Pobaciti ili roditi?

[Sonjica]

Zdravo,

U velikoj sam nedoumici i nadam se da ce neko moci da me posavetuje.
Imam 22 godine, student sam, cetvrta godina, ne radim. Sa deckom sam godinu i sedam meseci i saznali smo da sam trudna. Uzasno se plasim i ne znam sta da radim. Inace sam protivnik abortusa i mislila sam da to nikad ne bih uradila, ali sada, kad sam se nasla u toj situaciji, premisljam se. Mislim da je jedini razlog zasto uopste razmisljam o tome strah, od buducnosti, roditelja... Decko je presrecan i zeli da rodim, ali ne znam...ne znam da li sam dovoljno zrela za tako nesto, da brinem o nekome...Mislim da bi me uzasno grizla savest kada bih to uradila...
Molim Vas za savet!

[Tomos]

Zdravo,

U velikoj sam nedoumici i nadam se da ce neko moci da me posavetuje.
Imam 22 godine, student sam, cetvrta godina, ne radim. Sa deckom sam godinu i sedam meseci i saznali smo da sam trudna. Uzasno se plasim i ne znam sta da radim. Inace sam protivnik abortusa i mislila sam da to nikad ne bih uradila, ali sada, kad sam se nasla u toj situaciji, premisljam se. Mislim da je jedini razlog zasto uopste razmisljam o tome strah, od buducnosti, roditelja... Decko je presrecan i zeli da rodim, ali ne znam...ne znam da li sam dovoljno zrela za tako nesto, da brinem o nekome...Mislim da bi me uzasno grizla savest kada bih to uradila...
Molim Vas za savet!

Morat ćeš sama donijet odluku radi se o tvom zdravlju dani idu sve što je ranije to je bolje, kako te momak nije čuvao trebao je misliti o tome, ai nije jer mu se vidi da je to i želio sad da si pila tablete za kontacepciju da sebe truješ nije uredu, sad pošto studiraš neće ti roditelji naići na odobravanje toga još ako ste nezaposleni valja brinuti o djetetu i svemu ostalom, puno je izdataka, ali ovo su bitne odluke koje ćeš morati sama sa svojim dečkom analiziraš i doneseš ili donesete konačnu odluku.

[SpiritCrusher]

Zdravo,

U velikoj sam nedoumici i nadam se da ce neko moci da me posavetuje.
Imam 22 godine, student sam, cetvrta godina, ne radim. Sa deckom sam godinu i sedam meseci i saznali smo da sam trudna. Uzasno se plasim i ne znam sta da radim. Inace sam protivnik abortusa i mislila sam da to nikad ne bih uradila, ali sada, kad sam se nasla u toj situaciji, premisljam se. Mislim da je jedini razlog zasto uopste razmisljam o tome strah, od buducnosti, roditelja... Decko je presrecan i zeli da rodim, ali ne znam...ne znam da li sam dovoljno zrela za tako nesto, da brinem o nekome...Mislim da bi me uzasno grizla savest kada bih to uradila...
Molim Vas za savet!

Ne, nisi zrela, abortiraj.

[Sonjica]

Morat ćeš sama donijet odluku radi se o tvom zdravlju dani idu sve što je ranije to je bolje, kako te momak nije čuvao trebao je misliti o tome, ai nije jer mu se vidi da je to i želio sad da si pila tablete za kontacepciju da sebe truješ nije uredu, sad pošto studiraš neće ti roditelji naići na odobravanje toga još ako ste nezaposleni valja brinuti o djetetu i svemu ostalom, puno je izdataka, ali ovo su bitne odluke koje ćeš morati sama sa svojim dečkom analiziraš i doneseš ili donesete konačnu odluku.

Meni je ostalo jos 6 meseci da zavrsim fakultet, a decko radi. Nismo ni ja ni on planirali ovo sada, jesmo hteli da se to desi, ali kasnije u buducnosti. Stvarno ne znam sta da radim, znam da ne bih trebala da se stresiram, ali sta cu kad je jace od mene...
Hvala ti, u svakom slucaju, na odgovoru.

[kritichar]

Zdravo,

U velikoj sam nedoumici i nadam se da ce neko moci da me posavetuje.
Imam 22 godine, student sam, cetvrta godina, ne radim. Sa deckom sam godinu i sedam meseci i saznali smo da sam trudna. Uzasno se plasim i ne znam sta da radim. Inace sam protivnik abortusa i mislila sam da to nikad ne bih uradila, ali sada, kad sam se nasla u toj situaciji, premisljam se. Mislim da je jedini razlog zasto uopste razmisljam o tome strah, od buducnosti, roditelja... Decko je presrecan i zeli da rodim, ali ne znam...ne znam da li sam dovoljno zrela za tako nesto, da brinem o nekome...Mislim da bi me uzasno grizla savest kada bih to uradila...
Molim Vas za savet!

pa vi prije braka.... eto sad
kako ste mislili da ste dovoljno odrasli i zreli za krevet, sad budite isto tako odrasli i zreli da riješite ovaj problem

[Sonjica]

Zdravo,

U velikoj sam nedoumici i nadam se da ce neko moci da me posavetuje.
Imam 22 godine, student sam, cetvrta godina, ne radim. Sa deckom sam godinu i sedam meseci i saznali smo da sam trudna. Uzasno se plasim i ne znam sta da radim. Inace sam protivnik abortusa i mislila sam da to nikad ne bih uradila, ali sada, kad sam se nasla u toj situaciji, premisljam se. Mislim da je jedini razlog zasto uopste razmisljam o tome strah, od buducnosti, roditelja... Decko je presrecan i zeli da rodim, ali ne znam...ne znam da li sam dovoljno zrela za tako nesto, da brinem o nekome...Mislim da bi me uzasno grizla savest kada bih to uradila...
Molim Vas za savet!

Ne, nisi zrela, abortiraj.

Molim? Na osnovu cega si zakljucila/o to?
Znam da sam trazila savet, ali mislim da je uzasno ruzno reci to i sa tom lakocom...

[una_bo]

ovo što si nabrojala samo su izgovori.
mislim da si ti donijela odluku, samo trebaš potvrdu?
želiš abortus?
abortiraj.

i gotova priča, ne trebam ti ja ili bilo ko drugi reći šta sa svojim životom da radiš

[Sonjica]

ovo što si nabrojala samo su izgovori.
mislim da si ti donijela odluku, samo trebaš potvrdu?
želiš abortus?
abortiraj.

i gotova priča, ne trebam ti ja ili bilo ko drugi reći šta sa svojim životom da radiš

Da, to jesu izgovori, ali ja nisam donela odluku, samo trazim nekoga ko je bio u mojoj ili slicnoj situaciji za savet.

[Tomos]

Polako ljudi dešava se nije joj lako sve je to uredu desilo se i štetta je prvo djete da čisti da je stružu tamo i ko zna da li će nakon ovoga moći više imati djece nije to igra zaboga ne znam ni sam šta bi rekao, sve ovisi kakvi su joj roditelji i kakvi su njegovi roditelji, ima li nekog u familiji da se može sa njim pričati opet neko njihov stariji iskusniji će im pomoći da prevaziđu problem, koliko ljudi silno žele djecu pa ne mogu da je imaju mislim to je zadnja opcija abortus.

[Walther]

Zdravo,

U velikoj sam nedoumici i nadam se da ce neko moci da me posavetuje.
Imam 22 godine, student sam, cetvrta godina, ne radim. Sa deckom sam godinu i sedam meseci i saznali smo da sam trudna. Uzasno se plasim i ne znam sta da radim. Inace sam protivnik abortusa i mislila sam da to nikad ne bih uradila, ali sada, kad sam se nasla u toj situaciji, premisljam se. Mislim da je jedini razlog zasto uopste razmisljam o tome strah, od buducnosti, roditelja... Decko je presrecan i zeli da rodim, ali ne znam...ne znam da li sam dovoljno zrela za tako nesto, da brinem o nekome...Mislim da bi me uzasno grizla savest kada bih to uradila...
Molim Vas za savet!

Ne, nisi zrela, abortiraj.

Molim? Na osnovu cega si zakljucila/o to?
Znam da sam trazila savet, ali mislim da je uzasno ruzno reci to i sa tom lakocom...

Pa i sama sumnjas u svoju zrelost/spremnost... Ako nisi 100% da zelis dijete (a ocigledno nisi) onda abortiraj. To je ozbiljna i dugorocna obaveza koja bi trebala doci kao tacka na i svakako nije nesto usput sa 22 godine.

[Mustafapasa]

Abortus ni pod razno, cisto ubistvo za koje se ne sudi!
Svakom insanu koji se rodi propisana je njegova nafaka, zivot i sve ostalo tako da i to dijete ima svoje, pa neka zivi, jer mozda, kao u vecini slucajeva, ono donese mnogo srece u vase zivote i svega dobrog, ne znate vi!!!! S vjerske strane gledajuci, bilo koje konfesije, to bi bio veliki grijeh a za koji nema potrebe! Sve se u zivotu stigne...i fax i sve ali te stvari za sobom, ukoliko se urade (abortus) donose propast zivota sto ostane od njega kod ljudi koji ga ucine. Vise tu srece nema, napredka ni niceg bez obzira sta bude sa roditeljima...
Inace, pored tog ubistva, majka se dovodi u opasnost buduceg poroda jer uvijek se moze napraviti greska tokom tog procesa, sve to ostavlja psiholoske traume i sl...tako da ne...
Ne, Ne, Ne... nikako, nego budite hrabri i do kraja, manite se ovih "modernih" shvatanja koja se ne osvrcu na Boga, jer i stari ljudi su vazda govorili "ko radi zlo, a dobru se nada...nikad".
Ako treba neka finansijska pomoc oko djeteta, tu sam...lp

[Sonjica]

Pa i sama sumnjas u svoju zrelost/spremnost... Ako nisi 100% da zelis dijete (a ocigledno nisi) onda abortiraj. To je ozbiljna i dugorocna obaveza koja bi trebala doci kao tacka na i svakako nije nesto usput sa 22 godine.[/quote]

Sumnjam u svoju zrelost zato sto mi se ovako nesto nikad nije dogodilo i bas zato sto je to ozbiljna stvar. Mislim da je sasvim normalno sto sumnjam. Kao sto sam rekla, razmisljam i o tome, ali mislim da ne bih mogla da zivim sa sobom kad bih to uradila.

[SpiritCrusher]

Molim? Na osnovu cega si zakljucila/o to?
Znam da sam trazila savet, ali mislim da je uzasno ruzno reci to i sa tom lakocom...

22 su ti godine i četvrta si godina fakulteta, tražiš savjet o abortusu na nekakvom forumu od ljudi za koje nemaš pojma ni kosu ni šta su, protivnik si abortusa (?!), bojiš se roditelja i kažeš da ne znaš da li si dovoljno zrela. Izvini, ali kakav odgovor si očekivala?

[tataćusak]

Zdravo,

U velikoj sam nedoumici i nadam se da ce neko moci da me posavetuje.
Imam 22 godine, student sam, cetvrta godina, ne radim. Sa deckom sam godinu i sedam meseci i saznali smo da sam trudna. Uzasno se plasim i ne znam sta da radim. Inace sam protivnik abortusa i mislila sam da to nikad ne bih uradila, ali sada, kad sam se nasla u toj situaciji, premisljam se. Mislim da je jedini razlog zasto uopste razmisljam o tome strah, od buducnosti, roditelja... Decko je presrecan i zeli da rodim, ali ne znam...ne znam da li sam dovoljno zrela za tako nesto, da brinem o nekome...Mislim da bi me uzasno grizla savest kada bih to uradila...
Molim Vas za savet!

Sve zavisi sa koje strane gledaš problem. Je li to kako reći starcima, familiji, prijateljima, komšijama itd., kako završiti fax, to vjerovatno znači brak, nemaš para, stan je upitan isl. Ili s druge strane u tebi je živo biće-tvoje dijete, koje ćeš za 9mj da voliš najviše na svijetu, koje će za 5-6 godina da krene u predškolsko, koje će za 40 godina da bude možda jedina osoba u životu koju još uvijek imaš.
Odluka je na tebi ali...............a zrelost, pa nikad u životu nisi dovoljno zreo da budeš odgovoran za nečiji život.

[Walther]

Abortus ni pod razno, cisto ubistvo za koje se ne sudi!
Svakom insanu koji se rodi propisana je njegova nafaka, zivot i sve ostalo tako da i to dijete ima svoje, pa neka zivi, jer mozda, kao u vecini slucajeva, ono donese mnogo srece u vase zivote i svega dobrog, ne znate vi!!!! S vjerske strane gledajuci, bilo koje konfesije, to bi bio veliki grijeh a za koji nema potrebe! Sve se u zivotu stigne...i fax i sve ali te stvari za sobom, ukoliko se urade (abortus) donose propast zivota sto ostane od njega kod ljudi koji ga ucine. Vise tu srece nema, napredka ni niceg bez obzira sta bude sa roditeljima...
Inace, pored tog ubistva, majka se dovodi u opasnost buduceg poroda jer uvijek se moze napraviti greska tokom tog procesa, sve to ostavlja psiholoske traume i sl...tako da ne...
Ne, Ne, Ne... nikako, nego budite hrabri i do kraja, manite se ovih "modernih" shvatanja koja se ne osvrcu na Boga, jer i stari ljudi su vazda govorili "ko radi zlo, a dobru se nada...nikad".
Ako treba neka finansijska pomoc oko djeteta, tu sam...lp

Mani se patetike... Ako vec nudis fin. pomoc imas u Bosni desetke hiljada hladne i vec rodjene djece. Bas danas sam gledao apel za dijete koje ce ostati bez vida ako ne skupi 2.000€. Nema bas nista dobro ili pametno u tome da na ovaj svijet dovuces jos jedno nezeljeno dijete. Dijete koje ce "imati svoju nafaku" a da u tome nije imalo izbora. Osigurati dijetetu "normalnu" nafaku i kad je planirano je jako zajebana stvar a ovo ofrlja igranje sudbinom dijeteta je neodgovorno.

[Altsa]

E ovako, posto na ovom forumu svi imaju buran seksualni život , interesuje me šta bi uradili da poslije seksa za jednu noć ili u vezi koje je tek počela, zatrudnite (ili vam partnerica zatrudni)?
Da li bi pobacili ili rodili dijete, odnosno, da li bi više voljeli da vam partnerica rodi ili pobaci?
Dakle, interesuje me samo mišljenje šta bi uradili u konkretnoj situaciji, a ne da li ste za ili protiv pobačaja

P.S. Sorry ako je bila tema, al mislim da vrijedi ponoviti.

Ja ne bih imao nosta protiv da rodi, naprotiv. naravno, ako je dijete moje.
To govorim iz iskustva jednog roditelja...Ako ste imali situaciju da vam je zena trudna, i kada prvi put cujete kako nakon 2-3 nedjelje pocne da kuca srce u tom malom embrionu, koji je manji od 1cm (a ima srce koje kuca), pa ne bih razmisljao ni sekunde! Sve ostalo je ubistvo.
Da se razumijem, nisam protiv abortusa, neka to rade oni koji zele, ali ja bih radije da se radjaju djeca.

sve je to tako ako si vec u braku...ovdje je slucaj drugi pa tvoja prica ne pije vode...nit je u braku nit je to ljubav ikakva...

[ema_]

Zdravo,

U velikoj sam nedoumici i nadam se da ce neko moci da me posavetuje.
Imam 22 godine, student sam, cetvrta godina, ne radim. Sa deckom sam godinu i sedam meseci i saznali smo da sam trudna. Uzasno se plasim i ne znam sta da radim. Inace sam protivnik abortusa i mislila sam da to nikad ne bih uradila, ali sada, kad sam se nasla u toj situaciji, premisljam se. Mislim da je jedini razlog zasto uopste razmisljam o tome strah, od buducnosti, roditelja... Decko je presrecan i zeli da rodim, ali ne znam...ne znam da li sam dovoljno zrela za tako nesto, da brinem o nekome...Mislim da bi me uzasno grizla savest kada bih to uradila...
Molim Vas za savet!

Apsolutno NE abortirati. U ozbiljnoj si vezi, partner želi da rodiš, svakako ste planirali u nekoj budućnosti, dragi ti je zaposlen, i ti si na kraju studiranja i uostalom nemaš 14 godina pa da će ti beba sad nešto poremetiti u životu. NE, NE I NE .



(ako te zanima i stav vjere, već ti je neko naveo, a ovo su čisto racionalni i realni razlozi )

[Walther]

Sumnjam u svoju zrelost zato sto mi se ovako nesto nikad nije dogodilo i bas zato sto je to ozbiljna stvar. Mislim da je sasvim normalno sto sumnjam. Kao sto sam rekla, razmisljam i o tome, ali mislim da ne bih mogla da zivim sa sobom kad bih to uradila.

Pa i nije bas normalno... Da kupujes televizor vjerovatno bi 3x provjerila pa ga uzela (tako bar vecina radi) a vi sta uradili nesto glupo i sad razmisljate za nazad. Tu nema mjesta za sumnju. Imati dijete znaci da tvoj zivot kao sto si ga imala dosad prestaje i da ce ova sad faza trajati bar 20 godina. Ako nisi spremna na tu drasticnu promjenu odustani odma.

[Mr_Mister]

http://www.youtube.com/watch?v=CjWs6sxJylk

Evo šta Džej ima na to da kaže...

[Sonjica]

Sumnjam u svoju zrelost zato sto mi se ovako nesto nikad nije dogodilo i bas zato sto je to ozbiljna stvar. Mislim da je sasvim normalno sto sumnjam. Kao sto sam rekla, razmisljam i o tome, ali mislim da ne bih mogla da zivim sa sobom kad bih to uradila.

Pa i nije bas normalno... Da kupujes televizor vjerovatno bi 3x provjerila pa ga uzela (tako bar vecina radi) a vi sta uradili nesto glupo i sad razmisljate za nazad. Tu nema mjesta za sumnju. Imati dijete znaci da tvoj zivot kao sto si ga imala dosad prestaje i da ce ova sad faza trajati bar 20 godina. Ako nisi spremna na tu drasticnu promjenu odustani odma.

Pa bas zato, zbog te "provere televizora", i razmisljam i pitam za savet.
I niste me razumeli, ja bih volela da rodim, ali se uzasno plasim svega sto to donosi, i mislim da je ok plasiti se, jer je ipak to novo iskustvo.

[Mutivoda]

Zdravo,

U velikoj sam nedoumici i nadam se da ce neko moci da me posavetuje.
Imam 22 godine, student sam, cetvrta godina, ne radim. Sa deckom sam godinu i sedam meseci i saznali smo da sam trudna. Uzasno se plasim i ne znam sta da radim. Inace sam protivnik abortusa i mislila sam da to nikad ne bih uradila, ali sada, kad sam se nasla u toj situaciji, premisljam se. Mislim da je jedini razlog zasto uopste razmisljam o tome strah, od buducnosti, roditelja... Decko je presrecan i zeli da rodim, ali ne znam...ne znam da li sam dovoljno zrela za tako nesto, da brinem o nekome...Mislim da bi me uzasno grizla savest kada bih to uradila...
Molim Vas za savet!

Zašto strah od roditelja? Jesi li pokušala razgovarati s njima o tome?
Prijateljica je mlada zatrudnila, a potom se i udala, njene roditelje je ljutnja držala desetak dana, sad' ne ispuštaju to dijete iz ruku i ne znaju šta bi bez njega.
A što se tiče brige za dijete i zrelosti, to će samo da ti dođe, nemaš se šta oko toga previše zamarati.
Finansijska situacija je bitan faktor, i teško da će ti pomoći šta god mi ovdje da pišemo, o ovome možete odlučiti samo vas dvoje.
Ja ti mogu reć' nemoj abortirati, ali ko sam ja da ti to govorim, samo dobro, dobro razmisli i sretno šta god odlučili.

[Altsa]

Zdravo,

U velikoj sam nedoumici i nadam se da ce neko moci da me posavetuje.
Imam 22 godine, student sam, cetvrta godina, ne radim. Sa deckom sam godinu i sedam meseci i saznali smo da sam trudna. Uzasno se plasim i ne znam sta da radim. Inace sam protivnik abortusa i mislila sam da to nikad ne bih uradila, ali sada, kad sam se nasla u toj situaciji, premisljam se. Mislim da je jedini razlog zasto uopste razmisljam o tome strah, od buducnosti, roditelja... Decko je presrecan i zeli da rodim, ali ne znam...ne znam da li sam dovoljno zrela za tako nesto, da brinem o nekome...Mislim da bi me uzasno grizla savest kada bih to uradila...
Molim Vas za savet!

Apsolutno NE abortirati. U ozbiljnoj si vezi, partner želi da rodiš, svakako ste planirali u nekoj budućnosti, dragi ti je zaposlen, i ti si na kraju studiranja i uostalom nemaš 14 godina pa da će ti beba sad nešto poremetiti u životu. NE, NE I NE .



(ako te zanima i stav vjere, već ti je neko naveo, a ovo su čisto racionalni i realni razlozi )

hoces li ti izdrzavati nju i njenu bebu ? hoces li ti cuvati joj bebu dok ona uzaludno obilazi firme koje ce je zaposliti sa diplomom koju nije dobila jer je bila trudna i rodila bebu...ako ima namjeru da se uda za tog momka i ako imaju od cega da zive onda svakako roditi... a ako ce se pitati kako i od cega da hrani i oblaci bebu onda svakako ne.

[Mustafapasa]

@walter
bez namjere da ulazim u raspravu ali odgovor ti je nidze veze sa bilo cim...najlakse je ubiti, to je grijeh veliki, a o tome koliko ja pomazem ili ne pomazem, to je moja licna stvar koju po potrebi mogu dokazati kome treba. Spominjes izbor, pa kakvo to dijete ima izbor i odakle ti znas hoce li ono biti sretno u zivotu ili ne, hoce li se uopste roditi ili ne???? Ne znam nista ali zato savjetujes da se ubije, jer eto ionako nas je mnogo ili sta...nezeljeno po cemu??? Po tome sto su mu se roditelji skrasili opet u grijehu i sad kad se desilo ono je ni krivo ni duzno nezeljeno...ma daj...

[Sonjica]

Zdravo,

U velikoj sam nedoumici i nadam se da ce neko moci da me posavetuje.
Imam 22 godine, student sam, cetvrta godina, ne radim. Sa deckom sam godinu i sedam meseci i saznali smo da sam trudna. Uzasno se plasim i ne znam sta da radim. Inace sam protivnik abortusa i mislila sam da to nikad ne bih uradila, ali sada, kad sam se nasla u toj situaciji, premisljam se. Mislim da je jedini razlog zasto uopste razmisljam o tome strah, od buducnosti, roditelja... Decko je presrecan i zeli da rodim, ali ne znam...ne znam da li sam dovoljno zrela za tako nesto, da brinem o nekome...Mislim da bi me uzasno grizla savest kada bih to uradila...
Molim Vas za savet!

Zašto strah od roditelja? Jesi li pokušala razgovarati s njima o tome?
Prijateljica je mlada zatrudnila, a potom se i udala, njene roditelje je ljutnja držala desetak dana, sad' ne ispuštaju to dijete iz ruku i ne znaju šta bi bez njega.
A što se tiče brige za dijete i zrelosti, to će samo da ti dođe, nemaš se šta oko toga previše zamarati.
Finansijska situacija je bitan faktor, i teško da će ti pomoći šta god mi ovdje da pišemo, o ovome možete odlučiti samo vas dvoje.
Ja ti mogu reć' nemoj abortirati, ali ko sam ja da ti to govorim, samo dobro, dobro razmisli i sretno šta god odlučili.

Strah od roditelja imam jer ne znam kako da im kazem tako nesto, znam da ce se oni na kraju pomiriti sa tim i da ce obozavati to dete, kao sto vole i dete od moje sestre.
Finansije nisu problem.

[Walther]

Sumnjam u svoju zrelost zato sto mi se ovako nesto nikad nije dogodilo i bas zato sto je to ozbiljna stvar. Mislim da je sasvim normalno sto sumnjam. Kao sto sam rekla, razmisljam i o tome, ali mislim da ne bih mogla da zivim sa sobom kad bih to uradila.

Pa i nije bas normalno... Da kupujes televizor vjerovatno bi 3x provjerila pa ga uzela (tako bar vecina radi) a vi sta uradili nesto glupo i sad razmisljate za nazad. Tu nema mjesta za sumnju. Imati dijete znaci da tvoj zivot kao sto si ga imala dosad prestaje i da ce ova sad faza trajati bar 20 godina. Ako nisi spremna na tu drasticnu promjenu odustani odma.

Pa bas zato, zbog te "provere televizora", i razmisljam i pitam za savet.
I niste me razumeli, ja bih volela da rodim, ali se uzasno plasim svega sto to donosi, i mislim da je ok plasiti se, jer je ipak to novo iskustvo.

Pa svaka zenska bi to voljela... Tako bar vecina njih misli ali realnost nije bas takva. Dijete je obaveza, skoro pa dozivotna. Zamisli sebe za 3 godine ako ne vidis sebe kako dijete vodis u vrtic prije posla onda nema od toga nista. I to je jos najbolj scenarij btw.