Silajdžić i Tihić odbili Lajčakov prijedlog o ref.policije??

[artzy]

Kako ovo meni izgleda: imas drzavnu policiju i kantonalne policije gdje RS je jedan od kantona sa nekim ekstra ingerencijama. Nesto kao specijalni kanton...

[Alfons Kauders]

sta reci

prosli put nam je trebalo 50 godina izmedju dva rata...

ovaj put izgleda da necemo izgurati ni dvije decenije

srecom nemam djece... a vala i svako ko ih pravi i radja u ovoj zemlji treba posjetit psihijatra jer ih je osudio na zlo

samo je pitanje... ko ce u novoj palestini biti hamas, a ko fatah ?

[kucuk]

"Visoki predstavnik dao mi je Prijedlog sporazuma o reformi policije, ali o njegovim detaljima ne mogu govoriti jer ga jednostavno nisam pročitao. Bilo bi neozbiljno da govorim o nečemu što nisam razmotrio, ali mogu reći da neću sudjelovati u pregovorima koji imaju za cilj ukidanje policije RS. Dogovor je moguć jedino ako ponuđeno rješenje Republici Srpskoj ostavlja uticaj u policiji", rekao je predsjednik PDP-a BiH Mladen Ivanić nakon sastanka s Lajčakom.

A SIGURAN SAM DA JE JEDAN OD ONIH KOJI SU LAJCEKU DIKTIRALI STA CE NAPISATI

[sarajevoxxxx]

Ima li gdje osobe sa nickom "zavrzlama" i ostali koji su prognozirali pritisak MZ na Dodika i skoro nestajnje zvekana sa politicke scene. Ha... gdje ste sada, bas me zanima kako komentarisu ovaj Lajcakov prijedlog.

[sarajevoxxxx]

reformisat ce se na nacin koji nece zadovoljit ni dodika ni silajdjica, vec kako zapad hoce

Zapad u ovom slucaju hoce da zadovolji dodika, a nas da zajebe ko i 1992. Sve u cilju slabljenja Federacije i pripremanja ovaca za klanje ako se slucajno pobune protiv nezavisnosti RS-a, koja sigurno kuca na vrata nakon sto kosovari pokazu srbiji srednjak.

Nema se sta dodat, kratko jasno i do bola istinito

[nezeljeni nadimak]

Ja ne znam u čemu se to ogleda da su Milošević i Dodik miljenici zapada. A valjda je ovdje poštovana ona čuvena : "ko nije sa nama, protiv nas je" iliti u konkretnom slučaju: "ko nije na našoj strani, sigurno je na strani onih anamo".

sorry, u kojem si ti paralelnom svemiru živio posljednjih 17 godina

Hm, zadnjih 17 godina. Razdoblje u kojem je Srbija uz izgubila sve ratove. Razdoblje koje još traje u kome je izgubljeno Kosovo. Razdoblje u kome je sa lica zemlje zbrisana paradržava SAO Krajina. Razdoblje u kome nije stvorena Velika Srbija. Razdoblje u kome je Bosna i Hercegovina dobila nezavisnost u svojim punim granicama. Razdoblje u kome Hrvatska dobila nezavisnost u punim svojim granicama. Razdoblje u kome je Crna Gora dobila nezavisnost u punim svojim granicama. Razdoblje u kome je Srbija imala dugo vrijeme sankcije svake vrste. Razdoblje u kome su Srbija i tada tzv. Republika Srpska bombardirane više puta. Razdoblje u kome Republika Srpska nije ostvarila prvo bitni cilj - dobijanje nezavisnosti i ujedinjenje sa Srbijom. Razdoblje u kome je suđeno samom Miloševiću za ratne zločine.

Dakle, izvolite mi pokažite kako proteklih 17 godina odražava naklonost Miloševićevoj (pa eto i Dodikovoj) politici.

Sve ti to lijepo zvuci, ali stvarnost je puno drugacija. Hrvatsku i CG, a ni Kosovo ne mozes uopste porediti sa BiH.

Milosevicu nije niko bio kriv sto je u u Bosni zakazao, pa ne obavi posao u kako treba, ali hoce neko drugi. Ocito Ronhil. Umjesto filma "Islamska drzava u srcu Evrope" gledacemo "Bijela Al Kaida i borba protiv terorizma".

Zapad nas je toliko volio da smo dobili genocid u sred Evrope, pola zemlje je prakticno postala Srbija, stanovnistvo je unisteno i posljedice toga ce osjetiti generacije i generacije, ako ih uopste bude, Bosnjaci su stjerani u geto na dvadeset i nesto posto teritorije, granica sa Srbijom vise nije na Drini, vec na Trebevicu i Kozijoj cupriji. Itd. itd.

Bilo bi i "bolje" da Milosevic nije bio toliko nesposoban. Morao je i on nesto da plati za izigrano povjerenje, kako bi se oni iduci bolje pripremili i bili oprezniji.

[zavrzlama]

Lajcak je znao da ce reforma policije biti odbijena u oba slucaja...da je njegov prijedlog znacio stvaranje BIH Policije i gasenje entitetskih MUP-ova..to bi Dodik i veliksrpski politicari odbili..izgleda da je cilj bio da tu reformu odbiju oni iz federacije(prvenstveno bosnjaci..hrvati kao obicno takticki nesto cekaju)

Scenario i pozadina svega ovog:

U pitanju je Evropsko nejedinstvo i sukom Amerike i EU...vjerovatno je jedan dio Evrope skoln misljenju da podjela BIH je manje zlo od ponistenja Dejtona i aparthejdom obojenog Ustava...Dok traju pregovori u vezi Kosova(citaj kalkulacije sta je protuusluga velikosrbima za gubitak Kosova) u isto vrijeme se i priprema teren za mogucu disoluciju BIH.....

Posle ovog Lajcakovog prijedloga koji jasno podrzava velikosrpsku politiku u BIH,jos ce vise ojacati i osnaziti se ideja podjele BIH kod velikosrba olicenih u ovnu predvodniku Dodiku...crtaci mapa Wens i Owen mogu napustiti penzijski odmor i razgibati svoje stare kosti...

Pod hitno je potrebno udruziti sve probosanski orijentisane stranke i zajednickim nastupom stati u odbranu ideje BIH.....mislim da se vodi zestoka borba u Evropi izmedju onih koji su za podje;lu BIH i oni koji su za ponistenje Dejtona.....Odlazak Kosova ce definitivno znaciti pocetak sukoba u BIH...

[zavrzlama]

Ima li gdje osobe sa nickom "zavrzlama" i ostali koji su prognozirali pritisak MZ na Dodika i skoro nestajnje zvekana sa politicke scene. Ha... gdje ste sada, bas me zanima kako komentarisu ovaj Lajcakov prijedlog.

zavrzlama



Pridružio: 16 Jul 2007
Poruke: 35

Poslao: Uto Jul 31, 2007 7:13 pm Naslov:

--------------------------------------------------------------------------------

Lajcak ce pasti na prvoj reformi koja treba da bude prihvacena od strane velikosrpskih majstora odugovlacenja predvodjena Dodikom....

Lajcakov posao je trenutno da smiruje strasti i drzi BIH u koliko toliko mirnoj atmosferi dok Srbija ne proguta knedlu zbog odlaska Kosova..

Svaki dosadasnji visoki predstavnik je imao puna usta BIH ,pravde i bio za uspostavu BIH kao normalne drzave...odlazili su obicno ko gubitnici koji su poklekli pod prijetnjama i ucjenama velikosrpske ideologije....zasto..

Lakse je uvjeriti i dobiti saglasnost Bosanaca i Hercegovaca koji vole BIH da pristanu na nepravdu i nakaradni Dejton...nego li prisiliti velikosrbe na odricanje od ideje velike srbije i podjele BIH....dokle tako... ne zadugo....kad se Kosovo rijesi stvari ce se okrenuti u Korist BIH..

ovo je napisano prije mjesec dana...
Cekaj dok se Kosovo rijesi..

[cyprus]

sorry, u kojem si ti paralelnom svemiru živio posljednjih 17 godina

Hm, zadnjih 17 godina. Razdoblje u kojem je Srbija uz izgubila sve ratove. Razdoblje koje još traje u kome je izgubljeno Kosovo. Razdoblje u kome je sa lica zemlje zbrisana paradržava SAO Krajina. Razdoblje u kome nije stvorena Velika Srbija. Razdoblje u kome je Bosna i Hercegovina dobila nezavisnost u svojim punim granicama. Razdoblje u kome Hrvatska dobila nezavisnost u punim svojim granicama. Razdoblje u kome je Crna Gora dobila nezavisnost u punim svojim granicama. Razdoblje u kome je Srbija imala dugo vrijeme sankcije svake vrste. Razdoblje u kome su Srbija i tada tzv. Republika Srpska bombardirane više puta. Razdoblje u kome Republika Srpska nije ostvarila prvo bitni cilj - dobijanje nezavisnosti i ujedinjenje sa Srbijom. Razdoblje u kome je suđeno samom Miloševiću za ratne zločine.

Dakle, izvolite mi pokažite kako proteklih 17 godina odražava naklonost Miloševićevoj (pa eto i Dodikovoj) politici.

Sve ti to lijepo zvuci, ali stvarnost je puno drugacija. Hrvatsku i CG, a ni Kosovo ne mozes uopste porediti sa BiH.

Milosevicu nije niko bio kriv sto je u u Bosni zakazao, pa ne obavi posao u kako treba, ali hoce neko drugi. Ocito Ronhil. Umjesto filma "Islamska drzava u srcu Evrope" gledacemo "Bijela Al Kaida i borba protiv terorizma".

Zapad nas je toliko volio da smo dobili genocid u sred Evrope, pola zemlje je prakticno postala Srbija, stanovnistvo je unisteno i posljedice toga ce osjetiti generacije i generacije, ako ih uopste bude, Bosnjaci su stjerani u geto na dvadeset i nesto posto teritorije, granica sa Srbijom vise nije na Drini, vec na Trebevicu i Kozijoj cupriji. Itd. itd.

Bilo bi i "bolje" da Milosevic nije bio toliko nesposoban. Morao je i on nesto da plati za izigrano povjerenje, kako bi se oni iduci bolje pripremili i bili oprezniji.

Ljepo zvuči ali stvarnost je puno drugačija? Molim???
Želiš reći da:
- je Srbija dobila koji rat u zadnjih 17 godina
- Srbija nije izgubila Kosovo
- SAO Krajina još postoji
- BiH nije nezavisna
- Hrvatska nije nezavisna u punim granicama
- Crna Gora nije nezavisna
- Srbija nije imala sankcije
- Srbija nije bombardovana
- RS je nezavisna država
- Miloševiću nije suđeno za ratne zločine

Dakle i nakon tvog posta ja još nisam dobio odgovor kako je to zapad bio i jeste na strani već spomenute politike.

Spominješ Miloševićevu nesposobnost. Da je on imao podršku zapada ne bi ni morao mrdnut prstom, a svi ciljevi bi mu bili ostvareni. Ispade jebote mi se izborili za nezavisnu BiH, a za protivnika imali cijeli svijet, a za saveznike Tursku, Saudijsku Arabiju i Iran. Haman glupost do gluposti.

[sarajevoxxxx]

Silajdžić i Tihić odbili Lajčakov prijedlog, jer on,po njihovim riječima,legalizira postojeću organizaciju policije,a struktura policije RS ostaje nepromijenjena u svim njenim nadležnostima.

Također, ovaj Lajčakov prijedlog, tvrdi Tihić, ne sadrži niti jedan od tri evropska principa o reformi policije.

Nije mi jasno kako Visoki predstavnik moze ponuditi reformu koja ne sadrzi tri evropska principa...

A ja ironije...

I kakava je to reforma ako ostane policija RS...Interesuje me sta se onda reformise????

Tri principa nisu bitna..bitno je da se udovolji velikosrbima u BIH,da zapad nema otvorena dva fronta ...Dok se Kosovo ne rijesi nema u BIH rjesavanja krupnih problema u vezi policije i Ustava....ide se linijom manjeg otpora jer ici uz nos Dodiku znaci desavanje naroda i novi sukobi....bitka za BIH je tek pocela..

A ipak si tu. Ne ide se linijoim manjeg otpora nego se ide istom linijom kao i zadnjih 17 god.

MZ nikada nije podrzavala Bosnjake, cak ni onda kada je Bosnjacima prijetio nestanak, ne razumijem kako to ne shvatas. MZ je danas deset puta lakse da sprovodi svoju politiku7, krijuci se iza Dejtona kojeg Bosnjacki politicari potpisase.

Zar presuda u Hagu, zar svi dosadasnji njeni medijatori i niski predstavnici nisu pokazatelj da njima tj MZ se ne zuri da od BiH naprave normalnu drzavu. Mozda i jeste, ali Bosnjaci nemaju ni blizu lobi kao sto ga imaju srbi i Hrvati u Evropi i svijetu, Bosnjaci u BiH su u stvari samo kamen spoticanja i jedno velika smetnja politici MZ-a.

Mislim, zasto bi ocekivali Bosnjaci podrsku od MZ-a danas kada je nisu imali kada su stvari 100 posto bile jasne, kada je sa jedne strane bio agresor a sa druge zrtva, kada se desila Srebrenica, Kapija, i sve ostalo. Tada je bila prilika da se nesto napravi, tada su Bosnjaci imali pravo i mogli su ocekivati ako nista da ih drugi ne ometaju da naprave drzave. Ali grobar i Egzekutor te sjajne prilike, to nam nije dozvolio.l

Ali bice Bosne, ako Bog da, ma koliko to bilo mrsko njenim neprijateljima.

[zavrzlama]

Nije mi jasno kako Visoki predstavnik moze ponuditi reformu koja ne sadrzi tri evropska principa...

A ja ironije...

I kakava je to reforma ako ostane policija RS...Interesuje me sta se onda reformise????

Tri principa nisu bitna..bitno je da se udovolji velikosrbima u BIH,da zapad nema otvorena dva fronta ...Dok se Kosovo ne rijesi nema u BIH rjesavanja krupnih problema u vezi policije i Ustava....ide se linijom manjeg otpora jer ici uz nos Dodiku znaci desavanje naroda i novi sukobi....bitka za BIH je tek pocela..

A ipak si tu. Ne ide se linijoim manjeg otpora nego se ide istom linijom kao i zadnjih 17 god.

MZ nikada nije podrzavala Bosnjake, cak ni onda kada je Bosnjacima prijetio nestanak, ne razumijem kako to ne shvatas. MZ je danas deset puta lakse da sprovodi svoju politiku7, krijuci se iza Dejtona kojeg Bosnjacki politicari potpisase.

Zar presuda u Hagu, zar svi dosadasnji njeni medijatori i niski predstavnici nisu pokazatelj da njima tj MZ se ne zuri da od BiH naprave normalnu drzavu. Mozda i jeste, ali Bosnjaci nemaju ni blizu lobi kao sto ga imaju srbi i Hrvati u Evropi i svijetu, Bosnjaci u BiH su u stvari samo kamen spoticanja i jedno velika smetnja politici MZ-a.

Mislim, zasto bi ocekivali Bosnjaci podrsku od MZ-a danas kada je nisu imali kada su stvari 100 posto bile jasne, kada je sa jedne strane bio agresor a sa druge zrtva, kada se desila Srebrenica, Kapija, i sve ostalo. Tada je bila prilika da se nesto napravi, tada su Bosnjaci imali pravo i mogli su ocekivati ako nista da ih drugi ne ometaju da naprave drzave. Ali grobar i Egzekutor te sjajne prilike, to nam nije dozvolio.l

Ali bice Bosne, ako Bog da, ma koliko to bilo mrsko njenim neprijateljima.

Moral i pravda se ne pika u svijetu gdje vladaju interesi i sila...

BIH je 90-tih imala moral i pravdu na svojoj strani..nije imala oruzje da se zastiti od nepravde i nemorala..danas je BIH jaca nego tih ratnih godina...da nije tako davno bi bila podijeljena..ovo sto se danas dogadja u vezi BIH i ove reforme policije je samo produkt nejedinstva Evrope i rjesavanja Kosovskog pitanja..pravu istinu sta svijet zeli sa BIH saznat cemo kad Albanci na Kosovu samoproglase nezavisnost i prva drzava u svijetu ih prizna....dotle smireni zivci i jacanje probosanskog fronta..trebat ce nam u BIH..

[blah blah]

"Štaviše, prijedlog predviđa da bi efektivna kontrola nad policijskom strukturom Brčko distrikta mogla biti na nivou RS", dodao je Silajdžić.

Ovo je najbolje. Na perfidan nacin opet napraviti "sveti koridor" i dati dodicku jos jacu poziciju.


Iako nisam fan sulje i hareta, ovaj put dijelim njihovo misljenje 100%.

kada vec gore spominjemo bh hrvate, ovo je ono sto ce vecini u ovom prijedlogu najvise (ili jedino?) i zasmetati.

dakle, ili je lajcak napravio mali ali dovoljan prestup u kalkulaciji po kojoj bi izolovao uslovno receno bosnjacku stranu, ili je upravo to ono sto ce se izbrisati u sljedecoj verziji, te nakaradni ostatak predstaviti kao "optimalni, krajnji kompromis".

[sarajevoxxxx]

Tri principa nisu bitna..bitno je da se udovolji velikosrbima u BIH,da zapad nema otvorena dva fronta ...Dok se Kosovo ne rijesi nema u BIH rjesavanja krupnih problema u vezi policije i Ustava....ide se linijom manjeg otpora jer ici uz nos Dodiku znaci desavanje naroda i novi sukobi....bitka za BIH je tek pocela..

A ipak si tu. Ne ide se linijoim manjeg otpora nego se ide istom linijom kao i zadnjih 17 god.

MZ nikada nije podrzavala Bosnjake, cak ni onda kada je Bosnjacima prijetio nestanak, ne razumijem kako to ne shvatas. MZ je danas deset puta lakse da sprovodi svoju politiku7, krijuci se iza Dejtona kojeg Bosnjacki politicari potpisase.

Zar presuda u Hagu, zar svi dosadasnji njeni medijatori i niski predstavnici nisu pokazatelj da njima tj MZ se ne zuri da od BiH naprave normalnu drzavu. Mozda i jeste, ali Bosnjaci nemaju ni blizu lobi kao sto ga imaju srbi i Hrvati u Evropi i svijetu, Bosnjaci u BiH su u stvari samo kamen spoticanja i jedno velika smetnja politici MZ-a.

Mislim, zasto bi ocekivali Bosnjaci podrsku od MZ-a danas kada je nisu imali kada su stvari 100 posto bile jasne, kada je sa jedne strane bio agresor a sa druge zrtva, kada se desila Srebrenica, Kapija, i sve ostalo. Tada je bila prilika da se nesto napravi, tada su Bosnjaci imali pravo i mogli su ocekivati ako nista da ih drugi ne ometaju da naprave drzave. Ali grobar i Egzekutor te sjajne prilike, to nam nije dozvolio.l

Ali bice Bosne, ako Bog da, ma koliko to bilo mrsko njenim neprijateljima.

Moral i pravda se ne pika u svijetu gdje vladaju interesi i sila...

BIH je 90-tih imala moral i pravdu na svojoj strani..nije imala oruzje da se zastiti od nepravde i nemorala..danas je BIH jaca nego tih ratnih godina...da nije tako davno bi bila podijeljena..ovo sto se danas dogadja u vezi BIH i ove reforme policije je samo produkt nejedinstva Evrope i rjesavanja Kosovskog pitanja..pravu istinu sta svijet zeli sa BIH saznat cemo kad Albanci na Kosovu samoproglase nezavisnost i prva drzava u svijetu ih prizna....dotle smireni zivci i jacanje probosanskog fronta..trebat ce nam u BIH..

Ne radi se o tome da li se nesto pika ili ne. Ako cemo tom logikom nista se samo po sebi ne pika.

U svijetu postoje pravila igre, u svijetskoj politici sve se pika i sve se uzima u obzir. Te '95 Bosnjaci svakako da su bili jos uvijek daleko od hajdemo kazati normalne BiH. ali su bili svijetlosnim godinama blize nego sto su to danas. Tada je imala drzava BiH cage, papir, ovjeren u Njourku, legitimitet priznata u cijelom svijetu. Danas toga nema tj. ima ga ali zahvaljujuci potpisom A.I. igubljen je taj legitimitet i ono sto su Srbi u ratu mogli samo sanjati i pokusati da silom dobiju danas za to postoje realne mogucnosti. A.I. je oslobodio Sarajevo, donio toliko zeljkeni mir, ali i omogucio velikosrbima da se politicki izbore za ono sto su mogli prije Dejtona samo vojnom opcijom dobiti.

[blah blah]

reformisat ce se na nacin koji nece zadovoljit ni dodika ni silajdjica, vec kako zapad hoce

Zapad u ovom slucaju hoce da zadovolji dodika, a nas da zajebe ko i 1992. Sve u cilju slabljenja Federacije i pripremanja ovaca za klanje ako se slucajno pobune protiv nezavisnosti RS-a, koja sigurno kuca na vrata nakon sto kosovari pokazu srbiji srednjak.

Upravo tako, slazem se. S tim da je nezavisnost nekakav (za sada) "wet dream". sigurno bi bili zadovoljni i da samo jos malo razdrmaju ovo sto je tu, a resto i nukim sljedecim fazama.

u svakom slucaju, ko god pristane na ovakav prijedlog je bez daljnjeg prodana dusa, jer je prijedlog jos gori od postojeceg "stanja".

[AbU_JamaL_MovE]

Ima li gdje osobe sa nickom "zavrzlama" i ostali koji su prognozirali pritisak MZ na Dodika i skoro nestajnje zvekana sa politicke scene. Ha... gdje ste sada, bas me zanima kako komentarisu ovaj Lajcakov prijedlog.

Pozdrav


to je bila samo suplja kako bi je bosanci i hercegovice kojima je stalo BIH malo utjesili kako ce sve biti ok dok se u pozadini ide na rusenje BIH.

I jedini problem sto nam se sve ovo desava nije u Dodiku ili politicerima iz RSa nego nejedinstvo BH patriota (citaj bosnjaka, hrvata i srba koji su za ovu drzavu). Vidite da u RSu kad god se ustav spomene ili policija svi onako horski u jedan glas isto pricaju. Mi da smo tako jedinstveni za nas bi dodik bio mala maca. Al, to je samo jedno moje misljenje...

[Leonid Breznjev]

pa rusenje nam je odavna sudjeno, posto niko i nikad ne reaguje!! usutili se u svojoj rupici a oni nas jebu! ovo nam je sada valjda rezultat...

[nezeljeni nadimak]

Ljepo zvuči ali stvarnost je puno drugačija? Molim???
Želiš reći da:
- je Srbija dobila koji rat u zadnjih 17 godina
- Srbija nije izgubila Kosovo
- SAO Krajina još postoji
- BiH nije nezavisna
- Hrvatska nije nezavisna u punim granicama
- Crna Gora nije nezavisna
- Srbija nije imala sankcije
- Srbija nije bombardovana
- RS je nezavisna država
- Miloševiću nije suđeno za ratne zločine

Dakle i nakon tvog posta ja još nisam dobio odgovor kako je to zapad bio i jeste na strani već spomenute politike.

Spominješ Miloševićevu nesposobnost. Da je on imao podršku zapada ne bi ni morao mrdnut prstom, a svi ciljevi bi mu bili ostvareni. Ispade jebote mi se izborili za nezavisnu BiH, a za protivnika imali cijeli svijet, a za saveznike Tursku, Saudijsku Arabiju i Iran. Haman glupost do gluposti.

Ako ti ni do sada nije nista jasno, pogotovo ako si bio dovoljno odrastao da prodjes kroz ratno iskustvo, ako ne vjerujes svojim ocima i svome iskustvu, cinjenicama, svjedocima, dokumentima itd. ne vidim ni najmanju mogucnost da ce ti ista biti jasnije ni nakon sto ja ili neko drugi izgube ovdje vremena i vremena i zivaca i zivaca objasnjavajuci ti. Sve to, opet kazem, u slucaju da se ne pravis lud i da nisi zlonamjeran.

Mozda ipak...

...predlazem ti odlicnu knjigu

Brendan Simms
NAJSRAMNIJI TRENUTAK
Izdavac: Buybook, Sarajevo.
Godina izdanja: 2002.


Knjiga koja do kraja razobličava britansku politku spram Bosne i Hercegovine u toku rata 1992.-1995. Ova knjiga je značajna za razumijevanje rata u Bosni u istoj mjeri u kojoj je to britanska spoljna politika bila za njegov tok. Brendan Simms ubjedljivo demonstrira da je ono što je godinama nazivano njenim kolektivnim "neuspjehom" i “lutanjem” - sve do trenutka značajnijeg uključivanja Clintonove administracije pri sklapanju Washingtonskog i, kasnije, Daytonskog mirovnog sporazuma - u biti bila svjesna i odlučna (iako posve promašena) politika samo jedne, britanske konzervativne vlade, politika koja je bila tvrdoglavo i beskompromisno (a na trenutke i opsesivno) usmjerena ka nametanju tripartitne etničke podjele Bosne, bez obzira na cijenu.

Valjda pomogne.

Od mene dosta.

[Novi_Nick]

Ja ne znam u čemu se to ogleda da su Milošević i Dodik miljenici zapada. A valjda je ovdje poštovana ona čuvena : "ko nije sa nama, protiv nas je" iliti u konkretnom slučaju: "ko nije na našoj strani, sigurno je na strani onih anamo".

sorry, u kojem si ti paralelnom svemiru živio posljednjih 17 godina

Hm, zadnjih 17 godina. Razdoblje u kojem je Srbija uz izgubila sve ratove. Razdoblje koje još traje u kome je izgubljeno Kosovo. Razdoblje u kome je sa lica zemlje zbrisana paradržava SAO Krajina. Razdoblje u kome nije stvorena Velika Srbija. Razdoblje u kome je Bosna i Hercegovina dobila nezavisnost u svojim punim granicama. Razdoblje u kome Hrvatska dobila nezavisnost u punim svojim granicama. Razdoblje u kome je Crna Gora dobila nezavisnost u punim svojim granicama. Razdoblje u kome je Srbija imala dugo vrijeme sankcije svake vrste. Razdoblje u kome su Srbija i tada tzv. Republika Srpska bombardirane više puta. Razdoblje u kome Republika Srpska nije ostvarila prvo bitni cilj - dobijanje nezavisnosti i ujedinjenje sa Srbijom. Razdoblje u kome je suđeno samom Miloševiću za ratne zločine.

Dakle, izvolite mi pokažite kako proteklih 17 godina odražava naklonost Miloševićevoj (pa eto i Dodikovoj) politici.

Dokaz i argumenti za to sve sto si gore naveo je da MZ nagradi Srbiju i RS za sve tzv izgubljeno sa 1/2 BH teritorije. Ako i izgube Kosovo izgubit ce nekih caa 10.000 km2 a uzeli u BiH 25.000 km2 teritorije. Znaci dva puta vise zaradili nego izgubili cisto teritorijalno.

1. Veliku Srbiju nisu izgubili jer je nisu ni imali (to im je samo istorijska megalomanska teritorijalna fikcija i zelje)

2. U Hrvatskoj nisu izgubili teritoriju jer nije ni bila njihova nego hrvatska.

3. Kosovo istorijski nije ni bilo njihovo nego je Srbija anexirala taj albanski teritorij tako da ni tu nisu teritorijalno izgubili osim par crkvi koje su izgradili u zadnjih 140 godina.

4. CG nisu izgubili jer CG istorijski nikada nije bila srpska nego crnogorska.

5. Srbija i RS bomardovana?, poruseno im nekoliko mostova i pokvarenih tenkova da bi MZ imala argument da srbima spasi i cementira RS.

Zar ti ovo nije korektan argument kao odgovor na tvoja postavljena pitanja?
Znam da ces reci da nije jer si ti vec odavno pokazao da zastupas prosrpsku politiku tako da me tvoj odgovor i nece mnogo iznenaditi.

[nezeljeni nadimak]

Intervju: Brendan Simms: Najsramniji trenutak

Britansko prisustvo u Bosni 1992-95. bilo je najveći fijasko britanske diplomatije od šurovanja s Hitlerom 1938: izjednačavani su žrtva i agresor, zaustavljana svaka inicijativa da se vojno interveniše, sve se svodilo na "ugađanje napadaču"

Osma godišnjica srebreničkog inferna u ovdašnjim medijima jedva da je zabeležena: da otvaranju Memorijalnog centra i grobnice u Potočarima, kod Srebrenice gde su do sada sahranjena tela 989 žrtava nije prisustvovao bivši američki predsednik Bil Klinton sve bi se verovatno svelo na jedva primetnu fus-notu.
Zvaničnici, ali i porodice oko sedam hiljada nastradalih izrazili su nadu da će biti pronađena i dostojno sahranjena i tela ovih žrtava, na ovom istom mestu. Spomenuta je i odgovornost za srebreničku tragediju tadašnjeg političkog i vojnog vrha Republike srpske i Savezne republike Jugoslavije, ali i Ujedinjenih nacija čiji predstavnici nisu ništa učinili da spreče masakr u ovoj "zaštićenoj zoni".
Sulejman Tihić, član Predsedništva BiH izrazio je nadu da će jednog dana "neko u ime srpskog naroda kleknuti pred grobove nastradalih... što bi bilo važno zbog budućnosti i zajedničkog života u BiH".
Za sada u ovoj sredini takvih znakova nema: Srebrenica ostaje simbol ravnodušnosti i nerazumevanja za suočavanje sa istinom o počinjenom zlu u "deset krvavih godina".
Ćutanje, nerazumevanje i zaborav jedino kod nas, u sredini iz koje je izašao duh iz boce.
Četiri godine posle završetka rata u Bosni i Hercegovini, generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan je na 155 stranica objavio izveštaj o pokolju u Srebrenici u julu 1995: Anan nije pokušao da prikrije ni sopstvenu odgovornost (bio je tada pomoćnik generalnog sekretara), ni Ujedinjenih nacija. Njegov prst je bio uperen u gospodare rata: "centralni cilj rata bio je stvoriti geografski neprekinutu i etnički čistu teritoriju".
Anan je bez diplomatskih rukavica kritikovao međunarodnu faktore što su amoralno izjednačavali agresora i žrtvu, što su UN donele embargo na naoružavanje protiv međunarodno piznate Bosne i Hercegovine, što su se na kraju krajeva svi međunarodni potezi u ovom ratnom vihoru "svodili na ugađanje napadaču".
Holandska vlada je priznala deo svoje odgovornosti za tragediju u Srebrenici. I u Americi su priznali da je napravljena velika istorijska greška, odnosno da se vojno moralo intervenisati još u vreme Vukovara, pa se onda ne bi desila ni Srebrenica.
U Beogradu je nedavno predstavljena knjiga "Najsramniji trenutak – Britanija i uništavanje Bosne" britanskog istoričara i profesora na Kembridžu Brendana Simss-a (Izdavači Buybook iz Sarajeva i Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Sarajevo-Beograd 2003.) koja bespoštedno, kako i sam naslov ukazuje, analizira pogubnu politiku Mejdžorove vlade, Ministarstva spoljnih poslova, vojske. "Najsramniji trenutak" je u Britaniji objavljen 2001. godine i naišao je na polarizovane reakcije: stručna kritika je uglavnom vrlo pozitivno ocenila knjigu, diplomatski i politički establišment, personae dramatis tih dramatičnih bosanskih vremena od Daglasa Herda do Lorda Ovena i ešalona njihovih savetnika i stručnjaka nisu krili ljutnju i ogorčenje, kako je bilo rečeno na promociji.
Kakve će reakcije ova izuzetno značajna i sjajno dokumentovana knjiga izazvati kod nas? Ili sada, posle onih tvrdnji o "nebeskom narodu" i "teorija" da su "Srbi genetski nesposobni za činjenje zložina" dolazi vreme ćutanja i zaborava, kako je lucidno primetio na promociji advokat Srđa Popović?
Razgovor sa dr Simmsom, inače profesorom na Kembridžu i stručnjakom za napoleonovsku i postnapeleonovsku istoriju, počinjemo pitanjem, otkud ovaj njegov izlet u vrlo blisku istoriju?
Brendan Simms: Britansko prisustvo u Bosni 1992-95. bilo je najveći fijasko britanske diplomatije za poslednjih 60 godina. Ja se bavim istorijom diplomatije i to je za mene bio veliki izazov, želeo sam da vidim šta je dovelo do ovog 'najsramnijeg trenutka': proučio sam brojne dokumente, razgovarao sa svim glavnim akterima, napravio seriju intervjua i sa ličnostima koje nisu bile na samom vrhu političke, diplomatske i vojne piramide.
Hteo bih da naglasim da se katastrofalna britanska politika u Bosni ne može objasniti nekakvom terorijom zavere. Ova politika koja je imala dalekosežne tragične posledice bila je u početku zasnovana na istinskom nerazumevanju situacije u Bosni i Hercegovini, na uverenju da Milošević zaista pokušava da Jugoslaviju sačuva od raspada i da je on zapravo 'faktor stabilnosti' na Balkanu. Britanska spoljna politika se uporno i tvrdoglavo zalagala za politiku neintervencije - svim silama se trudila da Ameriku drži van bosanske "priče", sabotirala je inicijative NATO gotovo sve do kraja rata, iz intelektualnog uverenja, a ne zato što su njene političare i diplomate kupili razni lobisti. Politika Foreign Offica je bila zasnovana na pogrešnim analizama ovdašnjih zbivanja, robovala je izlizanim klišeima u britanskoj politici i politici Zapada uopšte. Hteo bih da naglasim da je srbofilstvo bilo prilično jako u tadašnjim političkim i intelektualnim elitama.
- O tadašnjem britanskom diplomatskom establišmentu čuli su se i u najkritičnijim krugovima samo superlativi: najbistriji umovi svoje generacije, sjajno obrazovani, ukratko, pravi ljudi za veliki istorijski izazov. Otkud onda da je angažovanje Britanije za vreme rata u Bosni jedan od najvećih istorijskih promašaja, zapravo najveći posle od šurovanja s Hitlerom,"najneslavniji trenutak Britanije od godine 1938", kako vi kažete? Koliko su zapravo vaše diplomate znale situaciji "na terenu"?
- Britanski državnici i diplomate su raspolagali pravim informacijama, oni su bili vrlo dobro obavešteni o strahovitim razmerama kršenja ljudskih prava, dobro su znali da postoje logori, znali su i za masovna silovanja pre nego što se te užasne priče stigle u javnost. Daglas Hog je čak jednom povukao paralelu izumeđu onog što se dešavalo u Bosni i u nacističkoj Nemačkoj.
Ključ za razumevanje politike Mejdžorove administracije prema Bosni krije se u duboko konzervativnom filozofskom realizmu britanske politike tog vremena. Nosioci te politike nisu krili da se drže načela da su britanski interesi jedini cilj britanskog Ministarstva inostranih poslova. Daglas Herd tadašnji ministar inostranih poslova je u Parlamenta u leto 1993, rekao da nije u britanskom interesu da zamišlja kako može da reši sve katastrofe na ovom svetu, da nametne pravičan mir u svim svetskim sukobima i sporovima. On je upozoravao: ne treba precenjivatri svoje moći i pokušavati da zaustavimo sve te agonije... U više javnih govora on je poručivao da NATO nije svetski policajac i da se od ove organizacije ne može očekivati da rešava sve probleme izvan svojih granica. Bila je to neka vrsta konzervativnog antiimperijalizma. Očigledno, Bosna za Britaniju nije bila tako važna. Bosna nije Kuvajt... Od samog početaka jugoslovenske krize Britanija se svim silama trudila da sabotira svaku vrstu međunarodne, a posle i vojne pomoći da se zaustavi krvoproliće u Bosni. Svaku inicijativu je ocenjivala ili kao "nepromišljenu", ili kao "nedelotvornu".
- Brojni političari , ali i javne ličnosti od oštro su kritikovali britansku vladu zbog ovakve politike... Posebno je oštar bio Tadeuš Mazovjecki, izvestilac za ljudska prava UN, a filantrop Džordž Soros je otvoreno rekao da je "britanska vlada odigrala posebnu podmuklu ulogu"...
Bio je u pravu. Od samog početka nije se išlo na rešavanje problema: Britanija je bila zaokupljena jedinstvom u međunarodnoj politici prema Bosni, a ne sadržajem te politike. Britanija je od početka vršila pritisak na vladu u Sarajevu, insistirali su na embargu na oružje, držanju Amerikanaca van bosanskih događanja i podršci Slobodanu Miloševiću kao "garantu mira i bezbednosti na Balkanu". Sve se vrtelo oko Miloševića. Mirovni proces na kome je britanska diplomatija insistirala bio je eufemizam da se bosanska vlada natera da prihvati podelu zemlje.
Britanska diplomatija je znala da Srbi i Hrvati krše embargo o oružju. Pored toga, neverovatno je precenjivana snaga srpske vojske i stalno su stizala upozorenja da se ne treba ni po koju cenu zamerati Srbima, jer njihova odmazda može da bude strašna, otprilike, Slobodan Milošević samo što nije pobedio NATO. Poruke su bile katastrofične: ako se zaglavimo u ovom balkanskom mulju ostaćemo ovde decenijama i biće potrebno da onagažujemo stotine hiljada vojnika...
- U grehe britanske politike prema Bosni ubrajate minimiziranje, relativiziranje i povlačenje formule moralne jednakosti prema svim stranama u ratu...
- Ključni ljudi naše diplomatije su doista dugo minimizirali strahote rata u Bosni: od etničkog čišćenja do svakodnevnih izveštaja sa terena. Imate u knjizi svedočanstvo da komandant UMPROFOR general Majkl Rouz kaže, negde u leto 1994. svom američkom gostu Džonu Menzisu, dok sve trešti od granata i salvi sa okolnih brda, da ovo samo izgleda maltene kao treći svetski rat, ali da je Sarajevo zapravo bezbednije od mnogih američkih gradova!? Lord Karington je situaciju u Bosni konstantno relativizirao, uz ispoljavanje podjednakog prezira prema svim zaraćenim stranama: on nije video nikakvu razliku između srpske agresije, bosanske samoodbrane i hrvatskog separatizma. Još u aprilu 1992, on izjavljuje da svi snose krivicu za ovo što se događa u Bosni i Hercegovini i "kad dođe primirje neće biti potrebno nikoga kriviti", a uz to je već tada tvrdio da neće biti mira dok ne dođe do de facto podele Bosne.
Karington je konkretno podjednako krivio sve zaraćene strane. Za njega su oni bili "jedan gori od drugoga... nemogući ljudi... " I on i ostale naše diplomate su uporno i dosledno izjednačavali legitimnu vladu i separatističke pobunjenike i nazivali ih "stranama" i "frakcijama", a ne agresorima i žrtvama. To je za njih bila simplifikacija. Bosanska vlada nikada nije sasvim izgubila svoju multietičnost, a Srbi su sebi postavili jasan cilj da stvore etnički čistu državu: na područjima koje su zauzeli Srbi proterani su svi Muslimani i Hrvati, razorene su sve džamije. Bio je to planirani zajednički kriminalni poduhvat združenih srpskih snaga.
- Ima tumačenja da je etničko čišćenje bilo nuzprodukt ratnog haosa?
- Apsolutno nije tačno tumačenje da je etničko čišćenje bilo rezultat postepenog pogoršavanja situacije, reagovanje na zločine druge strane. Ne, etničko čišćenje je bilo cilj ovog rata: najbrutalniji proterivanje, pa i pokolji dogodili su se bez ikakvih borbi: 1992. u Banja Luci, Prijedoru, Bijeljini, Zvorniku, Foči stradali su nezaštićeni civili... Lord Oven je u leto 1992. pisao premijeru Džonu Mejdžoru da je sitaucija u Bosni slična ranoj fazi nacističkog holokausta danas pod groznim opisom "etničkog čišćenja"... I pored toga Foreign Office je uporno bio protiv vojne intervencije, jer bi to, navodno, dovelo do još više smrti i još većeg stradanja preživelih, pored ostalog... Posle su argumenti bili da bi bili ugroženi životi vojnika koji su došli da štite Bosance.
- Sa izvesnom dozom gorke ironije pišete i o uspesima britanske politike u Bosni...
- Pa, hranili smo milione Bosanaca iz humanitarne pomoći, spasili smo mnoge živote, istina je da smo u Bosni uradili više od drugih, došlo je konačno do podele i mira: Dejton je britansko duhovno čedo... Istina je, a to je za neke uspeh, da smo se čvrsto držali svojih principa i svoje pogrešne politike: kao članica UN, Britanija je žilavo odbijala da istinski pritekne u pomoć drugoj, napadnutoj članici UN. Sprečavala je i pokušaje drugih, prvenstveno SAD da to učine. Britanska politika je dovela do velikog raskola u Savetu bezbednosti, u NATO, veoma su bili zategnuti i odnosi sa najvažnijim saveznikom SAD.
- Vi na jednom mestu i knjizi čak doslovce kažete da su britanski vojnici, što će reći Britanija, u Bosni učinila više zla nego dobra?!
- Uloga britanskih vojnika na terenu bila je svojevrsni alibi za širi plan britanske politike: da se preduhitri svaki zahtev za vojnom intervencijom. Bio je to svojevrstan slučaj kvaziaktivizma. Britanska vlada je sa velikim žarom krenula u "humanitarizaciju" rata, doturanje humanitarne pomoći, ali to nije rešavalo vojno-političke probleme na terenu. Sami humanitarci su, kao i komandanti UN, tražili vojnu intervenciju. Ne treba ni da naglašavam da su Bosanci bili ogorčeni. Jedan novinar je zabeležio reči jednog od boraca iz okoline Goražda koji je novinaru rekao: "Poručite svojim vladama da im se zahvaljujemo za hranu i lijekove. Kažite da ćemo bar izginuti punog trbuha".
Setite se slučaja male Irme Hadžimuratović: njena majka je poginula od srpske granate, ista granata je nju pogodila u kičmu. Preko BBC i tabloida priča je otišla u javnost. Onda se angažovao lično premijer Džon Mejdžor, mala Irma je uz veliku medijsku pompu avionom prebačena u London i operisana. "Operacija Irma" je ogorčila humanitarce: za stotine drugih teških ranjenika britanske vlasti nisu davale ni po lule duvana, shvatili su da je to dimna zavesa, opsenjivanje široke javnosti, nije to bila uvertira za ukidanje opsade Sarajeva, bila je to mala medijska predstava, umesto stvarne diplomatsko-vojne akcije. Kada je Irma posle umrla to nije bila vest koja je privukla pažnju medija.
- Vi u knjizi stalno provlačite i temu srbofilije i predrasuda britanske intelektualno-političke elite, kako to objašnjavate?
- Britanci su do izvesne mere bili prosrpski raspoloženi iz istorijskih razloga: Srbija je bila dominantna komponenta Jugoslavije i Britanija je bila u početku za održanje Jugoslavije, postojalo je opšte ubeđenje da je "jaka Srbija" ključ za stabilnost na Balkanu, a onda, tu je i savezništvo u dva svetska rata, partizani, borba protiv fašizma... Kad se tome doda da je većina britanskih diplomata prva znanja o ovim krajevima sticala iz štiva koja su veličala srpski nacionalni mit (knjiga Rebeke Vest "Crno jagnje i sivi soko"), a da su neki doista verovali da su bosanski Srbi, kako je tvrdio Ficroj Meklin visoki deset stopa i da su pobedili Nemce, nova država Bosna i njena šareno obučena vojska u patikama nije se kod Britanaca visoko kotirala u vihoru ovog rata rata.
- Mnogima je britanska vojna srbofilija zagonetan fenomen... Zašto su prihvaćani tako zdravo za gotovo izgovori bosanskih Srba da "svi čine zločine"?
- Da, bilo je očigledno da su mnogi britanski oficiri ispoljavali neskriveni prezir prema bosanskoj vojci i divljenje prema bosansko-srpskoj strani. Možda je to bio, uz sve što sam spomenuo, i odnos prema bolje organizovanoj vojsci? Ipak, neke njihove opservacije čine se odvratnim: Majkl Rouz, na primer, kaže da je general Mladić "držao reč". Dobro, to možda kao vojnik vojniku, ali šta je sa onim hiljadama srebreničkih muškaraca i dečaka kojima je general Mladić javno, pred kamerama obećao da im se po napuštanju ovog gradića ništa neće dogoditi? Zna dobro Rouz kako su završili, a ipak u njegovom dnevniku (Fighting for Peace) nema ni reči o Mladićevoj odgovornosti za Srebrenicu, iako Rouz analizira i kritikuje zračnu kampanju NATO koja je usledila posle pokolja. Mnogi visoki britanski oficiri i povodom ovog događaja pišu o Mladićevoj "impozantnoj, dominantnoj i šarmantnoj figuri"; na primer, potpukovnik Rajli, naćićete to u knjizi, opisuju kako su uživali u srpskoj gostoljubivosti, veličanstvenom ručku s jagnjetinom na ražnju, uz neminovnu poplavu šljivovice. Hvali se da je na kraju dobio fotografiju s Mladićevim autogramom... Sve to čini još odvratnijim njegov izveštaj koji sledi o pokušajima bosanskog garnizona da se naoruža uoči pada Srebrenice. Prema bosanskoj strani preovladava opšti ton prezira, dok se ne skriva divljenje za srpskog gospodara rata.
- Da li su britanski vojnici znali šta se tada zapravo zbilo?
- Moji kasniji razgovori su, nažalost, potvrdili da ovo raspoloženje kod britanskih oficira nije prestalo ni kada je rat završen, svi su simpatisali Srbe. Istina, pojedinci su gajili otvoren prezir prema svim stranama, pa je kod nekih to išlo do rasističkih komenara, do poruke "pustimo zveri neka se same između sebe istrebe!"
Kako ocenjujete sadašnji učinak Britanije u Bosni? Visokog izaslanika Evropske zajednica, bivšeg lidera britanskih Liberalnih demokrata lorda Pedija Ešdauna optužuju da je "radža od Bosne", da vlada kao Britanci Indijom u XIX veku, nedemokratski... Analiza jedne ekspertske grupe upozorava da se autoritarnim metodama koje primenjuje lord Ešdaun ne može stvarati demokratija...
- Moram da kažem da imam izvesne simpatije za lorda Ešdauna: valja mu odati dužno priznanje što je jedini od istaknutih britanskih političara uporno i hrabro kritikovao pogubnu Mejdžorovu politiku i branio Bosnu za čitavo vreme rata. Moram istovremeno da priznam da sam malo razočaran što nije bio uspešniji u integraciji Bosne, već je izgleda prisiljen da se oslanja na nacionalističke partije. Nadam se da će do kraja svog mandata uspeti da ostvari neke od svojih velikih planova, u prvom redu, da će uspeti da obezbedi povratak izbeglica i pohvatati ratne zločince.
Miloševića su tadašnji politički vrhovi Zapada tretirali sa uvažavanjem kao "faktora mira i stabilnosti na Balkanu" koga mudrom diplomatijom treba vratiti u zajednicu evropskih naroda. On je već nagovestio da će se njegova odbrana pred Tribunalom u Hagu bazirati i na toj činjenici.
Simms: Sasvim je izvesno da će Milošević pred sudom u Hagu koristiti taj argument i da će postaviti pitanje: ako sam u periodu 1992-1995, bio tretiran kao faktor stabilnosti zašto sam sada optužen za ratne zločine, u ovom istom periodu? Mislim da nema pomilovanja za Miloševića. Činjenica da ga je Zapad tretirao kao "faktor stabilnosti" i dragocenog pregovarača nije nikakav argument za umanjenje Miloševićeve krivice, već samo jasno pokazuje koliko je bila pogrešna politika britanske vlade, ali i drugih međunarodnih činilaca u to vreme. Stvarno bi mi bilo veoma žao da Milošević može ovaj aspekt da koristi u svojoj odbrani.
Kolika je odgovornost nekih zapadnih političkih i diplomatskih figura dramatis koje vrlo kritički analizirate u knjizi?
- Moram da naglasim da na primer, Oven i Herd nisu moralni i legalno odgovorni za stotine hiljada nastradalih u Bosni. Može se reći da oni imaju istorijsku i intelektualnu odgovornost za ono što se zbilo u Bosni, što su zbog položaja na kojima su bili dozvolili da se to desi...


Slobodanka Ast
http://www.helsinki.org.yu

[Novi_Nick]

Zapad koji nam je nametnuo odmah sankcije na odbranu, tek je krenuo glumiti prijatelja kada je ABiH postala dovoljno jaka i krenula da oslobadja teritorij, da bi to zaustavili. Nastavili su da glume dok je nisu razoruzali, a kad su je razoruzali, mogu s mirom da dovrse posao koji su povjerili Milosevicu, a ovaj nesposobnjakovic ga nije uspio zavrsiti do kraja.

Tacno!

[zemo_online]

Ljepo zvuči ali stvarnost je puno drugačija? Molim???
Želiš reći da:
- je Srbija dobila koji rat u zadnjih 17 godina
- Srbija nije izgubila Kosovo
- SAO Krajina još postoji
- BiH nije nezavisna
- Hrvatska nije nezavisna u punim granicama
- Crna Gora nije nezavisna
- Srbija nije imala sankcije
- Srbija nije bombardovana
- RS je nezavisna država
- Miloševiću nije suđeno za ratne zločine

Dakle i nakon tvog posta ja još nisam dobio odgovor kako je to zapad bio i jeste na strani već spomenute politike.

Spominješ Miloševićevu nesposobnost. Da je on imao podršku zapada ne bi ni morao mrdnut prstom, a svi ciljevi bi mu bili ostvareni. Ispade jebote mi se izborili za nezavisnu BiH, a za protivnika imali cijeli svijet, a za saveznike Tursku, Saudijsku Arabiju i Iran. Haman glupost do gluposti.[/quote]

gle drug,da ti ja objasnim.
ima istine u ovom sto pises,ali nije tacno da Sloba nije imao podrsku zapada.Sjeti se Britansko-Francuske politike i lorda Owena,Mitteranda,Johna Mayera,Douglasa Hurda i ostalih plemica iz Engleske.
Sloba je imao zeleno svjetlo da unisti Bosnu I Bosnjake i bez te podrske tesko da bi bilo uopce rata ili bi trajao 2 mjeseca.Sloba tj. srpska vojska nije uspjela u svojim planovima i podrske vise nije bilo.
Nije saveznik Bih bila samo Turska,S. Arabija,vec cijeli islamski svijet.Zato se Amerika i upetljala i od samog pocetka propustala iransko oruzje za Bih.
Inace,Amerima je Bosna kao nama npr. Istocni Timor ili Kasmir.
Svaki rat na Balkanu je bio zbog interesa velikih,pa ce tako biti i buduci.
Bosnu je blizoj buducnosti nemoguce podjeliti,osim ako probosanska opcija ne pristane na to.Sjeti se izjave americkog pdsekretara da nikad nece priznati RS.Ta podrska vrijedi vise nego sve od visokih predstavnika.

[novljanin03]

Intervju: Brendan Simms: Najsramniji trenutak

Britansko prisustvo u Bosni 1992-95. bilo je najveći fijasko britanske diplomatije od šurovanja s Hitlerom 1938: izjednačavani su žrtva i agresor, zaustavljana svaka inicijativa da se vojno interveniše, sve se svodilo na "ugađanje napadaču"

Osma godišnjica srebreničkog inferna u ovdašnjim medijima jedva da je zabeležena: da otvaranju Memorijalnog centra i grobnice u Potočarima, kod Srebrenice gde su do sada sahranjena tela 989 žrtava nije prisustvovao bivši američki predsednik Bil Klinton sve bi se verovatno svelo na jedva primetnu fus-notu.
Zvaničnici, ali i porodice oko sedam hiljada nastradalih izrazili su nadu da će biti pronađena i dostojno sahranjena i tela ovih žrtava, na ovom istom mestu. Spomenuta je i odgovornost za srebreničku tragediju tadašnjeg političkog i vojnog vrha Republike srpske i Savezne republike Jugoslavije, ali i Ujedinjenih nacija čiji predstavnici nisu ništa učinili da spreče masakr u ovoj "zaštićenoj zoni".
Sulejman Tihić, član Predsedništva BiH izrazio je nadu da će jednog dana "neko u ime srpskog naroda kleknuti pred grobove nastradalih... što bi bilo važno zbog budućnosti i zajedničkog života u BiH".
Za sada u ovoj sredini takvih znakova nema: Srebrenica ostaje simbol ravnodušnosti i nerazumevanja za suočavanje sa istinom o počinjenom zlu u "deset krvavih godina".
Ćutanje, nerazumevanje i zaborav jedino kod nas, u sredini iz koje je izašao duh iz boce.
Četiri godine posle završetka rata u Bosni i Hercegovini, generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan je na 155 stranica objavio izveštaj o pokolju u Srebrenici u julu 1995: Anan nije pokušao da prikrije ni sopstvenu odgovornost (bio je tada pomoćnik generalnog sekretara), ni Ujedinjenih nacija. Njegov prst je bio uperen u gospodare rata: "centralni cilj rata bio je stvoriti geografski neprekinutu i etnički čistu teritoriju".
Anan je bez diplomatskih rukavica kritikovao međunarodnu faktore što su amoralno izjednačavali agresora i žrtvu, što su UN donele embargo na naoružavanje protiv međunarodno piznate Bosne i Hercegovine, što su se na kraju krajeva svi međunarodni potezi u ovom ratnom vihoru "svodili na ugađanje napadaču".
Holandska vlada je priznala deo svoje odgovornosti za tragediju u Srebrenici. I u Americi su priznali da je napravljena velika istorijska greška, odnosno da se vojno moralo intervenisati još u vreme Vukovara, pa se onda ne bi desila ni Srebrenica.
U Beogradu je nedavno predstavljena knjiga "Najsramniji trenutak – Britanija i uništavanje Bosne" britanskog istoričara i profesora na Kembridžu Brendana Simss-a (Izdavači Buybook iz Sarajeva i Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Sarajevo-Beograd 2003.) koja bespoštedno, kako i sam naslov ukazuje, analizira pogubnu politiku Mejdžorove vlade, Ministarstva spoljnih poslova, vojske. "Najsramniji trenutak" je u Britaniji objavljen 2001. godine i naišao je na polarizovane reakcije: stručna kritika je uglavnom vrlo pozitivno ocenila knjigu, diplomatski i politički establišment, personae dramatis tih dramatičnih bosanskih vremena od Daglasa Herda do Lorda Ovena i ešalona njihovih savetnika i stručnjaka nisu krili ljutnju i ogorčenje, kako je bilo rečeno na promociji.
Kakve će reakcije ova izuzetno značajna i sjajno dokumentovana knjiga izazvati kod nas? Ili sada, posle onih tvrdnji o "nebeskom narodu" i "teorija" da su "Srbi genetski nesposobni za činjenje zložina" dolazi vreme ćutanja i zaborava, kako je lucidno primetio na promociji advokat Srđa Popović?
Razgovor sa dr Simmsom, inače profesorom na Kembridžu i stručnjakom za napoleonovsku i postnapeleonovsku istoriju, počinjemo pitanjem, otkud ovaj njegov izlet u vrlo blisku istoriju?
Brendan Simms: Britansko prisustvo u Bosni 1992-95. bilo je najveći fijasko britanske diplomatije za poslednjih 60 godina. Ja se bavim istorijom diplomatije i to je za mene bio veliki izazov, želeo sam da vidim šta je dovelo do ovog 'najsramnijeg trenutka': proučio sam brojne dokumente, razgovarao sa svim glavnim akterima, napravio seriju intervjua i sa ličnostima koje nisu bile na samom vrhu političke, diplomatske i vojne piramide.
Hteo bih da naglasim da se katastrofalna britanska politika u Bosni ne može objasniti nekakvom terorijom zavere. Ova politika koja je imala dalekosežne tragične posledice bila je u početku zasnovana na istinskom nerazumevanju situacije u Bosni i Hercegovini, na uverenju da Milošević zaista pokušava da Jugoslaviju sačuva od raspada i da je on zapravo 'faktor stabilnosti' na Balkanu. Britanska spoljna politika se uporno i tvrdoglavo zalagala za politiku neintervencije - svim silama se trudila da Ameriku drži van bosanske "priče", sabotirala je inicijative NATO gotovo sve do kraja rata, iz intelektualnog uverenja, a ne zato što su njene političare i diplomate kupili razni lobisti. Politika Foreign Offica je bila zasnovana na pogrešnim analizama ovdašnjih zbivanja, robovala je izlizanim klišeima u britanskoj politici i politici Zapada uopšte. Hteo bih da naglasim da je srbofilstvo bilo prilično jako u tadašnjim političkim i intelektualnim elitama.
- O tadašnjem britanskom diplomatskom establišmentu čuli su se i u najkritičnijim krugovima samo superlativi: najbistriji umovi svoje generacije, sjajno obrazovani, ukratko, pravi ljudi za veliki istorijski izazov. Otkud onda da je angažovanje Britanije za vreme rata u Bosni jedan od najvećih istorijskih promašaja, zapravo najveći posle od šurovanja s Hitlerom,"najneslavniji trenutak Britanije od godine 1938", kako vi kažete? Koliko su zapravo vaše diplomate znale situaciji "na terenu"?
- Britanski državnici i diplomate su raspolagali pravim informacijama, oni su bili vrlo dobro obavešteni o strahovitim razmerama kršenja ljudskih prava, dobro su znali da postoje logori, znali su i za masovna silovanja pre nego što se te užasne priče stigle u javnost. Daglas Hog je čak jednom povukao paralelu izumeđu onog što se dešavalo u Bosni i u nacističkoj Nemačkoj.
Ključ za razumevanje politike Mejdžorove administracije prema Bosni krije se u duboko konzervativnom filozofskom realizmu britanske politike tog vremena. Nosioci te politike nisu krili da se drže načela da su britanski interesi jedini cilj britanskog Ministarstva inostranih poslova. Daglas Herd tadašnji ministar inostranih poslova je u Parlamenta u leto 1993, rekao da nije u britanskom interesu da zamišlja kako može da reši sve katastrofe na ovom svetu, da nametne pravičan mir u svim svetskim sukobima i sporovima. On je upozoravao: ne treba precenjivatri svoje moći i pokušavati da zaustavimo sve te agonije... U više javnih govora on je poručivao da NATO nije svetski policajac i da se od ove organizacije ne može očekivati da rešava sve probleme izvan svojih granica. Bila je to neka vrsta konzervativnog antiimperijalizma. Očigledno, Bosna za Britaniju nije bila tako važna. Bosna nije Kuvajt... Od samog početaka jugoslovenske krize Britanija se svim silama trudila da sabotira svaku vrstu međunarodne, a posle i vojne pomoći da se zaustavi krvoproliće u Bosni. Svaku inicijativu je ocenjivala ili kao "nepromišljenu", ili kao "nedelotvornu".
- Brojni političari , ali i javne ličnosti od oštro su kritikovali britansku vladu zbog ovakve politike... Posebno je oštar bio Tadeuš Mazovjecki, izvestilac za ljudska prava UN, a filantrop Džordž Soros je otvoreno rekao da je "britanska vlada odigrala posebnu podmuklu ulogu"...
Bio je u pravu. Od samog početka nije se išlo na rešavanje problema: Britanija je bila zaokupljena jedinstvom u međunarodnoj politici prema Bosni, a ne sadržajem te politike. Britanija je od početka vršila pritisak na vladu u Sarajevu, insistirali su na embargu na oružje, držanju Amerikanaca van bosanskih događanja i podršci Slobodanu Miloševiću kao "garantu mira i bezbednosti na Balkanu". Sve se vrtelo oko Miloševića. Mirovni proces na kome je britanska diplomatija insistirala bio je eufemizam da se bosanska vlada natera da prihvati podelu zemlje.
Britanska diplomatija je znala da Srbi i Hrvati krše embargo o oružju. Pored toga, neverovatno je precenjivana snaga srpske vojske i stalno su stizala upozorenja da se ne treba ni po koju cenu zamerati Srbima, jer njihova odmazda može da bude strašna, otprilike, Slobodan Milošević samo što nije pobedio NATO. Poruke su bile katastrofične: ako se zaglavimo u ovom balkanskom mulju ostaćemo ovde decenijama i biće potrebno da onagažujemo stotine hiljada vojnika...
- U grehe britanske politike prema Bosni ubrajate minimiziranje, relativiziranje i povlačenje formule moralne jednakosti prema svim stranama u ratu...
- Ključni ljudi naše diplomatije su doista dugo minimizirali strahote rata u Bosni: od etničkog čišćenja do svakodnevnih izveštaja sa terena. Imate u knjizi svedočanstvo da komandant UMPROFOR general Majkl Rouz kaže, negde u leto 1994. svom američkom gostu Džonu Menzisu, dok sve trešti od granata i salvi sa okolnih brda, da ovo samo izgleda maltene kao treći svetski rat, ali da je Sarajevo zapravo bezbednije od mnogih američkih gradova!? Lord Karington je situaciju u Bosni konstantno relativizirao, uz ispoljavanje podjednakog prezira prema svim zaraćenim stranama: on nije video nikakvu razliku između srpske agresije, bosanske samoodbrane i hrvatskog separatizma. Još u aprilu 1992, on izjavljuje da svi snose krivicu za ovo što se događa u Bosni i Hercegovini i "kad dođe primirje neće biti potrebno nikoga kriviti", a uz to je već tada tvrdio da neće biti mira dok ne dođe do de facto podele Bosne.
Karington je konkretno podjednako krivio sve zaraćene strane. Za njega su oni bili "jedan gori od drugoga... nemogući ljudi... " I on i ostale naše diplomate su uporno i dosledno izjednačavali legitimnu vladu i separatističke pobunjenike i nazivali ih "stranama" i "frakcijama", a ne agresorima i žrtvama. To je za njih bila simplifikacija. Bosanska vlada nikada nije sasvim izgubila svoju multietičnost, a Srbi su sebi postavili jasan cilj da stvore etnički čistu državu: na područjima koje su zauzeli Srbi proterani su svi Muslimani i Hrvati, razorene su sve džamije. Bio je to planirani zajednički kriminalni poduhvat združenih srpskih snaga.
- Ima tumačenja da je etničko čišćenje bilo nuzprodukt ratnog haosa?
- Apsolutno nije tačno tumačenje da je etničko čišćenje bilo rezultat postepenog pogoršavanja situacije, reagovanje na zločine druge strane. Ne, etničko čišćenje je bilo cilj ovog rata: najbrutalniji proterivanje, pa i pokolji dogodili su se bez ikakvih borbi: 1992. u Banja Luci, Prijedoru, Bijeljini, Zvorniku, Foči stradali su nezaštićeni civili... Lord Oven je u leto 1992. pisao premijeru Džonu Mejdžoru da je sitaucija u Bosni slična ranoj fazi nacističkog holokausta danas pod groznim opisom "etničkog čišćenja"... I pored toga Foreign Office je uporno bio protiv vojne intervencije, jer bi to, navodno, dovelo do još više smrti i još većeg stradanja preživelih, pored ostalog... Posle su argumenti bili da bi bili ugroženi životi vojnika koji su došli da štite Bosance.
- Sa izvesnom dozom gorke ironije pišete i o uspesima britanske politike u Bosni...
- Pa, hranili smo milione Bosanaca iz humanitarne pomoći, spasili smo mnoge živote, istina je da smo u Bosni uradili više od drugih, došlo je konačno do podele i mira: Dejton je britansko duhovno čedo... Istina je, a to je za neke uspeh, da smo se čvrsto držali svojih principa i svoje pogrešne politike: kao članica UN, Britanija je žilavo odbijala da istinski pritekne u pomoć drugoj, napadnutoj članici UN. Sprečavala je i pokušaje drugih, prvenstveno SAD da to učine. Britanska politika je dovela do velikog raskola u Savetu bezbednosti, u NATO, veoma su bili zategnuti i odnosi sa najvažnijim saveznikom SAD.
- Vi na jednom mestu i knjizi čak doslovce kažete da su britanski vojnici, što će reći Britanija, u Bosni učinila više zla nego dobra?!
- Uloga britanskih vojnika na terenu bila je svojevrsni alibi za širi plan britanske politike: da se preduhitri svaki zahtev za vojnom intervencijom. Bio je to svojevrstan slučaj kvaziaktivizma. Britanska vlada je sa velikim žarom krenula u "humanitarizaciju" rata, doturanje humanitarne pomoći, ali to nije rešavalo vojno-političke probleme na terenu. Sami humanitarci su, kao i komandanti UN, tražili vojnu intervenciju. Ne treba ni da naglašavam da su Bosanci bili ogorčeni. Jedan novinar je zabeležio reči jednog od boraca iz okoline Goražda koji je novinaru rekao: "Poručite svojim vladama da im se zahvaljujemo za hranu i lijekove. Kažite da ćemo bar izginuti punog trbuha".
Setite se slučaja male Irme Hadžimuratović: njena majka je poginula od srpske granate, ista granata je nju pogodila u kičmu. Preko BBC i tabloida priča je otišla u javnost. Onda se angažovao lično premijer Džon Mejdžor, mala Irma je uz veliku medijsku pompu avionom prebačena u London i operisana. "Operacija Irma" je ogorčila humanitarce: za stotine drugih teških ranjenika britanske vlasti nisu davale ni po lule duvana, shvatili su da je to dimna zavesa, opsenjivanje široke javnosti, nije to bila uvertira za ukidanje opsade Sarajeva, bila je to mala medijska predstava, umesto stvarne diplomatsko-vojne akcije. Kada je Irma posle umrla to nije bila vest koja je privukla pažnju medija.
- Vi u knjizi stalno provlačite i temu srbofilije i predrasuda britanske intelektualno-političke elite, kako to objašnjavate?
- Britanci su do izvesne mere bili prosrpski raspoloženi iz istorijskih razloga: Srbija je bila dominantna komponenta Jugoslavije i Britanija je bila u početku za održanje Jugoslavije, postojalo je opšte ubeđenje da je "jaka Srbija" ključ za stabilnost na Balkanu, a onda, tu je i savezništvo u dva svetska rata, partizani, borba protiv fašizma... Kad se tome doda da je većina britanskih diplomata prva znanja o ovim krajevima sticala iz štiva koja su veličala srpski nacionalni mit (knjiga Rebeke Vest "Crno jagnje i sivi soko"), a da su neki doista verovali da su bosanski Srbi, kako je tvrdio Ficroj Meklin visoki deset stopa i da su pobedili Nemce, nova država Bosna i njena šareno obučena vojska u patikama nije se kod Britanaca visoko kotirala u vihoru ovog rata rata.
- Mnogima je britanska vojna srbofilija zagonetan fenomen... Zašto su prihvaćani tako zdravo za gotovo izgovori bosanskih Srba da "svi čine zločine"?
- Da, bilo je očigledno da su mnogi britanski oficiri ispoljavali neskriveni prezir prema bosanskoj vojci i divljenje prema bosansko-srpskoj strani. Možda je to bio, uz sve što sam spomenuo, i odnos prema bolje organizovanoj vojsci? Ipak, neke njihove opservacije čine se odvratnim: Majkl Rouz, na primer, kaže da je general Mladić "držao reč". Dobro, to možda kao vojnik vojniku, ali šta je sa onim hiljadama srebreničkih muškaraca i dečaka kojima je general Mladić javno, pred kamerama obećao da im se po napuštanju ovog gradića ništa neće dogoditi? Zna dobro Rouz kako su završili, a ipak u njegovom dnevniku (Fighting for Peace) nema ni reči o Mladićevoj odgovornosti za Srebrenicu, iako Rouz analizira i kritikuje zračnu kampanju NATO koja je usledila posle pokolja. Mnogi visoki britanski oficiri i povodom ovog događaja pišu o Mladićevoj "impozantnoj, dominantnoj i šarmantnoj figuri"; na primer, potpukovnik Rajli, naćićete to u knjizi, opisuju kako su uživali u srpskoj gostoljubivosti, veličanstvenom ručku s jagnjetinom na ražnju, uz neminovnu poplavu šljivovice. Hvali se da je na kraju dobio fotografiju s Mladićevim autogramom... Sve to čini još odvratnijim njegov izveštaj koji sledi o pokušajima bosanskog garnizona da se naoruža uoči pada Srebrenice. Prema bosanskoj strani preovladava opšti ton prezira, dok se ne skriva divljenje za srpskog gospodara rata.
- Da li su britanski vojnici znali šta se tada zapravo zbilo?
- Moji kasniji razgovori su, nažalost, potvrdili da ovo raspoloženje kod britanskih oficira nije prestalo ni kada je rat završen, svi su simpatisali Srbe. Istina, pojedinci su gajili otvoren prezir prema svim stranama, pa je kod nekih to išlo do rasističkih komenara, do poruke "pustimo zveri neka se same između sebe istrebe!"
Kako ocenjujete sadašnji učinak Britanije u Bosni? Visokog izaslanika Evropske zajednica, bivšeg lidera britanskih Liberalnih demokrata lorda Pedija Ešdauna optužuju da je "radža od Bosne", da vlada kao Britanci Indijom u XIX veku, nedemokratski... Analiza jedne ekspertske grupe upozorava da se autoritarnim metodama koje primenjuje lord Ešdaun ne može stvarati demokratija...
- Moram da kažem da imam izvesne simpatije za lorda Ešdauna: valja mu odati dužno priznanje što je jedini od istaknutih britanskih političara uporno i hrabro kritikovao pogubnu Mejdžorovu politiku i branio Bosnu za čitavo vreme rata. Moram istovremeno da priznam da sam malo razočaran što nije bio uspešniji u integraciji Bosne, već je izgleda prisiljen da se oslanja na nacionalističke partije. Nadam se da će do kraja svog mandata uspeti da ostvari neke od svojih velikih planova, u prvom redu, da će uspeti da obezbedi povratak izbeglica i pohvatati ratne zločince.
Miloševića su tadašnji politički vrhovi Zapada tretirali sa uvažavanjem kao "faktora mira i stabilnosti na Balkanu" koga mudrom diplomatijom treba vratiti u zajednicu evropskih naroda. On je već nagovestio da će se njegova odbrana pred Tribunalom u Hagu bazirati i na toj činjenici.
Simms: Sasvim je izvesno da će Milošević pred sudom u Hagu koristiti taj argument i da će postaviti pitanje: ako sam u periodu 1992-1995, bio tretiran kao faktor stabilnosti zašto sam sada optužen za ratne zločine, u ovom istom periodu? Mislim da nema pomilovanja za Miloševića. Činjenica da ga je Zapad tretirao kao "faktor stabilnosti" i dragocenog pregovarača nije nikakav argument za umanjenje Miloševićeve krivice, već samo jasno pokazuje koliko je bila pogrešna politika britanske vlade, ali i drugih međunarodnih činilaca u to vreme. Stvarno bi mi bilo veoma žao da Milošević može ovaj aspekt da koristi u svojoj odbrani.
Kolika je odgovornost nekih zapadnih političkih i diplomatskih figura dramatis koje vrlo kritički analizirate u knjizi?
- Moram da naglasim da na primer, Oven i Herd nisu moralni i legalno odgovorni za stotine hiljada nastradalih u Bosni. Može se reći da oni imaju istorijsku i intelektualnu odgovornost za ono što se zbilo u Bosni, što su zbog položaja na kojima su bili dozvolili da se to desi...


Slobodanka Ast
http://www.helsinki.org.yu

i ? obrisi guzu sa ovim clankom ? ne jebe to niko

[blah blah]

Ljudi, ovo gore nije tema, jer nema veze sa reformom policije. Shvatam da vam je bitno da poentirate, ali mozete lijepo otvoriti drugu temu.

[nezeljeni nadimak]

i ? obrisi guzu sa ovim clankom ? ne jebe to niko

[nezeljeni nadimak]

Ljudi, ovo gore nije tema, jer nema veze sa reformom policije. Shvatam da vam je bitno da poentirate, ali mozete lijepo otvoriti drugu temu.

Mislim da odnos medjunarodne zajednice prema Bosni, a prvenstveno V. Britanije kao jedne od najagresivnijih i najaktivnijih zemalja na svjetskoj politickoj sceni, kako u proslosti tako i danas, ima itekako veze sa reformom policije i svim ovim govnima u kojima smo.