darius_maximus wrote: ↑12/04/2023 13:06
tranquil wrote: ↑12/04/2023 12:35
Mainstream je sada smeće, i u vrijeme naše mladosti je takođe bio smeće, samo smo na taj stari "oguglali", više ga prihvatili, a ovaj novi nećemo jer se sada teže mijenjamo. I ne govorim za tebe, nego i za sebe i za svu moju generaciju, ja samo priznajem da Jala i Buba nisu ništa nešto posebno gori od Lošinog "sliku nisam našao, pa te zaboravio" (mislim WTF Loša), ali eto meni je, zbog proteka vremena, Loša i dalje manje iritantan, niti je New Kids on the Block bolji od Miley Cyrus, nego je samo naše uho tada bilo mlađe i pomirili smo se sa smećem našeg vremena.
Bilo šta od muzike koja se danas smatra "sjajnom muzikom prošlosti", a što je pomenuto na ovoj temi, sam morao tražiti, kopirati kasete, zvati ovoga i onoga, posjećivati pirate... Ko je htio smeće, nije se ništa morao mučiti, samo bi upalio radio ili TV, i BUM, Miroslav Ilić, Brena, Posljednja igra leptira, Merlin... Isto je tako i danas, samo se tehnologija promijenila. Našoj generaciji se više ne zajebaje da sada kopamo i pronalazimo šta je novo što je stvarno dobro. Ali klinci, oni furaju sve, i smeće i dobre stvari, samo što mi vidimo samo ovo popularno smeće. To je kao kada bi moj otac ocjenjivao muziku mog vremena na osnovu MC Hammera i New Kids on the Block. Da nije bilo mene da teroriziram porodicu i komšiluk sa presnimljenom kasetom NIN-a, čovjek ne bi ni znao da je 90-ih bilo i dobre muzike.
Da ne bude da pričam napamet, gledao sam zadnjih dana Billboardove liste 80-ih, 90-ih, 2000-ih i 2010-ih (da sad ne kopiram ovdje i ne pravim kilometarske postove).
Nije to samo subjektivno mišljenje, kada se podvuče crta.
To što je tada bilo Brene, ne znači da nije bilo i 100 drugih stvari na dohvat ruke.
Pa stvar kao što je "Another Brick In The Wall" je bila dio popularne kulture.
Mogao si vidjeti spot na TV-u normala.
Korn ti radio muziku za Tomb Raider s Angelinom za Queen of the Damned s Aaliyah, zajedno s Disturbed i Linkin Parkom.
Queen radio muziku za Highlandera, Daft Punk za Tron.
Na razne načine si imao ogroman broj kvalitetnog sadržaja u eteru i nisi morao baš kopati.
Naravno, sjećam se i ja da sam sjedio i čekao da počne pjesma na radio da je snimim na kasetu, ali sam znao da postoji.
Da se razumijemo, ne mislim da je dobra muzika bila skroz nedostupna, ali da je smeće ipak bilo dostupnije i slušanije, to je nepobitna činjenica.
Ali to nije najbitnija moja poenta vezana za ovu temu.
Problem nije u starom / novom smeću, staroj kvalitetnoj muzici ili u novom nedostatku iste.
Evo problema: Ne možemo mi, naša generacija, više ocjenjivati šta je dobro, a šta nije. Moji roditelji su, za balkanske uslove, slušali prilično kvalitetnu muziku, tako da u njihovoj staroj kolekciji ploča ima svega: od Ray Charlesa, preko Beatlesa i Stonesa, da bi poslije došli na neke domaće tipa rani Dragojević ili Čola. Dobro, našao se tu i neki Rod Stewart (ili kako ga je moja mati nazivala, "Alice Cooper mog vremena") i Bonny M. Ali ako je neke od tih stvari i pregazilo vrijeme, teško da ćemo bilo šta od toga nazvati "smećem". Dakle, moji roditelji nisu slušali smeće, nego za svoje vrijeme prihvatljivo kvalitetnu muziku.
A opet su, kada su u svojim 40-im godinama bili suočeni sa "Teenage Riot" od Youth-a. ili "Closer" od NIN-a, vrtili glavom i govorili - upravo ovo što naša generacija kuka kroz cijeli ovaj thread. "Ovo je smeće", "ova muzika nije prismrdila starom dobrom roku", "šta ovo slušaš", "kakvi su ovo drogeraši", "ja moram ispružiti ruke kroz balkon da komšije ne bi pomislile da te davim" (moj otac je imao dosta slikovit smisao za humor), i sl. Sve su to govorili za svaku od stvari za koje ovdje, danas, pričamo kao o bezvremenskim klasicima.
A slušao sam ja (a sa mnom i moja porodica) i smeća, od kog sam srećom većinu pozaboravljao. Danas mi nešto od toga padne na pamet, uhvati me upravo nostalgija, nađem tu neku staru stvar i sjebem se koliko je u stvari loša. Ali onda sam i to slušao - morao sam sve isprobati da bih znao šta je dobro. Ali poenta je da moji roditelji nisu razlikovali jedno od drugog. Njima je sve bilo "Allahu dragi, okreni ga na pravi put".
Nekada, u to doba, bih pomislio, i znam da je većina nas ovako mislila: nadam se da u ovim njihovim godinama neću postati kao oni, i da ću ostati otvoren za sve novo.
Ispostavilo se da je to nemoguće.
Ja ne razumijem šta ova omladina sluša, i to otvoreno priznajem. Ali neću paušalno da sve otpišem kao smeće, iako većina od toga možda i zaslužuje taj epitet. Jednostavno, vrijeme je da priznamo, da smo stari, i da su nam uši stare, i da više ne možemo ocijeniti novu muziku, jer je ne razumijemo.
