Blago nama sta nas ceka...

[mIRCerka]

Sve je to OK, ali ti Mirchi znas dobro ko sa gnusanjem gleda na Bosance i Hercegovce? Odmah ti prikace da zelis napraviti novu topionicu naroda u BiH. Zelje su jedno, realnost u ovako etnicki podjeljenoj zemlji je sasvim druga.

ja to odlichno znam, zato i jesam depresivna svo vrijeme...

[Mujko]

Nemojmo mijesati loncice.Kakvi su bili Bosanski Srbi prije rata???
Svi su kazali oni su ka' Muslimani.Znaju nase obicaje, znaju ovo, znaju ono.
E pa sto je doprinijelo da se ovako Bosanski Srbi promijene?Bosanki Srbi ili dio Srpskog naroda koji vjesto manipulise njima.
Kladim se da u dusi vecina Bosanskih Srba se kaje i stidi sto su ucinili njihovi sunarodnici u BiH ratu.I siguran sam ako bi im neko dao slamku spasa, oni bi se za nju uhvatili.Kladim se da sada vecina Srba voli da se sve ujedini i da bude po starom kao od prije rata.Mislim an jednistvenu BiH.
E pa zbog tih Srba vrijedi podrzati namjeru odbrane jedinstvene BiH.
2007 godina nije 1992 godina.

[lugavina]

SAMO BEZ PANIKE MOLIM
PUK.MLADIC OPET NA BRDU IZNAD VASEG GRADU

[forUMASH]

Rat za BiH nije ideologija nego realnost i sastavni dio zivota.
Za Bosnu se ratuje samo iz ovih razloga: za slobodnu BiH, za gradjansku BiH, za BiH u kome bi svaki pojedinac imao prava, Za Evropsku BiH, za ekonomski jaku BiH i na kraju za kucni prag.
Po mojem misljenju, Dejtonski sporazum je bio primirje i predah.Ovako podijeljena BiH je nelogicna.Nelogicna je BiH sto u njoj zivi jedan dio gradjani koji izrazito mrzi Bosnu.U tome je problem.
I na kraju htjeli Bosnjjaci ili ne Amerikanci ce ostvariti svoj cilj koji su zamislili a to je jedinstvena BiH, ukidanje RS, i slamanje srpskog fasizma.

....Mujko, il' si slijep kod ociju il' nas namjerno zajebavas.....u slucaju eventualnog novog rata u BH imao bi tri vojske.....cetnike, ustase i mudzahedine.....niti bi se i jedna od ovih vojski istinski borila za ciljeve koje si pomenu, niti me interesuje ucesce u bilo kojoj od njih......

....tuzno i zalosno ali propustena je prilika da se Armija BIH, onakva kakva je bila '92., bori za ciljeve koje si nabrojao.....jos dugo ovdje niko nece sastaviti multietnicku vojsku koja bi se borila za Bosnu.....

[Mujko]

Ma kakve tri vojske.Nema sta oni trazit vise.Znate li ljudi da se oni protive Evropskom napretku i standardu Evropske Unije.Bosanski Srbi znaju da ako BiH udje u Evropsku uniju da ce oni tada izgubiti RS.Njima ne odgovara EU,Njima odgovara rat privremeno, ali bi tada bilo pogubno za njih najvise a pogotovu za Srbiju ako bi se umijesala u taj rat. Ja kazem ne daj boze da bude rata jer RS gubi ulaskom BiH u EU.
Vehabije, Mudzahedini, Cetnici, Ustase su sporedna stvar za svjetsku politiku.

[mIRCerka]

Vehabije, Mudzahedini, Cetnici, Ustase su sporedna stvar za svjetsku politiku.

njima jesu, ali su nama stvarnost i realnost..

[forUMASH]

Ma kakve tri vojske.Nema sta oni trazit vise.Znate li ljudi da se oni protive evropskom napretku i standardu evropske unije.Basanski Srbi znaju da ako BiH udje u Evropsku uniju da ce oni tada izgubiti RS.Njima ne odgovara EU,Njima odgovara rata privremeno ali bi tada bilo pogubno za njih najvise a pogotovu za Srbijju ako bi se umijesala u taj rat. Ja kzem ne daj boze da bude rata jer RS gubi ulaskom BiH u EU.
Vehabije, Mudzahedini, Cetnici, Ustase su sporedna stvar za svjetsku politiku.

.....samo ti.....poslacu ti ja paket po novinarima CNN-a.....

[Mujko]

[bengin]

Nemojmo mijesati loncice.Kakvi su bili Bosanski Srbi prije rata???
Svi su kazali oni su ka' Muslimani.Znaju nase obicaje, znaju ovo, znaju ono.
E pa sto je doprinijelo da se ovako Bosanski Srbi promijene?Bosanki Srbi ili dio Srpskog naroda koji vjesto manipulise njima.
Kladim se da u dusi vecina Bosanskih Srba se kaje i stidi sto su ucinili njihovi sunarodnici u BiH ratu.I siguran sam ako bi im neko dao slamku spasa, oni bi se za nju uhvatili.Kladim se da sada vecina Srba voli da se sve ujedini i da bude po starom kao od prije rata.Mislim an jednistvenu BiH.E pa zbog tih Srba vrijedi podrzati namjeru odbrane jedinstvene BiH.
2007 godina nije 1992 godina.

Šefe, pitam se gdje si ti živio zadnjih 15 godina.
Ja se ne sjećam ni jednog jedinog slučaja da je iko od njih izrazio kajanje zbog onog što su njihovi sunarodnjaci učinili tokom rata. Il' to oni pokušavaju da nam pokažu svo ovo vrijeme koliko je veliko njihovo kajanje paleći autobuse i ubijajući svijet u Banja Luci, Trbinju...., navijajući u Beogradu za Srbiju uz pomoć topovskih udara po BH Fanaticosima, držeći se za jaja kad'se intonira BiH himna.......?

[zzzzz]

Ne brinite se, ukoliko do ovog dodje, nece niko nigdje. Moze jedino doci do preseljavanja iz jednog dijela BiH u drugi i eventualni treci.


Ako je svijet naumio da ovo odradi odigrace se po tom scenariju da manji entitet odlazi uz manju halabuku dok ce malo vece turbulencije nastati oko razgranicenja u vecem entitetu.

Na kraju ostaje sarajevsko - tuzlansko - zenicki rezervat kojeg nece niko dirati, tako da nece biti potrebe ni za kakvim odlascima. U Unsko Sanskom kantonu su vec podijelili putovnice a podijelit ce i onima koji do sad nisu dobili i na taj nacin ce se i taj problem rijesiti.

Srpsko hrvatsko pitanje na Balkanu je rijeseno 95', srpski interesi u BiH zadovoljeni, sto znaci da su Bosnjaci jedini koji bi u ovakvom razvoju situacije imali interesa za ofanzivno djelovanje a kad znamo da su Bosnjaci i ostali kojima je stalo do BiH bili bolje naoruzani 92' nego sto su danas, mozemo mirno reci da od rata nema nista.

[hejter]

Znaju oni (RS) da kad bi krenuli da se kofrce da ne bi prosli dobro! Nema vise Dobra dusa, Veliko srce bosansko

Mada, mislim da nema nista od fighta, ali dobro je da vidimo ko bi prvi bjezo'

[Jastreb35]

Od trenutka kada su shvatili da je otpor raspadu drzave isuvise jak, te poceli snabdjevati ARBiH, pa do danas, medjunarodni centri moci rade na jacanju drzave. Opstanak BiH vise nije upitan, ostaje samo nepoznato hoce li velikosrbi pokusati braniti etnicki aparthejd silom, ili ce se pomiriti s tim da su tri naroda uistinu konstitutivna na tlu citave drzave. Nije pitanje hoce li velikosrpstvo izgubiti utjecaj na nasu politicku svakodnevnicu, nego kako i kada.

[\/\/\/]

Vrlo prosto i realno najvise prema samom sebi a to je dok postoji Karadžiceva tvorevina 'rs' puno vise postoji sanse za rat nego za mir što je fakat i normalno.
Ne treba vjerovati ni Evropi ni Americi, vjerovali smo im pa sad brojimo kosti.
Uvijek biti spreman na najgore u svakom trenutku, jer imamo i previse razloga za takvo nesto.

Selam

[patrius]

..."moramo raditi kao da ce sto godina vladati mir,a spremati se kao da ce sutra izbiti rat"... znao je co'jek sta prica,al' mi nismo slusali..."oni" jesu

[Almir Arnaut-Belli]

FILM "OSUĐEN NA POBJEDU" na http://www.bps-sh.com pogledajte pa prosudite i sami

[Jastreb35]

Vrlo prosto i realno najvise prema samom sebi a to je dok postoji Karadžiceva tvorevina 'rs' puno vise postoji sanse za rat nego za mir što je fakat i normalno.
Ne treba vjerovati ni Evropi ni Americi, vjerovali smo im pa sad brojimo kosti.
Uvijek biti spreman na najgore u svakom trenutku, jer imamo i previse razloga za takvo nesto.

Selam

Da. Upravo zbog podebljanog, kao jokere cuvamo tipove poput tebe, koji sve redom pozdravljaju selamom. Neka znaju dembelije sta je alternativa cjelovitoj BiH.

[kucuk]

Vi se salite, a ja mislim da bi svaki jaci potres u medjunarodnim odnosima, mogli mi prvi da platimo.
Do tada spavajte mirno i salite se.

[rajvosa^]

Vi izgleda zaboravili kako je kad ti pocne fijukat iznad glave ili 82mm tresne na asfalt... Manite se rata ljudi...Na svim stranama se jos uvijek pamte rovovi, snajperi, artiljerija, zavale, cistke, pljacke, itd...malo je onih koji bi se puske opet rado ufatili.

[FFK as Lucy01]

Vi se salite, a ja mislim da bi svaki jaci potres u medjunarodnim odnosima, mogli mi prvi da platimo.
Do tada spavajte mirno i salite se.

Hashime, oni se ne shale
Samo sto ne govore da prizivajuci novi rat, ustvari vide sansu da se ispale iz BiH (jer ti uglavnom i zele rat), a oni koji ne bi nigdje isli iz BiH, oni niti zele rat niti bi ikada vise ratovali (osim za svoje ukucane i svoju kucu)....previse su se oni lazi i laznih obecanja naslusali, a da bi opet dozvolili sebi da ispadnu majmuni pred sobom i istorijom...

[patrius]

Vi se salite, a ja mislim da bi svaki jaci potres u medjunarodnim odnosima, mogli mi prvi da platimo.
Do tada spavajte mirno i salite se.

Hashime, oni se ne shale
Samo sto ne govore da prizivajuci novi rat, ustvari vide sansu da se ispale iz BiH (jer ti uglavnom i zele rat), a oni koji ne bi nigdje isli iz BiH, oni niti zele rat niti bi ikada vise ratovali (osim za svoje ukucane i svoju kucu)....previse su se oni lazi i laznih obecanja naslusali, a da bi opet dozvolili sebi da ispadnu majmuni pred sobom i istorijom...

pa za sta smo se to borili u ovom posljednjem ako ne za dom i porodicu mislis da su ljudi ginuli za "demokratiju"

[dark side of the moon]

eh tamam ce pasti cijene stanova pa cu sebi kupit jedan na Ciglanama

[Almir Arnaut-Belli]

TUŽILAŠTVO BiH MORA POKRENUTI SUDSKI POSTUPAK PROTIV TIHIĆA

Ing. Esad Jaganjac


--------------------------------------------------------------------------------

Tužilaštvo BiH bi moralo odmah reagovati na Tihićevu izjavu da će pokrenuti pitanje pljačke donacija tokom agresije na Republiku BiH, ukoliko mu GO SDA ne potvrdi lidersku poziciju. Pošto Tihić nešto zna o tome, a nije do sada prijavio nadležnim organima, već to koristi kao metod ucjene same SDA stranke, onda ga to čini saučesnikom u kriminalu i za to mora odgovarati.

London, 11. decembar, 2006. -- Zamislite da živite u državi u kojoj će vam bivši Predsjednik Predsjedništva kazati da ako mu njegova stranka ne ukaže ponovo povjerenje, da će pokrenuti pitanje pljačke novca, koju je njegova stranka počinila tokom agresije na Republiku BiH. Radi se o milijardama dolara utaje novca poslatog Republici BiH u vidu donacija za odbranu od agresije. A šta reći na to da se taj isti bivši Predsjednik Predsjedništva hvali da ga ta ista država, koja je izvršila agresiju i genocid u Republici BiH dočekuje sa crvenim tepihom, prostrtim u njegovu čast. Bože, čime li je to Tihić Sulejman zaslužio takvu čast Beograda, ako nije nešto mnogo veće i značajnije nego što je sam Karadžić uradio. A kada mu se jedan od glasača usprotivio na zasjedanju GO SDA protekle subote, Tihić mu je odbrusio da njegov kritičar nije uposlen u (profitabilnoj firmi) Telekomu na osnovu svoje stručne kvalifikacije nego na osnovu političke odluke (naimenovanja) iz SDA ... što bi se moglo itekako revidirati, ako se kritike ne povuku.

Ove crtice o Sulejmanu Tihiću ga portretiraju prvo kao mafijaša-kriminalca, jer zna za milionsku pljačku koju je izvela stranka kojoj je na čelu, i pri tome šuti (saučesnik u kriminalu) i drugo kao veleizdajnika; jer zna se koga i zašto Beograd dočekuje sa crvenim tepihom. Poznavajući veleizdajničku djelatnost Sulejmana Tihića, donedavnog visokog funkcionera tzv. Republike srpske, nije teško odgonetnuti o čemu se radi. Ovaj izdajnik ucjenjuje državu BiH, sabotiranjem formiranja vlasti već dva mjeseca, uslovljavajući to zahtjevom da se na državnom nivou formira koalicija koja će ratifikovati genocidnu tvorevinu tzv. RS u Parlamentu dejtonske BiH. Njegov plan, koji je sastavio sa liderom SDS-a Draganom Čavićem, da se uz pomoć Holbrukovog "Instituta za mir" provuku lažni amandmani na Aneks 4 dejtonskog sporazuma, po kojima će sama žrtva agresije i genocida i formalno potpisati i priznati postojanje i legalitet tzv. Republike srpske. Time se, kao što je i sam Prof. Francis Boyle rekao, stvaraju bespovratni uvjeti za konačno uništenje hiljadugodišnje bosanske države. Zato Beograd prostire crveni tepih veleizdajniku, mafijašu i kriminalcu Sulejmanu Tihiću, a ima i zašto, on im donosi ono što im ni Milošević ni Karadžić ni Amerika i Rusija zajedno ne mogu dati - DOBROVOLJNU LEGALIZACIJU RATNIH CILJEVA I REZULTATA GENOCIDA.

Svima je poznato da svi redom mediji u dejtonskoj BiH, sa donekle časnim izuzetkom "Avaz-a" i "Hayat-a" rade i radili su za velikosrpski projekt. Na kraju krajeva tako su i ministri raspoređeni da obezbijede takvu neprijateljsku propagandnu djelatnost u dejtonskoj BiH. Na to smo navikli još od doba četničkog Jutela i Oslobođenja, ali ova emisija "60 minuta", koju je vodio izvjesni balavac Bakir Hadžiomerović, 11.12.2006 izazvala je pravo povraćanje. U stilu kočijaša i barabe voditelj te emisije je na veoma bezobrazan način veličao gestapovski način iznuđivanja "povjerenja" mafijašu Tihiću u SDA, kao i veoma perfidno navođenje javnog mnijenja da se prikloni četničkoj frakciji bivšeg SKBiH, predvođenoj Zlatkom Lagumdžijom, najavljujući novu protudržavnu koaliciju SDP, SDA, SNSD, HDZ.

Šta reći na kraju osim žalosno i jadno. Od smrada smradova u vlastitom dvorištu, pošten čovjek ne može ni disati, a kamoli i pokušati nešto uraditi na odbrani domovine. Izdajnici Bosne su kroz historiju bili i ostali najopasniji i najpogubniji ljudi po naše živote i našu domovinu. Izdajnici Alija Rizvanbegović i Smail aga Čengić su ugušili pobunu Husein kapetana Gradaščevića. Izdajnik Mehmed Spaho je prodao Bosnu za ministarsku fotelju. Veleizdajnik Alija Izetbegović je dogovorio još prije početka agresije podjelu Bosne i time postao saučesnik u agresiji i genocidu. A evo danas, Sulejman Tihić pokušava to Alijino životno djelo i formalno legalizovati ratifikacijom tzv. RS u parlamentu dejtonske BiH. Ako se ovaj zadnji mafijaš i izdajnik ne spriječi i ne privede pravdi zbog kriminala i izdaje, država Bosna i Hercegovina nestaje. Tužilaštvo BiH bi moralo odmah reagovati na Tihićevu izjavu da će pokrenuti pitanje pljačke donacija tokom agresije na Republiku BiH, ukoliko mu GO SDA ne potvrdi lidersku poziciju. Pošto Tihić nešto zna o tome, a nije do sada prijavio nadležnim organima, već to koristi kao metod ucjene same SDA stranke, onda ga to čini saučesnikom u kriminalu (sabotiranje pravde) i za to mora odgovarati. Sada je Tužilaštvo dejtonske BiH na potezu.


12.12.2006.

[Almir Arnaut-Belli]

San o „velikoj Srbiji“ nije raspršen

Slobodan KOSTIĆ


--------------------------------------------------------------------------------

Mada je mnogo toga što se događalo u Srbiji nakon petooktobarskih promena ukazivalo da nije napravljen odlučan raskid sa tekovinama Miloševićevog režima, ipak se sticao utisak da su se stanovnici ove zemlje oslobodili barem dve velike iluzije: prve, da će obale Srbije zapljuskivati talasi karinskog mora, i druge, da se na Kosovo može umarširati sa vojničkom čizmom. No očigledno da san o velikoj Srbiji koja bi duboko zadirala u Republiku Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, nije raspršen ni deset godina nakon potpunog sloma tog projekta. Baš kao što se nisu svi oslobodili težnji da se Kosovo može povratiti silom.

Nije, naravno, samo stvar u tome što ovakve ideje ponovo otvoreno zagovaraju dve najznačajnije stranke nekadašnjeg režima, već što se sa takvim parolama nastupa u jeku predizborne kampanje. To znači u trenutku kada se govore stvari koje će najviše prijati uhu najvećeg broja birača. Stoga je ponovno oživljavanje ideja o velikoj Srbiji i oslobađanju Kosova tema i naše današnje emisije u kojoj između ostalih učestvuju:

• Predsednik Izvršnog odbora Srpske radikalne stranke Dragan Todorović iz Beograda
• Hrvatski književnik i publicista Branimir Donat
• Predsednik Evropskog pokreta iz Prištine Behljuj Bećaj
• Profesor Pravnog fakulteta iz Beograda, inače nekadašnji pravni savetnik Slobodana Miloševića, Branko Rakić

No pre nego što se naši sagovornici posvete ovoj temi, čujmo šta je lider radikala Vojislav Šešelj poručio preko svog stranačkog kolege Zorana Krasića:

„Od svih članova Srpske radikalne stranke, posebno od rukovodstva, zahtevam da se uporno borite za oslobađanje Republike Srpske Krajine i Republike Srpske i ujedinjenje svih srpskih zemalja.“

Kao dopunu onoga što su možda propustili da kažu radikali, novoizabrani predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić poručio je da će Kosovo braniti svim sredstvima:

„Kosovo i Metohija je rodno mesto Srbije i niko nema pravo da kaže da se neće ratovati za Kosovo i Metohiju!“

* * * * *

RSE: Prve ideje vezane za koncept velike Srbije javljaju se na početku 19. veka, ali su one jasnu formulaciju dobile u „Načertaniju“ Ilije Garašina, gotovo pedeset godina kasnije. Ova strategija nacionalnog programa imala je povremeno kroz istoriju krajnje pogubne posledice po susedne narode, ali se njena prava priroda tek pokazala u brutalnim ratovima koji su pratili raspad socijalističke Jugoslavije. Mada je pokušaj promene granica doživeo krah, velikodržavne ambicije nisu sasvim napuštene. Šta se sada krije iza ideje o velikoj Srbiji?

TODOROVIĆ: To znači da ćemo se boriti za oslobađanje Republike Srpske Krajine, Republike Srpske, povratak Crne Gore u zajedničku državu sa Srbijom, znači za ujedinjenje srpskih zemalja – veliku Srbiju na granicama Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica. Ono što smo imali 1915. godine po Londonskom sporazumu, odnosno vekovne teritorije na kojima je živeo srpski narod.

DONAT: Mislim da bi sad u Srbiji htjeli izmijeniti onu njihovu krilaticu da dobivaju ratove, a gube mir. Očito da ljudi zdrave pameti nema puno. Taj rat i napetost nama ne treba, a njima još manje. Niti oni, niti mi nemamo nikakve mogućnosti da vodimo ozbiljan rat.

RSE: Sa druge strane parole o Kosovu kao „svetoj srpskoj zemlji“ koja će se braniti svim sredstvima, postale su deo političkog folklora tokom devedesetih. Bilo je potrebno svega deset godina da svet shvati kako je Srbija naumila da vlada ovom teritorijem, nakon čega je Kosovo stavljeno pod međunarodni protektorat. Mada Srbija više nema nikakve ingerencije nad južnom pokrajinom, i dalje nisu utihnuli glasovi onih koji prizivaju oružje:

BEĆAJ: Gospodari rata u Srbiji, koji su vodili tu politiku, trebali su da završe tamo gde im je mesto. Mislim da se radi o procesu koji ima jednu društvenu orijentaciju. Dakle, ne radi se o jednoj instituciji nego se radi o društvenoj orijentaciji u Srbiji, koja očigledno ne može da se promeni uprkos tome što su posledice pogubne za sve, a prvenstveno za samu Srbiju. Drugo, mislim da je Srbija potrošila svoje, nasleđene, materijalne i vojne resurse za neku novu avanturu ili za neku novu tragediju.

RAKIĆ: Prihvatiti otcepljenje Kosova je nešto neprihvatljivo. Ono što sebi nikako ne smemo da dozvolimo je da se na bilo koji način saglasimo sa tim. Znači, treba doneti sve moguće akte koji govore da se sa tim ne saglašavamo. Ako se desi da se neko saglasi, mi treba da kažemo da to ne prihvatamo, da potražimo saveznike na tom planu i da se nadamo da će jednog dana nešto na međunarodnom planu biti promenjeno pa da možemo da računamo na nešto.

RSE: No da bi se neka teritorija oslobađala, bilo da je reč o Kosovu ili Krajini, ona bi prethodno morala da bude okupirana. Stoga već odavno u delu javnosti i nekim političkim krugovima može se čuti kako bi trebalo proglasiti okupaciju tog dela Srbije, ukoliko međunarodna zajednica podrži nezavisnost Kosova:

RAKIĆ: To je, po meni, nešto što je neminovno jer je to i pravno tako. U svakom slučaju mi prosto imamo obavezu da to tako postavimo. Neka nacija u određenim istorijskim trenucima prolazi kroz teška vremena, nađe se u lošoj poziciji, bude možda poražene i tako dalje, ali ni u jednom trenutku ne sme da izgubi svoje dostojanstvo.

BEĆAJ: To govori o tome da se mentalitet nije promenio uprkos svemu što se desilo. Svi oni koji žele da ostvare nešto što nisu mogli, uprkos onome što se desilo, mislim da ponovo greške. A greška je utoliko veća kad se ponavlja. Pretpostavljam da u Srbiji ima ljudi koji će se dozvati pameti i tražiti izlazak iz jedne situacije koja je najviše oštetila samu Srbiju. Prema tome, ne možemo tragati za nekim racionalnim uzrocima. Mislim da su uzroci ovakvog mentaliteta, ovakve klime van domena razuma. To je jedino logično objašnjenje jer u tome zapravo nema logike.

RSE: Sa druge strane u Srbiji već nekoliko godina deluje jedna grupa ljudi koja sebe naziva vladom Republike Srpske Krajine u izgnanstvu. Ovaj ostatak nekadašnjeg krajiškog rukovodstva, ponovo je oživeo već zaboravljene tvrdnje o tome kako Krajina i dalje postoji kao teritorijalna celina, ali da se ona nalazi pod nekom vrstom okupacije:

TODOROVIĆ: Republika Srpska Krajina je pod okupacijom od 1995. godine kada su hrvatske snage, uz pomoć Amerikanaca, u dve zločinačke vojne akcije „Bljesak“ i „Oluja“ izvršili najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata. Proterano je preko 500.000 Srba iz Republike Srpske Krajine. Otada je Republika Srpska Krajina pod okupacijom.

DONAT: To je potpuno suludo. To je toliko izvan zdrave pameti da ja to zapravo ne mogu ni zamisliti. Gdje su njima resursi da bi oni mogli to povratiti? To je neshvatljivo. Ovo će dovesti do toga da će Evropa morat opet angažirat i Srbija će doći u situaciju u kojoj se nalazi Bosna.

RSE: Koliko god se u susedstvu znalo da težnje za ujedinjenjem sa nekadašnjom Krajinom zagovaraju oni koji se nalaze na krajnje desnom političkom spektru, nikome nije prijatno da ponovo sluša ono zbog čega je nedavno vođen rat. Da li se takve parole koje se proteklih dana mogu čuti iz Beograda predstavljaju novo zveckanje oružjem?

DONAT: Sigurno da će bit reagiranja. Ako do dođe do nekakvih hrvatskih radikalnih uha, to će opet biti utuk na utuk i to će biti lavina gluposti.

TODOROVIĆ: Srpska radikalna stranka će se zalagati, mirnim putem, na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija i međunarodnog prava, da ostvari pravo srpskog naroda koje imaju svi narodi u svetu. Odnos snaga u svetu je takav da i kad bi hteli, ne bi mogli to da uradimo na drugačiji način. Mislim da to ne bi trebao da izaziva nikakvu strepnju.

RSE: Uprkos tome što predstavnici vladajuće stranke u Srbiji ponavljaju da nema govora o novim ratovima, pretnje novim sukobima od strane njihovih koalicionih partnera predstavljaju pre svega pružanje ruke radikalima za neke buduće saveze i akcije:

BEĆAJ: To ostaje kao pretnja, tu dileme nema, koliko god u Srbiji postojala ta ratno-huškačka logika i koliko god racionalni Albanci budu insistirali da učine maksimum da integrišu Srbe u vlastite institucije.

RAKIĆ: To kažu oni koji su zveckali oružjem da bi se Kosovo otcepilo. U svakom slučaju, nema ničega ratno-huškačkog u tome.

RSE: Velikodržavne ambicije koje i dalje ne zamiru u Srbiji, postojale su i postoje i kod mnogih drugih nacija. Kroz potrese tokom pokušaja da se stvore države u maksimalnim etničkim granicama, prošli su u svojoj istoriji mnogi evropski narodi. Još uvek se od pojedinih političkih predstavnika Albanaca mogu čuti slične teze, ali je taj koncept iz temelja uzdrman smerom evropskih integracija. Ima li u ovom trenutku bilo kakvo pokriće ideja o ujedinjenju teritorija na kojoj živi jedan narod?

TODOROVIĆ: Ako su se stekli uslovi posle pedeset godina da se ujedine Zapadna i Istočna Nemačka, zašto se ne bi stekli uslovi da se ostvari vekovno pravo srpskog naroda, po međunarodnom pravu, po Povelji Ujedinjenih nacija, da živi u jednoj državi.

DONAT: Ima još dovoljno zemalja koje nam mogu služiti kao primjer. Pogledajte Belgiju, pogledajte Švicarsku. Ako te zemlje mogu funkcionirati, i o dobro, zašto mi ne bi mogli funkcionirati? Mišljenje da su granice nepravedne, nikud dobro ne bi dovelo. A vjerujem da bi u tom slučaju NATO opet morao pristupiti akciji bombardiranja.

RSE: Za razliku od takozvane Republike Srpske Krajine koja je prestala da postoji još pre deset godina, Kosovo se formalno i dalje nalazi u Srbiji. No međunarodni protektorat nad južnom pokrajinom proterao je sa Kosova sve institucije Srbije, bilo da se radi o zakonodavstvu, sudstvu, vojsci ili policiji. Da li u ovom trenutku postoji bilo kakav legitimitet za tvrdnje da Srbija ima pravo da brani Kosovo kao deo svoje teritorije?

BEĆAJ: Srbija nikad nije imala Kosovo. Srbija je na Kosovu izgubila samo iluziju. Albanci su pasivnom rezistencijom, blizu dvadeset godina, živeli u iluziji da imaju državu. Međutim, ipak su, zahvaljujući tome i tom ratu, došli blizu svog cilja. Za razliku od Šešeljevih ciljeva, da ne kažem radikala, koji misle da mogu da ostvare ciljeve koje nisu mogli da ostvare tad kad su imali više mogućnosti, dakle jednom ratnom taktikom.

RAKIĆ: U jednom dugom istorijskom periodu to je bio prostor koji je srpski. To je otimanje teritorije od jedne zemlje koja ima međunarodno priznate, zaokružene granice. Tako nešto je u današnje vreme pravno neprihvatljivo. Kod Albanaca postoji, na neki način, falsifikovanje istorije ili zloupotrebljavanje istorije. Tvrdnja da su Albanci naslednici Ilira je veoma istorijski diskutabilna. Uostalom, među Ilirima postoje plemena kao što su bili Istri, Dalmati i tako dalje, a to sigurno nisu Albanci. Prema tome, malo je drukčije to što su bili Iliri od onoga što oni tvrde. Mislim da se njihovo postojanje na tom prostoru prvi put pominje u 11. veku.

BEĆAJ: To je iluzija. Kao što su Albanci dvadeset godina živeli u iluziji da imaju državu, Srbi su mislili da je Kosovo srpsko. Kosovo je bilo srpsko i ono će ostati srpsko u onoj meri u kojoj Srbi žive na Kosovu. Kosovo ne počinje sa dolaskom Srbije na Kosovo i s dolaskom Srba u region, odnosno sa Karpata na Balkan. Činjenice su neumoljive, one govore objektivno o tome da je Kosovo bilo ilirsko i dardansko pre dolaska Srba. Istorija Kosova ne počinje srednjim vekom. Pre srednjeg veka je neko živeo ovde. Iskonski stanovnici Balkana su Iliri, Grci, Makedonci, dok su Srbi došli u 5. i 6. veku. Međutim, ja nisam opterećen istorijom, već budućnosti. A budućnost treba da pripada svima onima koji žele da žive ovde. Mislim da Srbi zaslužuju da imaju kvalitetno okruženje, kao što to zaslužuju i Albanci koji žive u Srbiji.

RSE: Dok Socijalistička partija Srbije ostavlja mogućnost da će se možda ponovo ratovati za Kosovo, radikali nakon organizovanja paravojnih jedinica tokom devedesetih, svoju borbu za granice velike Srbije sada pokušavaju da vode drugim sredstvima:

TODOROVIĆ: Borićemo se svim političkim sredstvima, koja su dopustiva i koja budemo imali na raspolaganju, kao što se i svi drugi narodi u svetu bore da ostvare svoja prava koja im pripadaju, i po Povelji Ujedinjenih nacija i po međunarodnom pravu. Često se zaboravlja da je Republika Srpska Krajina bila pod zaštitom Ujedinjenih nacija. Tako da je, suštinski, uz pomoć Ujedinjenih nacija izvršeno etničko čišćenje u Republici Srpskoj Krajini.

DONAT: Mislim da to nije bilo etničko čišćenje. Najveći pokret pučanstva su naredili ljudi sa srpske strane. Oni će tim političkim sredstvima djelomično destabilizirati Hrvatsku, ali će istovremeno dovesti i do njenog novog homogeniziranja. Na koji način oni misle povratiti te izgubljene teritorije? Misle da će to dobiti na lotu? Neće dobiti na lotu. Ovaj zadnji, domovinski rat je prvi rat u kojem Hrvati nisu bili na dvije političke strane. Stvarno je bio postignut konsenzus, neprijatelj je bio jasno identificiran i bilo je mnogo jednostavnije ratovati. Prije je pola Hrvata bilo na strani Mađara, drugi put su bili na strani Austrijanaca. Ovaj rat je zapravo mobilizirao sve ljude na jednu stranu. Prema tome, oni su očito to srpsko pristizanje prepoznali i shvatili do kakvih opasnosti ono vodi. Jugoslavija je bila jedan tigar od papira u tom trenutku. Vidjelo se da je to jedna preskupa tvorevina koja baš nikoga ne zadovoljava, a onda se vidjelo da je do te Jugoslavije najviše stalo Srbima, da je zapravo oni jedini brane. I onda, po toj logici, onaj koji brani nešto što bih ja htio uništiti je logično moj neprijatelj.

TODOROVIĆ: Kada je Zapad, uz pomoć Slovenaca i Hrvata, učinio zločin protiv mira, kada su krenuli u razbijanje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, protiv dogovora u Helsinkiju, protiv Povelje Ujedinjenih nacija, omogućili su da se izvrši secesija odnosno raspad SFRJ. U ovoj situaciji i u narednom periodu, Srpska radikalna stranka će se boriti svim političkim sredstvima da srpski narod ostvari svoja prava koja imaju svi narodi u svetu. Zato ja mislim da je pravo na našoj strani i da ćemo mi kad-tad uspeti da to pravo ostvarimo. Ako smo mogli posle petsto godina da ponovo formiramo svoju državu, zašto da ne budemo sigurni da ćemo uspeti da to svoje pravo ostvarimo i kada su u pitanju i Crna Gora i Republika Srpska i Republika Srpska Krajina.

RSE: Osim što glavni zagovornici granica velike Srbije sada akcenat u svojoj borbi stavljaju na politička sredstva, bitna promena otkriva se pre svega u nekoj vrsti javne legitimacije koju je dobio sam velikodržavni koncept. Čak i kada je bivše rukovodstvo Srbije učestvovalo u ratu za promenu granica, nikada se nije otvoreno reklo da iza toga stoji težnja za proširenje državnih teritorija. Za razliku od tog ilegalnog delovanja, zagovornici posezanja za tuđim teritorija sada sasvim slobodno iznose svoja uverenja, bez obzira na proskribovanost same ideje o velikoj Srbiji:

TODOROVIĆ: Ja uopšte ne znam da je ona ozloglašena. Ona je ozloglašena kod tradicionalnih srpskih neprijatelja. Pre svega mislim na Rimokatoličku crkvu, mislim na Nemce, mislim na Austrijance i sve ovo što nam se dešava je manje-više u skladu sa vekovnom politikom koju tradicionalni srpski neprijatelji vode prema Srbiji.

BEĆAJ: Izvorište svega toga je u politici. Ako se spustimo na nivo interesa građana, mislim da je za građanina Srbije ili Kosova prvenstveno interes kvalitet života. Ali za ratne političare je interes kako proširiti teritoriju, a ne kako poboljšati kvalitet života. Prema tome, problem je upravo tu. Ne isključujem mogućnost da neki politički faktor neće izmisliti neki casus belli za ponovnu avanturu na Kosovu. Ali ako su te avanture završile pogubno za Srbiju u vremenu kad su imale više šanse da budu uspješne, mislim da će sada biti još tragičnije za samu Srbiju. Valjda trebamo izvući pouke iz grešaka, jer je to interes svih, a prvenstveno onih koji su u politici ako žele da naprave nešto što je u interesu građana. Oni ipak treba da budu u službi građana, a ne da koriste građane za realizaciju svojih ratnohuškačkih ciljeva.


RSE: Da li to znači da srpsko društvo nije uspelo da se oslobodi nasleđa bivšeg režima koji je svim snagama doprineo da rat potpuno poljulja gotovo čitav prostor Balkana?

BEĆAJ: Mislim da Srbija nije htela da se oslobodi tog duha, tog mentaliteta. Nije učinila ni najmanji pokušaj i tu i jeste problem. Onog trenutka kada jedna pozitivna snaga pokuša nešto da promeni u Srbiji, onda mislim da će Srbija uspeti, doduše lagano, ali ipak uspeti, da se preobrazi u jednu pravu demokratsku državu.

RAKIĆ: Mislim da je suština Miloševićeve vladavine bila najpre u tome da se pokuša da očuva Jugoslavija. Pa onda da se očuva ono što može da se očuva od Jugoslavije. Pa onda da se u krajnjoj liniji očuva Srbija. E sad, otkloniti se od nečega takvog je problematično za svakog političara, budući da su to pravno osnovani i s druge strane za naciju vitalni interesi i zahtevi. Tako da je normalno da ne mogu od toga da se otklone. Srbija ima čega da se stidi kada je reč o devedesetim. Bilo je, naravno, ekstremizma, nacionalističkog i drugog; bilo je zločina, i u Bosni i u Hrvatskoj, koje su počinili naša braća Srbi; bilo je zločina i ovde, koje su počinili takođe Srbi; problem je, međutim, u tome što se to pokušava predstaviti kao državna politika. To su bili pojedinačni incidenti, posledica građanskog rata, koji je po definiciji prljava vrsta rata, i dešavali su se sa svih strana.

RSE: Koliko god zagovornici ideja o širenju granica Srbije i oslobađanju Kosova ostajali za sada na verbalnim pretnjama, njihove poruke su dosta snažno odjeknule u susedstvu – bilo da je reč o Hrvatskoj i Bosni prema čijim teritorijama se pokazuju aspiracije, ili Kosovu za koje se ne odbacuje mogućnost novog rata. Koliko su ovi ovakvi glasovi destabilizuju čitav region?

RAKIĆ: Destabilizuje onaj ko krši pravo. Ne može biti da neko dođe da vam opljačka kuću, vi ne date i sad ste vi destabilizirajući faktor.

BEĆAJ: Mislim da je taj mit o Kosovu jednostavno toliko preopteretio srpski mentalitet da su Srbi počeli da shvataju mit kao realnost. Nažalost, pokušaj da se taj mit iskoreni nije došao do izražaja. Od onog trenutka kad Kosovo bude funkcionisalo kao nezavisna država u vlastitim granicama i od onog trenutka kad Srbija bude funkcionisala kao država u svojim granicama, mislim da će se obe strane početi oslobađati iluzija – Albanci da im je Srbija veliki neprijatelj, a Srbi da je Kosovo srpsko.

RSE: Predizborni metež na političkoj sceni Srbije neminovno će dobiti svoj rasplet, ali da li će se javnost u Srbiji u jednom trenutku konačno pomiriti sa tim da je prostor nekadašnje Krajine neodvojivi deo Hrvatske, i da neće biti u granicama Srbije?

TODOROVIĆ: Srpski narod, u svojoj vekovnoj istoriji je uvek znao da odbrani svoje interese, da povrati ono što je izgubljeno, i mislim da će to uspeti i sada. Ako smo to mogli nekada uz pomoć gusala i našeg naroda koji je negovao i čuvao svoje sećanje o sopstvenoj državi i zahvaljujući tome uspeo da vrati tu državu, tim pre sam ubeđen da ćemo to učiniti i sada.

DONAT: U doglednih pedesetak godina nema nikakve šanse. A onda će kroz to vreme i Srbija postati jedna moderna, demokratska zemlja, pa da joj se to čak i ponudi, ne bi to prihvatila.

RSE: Mogu li uprkos svim istorijskim i mitskim nanosima koji uslovljavaju vezanost za Kosovo, stanovnici Srbije prihvatiti činjenicu da će jedan broj vodećih zemalja u svetu vrlo brzo podržati neku vrstu uslovne nezavisnosti Kosova?

RAKIĆ: Bilo je naroda koji su gubili teritorije pa su to morali da trpe. Ne verujem da se s tim može da pomiri baš do kraja, rana uvek ostaje. Kad vam amputiraju nogu, naviknete se da s tim živite, ali nikad više nećete da živite na isti način. Tako da bi to isto tako za jednu naciju bio strašan udarac i strašan poraz. I to bi bio rizik da danas-sutra neko pokuša da to nasilno vrati.

BEĆAJ: Srbi su imali šansu osamdeset godina da Kosovo postane srpsko ili jugoslavensko, međutim ta šansa je propuštena, njihovom krivicom. Ako svet smatra da je Srbija pogrešila u odnosu prema Kosovu, valjda neko u Srbiji treba da se opameti, da shvati da ne mogu protiv sveta. Svet nije protiv Srbije, nikad nije bio, niti će ikad biti.

RSE: Teško je u ovom trenutku reći da li su zagovaranja granica velike Srbije i pretnji da će se možda ponovo ratovati za Kosovo samo deo predizbornog marketinga, ili nešto što će postati trajno opredeljenje pojedinih političkih partija. Poražavajuće je u svakom slučaju to što se i dalje računa da ovakve ideje i dalje imaju ogroman broj pristalica u ovoj zemlji. Da nije tako, bile bi već odavno zaboravljene.


16.12.2006

[Almir Arnaut-Belli]

Ovo je sa interneta i mislim da je zanimljivo za ovu temu,a ne brinite se ima ko da Bosnu brani,ali pitanje je da li smo svjesni koliko je to vruča tema,ovaj piter je to pričao u decembru i to su njegove teorije,šta da radi narod da sjedi i čeka...
Teško mi je i pomisliti da moram opet uzeti pušku u ruke,ali šta da se radi ako niko neče....
Mislim da mladost to neče dopustiti,jednom su nas zavadili više neče moći,jer i budala bi znala koji im je cilj,zato mirno spavaj što se rata tiče narode koji vjeruje ovoj vlasti a drugi neka pođu za Marksovom i teorijom pametnih ljudi,živimo kao da če vječno biti mir,a budimo spremni kao da če sutra biti rat
Rat nije stao ni 1996,ubili su nam mladost drogom,alkoholom,bludom i svime onim što mladu osobu odvlači od normalnog,danas je normalno misliti o posljedicama,al ko če nas braniti,isti oni borci kojim se mnogi smiju kada hodaju kao ludi po ulici,isti oni koji se bore da rata nikad ne bude a narod i ova vlast ih iz dana u dan kompromituje,ovo je pitanje na mjestu,isto tako ako nam je historija ili istorija jedna rečenica za ono što se desilo u periodu 1992.04.04-1996.dejton al sreča imamo internet i mobitele imamo i nadu da do rata neće doći,jeli nada dovoljna ili nam treba sigurnost,samo Sefer i multietnička armija naoružana argumentima može Bosnu i Hercegovinu očuvati u miru,ta armija ste i vi prijatelji moji,svi koji bi voljeli da živimo kao braća i da se zovemo Bosanci i Hercegovci i da vam kažem opet bi se borio ali pod komandom tog čovjeka a ovi drugi bi morali da bježe al nažalost sa naših 15 godina života...volim vas i budite mirni SDA,HDZ,SBIH,SNSD;PDP vas čuva....

[Mujko]

Za Amerkance su isti neprijatelji kako Mudzahedini tako i Cetnici i Ustase.Jedinstvenom BiH kreiranom od strane Zapada se otklanjaju ekstremisti iz svih redova naroda BiH. A Bosanski Srbi su u tezem polozaju zato sto odbijaju mogucnost postojanja BiH.