zapadnoškotski beli terijer-westi. 170 strana sa fantastičnim fotografijama, ishrana i nega, istorijati, šišanje, bezbroj praktičnih saveta, obuka malih patuljastih pasa.VRLO OPŠIRNO SVE NA JEDNOM MESTU. Idealna knjiga kako za početnike tako i za ljude koji već imaju svog ljubimca.

DOBROM GAZDI, DOBAR PAS...


Americki patuljasti terijer

ova ljupka izreka u isti mah je i opomena. Bila ona štene ili odrastao pas, mužjak ili ženka, velika ili mala, sa sela ili iz grada, vaša životinja će uvek od vas zahtevati redovnu negu i vašu brižnu privrženost. Naučite pre svega da je dobra higijena za svog psa sinonim dobrog zdravlja i dugovečnosti, a za vas sinonim mnogih srećnih trenuraka i ravnoteže. Njegova ogrlica, negov povodac, njegova nosiljka ili njegova kućica , njegov toaletni pribor : neki osnovni lekovi treba da budu predmet racionalnog i strogog izbora. Otkrićete da vaš pas, bez obzira na pasminu, voli šetnje i polje; iskoristite to, dakle, da ugodno putujete s njim, sledeći praktične savete koje vam dajemo. Ta dobra životna pravila vas će zadovoljiti a psa ohrabriti, snažeći u njemu poverenje koje ima u vas. Treba da znate da mu pomognete kada mu je to potrebno, pri parenju, koćenju, manjim bolovima i neprijatnostima u svakodnevnom životu.

HIGIJENA SVOG PSA
Kao garancija dobrog zdravlja, striktno održavanje higljene svog psa, na selu, ali naročito u gradu, može sprečiti mnoge probleme (upale, sekrecija iz očiju i ušiju). Redovna ili svakodnevna nega pruža, sem toga, trenutke bliskosti koji jačaju poverenje psa u njegovog gospodara.

ČETKANJE
Da biste mu sačuvali lepotu i sjaj, dlačni pokrivač svog psa morate redovno održavati. Gradski psi gube svoju dlaku. umrljanu masnom prašinom sa ulice te ih valja češće četkati nego seoske pse. Za kratku dlaku dovoljno ie jedno četkanje sedmično, a za životinje sa dugom dlakom to se mora činiti svakoga dana; ne oklevajte da četkanje ponovite i više puta dnevno u periodu linjanja. Do opadanja dlake dolazi s proleća i s jeseni kad životinja živi napolju, a četiri ili pet puta godišnje ako živi u gradu. Postavite psa na pristojnu visinu , na neki sto; ako ima kratku dlaku, koristite grubu četku i prolazite njome pažljivo po celom telu, u pravcu rasta dlake: od glave prema repu, od ledja ka trbuhu, ne zabora-vljajući šape. Održavanje duge dlake iziskuje složeniju opremu: raščešljivač, češagiju, metalni češalj, četku i kremu za raščešljavanje, četkajte psa da biste uklonili prašinu i prljavštinu, razmrsite čvorove rukom, a najupornije isecite makazama; namažite dlaku bilo kojim proizvodom za raščešljavanje predjite raščešljivačem, zatm češagijom da biste uklonili otpalu dlaku; završite češljem.


Baset artois

KUPANJE
Učestanost kupanja zavisi od načina života psa: ako živi na svežem vazduhu, dovoljno je okupati ga dva do tri puta , godišnje; ako živi u stanu, možete ga kupati svaka dva meseca. Koristite šampon za pse, s obzirom da oni koji su namenjeni nama Ijudima mogu kod njih izazvati alergije. Da bi se izbegla ućebanost dlačnog pokrivača, razmrsite ga pre nego što pokvasite psa, i zaštitite unutrašnjost ušiju čepovima od vate. Na dno kade postavite podlogu protiv klizanja; stavite psa na tu podlogu i tuširajte ga mlakom vodom držeći ručicu tuša uz samo telo. Počnite od glave i nastojte da voda sasvim prožme dlačni pokrivač. Potom, namažite glavu šamponom, štiteći oči, a zatim šamponirajte telo i šape; trljajte do pojave pene, i temeljno ispirajte zaklanjajući mu oči rukom. Ako koristite šampon protiv parazita, proverite da li se na pakovanju nalazi broj dozvole za lansiranje proizvoda na tržište, što je garancija njegove neškodljivosti. Poprskajte psa tim prozvodom i dobro ga isperite posle nekoliko minuta. Zatvorite zavesu tuša i ostavite psa da se strese. Osušite ga sundjerastim ubrusom, uvek u pravcu rasta dlake da biste sprečili nastajanje čvorova, ili fenom, četkajući ga istovremeno od korena dlake prema vrhu ako dlaka pada naniže, ili u suprotnom smeru ako je treba podići. Ne zaboravite da iz ušiju izvadite čepove od vate. Psa koji ima neku kožnu bolest nemojte kupati a da se prethodno niste konsuItovali s veterinarom, imajući na umu da se gljivično oboljenje prenosi upravo kupanjem.
Štene može da se kupa od trećeg meseca, samo treba paziti da ne nazebe.

OČI
Jednom sedmično, očistite oko po obodu vatom natopljenom prokuvanom mlakom vodom ili kamilicom. Ako vašem psu suze oči, što je čest slučaj kod patuIjstih rasa, to treba činiti svakoga dana. Ako pas mnogo suzi, i pri tom se menja boja dlake, posavetujte se s veterinarom.

UŠI
Njih treba redovno nadgledati, naročito opuštene uši, osetljivije na parazite i infekcije. Jednom sedmično, uklonite dlaku koja zatvara ušni kanal makazama sa zaobljeiimi vrhovima. Stavite u uho vatu natopljenu proizvodom namenjenim u tu svrhu i smlačenim; ubrizgajte malu količinu do dna kanala i masirajte osnovu uha. Tresući glavom, pas će ukloniti višak sekrecije. Potom osušite suvom vatom.

ZUBI
Pas nije poštedjen kamenca. Budite obazrivi, jer kamenac povećava rizik od infekcije desni i ogoljenost zuba. Redovno mu perite zube rastvorom sode bikarbone ili nekom abrazivnom pastom za pse. Mozete isto tako polovinom limuna preći spoljašnju i unutrašnju stranu zuba. Ako uprkos vašoj nezi kamenac nastavi da se hvata i uzrokuje loš zadah, posetite veterinara radi skidanja kamenca.


Crni ruski terijer

NOKTI
Psi koji žive u stanu ne koriste dovoljno svoje nokte, te ih treba odsecati. Taj postupak je delikatan i treba da se izvede specijalnom spravom sa sečivom, koja odseca nokat umesto da ga zgnječi, što bi psu moglo da nanese bol. Postavite ga na jednu površinu koju se lako čistiti. Ako se buni, stavite mu korpu. Ne treba seći živi deo nokta, ružičaste boje, koji je jasno obeležen na noktima bez pigmenta. Na crnim noktima, kao reper može se uzeti tangenta koja polazi od osnove jastučića na šapama. Ukoliko, nepažnjom, oštetite koren, doći će do lakog krvavljenja. Zaustavite ga vatom natopljenom u deseto-procentnom hidrogenu, ili pomoću hemostatičke olovke.

ŠAPE
Proveravajte jastučiće na tabanima, poravnajte dlaku izmedju prstlju da se izbegne stvaranje čvorića. Redovno kontrolišite da li pas možda ima šljunak, trnje ili "popino prase" izmedju prstiju, što može da dovede do stvaranja apscesa. U gradu, što češće perite psu šape;
žvakaće gume i razni otpaci mogu se zalepiti za jastučiće i izazvati nelagodnost, manje upale ili infekciju.

ANALNE ŽLEZDE
Postavljene sa obe strane amisa, te žlezde ponekad oteknu. Pas onda trlja zadnji deo tela o tlo. Podignite mu rep jednom rukom, drugom uzmite tampon od hidrofilne vate i snažno pritisnite s jedne i s druge strane anusa da biste istisnuli višak sekrecije.

LOV NA NEPOŽELJNE "GOSTE"
Zivot psa se retko odvija bez prisustva parazita kojih ga valja osloboditi. To su buve, krpelji i ostale vaši. Na raspolaganju vam stoji više sredstava.


Civava

ŠAMPON PROTIV PARAZITA
šampon protiv parazita koristi se prilikom kupanja.

INSEKTICIDNA BOMBA
Pas se pribojava insekticidne bombe, jer ona stvara buku.

INSEKTICIDNI PRAŠAK Inseticidni prašak na bazi targoka,malo je praktičan zato što mora da prodre duboko u dlaku; nadzirite svog psa kako biste ga sprečili da se liže zatim ga dugo četkajte.

ANTIPARAZITSKA OGRLICA
Antiparazitska ogrlica sadrži insekticidni proizvod ili akaricid. Efikasno deluje protiv buva, ali manje protiv krpelja i mora se menjati svaka tri meseca. (Postoji jedan model "specijalna protiv krpelja").

DEZINFEKCIJA KORPE
Bez obzira koji ste način odabrali, ne zaboravite da dezinfikujete korpu psa ili mesto gde on obično leži. U prodaji postoje za to predvidjeni specijalni proizvodi.

NEKOLIKO SAVJETA

BUHE su najčešći nametnici na psima. Njihova se pojava može spriječiti. Vašeg ljubimca dobro istrljajte lovorovim listom ili ga lagano premažite čajem od lovorovog lista. Taj miris neće smetati psu, a buha neće biti ni blizu. Nekoliko listova lovora možete staviti i u ležaj životinje.

DLAKA Vašeg ljubimca bit će sjajna ako mu povremeno dajete sirovi žumanjak. Previše mrkve u prehrani može naškoditi crnoj dlaci. Od karotina u mrkvi dlaka može dobiti neželjen crvenkasti sjaj.

HRANA Vašem psu mora biti raznovrsna. Psu nikada nemojte davati bjelanjak, jer je to za njega štetno. Hranite ga ovisno o uzrastu 1-3 puta dnevno, po mogućnosti u isto vrijeme.

KOSTI su dobre za psa, jer na taj način on razgibava čeljust i jača zube, no nipošto nemojte psu dati pileće kosti. On će ih razmrviti i postoji opasnost da mu se zabodu u grlu. Kuhane goveđe kosti su najbolji odabir. Kuhajte ih samo 5 minuta, jer duže kuhane kosti mogu izazvati začepljenje.


Pirinejski planinski pas

KUPANJE psi baš ne vole. Ipak nakon svakog izlaska psu treba obrisati šape i prebrisati dlaku. Kupati i šamponirati možete ga 2-3 puta godišnje s vrlo blagim šamponom (najbolje je kupiti šampon za pse). Prečesta kupanja mogla bi poremetiti prirodni zaštitni sloj na dlaci.

LANAC psu mora biti dovoljno dugačak da se životinja može kretati. Barem jednom dnevno vodite ga u šetnju da se istrči.

OGRLICA mora biti od kože, jer samo kožna ogrlica "diše". Ogrlica mora biti dovoljno velika i ne previše stegnuta. Najbolje su ogrlice koje idu psu ispod prsa. Na ogrlicu stavite markicu koja potvrđuje da je pas cijepljen i napišite svoju adresu i broj telefona.

VODILICA prije svega mora biti čvrsta i udobna, i psu i Vama, jer će Vas u protivnom zarezati čim pas povuče.

ZUBI Vašega psa bit će čisti i zdravi ako mu više puta tjedno dajete jabuku. Ona će spriječiti taloženje kamenca.

NAPULJSKI MASTIF
Originalni naziv rase: MASTINO NAPOLETANO
Zemlja porekla: ITALIJA



Napuljski Mastif je jedna od najstarijih rasa u kinologiji, koja je u svojoj bogatoj istoriji doživela velike uspone a i padove. Pominju se još kod Aleksandra Makedonskog na njegovim osvajačkim pohodima. U 14. veku ga srećemo u delima Dantea, Marka Pola, Bokača.

Sredinom 20. veka rasa se nalazi na ivici izumiranja, bez obzira što je početkom 19. veka bio široko rasprostranjen radni pas u različitim delovima Italije, a naročito u regionu Napulja.

Krajem 19. veka drastično su se izmenili socijalno ekonomski uslovi u Italiji što je dovelo u pitanje sam opstanak rase. U zemlji je vladalo sveopšte siromaštvo, mnogi su emigrirali u Ameriku, a veliki broj seoskog življa pokušava da nađe spas u fabrikama pošto im poljoprivreda nije garantovala egzistenciju.

U novonastalim uslovima Mastino je sačuvan jedino kod bogatijih ljudi, na jugu zemlje i kod malobrojnih mesara i farmera koji nisu hteli da se rastanu od te stare radne rase. Tako u centralnom i južnom delu Italije još uvek se mogao sresti dovoljno veliki broj radnih Mastina koji su pripadali zemljoposednicima, stočarima, farmerima i policiji. U to vreme mnoge sudije i kinolozi nisu priznavali postojanje te rase, jer nije bilo ni jedno udruženje ljubitelja rase što bi ukazivalo na to da je uzgoj kordiniran i kontrolisan i da postoji standard.

Na sreću za rasu pojavljuje se Petro Skanziani koji je već imao reputaciju iskusnog odgajivača, zahvaljujući kvalitetu uzgojnih buldoga i boksera pod zaštitnim imenom "Villanova". Kao potvrđeni znalac iz oblasti kinologije Mastinu daje bukvalno novi život. Njegov prvi pokušaj 1946. godine da kupi prvog pobednika prve izložbe GUAGLIONA nije urodio plodom, ali posle određenog vremena je uspeo. Uskoro u svoju odgajivačnicu dovodi još dva Mastifa po imenu Pančiano i Sjento i taj trio postaje osnova za savremeni uzgoj. Skanziani je uspeo da okupi odgajivače sa juga Italije, da ih organizuje i da učini rasu modernom i popularnom. Strogom selekcijom uspeo je da dođe do psa ujednačenog tipa i čistoće rase, kakvu danas imamo.



Prvi standard Napuljskog Mastifa zvanično je donet 1949. godine ali ga zbog heterogenosti populacije nije moglo odmah jasno i jednoznačno opisati pa je pod rukovodstvom Petra Skanziania bio ponovo iznova napisan 1971. godine. Tako je na primer tip glave promenjen od mezaticefalnog do brahicefalnog, šape su umesto kao ovalne, definisane kao mačje, što se tiče boje, sem crne i sive, spektar je proširen na tigrastu, žutu i mahagoni.

Danas važeći standard koji je donet 1989. godine nije pretrpeo značajne izmene, a po preciznosti i nedvosmislenosti mnoge ga sudije smatraju etalonom dobro napisanog standarda.

Mastif je veliki, masivan i težak pas pravougaonogformata, lija dužina tela premašuje visinu u grebenu za 10%. Mužjaci su visoki 65-75cm, a ženke 60-68cm. Glava je kratka i masivna (oko 30% visine grebena) njuška je dugo kao polovina lobanjskog dela, koji je širok i pljosnat. Profilne linije glave su paralelne. Karakteristike rase je slobodna koža na glavi i vratu sa karakterističnim naborima koji idu od spoljnih očnih uglova do žvala, forma njuške je faktički kvadratična. Usne su debele i pune, gornja usna svojim razrezom gledano spreda, obrazuje obrnuto slovo "V". Boja nosne pečurke mora biti u skladu sa bojom dlake. Zagriz je makazasti ili klještast, oči su okrugle, daleko međusobno postavljene. Uši su relativno male u odnosu na veličinu glave trouglaste forme. Vrat je samo kraći od dužine glave, obim vrata posmatrano na njegovoj sredini jednak je oko 80% visine grebena. Višak kože na vratu - dupli fanon morao bi da se završi do polovine vrata. Telo je moćno, rep je širok u korenu i dopire do skočnog zgloba. Koža je debela, obilna i slobodna. Dlaka kratka, gruba i teška, svuda jednake dužine, maksimalno 1,5cm potpuno priležuća. Kretanje Mastifa je takođe rasna karakteristika, u jednom momentu podseća na kretanje mačke, dok u sledećem tipičan hod medveda. Kod navedenih boja dozvoljava se mala belina na grudima i na vrhovima prstiju.

Mastino napolitano je odličan čuvar i službeni pas. On je izuzetno snažan, jakih kostiju, pun snage i uprkos tome istovremeno veličanstvenog izgleda, robustan i hrabar. Njegov izraz je inteligentan, uravnotežene naravi, poslušan i nije agresivan, kao čuvar ljudi i stvari nenadmašan. Građa tela pokazuje, uopšte, teškog, vrlo širokog, robustnog psa čija je dužina tela veća od visine grebena. On je harmoničan u odnosu na format (veličina, masa, jačina kostiju) i relativno harmoničan u odnosu na profil. Koža nije pričvršćena uz telo već je slobodna. Pomična koža prekriva ćelo telo, posebno glavu gde duboki nabori na vratu čine podgušnjak.



Bio je borbeni i ratni pas , a danas se obučava da čuva vile i gazdinstva, a sve više se cijeni i kao kucni ljubimac stoga mu je i cijena same kupnje dosta visoka , pa nemojte računati da ćete za jednog psa ove rase izdvojiti malo novaca.Napuljskog mastifa se može okarakterizirati kao ; uravnotežen, inteligentan, smiren i odan, i treba naglasiti hrabar i izdržljiv te će stojeći podnijeti fizičku bol.Njegov dobroćudni izgled ne smije zavarati, jer je on sklon agresivnosti prema osobama koje ne poznaje.Ako mu se naredi da napadne, onda ce on pokazati koliko je neustrašiv, svojom masom, svojim vilicama , tada ga je vrlo teško zaustaviti .To je pas kome je prijeko potreban prostor, stoga ga ne uzimajte ukoliko ne možete ispuniti zahtjeve ovog psa ( ukoliko nemate dovoljno veliko dvorište).

Uživa u vježbanju, no nije odviše zahtjevan po tom pitanju ;njegov je apetit uistinu ogroman.Kad treba zaštiti vlasnika i njegovu imovinu ,ne treba sumnjati u njegovu odvažnost.Njegovi obožavatelji drže da on svu svoju snagu koristi jedino na zapovijed, što ostali prihvaćaju s olakšanjem.

Glava: Brahicefalna (kratka glava), masivna, kratka,između jagodičnih kostiju široka lobanja. Dužina glave je 3/10 visine grebena. Dužina njuške treba da je 1/3 dužine glave. Pri tome mastino od 70 cm visine grebena ima dužinu lobanje od 14 cm i njuške 7 cm, što je ukupno 21 cm. Širina lobanje između jagodičnih kostiju iznosi više od ukupne dužine glave ili je gotovo ista (duga koliko i široka).
Indeks lobanje je 66. Linije lobanje i nosnika su paralelne. Koža bogata naborima tipična je pre svega na delu od spoljašnjeg očnog ugla ka uglu usana.

Nosna pečurka: Produžava se u liniji nosnika. Gledano iz profila ne treba da strci ispred usana. Treba da je velika, vlažna i hladna. Nozdrve su velike i otvorene. Boja treba da odgovara boji dlake: crna kod crnih pasa, tamna kod svih ostalih boja i braon kod braon dlake.

Nosnik: Ravan. Njegova širina, mereno u sredini, treba da je oko 20% dužine glave i oko 50% dužine njuške.



Usne: Usne su debele, mesnate, viseće i teške.Od napred gledano svojim rubom gornje usne na mestu spajanja prave oblik ,y". One su viseće tako da njuška, gledano od napred, deluje mnogo šire. Osim toga one doprinose paralelizmu prostranog izgleda njuške i ravnom prednjem delu, dakle kvadratična njuška. Donja postrana profilna linija njuške, koju čine usne, nema najnižu tačku na usnama već u uglu usana u kome je jasno izražena sluzokoža, što znači da sluzokoža treba da bude vidljiva na mestu spajanja gornje i donje usne (žvale).
U profilu donja linija vilice čini zatvoreni polukrug. Dužina donje vilice odgovara dužini nosnika. Dužina vilica treba da je tolika da ugao usana leži na vertikali sa spoljašnjim očnim uglom.

Vilice: Snažne i dobro razvijene sa perfektnim redom zuba pri čemu unutrašnja strana gornjih sekutića naleže na spoljašnju stranu donjih (makazasto zubalo), ili gornji sekutići vrhom naležu na donje sekutiće (klještasto zubalo). Strane, pre svega snažne donje vilice, imaju tendenciju, pogotovo u zadnjim partijama, ka luku (zavijen deo). U prednjim delovima donja vilica veoma dobro razvijena i nikako "nestajuća". Beli zubi, pravilno raspoređeni, potpuni u razvoju i broju.

Stop: Treba da je pod uglom od 90 stepeni, a ugao između vrha nosa i čela je 120-130 stepeni.

Lobanja: Dužina je 2/3 ukupne dužine glave pri čemu je širina lobanje u jagodičnim kostima, približno jednaka dužini lobanje. Jagodične kosti su naglašene i postavljene su daleko "ispred" tako da muskulatura vilice i slepoočnice imaju dobro uporište. Gledano od napred lobanja je okrugla, a takva slika je i iz profila izuzimajući površinu između korena ušiju, koja treba da je ravna. Potiljna kost je naglašena.

Uši: U odnosu na lobanju uši su male, trouglaste, daleko jedno od drugog usađeno, ako su nekupirane prednjim rubom naležu na obraze, svojom dužinom ne premašuju liniju gde se vrat spaja sa glavom. U korenu uši su blago podignute. Ako su uši kupirane i to gotovo potpuno, čine jednakostranični trougao.



Oči: Kapci treba da naležu dobro na očnu jabučicu. Prilično daleko jedno od drugog, tendencija ka okruglom obliku, a zbog obilate kože na glavi nisu potpuno otvorene i zbog toga deluju ovalno. Očna jabučica je postavljena duboko. Boja očiju odgovara boji dlake: crna, siva ili braon.

Vrat: Kratak, silan, vrlo mišićav. Dužina, mereno od potiljka do grebena je 3/10 visine grebena, a obim, meren na sredini vrata, oko 8/10 visine grebena. Gornja linija je u prednjoj trećini lako zaobljena. Donja linija pokazuje puno slobodne kože koja čini podgušnjak koji ni u kom slučaju ne srne biti prejak i uvek mora biti između leve i desne strane - počinje na obe strane donje vilice i pruža se do, oko, polovine vrata.
Telo: Dužina tela je 10% veća od visine grebena,a mereno od ramenog zgloba ili vrha grudne kosti do sedne kvrge.

Grudi: Široke, velike zapremine, sa snažno razvijenom muskulaturom. Njihova širina, koja odgovara grudnom košu, treba da je na donjoj graničnoj liniji (između uporišnih tačaka podlaktica) 40-45% visine grebena. Vrh grudne kosti treba da je na istoj visini sa ramenim zglobom.
Grudni koš: Velike zapremine, spušten do laktova ili nešto ispod. Njegov prečnik se lagano smanjuje do grudne kosti, ali ipak ne pravi zakrivljeni grudni koš. Rebra duga, dobro zasvođena, usko postavljena i imaju širok međusobni razmak. Zadnja rebra (lažna) su duga, kosa i dobro otvorena. Obim grudnog koša treba da premašuje visinu grebena za 1/4. Mereno pre zakrivljenja obim je za 10 cm manji. Dubina grudnog koša je 50-55% visine grebena, a prečnik 32%. Torakalni indek ne treba da je preko 8, obično je nešto manji. Donja linija grudnog koša u profilu pokazuje razvučeni polukrug koji se pruža do stomaka i tu se sasvim lako penje i dalje ide ravno.

Leđa: Gledano sa strane pokazuju ravnu liniju koja je samo grebenom prekinuta. Leđa su široka. Dužina je 32% visine grebena.

Slabine: Dobar prelaz od leđa ka slabinskom delu. Posmatrano sa strane blago konveksna. Dobro razvijena muskulatura svom širinom. Dužina je 1/5 visine grebena, a širina odgovara dužini i iznosi 14,5-16 cm.



Stomak: Donja linija je gotovo horizontalna kao produžetak grudnog koša. Stomak je veliki, koleni nabor mali.

Sapi: Nastavljaju blago konveksnu liniju slabina. Treba da su široke, jake i mišićave. Poprečni prečnik između kukova je 1,5/10 visine grebena. Treba da su naglašene. Dužina je oko 3/10 visine grebena. Ugao sapi sa horizontalom je oko 30 stepeni.

Polni organi: Oba testisa razvijena i spuštena u skrotum.

Visina: Mužjaci 65-75 cm, ženke 60-68 cm.
Masa: Mužjaci 50-70 cm, ženke 15% manje.

Kretanje: Tipična odlika rase je kretanje u koraku. Lagano i nespretno kao medved. Korak je spor i veliki. Galop je redak.

Diskvalifikacione mane
Glava: Jasno odstupanje ili prevazilaženje dužinskih odnosa lobanja - njuška.
Nozdrve: Potpuni nedostatak pigmenta.
Nosnik: Konkavan, jasan ovnujski.
Oči: Staklaste, obostrana neobojenost kože kapaka, zrikavost.
Vilice: Izražen predgriz, podgriz.
Vrat: Nedostatak podgušnjaka.



Polni organi: Monorhid, kriptorhid.
Rep: Urođena bezrepost, "okrnjen rep" preko leđa zarolan.
Boja: Potpuno beo, izražene bele oznake.
Visina: Viši od 75 cm, više od 3 cm ispod donje mere.

DOTERIVANjE PSA


Ceski terijer

Često je lakše i sigurnije kompletno doterivanje psa poveriti profesionalcu. Koliko juče rezervisana za izvesne rase kovrdžave ili grube dlake, složena veština doterivanja danas se upražnjava kod svih pasa, uključujući tu i mešance. Profesionalci ne primenjuju pravila doslovno, već umeju da vode računa o liniji psa kako bi se istakao njegov izgled. Obavezno u slučaju kad pas ide na takmičenje, doterivanje se preporučuje ako želite da vam životnja bude u skladu sa pravilima svoje rase. Kriterijumi su se menjali tokom godina. Šišanje pudle u vidu lava iščezava da bi ustupilo mesto ekscentričnom šišanju, harmoničnijem i modernijem. Pudli je potrebno doterivanje svaka dva meseca. Kod pasa sa grubom dlakom (foks, šnaucer, itd.), treba vršiti oblikovanje i trimovanje svaka tri meseca. Ovčarima sa gustom dlakom, bobtejlu ili brieškom ovčaru, ukoliko se redovno četkaju, dovoljne su dve do tri seanse godišnje, kao avganistanskom hrtu čija duga dlaka s vremena na vreme iziskuje brigu stručnjaka. Profesionalci za doterivanje pasa raspolažu odgovarajućom i usavršenom opremom: sto na kojem se pas imobilizira u stojećem položaju pomoću remena, frizerske makaze svih veličina za sečenje ili proredjivanje dlake, mašinicu za šišanje sa više glava, četke koje su više ili manje čvrste (od svile, od dlake divljeg vepra, itd), rukavice za postizanje sjaja, češagije, češljeve i fenove. Neki koriste sto sa grejanjem ili pak kadu sa bočnim vratima da bi se izbeglo podizanje životnje. Pri doterivanju primenjuje se više metoda: šišanje, striženje, ili epilacija, što se može raditi ručno ili pomoću češljanoža, trimera, ili završno oblikovanje krzna koje se vrši nožem za proredjivanje i češljem, čime se psu daje željena linija. Striženje i trimovanje primenju se kod pasa sa grubom dlakom (terijer, šnaucer, jazavičar sa grubom dlakom). Psi se obično kupaju pre doterivanja. Ta radnja se izbegava kod foksterijera, sem ako je veoma prljav, da mu se ne pokvari dlaka.


Australijski cuvar stada

PROIZVODI ZA NEGU LEPOTE PASA
Spektar šampona, losiona i krema za pse ne prestaje da se širi: desetak šampona za sve vrste dlake i sve boje krzna, biljna ulja za sjaj dlake, kreme za razmrsivanje dlake ili za njeno podizanje, omekšivači prilagodjeni teksturi krzna, učvršćivači i čak toaletne vode. Ti proizvodi, ma koliko bili maštoviti ili ponekad suvišni, prodaju se u salonima za doterivanje pasa, specijalizovanim prodavnicama, u robnim kućama na odeljenjima za životinje, pa čak i u apotekama.


ESTETSKA HIRURGIJA
Standardi za izvesne pasmine sadrže u svom programu sečenje repa ili ušiju iz estetskih razloga. Normalno upražnjavano do pre nekoliko godina, podsecanje ušiju danas je sve ređe. U Francuskoj, klubovi za rase to više ne zahtevaju. U Velikoj Britaniji i Holandlji zabranjena je amputacija repa ili ušiju iz estetskih razloga. To je primer za kojim će verovatno krenuti i Francuska. Benigne operacije, amputacija repa, ili ka-udektomija, vrši se na štenetu starom 2 do 3 dana, pod lokalnom anestezijom ili čak bez anestezije. Broj pršljenova koje treba ostaviti utvrđuje se za svaku pasminu. Ta operacija se između ostalih odnosi na flandrijskog govedara, boksera, pudlu, kokera, dobermana, oštrodlakog ptičara, belgijskog grifona, irskog terijera, pinčera, šnaucera i jorkširskog psa. Otoktomija, ili odsecanje ušiju, nekada se praktikovala kod pastirskih pasa, goniča ili pasa za borbu kako bi manje bili izloženi neprijatelju. Danas se vrši radi estetike, da bi silueta i glava psa bile lepše. Mnogo osetljivija i bolnija od odsecanja repa, ta intervencija se odvija pod opštom anestezi|om na štenetu od 2,5 do 5 meseci. Sastoji se uklanjanju jednog dela ušne hrskavice da bi uho ostalo uspravno. Veterinar mora da bude vrlo vešt i sposoban da bi postigao željeni oblik, kod svake rase ponaosob: uho u vidu školjke kod brieškog ovčara, zaoštreno ili "rustično" kod boserona, jako udubljeno kod boksera, mešovito kod dobermana itd. Flandrijski govedar, šnaucer i pirinejski ovčar takođe su žrtve ove mode. Postoperativna nega je duga. Ponekad treba ostaviti zavoje više sedmica ili fiksirati fišbajne. Odsecanje zadnjeg zaperka, od koristi za radne pse (zadnji zaperak može da se zakači), obavezno je kod pojedinih rasa u okviru takmičenja. Sasvim bezazlena, ta intervencija najćešće se vrši bez aneste-zije, u prvim danima života šteneta. Odnosi se na nemačkog ovčara belgianskog ovčara, pikarskog ovčara, pudlu. Jorširskog i ostale terijere, dobermana, španijela, setera, lovačke pse i kratkodlake ptičare.


Bavarski planinski krvoslednjik

ŽIVETI SA SVOJIM PSOM
Živeti sa psom pruža mnogo zadovoljstva, ali povlači za sobom i neke neugodnosti ukoliko ne živite na pustom ostrvu. U gradu kao i na selu, na odmoru ili u prevozu, pas se razvija u našem društvu. Morate paziti na njegovu udobnost i njegovo zdravlje, ali isto tako obezbediti da on ne predstavlja smetnju za druge Ijude. Samo osećaj odgovornosti kod svih nas može potisnuti odbojnost prema psu koja, nažalost, ima tendenciju jasnog ispoljavanja u gradovima. Posedovanje psa povlači za sobom izvesne troškove. I zbilja, neophodno je predvideti minimalnu opremu za svakodnevni život: povodac, ogrlicu, pokrivač ili kućicu, činiju, četke i česalj, eventualno odeću... Za prenos malih pasa neophodna je njima prilagođena torba. S druge strane, odmor donosi izvesne troškove : specijalne ulaznice, propisane vakcinacije, poseta veterinaru da bi se dobilo zdravstveno uverenje koje zahtevaju neke zemlje itd. Ako ne možete da povedete svog psa, niti da ga poverite svom susedu, pansion predstavlja dobro rešenje, all skupo.

OPREMA
Kad napuni 3 meseca, štene počinje da se raduje izlascima. U gradu, bolje je izbegavati ulice i zagadjene parkove i preneti ga na neko mesto tiho i čisto gde, po mogućstvu, ima zemlje i zelenila. U početku ga često izvodite: šest do osam puta dnevno; to je najbolji način da ga naučite da bude čisto.

IZBOR POVOCA
Kupite jednostavnu ogrlicu od ravne kože, prilagodjenu njegovom rastu i na koju ćete ga navikavati od 2. meseca. Dobro je pritegnite da je se štene ne može osloboditi kad vuče povodac. Izbegavajte zvonca koja bi ga nepotrebno uplašila i smetala vašim eventualnim prijateljima u šetnji. Izbor povoca, koji povezuje štene sa gazdom, veoma je važan. Povodac mora efikasno prenositi impulse date rukom. Najbolji edukativni povodac je od kože, savitljiv, lak, dužine izmedju 1 m i 1,20 m. Nepotrebno je i čak opasno predvideti duži povodac, naročito u gradu, zbog sobraćaja. Kada pas poraste, biće potrebna ostala oprema. Ukoliko je sklon da povlači povodac, preporučuje se ogrlica koja steže vrat, kožna, metalna ili plastična, obrazujući klizni ćvor ("davilica"). Pogoduje svim tipovima pasa i koristi se za vreme vežbi, tokom kojih se izvode kratki trzaji da bi se živodnja pozvala na red, čime se naravno izbegava svaka grubost. Izbegavajte suviše kratak povodac (jednostavni držać od kože vezan neposredno za kopču), on ne daje psu dovoljno slobode, što povećava njegovu agresivnost u odnosu na ostale pse koje sreće u šetnji. Povodac sa kalemom ("fleks-povodac"), sve rasprostranjeniji, daje mu, naprotiv, dovoljno slobode za kretanje. Postoji veliki izbor plasričnih povodaca (jeftinijih), pamučnih, kožnih debljih ili tanjih, ili pletenih, ili u vidu metalnog lanca sa kožnom ručicom na kraju. Obratiti pažnju na kopču ako vam je pas snažan. Neki modeli imaju malu otpornost na uzastopno vučenje.

Pozdrav ljubiteljima pasa

Imam jedno pitanje ?

Da li neko zna moze li se u BIH nabaviti Kurdski Kangal pas ili Turski Akbas (jako slabo poznati i zastupljeni psi )

OGRLICA
Po tradiciji, izvesne rase imaju specijalne ogrlice: buldog, bordoška doga i napuIjski mastif nose veću i deblju ogrlicu, koralnu; doberman tanku ogrlicu, u skladu sa svojom glavom i linijom; hrt i vipet kožnu ogilicu veoma široku u sredini, a usku na krajevima; škotskl terijer nosi boje škotske suknje; pinčer, jazavičar, "jorki" ili veliki psi sa gustim krznom, kao što je čau-čau, nose amove; u Švajcarskoj, pastirski psi nose veliku kožnu ogrlicu ukrašenu metalnom pločicom koja predstavlja kravu. Za prefinjene pse, postoje povoci koji se posebno slažu sa ogrlicama u modernim bojama; što se tiče malih luksuznih rasa, one radije nose modele od velura ili jagnjeće kože, sa zlatnim zakivcima ili dragim kamenjem.
Ogrlica treba da ima pločicu na kojoj se nalazi adresa gospodara. Takva opreznost biće svakako od koristi, zato što se ne pomišlja uvek na proveru broja tetovaže kod izgubljenog psa, ili se to izbegava ukoliko je agresivan.
Kod kuće skinite ogrlicu svog psa da bi dlaka na vratu disala i vratila se na svoje mesto.


Anatolski pastirski pas

ŽIVOT U GRADU
Nemaju svi psi sreću da žive na selu. Da bi ostali u formii, gradski psi trebalo bi da izlaze četiri puta dnevno, što je suviše često za gazdu koji radi. Uglavnom, pas ima prava na dve šetnje, jednu jutarnju, drugu krajem dana, sa ponekad poslednjom malom šetnjom krajem večeri. To može biti dovoljno, sem ako ne osudimo psa na šetnju po kući posle obroka, na povocu. Pas mora imati mogućnosti da skače i trči. Što je izgleda teško ostvariti, sem ako ne živite u blizini parka do kojeg je lako doći. Urbanisti doista nisu pomišljali da predvide slobodan prostor gde bi psi mogli da vežbaju, što je neophodno za njihovu ravnotežu. Najčešće, pas skakuće na povocu po trotoaru i obavlja svoje potrebe, u najboljem slučaju u kanalu, a u najgorem bilo gde. U Francuskoj, izvesni gradovi nastoje da vode računa o psima stvarajući odvojeni prostor, što je inicijativa koju bi valjalo mnogo više oponašati. lako im je zabranjen pristup u parkovima, vrtovima i prodavnicama hrane, naše pratioce tolerišu u ostalim prodavmcama i često u restoranima,nasuprot onome što se dešava u SAD. U gradu, jedino mali psi koji se nose u torbi i psi-vodiči za slepe imaju prava da udju u metro i autobus. U pariskoj regiji, RER (regionalna ekspresna mreža) dopušta ulaz psima na povocu. U Belgiji i Švajcarskoj, psima je dozvoljen ulazak u gradski prevoz, ali najveći plaćaju svoje mesto. Ako telefonirate nekoj taksi stanici, uvek ćete naći vozača spremnog da prihvati psa; ipak, uputno je naznačiti veličinu životinje. U tom neprijateljski raspoloženom gradskom okruženiu. psi ipak imaju pravo na udobnost najluksuznijih salona za doterivanje i na butike gde ćemo naći kaputiće kišne mantile-korisne ako je životinja starija,reumatična ili bolesna,proizvode za negu lepote,igračke,korpe i torbe za putovanje,jastučiće,ležaljke za rasklapanje,kotur za spasavanje,sigurnosni pojas, , ogrlice svetleće ili protiv lajanja, dijetetsku hranu, itd. U svim robnom kućama nalazi se specijalizovano odeljenje; u Francuskoj su ove godine predvidjene velike površine posvećene isključivo domaćim životinjama. Premda život seoskog psa može izgledati bolji nego što je to slučaj sa gradskim psom, zbog slobode koju on navodno ima pri kretanju, treba podsetiti da, kako u gradu, tako ni na selu, pas nema prava da skita sam po poljima, šumarcima i putevima. U gradu se bolesni ili povredjeni psi leče u savršeno opremljenim veterinarskim klinikama.Urgentne službe rade svakodnevno puna 24 časa,kao i veterinarska služba za kućno lečenje(S.O,S za životinje).Postoje čak i ambulantna kola za životinje,sa nosilima za prenos bolesnih i povredjenih pasa koji se ne drže više na nogama.



STANOVANJE
Bez obzira da li živi u kući ili u stanu, psu je potrebno da ima sopstveni kutak kako bi se zbilja osećao "kod kuće"

U STANU
Pas često sam bira svoje omiljeno mesto. Instiktivno, on uvek tako legne da iza sebe ima zid, dok mu je glava okrenuta spolja. To je zaštitni refleks o kome treba voditi računa kada se priprema mesto za psa. Pas takođe voli da spava na uzdignutim mestima, koja ne treba da budu suviše visoka kako bi on mogao da se penje i silazi, a da se pri tom ne povredi.

NA SELU
Uređenje boravišta za psa ovde je jednostavnije jer je moguće odvojiti mu prostoriju ili, štaviše. napolju mu post-aviti kućicu. U načelu sve kućice sagrađene po istom modelu, mogu se rasklopiti i lako očistiti. Najbolje drvo je drvo sa smolom (bor, kedar, jela), čiji miris odbija parazite. Nikad je ne treba postavljati u pravcu severa, ili prevelike toplote, već nasuprot dominantnim vetrovima i zaštititi je od promaje.


Kavkazski ovcar

NA ODMORU
Ma kuda išli na odmor, vaš pas će uvek biti srećan da vas prati, međutim to nameće i brojne obaveze. Mnogi gospodari odustaju od putovanja u Veliku Britaniju koja propisuje karantin, da se ni za trenutak ne bi odvojili od svog psa.

PANSION
Ako vaš pas ne može da pođe sa vama, uvek postoji rešenje da ga date na čuvanje, jer su pansioni veoma brojni. Najbolji pansioni se brzo popune; trebalo bi dakle, sigurnosti radi, da prijavite svoju živodnju bar 2 meseca unapred. Treba da bude tetoviran, vakcinisan i dobrog zdravlja. Vi sa svoje strane proverite u kakvom je stanju ustanova, stanje pasa i ponašanje službenika. Životinja će u boljem okruženju lakše podneti rastanak. Ukažite na navike svog psa i eventualno na njegov način ishrane.. 0stavite mu pokrivač koji će prožeti boks mirisom kuće. Nemojte se ustručavati da telefonirate u pansion kako biste se uverili da je sve u redu. Pansioni su prilično skupi i ne obuhvataju veterinarske troškove ako se vaš pas razboli. Specijalizovani časopisi, društvo za zaštitu životinja i veterinari mogu vam biti od koristi dajući vam adresu pansiona za čuvanje psa. Pansion nije jedino rešenje. Psa možete poveriti prijateljima, susedima ili porodici, mogu ga čuvati pojedinci koji se budu javili na vaš oglas, ili ga poverite nekome ko takođe ima psa, a zatim vi čuvajte njegovog za vreme odmora. Postoje takođe usluge za čuvanje psa kod kuće, koje pružaju penzioneri stanujući kod vas dok ste vi odsutni i brinući o vašem psu.



ODLAZAK
Treba ga unapred pripemiti. Vakcina protiv besnila obavezna u Francuskoj, postoji u obliku koji se može ubrizgati odjednom ili u dva navrata u razmaku od petnaest dana; treba je dati najkasnije mesec dana pre polaska; rok je isti i za revakcinaciju. Imajte to na umu ako sa psom boravite u kampu, naselju za odmor, ili ako prelazite granicu. Pojedine zemlje sem toga traže uverenje o dobrom zdravlju psa, izdato od veterinara, koje ne sme biti stanje od osam dana. Druge propisuju karantin o trošku gospodara.

U HOTELU
Većina vodiča može da pruži informaciju o hotelima koji primaju životinje. Specijalizovane organizacije obavestiće vas o pravilima koja se odnose na prisustvo psa na plažama.

NA PUTOVANJU
Odmor i putovanja često nameću organizacione probleme, te je pre polaska neophodno tačno o svemu prikupiti korisne informacije: u vezi sa aviokompanijom, hotelom, kampom, specijalizovanim organizacijama ili turističkom agencijom dotične zemlje. Ta predostrožnost uštedeće vam mnoge neugodnosti i neprijatna iznenađenja.


Leonberger

U KOLIMA
Psi vole vožnju automobilom, ali su mladunci često bolesni ili uznemireni. Neko sredstvo protiv mučnine i za smirenje, koje se daje pola sata pre polaska, oslobodiće vas problema; naći ćete ih u prodaji na veterinarskom odeljenju u apotekama.
U automobilu životinja treba da putuje pozadi, vezana ili odvojena od putnika rešetkom ili mrežom. Sprečite ga da istura njušku kroz prozor jer time rizikuje da dobije upalu uha ili grla. Ne zaboravite da ponesete činiju, bocu vode i njegovo jastuče ili pokrivač. Zaustavljajte se bar na svakih trista kilometara i prošetajte svog psa na povocu, najbolje na nekom tihom mestu. Nikada ne ostavljajte psa u kolima dok stoje na suncu, čak i ako su prozori otvoreni, jer je onda u opasnosti da dobije toplotni udar koji može da bude smrtonosan

U VOZU
Ako putujere vozom. možete svog malog psa nositi u torbi. ali pošto, prethodno platite specijalnu kartu. Veliki psi se primaju u kupe, pod uslovom da se slože ostali putnici i uz kupovinu polovine karte drugog razreda. Kondukter može sem toga zahtevati da im se stavi korpa.

U AVIONU
U avionu, mali pas moći će da ostane u kabini, u torbi Pobrinite se da ga prijavite još prilikom rezervacije,budući da se samo tri životinje primaju na ist let. Veliki pas leti u bunkeru, zatvoren u kavezu koji daje aerodrom. Aviokompaniju treba unapred obavestiti, s obzirom da se životinje ne primaju na svim letovima. Sredstva za umirenje koja se daju pre polaska ublažiće traumu koju izaziva let u bunkeru aviona.



NA BRODU
Na brodu, zavisno od kompanije, pas će putovati u kućici ili u vašoj kabini. Zahteva se uredna vakcinacija i uverenje o dobrom zdravlju.