#76 Re: Kliničko ludilo, ili nove generacije FPN i Filozofije
Posted: 05/04/2014 01:32
Prije reta sam studirao elektrotehniku i rat me "uhvatio" na prvoj polovini studija. Negdje u avgustu '92.g. bio sam 100% siguran da vise nikad necu nastaviti ETF pod uslovom da uopste prezivim rat. Srecom ostanem ziv i nakon rata se upisem na FPN. Zavrsim to a onda prije nekoliko godina upisem i zavrsim master na istom fakultetu. Nije mi bila nuzda, ali sam se rukovodio logikom da skola i djubre nikad nisu izdali 
a osim toga imao sam i dovoljno novca i vremena. Prva stvar koja mi je pala u oci na postdiplomskom studiju je da nas ima masa koji smo se upisali. BiH jednostavno ne treba toliki broj tih kadrova!!! Ocigledno se radilo samo o tome da fakultete uzme pare (5000 KM skolarine). Pored svih cirkusa na tom postdiplomskom studiju izdvojio bih jedan udzbenik u kome recimo autor sav bitan citira wikipediu, lupa gluposti po svojoj knjizi tipa - cunami iz dec.2004.g. je pogodio i Malvinska ostrva!!! Za one koji ne znaju, Malvinska ostrva je drugi naziv za Foklandska ostrva u Juznom Atlantiku oko kojih su se Argentina i V.Britanija sukobile 80-ih godina proslog vijeka, cunami do tamo nije mogao da dobaci ni pomocu trikova. BTW, posljedice cunamija se jesu osjetile na Maldivskim ostrvima u Indijskom okeanu! Al' hajde, covjek je profesorov sin pa je nekim cudom i asistent, pa neka hud zaradi koju paru prodajuci svoje budalastine. Konacno zavrsio sam to cudo od postdiplomskog studija i kad sve saberem i oduzmem ja jesam nesto naucio dok sam vrijeme trosio na sticanje zvanja magistra po Bolonji. Istina, imam posao pa sa puno manje frke gledam na sve ovo, ali to zvanje mi nicim nije pomoglo za sad niti se moja plata popravila. Sta je poenta moje price? Moj davni san o tome da budem inzinjer elektrotehnike je pao u vodu skoro s prvim ispaljenim metkom ali ja nisam ostao u redovima onih koji su nesto cekali od drzave koja jedva da postoji i dan danas. Naucio sam nesto drugo i kad se danas okrenem nazad i pogledam na ovih 15-20 zadnjih godina mislim da ne samo da sam zreliji za tu razliku godina vec sam uspio da od sebe napravim covjeka koji nesto zna. Naucio sam engleski, imao sam priliku da radim sa strancima da dnevnoj bazi i ne bih bas rekao da su u mene gledali kao u zadnjeg levata. Sustina je u tome da covjek bude dobar u onome za sta se skoluje, da ne uci za ocjenu (tako omiljena fraza profesora iz srednje skole) vec zaista da uci kako bi naucio bilo sta. Dobar keramicar ce uvijek biti korisniji i bolji od loseg inzinjera, lingviste ili sociologa i za mene tu nema nista sporno. Danas negdje na FB naletim na izjavu reisa Kavazovica koji je otprilike rekao da surovost proteklog rata u BiH nije dosla od nedostatka obrazovanja vec nedostatka odgoja a znamo odakle se on nosi. Mislim da je potrefio samu sustinu naseg problema. Tako lako se zaletimo i sebe proglasimo za potrebnog, nezamjenjivog, pametnog i onda, kao da je to malo, sve druge proglasimo za nepotrebne, zamjenjive i glupe. Daleko je to od bilo kakve istine!
a osim toga imao sam i dovoljno novca i vremena. Prva stvar koja mi je pala u oci na postdiplomskom studiju je da nas ima masa koji smo se upisali. BiH jednostavno ne treba toliki broj tih kadrova!!! Ocigledno se radilo samo o tome da fakultete uzme pare (5000 KM skolarine). Pored svih cirkusa na tom postdiplomskom studiju izdvojio bih jedan udzbenik u kome recimo autor sav bitan citira wikipediu, lupa gluposti po svojoj knjizi tipa - cunami iz dec.2004.g. je pogodio i Malvinska ostrva!!! Za one koji ne znaju, Malvinska ostrva je drugi naziv za Foklandska ostrva u Juznom Atlantiku oko kojih su se Argentina i V.Britanija sukobile 80-ih godina proslog vijeka, cunami do tamo nije mogao da dobaci ni pomocu trikova. BTW, posljedice cunamija se jesu osjetile na Maldivskim ostrvima u Indijskom okeanu! Al' hajde, covjek je profesorov sin pa je nekim cudom i asistent, pa neka hud zaradi koju paru prodajuci svoje budalastine. Konacno zavrsio sam to cudo od postdiplomskog studija i kad sve saberem i oduzmem ja jesam nesto naucio dok sam vrijeme trosio na sticanje zvanja magistra po Bolonji. Istina, imam posao pa sa puno manje frke gledam na sve ovo, ali to zvanje mi nicim nije pomoglo za sad niti se moja plata popravila. Sta je poenta moje price? Moj davni san o tome da budem inzinjer elektrotehnike je pao u vodu skoro s prvim ispaljenim metkom ali ja nisam ostao u redovima onih koji su nesto cekali od drzave koja jedva da postoji i dan danas. Naucio sam nesto drugo i kad se danas okrenem nazad i pogledam na ovih 15-20 zadnjih godina mislim da ne samo da sam zreliji za tu razliku godina vec sam uspio da od sebe napravim covjeka koji nesto zna. Naucio sam engleski, imao sam priliku da radim sa strancima da dnevnoj bazi i ne bih bas rekao da su u mene gledali kao u zadnjeg levata. Sustina je u tome da covjek bude dobar u onome za sta se skoluje, da ne uci za ocjenu (tako omiljena fraza profesora iz srednje skole) vec zaista da uci kako bi naucio bilo sta. Dobar keramicar ce uvijek biti korisniji i bolji od loseg inzinjera, lingviste ili sociologa i za mene tu nema nista sporno. Danas negdje na FB naletim na izjavu reisa Kavazovica koji je otprilike rekao da surovost proteklog rata u BiH nije dosla od nedostatka obrazovanja vec nedostatka odgoja a znamo odakle se on nosi. Mislim da je potrefio samu sustinu naseg problema. Tako lako se zaletimo i sebe proglasimo za potrebnog, nezamjenjivog, pametnog i onda, kao da je to malo, sve druge proglasimo za nepotrebne, zamjenjive i glupe. Daleko je to od bilo kakve istine!
kakva drzava takvi i strucnjaci.