al' niti je upala... niti je ceif...
nego... jurim kroz njive sportskim traktorom... nervi su na rezervi
smesak svima
balas-salas...
Moderator: _BataZiv_0809
-
joki
- Posts: 386
- Joined: 15/04/2003 00:00
- Location: esterajh (http://de.youtube.com/watch?v=pRzG--NFjPw)
- Contact:
#77
policem loze kontra nervoze,
ma pusti druge da traktor voze...
uvzz!!!!
ma pusti druge da traktor voze...
uvzz!!!!
-
Tisina
- Posts: 1603
- Joined: 21/03/2004 14:24
- Contact:
#79
KAO SEBOJ ZA POPINOM KUCOM
Novosadski korzo imao je pravu meru, bio je premali da bi se na njemu
mimoisli sa svojim drustvom, a ipak dovoljno velik da nas sakrije od
raznoraznih daveza. Kasnije, kad smo toboz odrasli, pomagao nam je da
preskocimo neugodne formalnosti oko upoznavanja, glumcima iz istog filma
jednostavno smo poceli da klimamo glavom u prolazu, a sa onim drugim smo
precutno zauvek ostali na distanci.
Tako se ni sa Miletom Isakovim nikad nisam zvanicno upoznao, nego je i
tu u hodu primenjena famozna klauzola zvana "znamo se mi". Pamtim ga,
uglavnom, jos iz onih dana kada su se ispred Uzora rumenele lale, a radnje
mirisale na stof i masne podove, ponekad se blamirao sedeci u Kafe-Bulevaru
sa sminkerima koji su presivali krokodila sa majice na majicu i skrtarili uz jednu limunadu patentirajuci trokraku slamcicu, da bi se vec sledece veceri rehabilitovao potukavsi se zbog devojke pred poslesticarnicom Carigrad, sto je donosilo trocifreni broj poena, i drasticno mu dizao rejting medu momcima sa periferije kojima sam ponosno pripadao.
Sticajem okolnosti, nije mi bilo poznato uci li neke skole i cime se
bavi, bio je stariji taman toliko da se ne sretnemo na medjuskolskim
prvenstvima, tako da je u mom dosijeu o njemu rubrika o strucnoj spremi i do danas ostala neispunjena. Posle o tome nismo puno pricali, pa jos uvek nisam nacisto da li je iz lenjosti ili iz puke neupucenosti za svoju profesiju izabrao bas jedina dva zanimanja za koja, kanda, ne treba skola, a to su novinarstvo i politika.
Razumljivo, konkurencija je stog u navedenim bransama veoma zestoka, a
konkurencija je zdrava jedino u onoj izmisljenoj izreci. U praksi je
definitivno maligna, i Mile Isakov, kucno vaspitan, sa svojim shvatanjem
pravde i doslednom primenom fer-pleja, medju bahatim komesarima i
ambicioznim zvezdama literarnih sekcija prigradskih skola, nije imao nekih
sansi. Naravno, on to tada nije mogao znati, i, naravno, on bi to sada vec
morao znati. Iskreno se nadam da ga to nece promeniti, kad vec do sada nije.
Takav kakav je, vecni kontras i opozicionar, jedina ruka spustena kada su
druge podignute, i jedina podignuta kad se sve druge ruke vec spremaju da
zapljescu nekoj jednoglasnoj odluci, potreban je svima nama koji pratimo
vodostaj opsteg srozavanja. Njegovi clanci, sabrani na ovim stranicama koje
slede, mozda su samo milimetri na letvi zabodenoj u mulj te mutne reke, ali
milimetri su uvek neophodni kada se metri raskusuravaju. A mi svi i dalje
naivno verujemo da ce i dan reskusuravanja jednom doci.
Zgrada Novosadske televizije srusena je u NATO agresiji, a ljudi sa
Novosadske televizije sruseni su u jednoj od prethodnih agresija, nekoliko
godina ranije. Mile Isakov godinama je bio novinar u toj kuci, ali je od
samog pocetka upadao u oci praveci neke emisije koje su upadale u oci.
Gurali su ga iz redakcije u redakciju kao stolicu na tockice, ali on se i
dalje jogunasto prilagodjavao svakoj situaciji. Drugovi su ga brizno
postedeli od opasnih zracenja kojima su izlozeni oni koji se pojavljuju
"uzivo", ali je cak i u bezazlenoj Dokumentarnoj nastavio da brlja praveci
zanimljive putopise u vreme kad nam je zemlja bila vec tolika da su
putopisne reportaze mogle da se rade dvogledom, a ne kamerom. Ne znam kad je tacno Prevrsio Svaku Meru, ali slutim da se taj datum otprilike poklapa sa datumima koje nose prvi clanci objavljeni u ovoj knjizi.
Otud, dakle, taj jed, rekli bi paori, i ne samo otud, dodao bih ja.
Junaci Miletovih prica su potpuno nepredvidivi. Neki, od kojih smo
toliko strahovali, nisu makli dalje od atara nasih povredjenih sujeta, dok
su opet neki totalni autsajderi postali prva vest glavnih informativnih
agencija i dospeli na naslovne strane belosvetskih magazina. Najvise ih se,
ipak, kao na Tajnoj veceri, naslo na sramnom spisku onih par stotina
nesretnika koji ne mogu iz zemlje. Istini za volju, ni nas ostalih 5-6
miliona bas nemamo kud, ali to je nezvanicno, tako da nam se barem portreti
ne provlace po foajeima zandarmerijskih stanica. A oni koji putuju su,
dabome, Izdajnici. Kao i svi koji misle drugacije. Kao i svi koji uopste
misle, uostalom.
Mile Isakov je, dakle, Izdajnik po sve tri osnove, ali na njega smo
oduvek i sumnjali. Njegova putovanja u Hrvatsku, Bosnu i kojekuda, po
otpustanju s posla vise nisu bila putopisna, ali su zavredela barem onoliku
paznju i minutazu na televiziji. Politicka angazovanja koja su usledila ocas su diskvalifikovana etiketama autonomastva, jer uhodanom prostoprosirenom metodom se lako dokazuje fiktivno pripadanje Vojvodine planeti Zemlji nije nisto nego pokusaj njenog perfidnog odvajanja od Nebeske Srbije, kojoj su svi i oduvek pripadali. Osim toga, brzo je denunciran i kao bivsa komunjara i titoista, mada za razliku od drugih on nije ni pokusavao da ukloni tu tetovazu. U zemlji devijantnog morala, u kojem su se spodobe sa najmasnijim crvenim knjizicama preko noci preobratile u najvece krstoljupce, moguce je,eto, i to da ti neko javno prebacuje sto si bio clan partije cije je on tada bio sekretar.
Nikad se nisam lozio na tu pricu o jednakima, na kraju krajeva, zivim od
toga sto sam prilicno Nejednak, ali davno sam amnestirao Crvene Djavole.
Bilo je, ipak, i nekih romanticara medju tim Komunalcima, mada su vecini
korist i strah bili glavni razlog za ulazak u partiju. Danas postoje i
daleko bestidnije stranke u koje se ne ulazi nego se u njih upuzi, i opet su na talonu ucene, kalkulacije, lokali, stanovi i zaposlenja zeninih rodjaka.
Toliko i o toj mani skojevca Isakova. Inkriminisani je, ukratko, na velikom
visestranackom vasaru otvorio skromnu tezgicu sa friskom opozicijom, koju je
poceo da gaji jos u stakleniku Zatvorenih Sednica, i poneka musterija bi
zastala i zagledala robu. Ali, pominjao sam vec ostru konkurenciju, cini mi
se ?! Pored je komsija Neocetnik bucno pakovao svezu gibanicu u stari
"Komunist", pa sve onako omasceni clanci sa gazdinim inicijalima, navali
narode, srkni ili smrkni! Preko puta je Samozvani Vojvoda u svojim kioscima
ispod tezge nudio stare ljubavne vikend-romane o Josipu Brozu, samo za prave kolekcionare, a iznad svega toga, iz pecenjare "Kod Bogatog Boljsevika" sirio se miris nafte i svercovanih cigareta pomesanih sa harmonikaskim trilerima i slagerima iz susedne Demokracije. U tom dimu zelenis pun vitamina promene zacas je isgubio svezinu.
Mile Isakov, znaci, nije postao, on je samo ostao Opozicija, ovog puta
opozicija svima njima, cak i onoj Opoziciji Koja Je Nazalost Opozocija Nama
A Ne Onom Kom Treba. Mile Isakov, zbunjen kolicinom Toga u Tome, postao je
na momente i opozicija samom sebi.
U nemogucnosti da svima replicira, pokusao je da formira neke slobodne
novine, iz cega je na kraju nastao i ovaj mali kalendar izgubljenih bitaka,
koji ce pravi gust biti prelistavati tek kad dobijemo rat.
U vreme kad se zlopatio sa tirazem, ukopavao sam ga predlazuci mu da
zbog ustede oko stampanja bolje telefonom nazove svakog citaoca i procita mu novi broj posto ih sve licno poznaje, ali sada mi je, naravno, drago sto ce ova knjizica preziveti. Na svakoj stranici tog spomenara losih dana ipak se potkrade i stih o slobodi. A sloboda je, na kraju krajeva, ono zbog cega je svaki pravi novinar pozeleo da to postane.
I mozda je ovo zaista jedini nacin novinarenja, danas, kad se u svakom
vidjenijem bifeu od otpustenih i suspendovanih moze sastaviti bolja
redakcija nego sto je imao Lokalni Glasnik, i kad je autorstvo dopusteno
jedino kod sklapanja umrlica i prekucavanja biltena maticarskog zvanja, dok
se oko prognoze vremena vec mora konsultovati Glavni urednik.
No, da zakljucimo, za Mileta Isakova mogli su, dakle, reci i ovo i ono,
a sta su mogli to su obicno i uradili. Ono sto mu niko nikad nije mogao
prebaciti, a nece ni po izlasku ove knjige, staje u jednu jedinu rec koju
sam namerno cuvao za sam kraj, znajuci da nema bolje kojom bih ga mogao
objasniti i pohvaliti.
A to je: Posten...
Da, Posten...
I niko mu nije kriv sto je trazeci ljude po svojoj meri najcesce ostajao
sam kao seboj za popinom kucom.
Nismo uvek u stanju da odemo napred. Ali kad Vreme ovako povuce unazad,
nije bas lako ni ostati na svom mestu.
Tad je i to nacin da mnogima nedostizno odmaknes...
Novi Sad
februar 2000.
Djordje Balasevic
Novosadski korzo imao je pravu meru, bio je premali da bi se na njemu
mimoisli sa svojim drustvom, a ipak dovoljno velik da nas sakrije od
raznoraznih daveza. Kasnije, kad smo toboz odrasli, pomagao nam je da
preskocimo neugodne formalnosti oko upoznavanja, glumcima iz istog filma
jednostavno smo poceli da klimamo glavom u prolazu, a sa onim drugim smo
precutno zauvek ostali na distanci.
Tako se ni sa Miletom Isakovim nikad nisam zvanicno upoznao, nego je i
tu u hodu primenjena famozna klauzola zvana "znamo se mi". Pamtim ga,
uglavnom, jos iz onih dana kada su se ispred Uzora rumenele lale, a radnje
mirisale na stof i masne podove, ponekad se blamirao sedeci u Kafe-Bulevaru
sa sminkerima koji su presivali krokodila sa majice na majicu i skrtarili uz jednu limunadu patentirajuci trokraku slamcicu, da bi se vec sledece veceri rehabilitovao potukavsi se zbog devojke pred poslesticarnicom Carigrad, sto je donosilo trocifreni broj poena, i drasticno mu dizao rejting medu momcima sa periferije kojima sam ponosno pripadao.
Sticajem okolnosti, nije mi bilo poznato uci li neke skole i cime se
bavi, bio je stariji taman toliko da se ne sretnemo na medjuskolskim
prvenstvima, tako da je u mom dosijeu o njemu rubrika o strucnoj spremi i do danas ostala neispunjena. Posle o tome nismo puno pricali, pa jos uvek nisam nacisto da li je iz lenjosti ili iz puke neupucenosti za svoju profesiju izabrao bas jedina dva zanimanja za koja, kanda, ne treba skola, a to su novinarstvo i politika.
Razumljivo, konkurencija je stog u navedenim bransama veoma zestoka, a
konkurencija je zdrava jedino u onoj izmisljenoj izreci. U praksi je
definitivno maligna, i Mile Isakov, kucno vaspitan, sa svojim shvatanjem
pravde i doslednom primenom fer-pleja, medju bahatim komesarima i
ambicioznim zvezdama literarnih sekcija prigradskih skola, nije imao nekih
sansi. Naravno, on to tada nije mogao znati, i, naravno, on bi to sada vec
morao znati. Iskreno se nadam da ga to nece promeniti, kad vec do sada nije.
Takav kakav je, vecni kontras i opozicionar, jedina ruka spustena kada su
druge podignute, i jedina podignuta kad se sve druge ruke vec spremaju da
zapljescu nekoj jednoglasnoj odluci, potreban je svima nama koji pratimo
vodostaj opsteg srozavanja. Njegovi clanci, sabrani na ovim stranicama koje
slede, mozda su samo milimetri na letvi zabodenoj u mulj te mutne reke, ali
milimetri su uvek neophodni kada se metri raskusuravaju. A mi svi i dalje
naivno verujemo da ce i dan reskusuravanja jednom doci.
Zgrada Novosadske televizije srusena je u NATO agresiji, a ljudi sa
Novosadske televizije sruseni su u jednoj od prethodnih agresija, nekoliko
godina ranije. Mile Isakov godinama je bio novinar u toj kuci, ali je od
samog pocetka upadao u oci praveci neke emisije koje su upadale u oci.
Gurali su ga iz redakcije u redakciju kao stolicu na tockice, ali on se i
dalje jogunasto prilagodjavao svakoj situaciji. Drugovi su ga brizno
postedeli od opasnih zracenja kojima su izlozeni oni koji se pojavljuju
"uzivo", ali je cak i u bezazlenoj Dokumentarnoj nastavio da brlja praveci
zanimljive putopise u vreme kad nam je zemlja bila vec tolika da su
putopisne reportaze mogle da se rade dvogledom, a ne kamerom. Ne znam kad je tacno Prevrsio Svaku Meru, ali slutim da se taj datum otprilike poklapa sa datumima koje nose prvi clanci objavljeni u ovoj knjizi.
Otud, dakle, taj jed, rekli bi paori, i ne samo otud, dodao bih ja.
Junaci Miletovih prica su potpuno nepredvidivi. Neki, od kojih smo
toliko strahovali, nisu makli dalje od atara nasih povredjenih sujeta, dok
su opet neki totalni autsajderi postali prva vest glavnih informativnih
agencija i dospeli na naslovne strane belosvetskih magazina. Najvise ih se,
ipak, kao na Tajnoj veceri, naslo na sramnom spisku onih par stotina
nesretnika koji ne mogu iz zemlje. Istini za volju, ni nas ostalih 5-6
miliona bas nemamo kud, ali to je nezvanicno, tako da nam se barem portreti
ne provlace po foajeima zandarmerijskih stanica. A oni koji putuju su,
dabome, Izdajnici. Kao i svi koji misle drugacije. Kao i svi koji uopste
misle, uostalom.
Mile Isakov je, dakle, Izdajnik po sve tri osnove, ali na njega smo
oduvek i sumnjali. Njegova putovanja u Hrvatsku, Bosnu i kojekuda, po
otpustanju s posla vise nisu bila putopisna, ali su zavredela barem onoliku
paznju i minutazu na televiziji. Politicka angazovanja koja su usledila ocas su diskvalifikovana etiketama autonomastva, jer uhodanom prostoprosirenom metodom se lako dokazuje fiktivno pripadanje Vojvodine planeti Zemlji nije nisto nego pokusaj njenog perfidnog odvajanja od Nebeske Srbije, kojoj su svi i oduvek pripadali. Osim toga, brzo je denunciran i kao bivsa komunjara i titoista, mada za razliku od drugih on nije ni pokusavao da ukloni tu tetovazu. U zemlji devijantnog morala, u kojem su se spodobe sa najmasnijim crvenim knjizicama preko noci preobratile u najvece krstoljupce, moguce je,eto, i to da ti neko javno prebacuje sto si bio clan partije cije je on tada bio sekretar.
Nikad se nisam lozio na tu pricu o jednakima, na kraju krajeva, zivim od
toga sto sam prilicno Nejednak, ali davno sam amnestirao Crvene Djavole.
Bilo je, ipak, i nekih romanticara medju tim Komunalcima, mada su vecini
korist i strah bili glavni razlog za ulazak u partiju. Danas postoje i
daleko bestidnije stranke u koje se ne ulazi nego se u njih upuzi, i opet su na talonu ucene, kalkulacije, lokali, stanovi i zaposlenja zeninih rodjaka.
Toliko i o toj mani skojevca Isakova. Inkriminisani je, ukratko, na velikom
visestranackom vasaru otvorio skromnu tezgicu sa friskom opozicijom, koju je
poceo da gaji jos u stakleniku Zatvorenih Sednica, i poneka musterija bi
zastala i zagledala robu. Ali, pominjao sam vec ostru konkurenciju, cini mi
se ?! Pored je komsija Neocetnik bucno pakovao svezu gibanicu u stari
"Komunist", pa sve onako omasceni clanci sa gazdinim inicijalima, navali
narode, srkni ili smrkni! Preko puta je Samozvani Vojvoda u svojim kioscima
ispod tezge nudio stare ljubavne vikend-romane o Josipu Brozu, samo za prave kolekcionare, a iznad svega toga, iz pecenjare "Kod Bogatog Boljsevika" sirio se miris nafte i svercovanih cigareta pomesanih sa harmonikaskim trilerima i slagerima iz susedne Demokracije. U tom dimu zelenis pun vitamina promene zacas je isgubio svezinu.
Mile Isakov, znaci, nije postao, on je samo ostao Opozicija, ovog puta
opozicija svima njima, cak i onoj Opoziciji Koja Je Nazalost Opozocija Nama
A Ne Onom Kom Treba. Mile Isakov, zbunjen kolicinom Toga u Tome, postao je
na momente i opozicija samom sebi.
U nemogucnosti da svima replicira, pokusao je da formira neke slobodne
novine, iz cega je na kraju nastao i ovaj mali kalendar izgubljenih bitaka,
koji ce pravi gust biti prelistavati tek kad dobijemo rat.
U vreme kad se zlopatio sa tirazem, ukopavao sam ga predlazuci mu da
zbog ustede oko stampanja bolje telefonom nazove svakog citaoca i procita mu novi broj posto ih sve licno poznaje, ali sada mi je, naravno, drago sto ce ova knjizica preziveti. Na svakoj stranici tog spomenara losih dana ipak se potkrade i stih o slobodi. A sloboda je, na kraju krajeva, ono zbog cega je svaki pravi novinar pozeleo da to postane.
I mozda je ovo zaista jedini nacin novinarenja, danas, kad se u svakom
vidjenijem bifeu od otpustenih i suspendovanih moze sastaviti bolja
redakcija nego sto je imao Lokalni Glasnik, i kad je autorstvo dopusteno
jedino kod sklapanja umrlica i prekucavanja biltena maticarskog zvanja, dok
se oko prognoze vremena vec mora konsultovati Glavni urednik.
No, da zakljucimo, za Mileta Isakova mogli su, dakle, reci i ovo i ono,
a sta su mogli to su obicno i uradili. Ono sto mu niko nikad nije mogao
prebaciti, a nece ni po izlasku ove knjige, staje u jednu jedinu rec koju
sam namerno cuvao za sam kraj, znajuci da nema bolje kojom bih ga mogao
objasniti i pohvaliti.
A to je: Posten...
Da, Posten...
I niko mu nije kriv sto je trazeci ljude po svojoj meri najcesce ostajao
sam kao seboj za popinom kucom.
Nismo uvek u stanju da odemo napred. Ali kad Vreme ovako povuce unazad,
nije bas lako ni ostati na svom mestu.
Tad je i to nacin da mnogima nedostizno odmaknes...
Novi Sad
februar 2000.
Djordje Balasevic
-
horns&drums
- Posts: 15667
- Joined: 16/03/2004 16:24
- Location: Quaff a cup to the dead already and hooray for the next to die
#84
Namlatim mesecno sest maraka,
bude za cipovku i frtalj kile cvaraka.
Olos mi veze ometa.
Ali kad dodjem kuci, tu si ti.
E, tu ce tvrdjavicu malo teze srusiti
- to im je izvan dometa.
De si bre esice
bude za cipovku i frtalj kile cvaraka.
Olos mi veze ometa.
Ali kad dodjem kuci, tu si ti.
E, tu ce tvrdjavicu malo teze srusiti
- to im je izvan dometa.
De si bre esice
-
horns&drums
- Posts: 15667
- Joined: 16/03/2004 16:24
- Location: Quaff a cup to the dead already and hooray for the next to die
#86
Obrati paznju na bas... U ritmu je spas
I kad nadjes svoj gruv i na kisi si suv
Nacini svaki korak ovom istom strascu
I pregazices more na tom hodocascu
Ako ostanes cool... Sasvim cool
Sve ovo za balasevce i esicu
I kad nadjes svoj gruv i na kisi si suv
Nacini svaki korak ovom istom strascu
I pregazices more na tom hodocascu
Ako ostanes cool... Sasvim cool
Sve ovo za balasevce i esicu
-
Tisina
- Posts: 1603
- Joined: 21/03/2004 14:24
- Contact:
#87
Malen je sobičak srce bekrije...
Jednu jedinu može primiti...
Al bez brige... Sve da santa nebo prekrije...
Imaš di prezimiti...
Sad utuli fenjer... Sakri šibicu...
Mesečev ću prah tek da istrunim...
Da u mraku lovim zlatnu ribicu...
Da joj želju ispunim...
Jednu jedinu može primiti...
Al bez brige... Sve da santa nebo prekrije...
Imaš di prezimiti...
Sad utuli fenjer... Sakri šibicu...
Mesečev ću prah tek da istrunim...
Da u mraku lovim zlatnu ribicu...
Da joj želju ispunim...
-
s
- Posts: 98
- Joined: 09/08/2002 00:00
#88
malo moje cudljivo... pusti sta je bilo, ne budi zlopamtilo...
obici svet je zbog tog uzbudljivo... da bi se ovde vratilo...
digni tu lepu glavu... pogledaj me bar...
u suzici sto blista cuda se trista vide...
tvoja je sreca samo tvoja stvar...
al zato tvoja tuga... to je vec prica druga... to na moj racun ide...
pusa horns... i osmeh
i jedan za tisinu
a joki...? gde si? nema te u podrumu
obici svet je zbog tog uzbudljivo... da bi se ovde vratilo...
digni tu lepu glavu... pogledaj me bar...
u suzici sto blista cuda se trista vide...
tvoja je sreca samo tvoja stvar...
al zato tvoja tuga... to je vec prica druga... to na moj racun ide...
pusa horns... i osmeh
i jedan za tisinu
a joki...? gde si? nema te u podrumu
-
joki
- Posts: 386
- Joined: 15/04/2003 00:00
- Location: esterajh (http://de.youtube.com/watch?v=pRzG--NFjPw)
- Contact:
#89
osluskujem...
pozdravljam...
nazdravljam...
sa cetiri zadnja slova abecede balasima...
bez abecednog reda...
'nako...
pozdravljam...
nazdravljam...
sa cetiri zadnja slova abecede balasima...
bez abecednog reda...
'nako...
-
breskvica011
- Posts: 4
- Joined: 16/08/2002 00:00
- Location: Kosmos
#91
Spusti svetla oduzmi gas...
-smesnih stvari se bojimo
Mislis da neko pita za nas...
-kao da ne postojimo
Stavi misli u prazan hod...
-stresi zvezde ko dudove
I polako nasuci brod.....
-Na te plisane sprudove
i SSAAAAAAAAANNNNJJJJJJJJJAAAAAAAAJJJJJJJ
hello evribadi long tajm no si!!!!
pozdravcic
-smesnih stvari se bojimo
Mislis da neko pita za nas...
-kao da ne postojimo
Stavi misli u prazan hod...
-stresi zvezde ko dudove
I polako nasuci brod.....
-Na te plisane sprudove
i SSAAAAAAAAANNNNJJJJJJJJJAAAAAAAAJJJJJJJ
hello evribadi long tajm no si!!!!
pozdravcic
-
joki
- Posts: 386
- Joined: 15/04/2003 00:00
- Location: esterajh (http://de.youtube.com/watch?v=pRzG--NFjPw)
- Contact:
#92
molekule tihe vode što odranja brijegove...
podjela.
ali i vodeni sanac oko brijega na kom ce neko dici salas...
podjela.
ali i vodeni sanac oko brijega na kom ce neko dici salas...
-
joki
- Posts: 386
- Joined: 15/04/2003 00:00
- Location: esterajh (http://de.youtube.com/watch?v=pRzG--NFjPw)
- Contact:
#94
ovaj je sanac vise onako iz bezbjedonosnih razloga-glede tipova sa hitlerskim brcicima...
saznao sam,naime,iz pouzdanih izvora da su losi plivaci:vuce ih dno...
u krugovima dobrih poznavalaca materije ovaj se fenomen naziva "povratak korjenima"...
saznao sam,naime,iz pouzdanih izvora da su losi plivaci:vuce ih dno...
u krugovima dobrih poznavalaca materije ovaj se fenomen naziva "povratak korjenima"...
... samo skita -
horns&drums
- Posts: 15667
- Joined: 16/03/2004 16:24
- Location: Quaff a cup to the dead already and hooray for the next to die
#96
Pred zoru je sa njine strane obicno muk...
Pod velom magle zvecka osmi kozacki puk...
I svu noc mi inje kamuflira sinjel uz polegli brest...
U inat cu i ovo pismo poslati... Znam: "ime i adresa nisu poznati"...
Dok tikvan-postar ne skonta ko to ceka sa fronta... Kakvu dobru vest...
Zdravo balasevci, nesto ste se usutjeli
Esice bre, nema te stoljecima
Pod velom magle zvecka osmi kozacki puk...
I svu noc mi inje kamuflira sinjel uz polegli brest...
U inat cu i ovo pismo poslati... Znam: "ime i adresa nisu poznati"...
Dok tikvan-postar ne skonta ko to ceka sa fronta... Kakvu dobru vest...
Zdravo balasevci, nesto ste se usutjeli
Esice bre, nema te stoljecima
-
horns&drums
- Posts: 15667
- Joined: 16/03/2004 16:24
- Location: Quaff a cup to the dead already and hooray for the next to die
#97
Lako je kad te neko ni ne zavoli...
Tad samo tamna strana srca zaboli...
Tesko je kad za nekog jedinog i svog postanes zrnce soli...
Tesko je kad Tvoj Neko prestane da te voli...
Tad samo tamna strana srca zaboli...
Tesko je kad za nekog jedinog i svog postanes zrnce soli...
Tesko je kad Tvoj Neko prestane da te voli...
-
la_cucaracha
- Posts: 16
- Joined: 29/08/2003 00:00
#99
Malo moje ćudljivo... Pusti šta je bilo, ne budi zlopamtilo...
Obići svet je zbog tog uzbudljivo... Da bi se ovde vratilo...
Digni tu lepu glavu... Pogledaj me bar...
U suzici što blista čuda se trista vide...
Tvoja je sreća samo tvoja stvar...
Al zato tvoja tuga... To je već priča druga... To na moj račun ide...
odlican novi album
Obići svet je zbog tog uzbudljivo... Da bi se ovde vratilo...
Digni tu lepu glavu... Pogledaj me bar...
U suzici što blista čuda se trista vide...
Tvoja je sreća samo tvoja stvar...
Al zato tvoja tuga... To je već priča druga... To na moj račun ide...
odlican novi album
-
Tisina
- Posts: 1603
- Joined: 21/03/2004 14:24
- Contact:
#100
eeeh
s prosek u nedra prolije i eto ti carolije a?
onaj dio
polse se mirimo to je tek vatromet
a novi album..
sto ga vise slusam,sve mi je bolji
kao mrva iz djepa..truni se lako..
zivot protekli...
da.. rekli su mi da je lepa..
al' bas tako?
to nisu rekli...
s prosek u nedra prolije i eto ti carolije a?
onaj dio
polse se mirimo
to je tek vatromet a novi album..
sto ga vise slusam,sve mi je bolji
kao mrva iz djepa..truni se lako..
zivot protekli...
da.. rekli su mi da je lepa..
al' bas tako?
to nisu rekli...