Forum Klix.ba

Ajnslag-cincilator wrote:Neko odgovara a čuo sam da će biti još optužnica iz bošnjačkog vrha samo ne znam da li se odnose na zločine u istočnoj Bosni ili na neke druge. Spominju se general Sakib Mahmuljin i Ejup Ganić.

[img]http://www.nezavisne.com/slike/NEZAVISNE-logo2.gif[/img][color=white]__[/color][size=134]28. 06. 2005.[/size] wrote:Javno mnjenje i zločin

Piše: Žarko Korać

Svaka politika koja za svoje ishodište ima zločin, redefiniše granice društveno prihvatljivog i svako društvo koje je prošlo kroz fazu ignorisanja stvarnih posledica takve politike, ima krupne probleme u suočavanju sa neposrednom prošlošću.

U Srbiji je teška rasprava o karakteru Miloševićevog perioda tek započela. Ona će biti duga i dramatična, zbog plebiscitarne podrške koju je on osamdesetih godina dobio.

Ovaj, po rečima Dobrice Ćosića ,"najpopularniji srpski političar u dvadesetom veku", trenutno se nalazi pred Sudom u Hagu. Nalazi se pred sudom koji je osnovao Savet bezbednosti UN za zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji i Ruandi.

Već i ta činjenica, morala je pod normalnim okolnostima biti signal nosiocima politike u Srbiji, da svet vidi njihove političke ciljeve kao zločinačke. Ali ništa nije moglo da ih trgne iz njihove strasti za destrukcijom.

Mediji, vojska, policija", nacionalni intelektualci", vodeći ljudi crkve, svi su ih podržavali. Sve opomene iz sveta bile su proglašavane za "zaveru" i ignorisane. I kada je ta politika poražena, zemlji i njenim građanima ostalo je da se nose sa njenim posledicama.

Prvo i osnovno pitanje je naravno, da li je Miloševićeva politika nužno vodila zločinima. Da li su oni samo posledica rata, ili je ciljeve te politike bilo nemoguće ostvariti bez masovnog nasilja? Da li je "humano preseljenje", eufemizam neizbežnog Dobrice Ćosića, samo lep naziv za ubistva i etnička čišćenja? To pitanje ostaće suština rasprave u godinama koje dolaze. Trenutno je rasprava započela na mnogo dramatičniji način.

Pet godina posle demokratskih promena, građani moraju da odgovore na mnogo direktniji način na pitanje njihove neposredne odgovornosti.

Gotovo jedinstveno, i političari i mediji ponavljaju da su zločini individualni, a da narodi "ne mogu biti odgovorni". Pri tom se izbegava sledeće logično pitanje - a šta se dešava u situaciji kada je politika koja je dovela do tih zločina podržana od ogromnog broja pripadnika jednog naroda? I šta da radimo kada se utvrdi da je on, uprkos informacijama, odbio da prihvati da se u njegovo ime vrše zločini? Izjava Ratka Mladića, da on "poklanja srpsku Srebrenicu na dar srpskom narodu", najbolja je potvrda ove činjenicu. Ali i potrebe ljudi da se prave da nisu čuli tu izjavu, onda kada ne mogu da se izbore sa sopstvenom odgovornošću za srebreničku tragediju.

Tako naše javno mnjenje ponavlja staru psihološku istinu, da je prvi znak nesposobnosti konfrontacije sa stvarnošću, njeno negiranje. To je faza kada se negiralo da je zločina uopšte bilo. Sada smo u fazi relativizacije tih zločina. Zločina je bilo "ali " i drugi su ih činili; zločini su prirodni u ratu; zločini su preuveličani i slično. To je faza koja može duže da traje, ali ona pokazuje da je proces osvešćivanja započeo. I to je ključna karakteristika trenutka u kome živimo.

Posle godina neka vrste moralne hibernacije, Srbija je započela unutrašnju debatu o svojoj odgovornosti za protekle događaje. Vidljiv je strah nekih od glavnih aktera te politike zbog ove debate. Vikom i pretnjama, oni pokušavaju da je zaustave kao "antisrpsku histeriju". Skupština koja je odbila da se izjasni o Srebrenici, raspravlja o radu jedne nevladine organizacije koja se bavi ljudskim pravima! Naše "patriote" ponovo ugrožavaju borci za ljudska prava. Oni se uplašeno okreću i traže pomoć od države i njenih institucija. Oni znaju da se ta debata neće dobro završiti za njih. Da će se otkriti novi zločini i konkretna odgovornost njihovih počinilaca. I da će neki lideri i neke stranke nestati sa naše uzburkane političke scene.

Da je samo to dobit ove debate, ona bi se višestruko isplatila. Ali njena korist će biti dugoročna - ona je nužni preduslov izgradnje demokratskog društva. Na prikrivanju zločina se ne mogu izgraditi stabilne institucije moderne države. Pre svega zbog toga sto su akteri tih zločina suštinski protivnici osnovne ideje na kojima ona počiva - ideje bezuslovnog poštovanja ljudskog prava na različitost.

Ajnslag-cincilator wrote:Nažalost ja ti u tome ne mogu pomoći jer istočna Bosna nije moje područje i ne znam uopšte šta se dešavalo u BiH nakon 27. aprila 1992. (osim preko medija a koliko su određeni mediji objektivno izvještavali predpostavljam da znaš)jer sam ja dan ranije uspio izaći iz BiH iz Mostara. Pitaj Gavrila on je čini mi se iz Lopara mada bi najbolje bilo kada bi preživjeli s sve tri strane otvoreno pričali o svemu što se dešavalo u ratu u BiH a ne sakrivati pod tepih. Ujedno to je i moje mišljenje zašto je došlo do rata jer se u Jugi sve guralo pod tepih a nije se ništa rješavalo. Da se je nakon ww2 izvršila opsežna denacifikacija cijele Jugoslavije do ovog rata možda ne bi ni došlo.

vlaisa wrote:(...)
U svakom slucaju bošnjackim krugovima i dalje odgovara pozicija žrtve jer se time lakše ostvaruju ciljeve unitarizaciji BiH u kojoj ce imati dominantu ulogu.

BECHO wrote:Dosli tobe!

-layla- wrote:Vojvodina je uvijek bila poseban dio istocnog nam susjeda. Mozda cin proglasenja Dana zalosti za zrtve Srebrenice ostavlja pomalo gorak ukus jer dolazi kasno i jer su trebali uzasni snimci pa da bi uopce i doslo do toga, ali to jeste napredak. I za taj korak je, koliko god to smijesno i istovremeno zalosno, trebalo mnogo hrabrosti.
Drago mi je da ce Balasevic konacno imati malo razloga da bude ponosan na svoje lale iz Vojvodine. Tuzna sam sa,o jer im je trebalo 10 godina, a oni prvi su trebali znati koliko je bogatstvo predstavljala sva ta multinacionalnost i multikulturalnost u BiH. Oni imaju 6 zvanicnih jezika, ali im je ipak trebalo desetljaca da nas razumiju...

Alfons Kauders wrote:

BECHO wrote:Dosli tobe!

Al' u kurcu, opet bi oni sve isto uradili.

Ne treba njima nikakav dan zalosti, vec psihijatar i neke opake strane okupacione snage, koje bi im oduzele svo naoruzanje od luka i strijele do aviona, pa nek se onda svete Turcima prackama...

Prenj wrote:Na istoku nesto novo?

http://www.rferl.org/listen/ondemand/bd ... efault.asp

U Vojvodini dan žalosti za žrtve Srebrenice
Žužana SERENČEŠ
Vlada Vojvodine doneće odluku o proglašenju 11. jula, dana kada je pre deset godina izvršen masakr u Srebrenici, za dan žalosti u pokrajini. Ovo je za naš radio potvrdio vojvođanski premijer Bojan Pajtić.
Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić izjavio je danas da će Pokrajinsko izvršno veće i formalno podržati inicijativu Nezavisnog društva novinara Vojvodine da se povodom desetogodišnjice zločina nad Srebreničanima 11. juli u Vojvodini proglasi danom žalosti.

“Sigurno je da ćemo u formalnom smislu to da učinimo zbog toga što mislim da je ovaj zločin u Srebrenici, koji je zapravo najmasovniji zločin posle Drugog svetskog rata koji se dogodio, upravo bacio strašnu ljagu i senku na sve one žrtve koje je srpski narod podneo u svojoj istoriji i bacio ljagu na sve one nevine žrtve koje su ispaštale samo zbog toga što pripadaju srpskom narodu. Zbog toga mislim da je neobično važno da mi demonstriramo solidarnost sa onima koji su stradali, a koji su bili krivi samo zbog toga što nisu bili Srbi ili samo zato što su pripadali drugoj naciji ili drugoj veroispovesti.”

Pajtić je takođe potvrdio i da se Skupština Vojvodine krajem meseca posebnom deklaracijom nakon što to nije uspelo u Skupštini Srbije iskazati svoj stav prema događajima u Srebrenici pre deset godina i da će Izvršno veće predložiti tekst deklaracije.

“Svakako je naša obaveza da se opredelimo prema tom zločinu i mislim da su cinična obrazloženja da mi moramo u isto vreme da osudimo sve zločine. Jer, da Srbi osuđuju zločin koji je počinjen nad Srbima prosto nije logično. Po prirodi stvari su Srbi protiv toga da ih neko ubija zato što su Srbi i mislim da je to cinično i da je takav stav, dakle relativizovanja zločina koji je počinio neko u ime Srbije i neko u ime srpskog naroda, zapravo pokušaj da se aboliruju ti ljudi, da se u potpunosti relativizacije ono što je odgovornost za ratne zločine. Dakle, mi moramo da se ogradimo u potpunosti od onoga što je neko činio u ime Srbije i u ime srpskog naroda, ukoliko zaista želimo da nosimo epitet civilizovanog naroda.”