dok se čeka žrijeb, daj da podjelim ovo sa vama -
Vimbldon: Hoće li biti 'novog Rosola'?
SAŠA OZMO
Prošle godine Lukaš Rosol podario nam je čudo trijumfom nad Rafaelom Nadalom u drugom kolu Vimbldona.
Bio je to zemljotres na teniskoj sceni, nešto nezamislivo – član ‘velike četvorke’ izgubio je od skoro nepoznatog tenisera na Gren slem turniru.
Sledeća tri Gren slema pokazali su da je ‘slučaj Rosol’ usamljenik, a ne početak novog trenda ranjivosti najvećih. Ipak, godinu dana posle magije korpulentnog Čeha nemoguće je ne postaviti pitanje – može li nešto slično da se ponovi i ove godine?
Teniski zaljubljenici obožavaju velikane ‘belog sporta’, ali vole i senzacije koje donose zbrkane emocije, razbijaju šablon i stvaraju utisak novog početka.
Ove godine u žrebu će se naći nekoliko odličnih tenisera koji neće imati status nosilaca, pre svih Ernests Gulbis. Uz to, trava je veoma nepredvidiva podloga, naročito u početnim rundama kada je još ‘čitava’, pa na najveću pozornicu mogu da dođu zaboravljeni igrači i oni čiji se teniski opus manje-više završava na snažnom servisu i solidnim volejima i forhendu.
Uprkos svemu tome, rezultati iz poslednjih nekoliko godina uče nas da Đoković, Mari, Federer i Nadal retko ispadaju pre četvrtfinala na GS takmičenjima. Uzevši to u obzir, ozbiljnim iznenađenjem smatrala bi se i njihova eliminacija pre te faze turnira. Dakle, ko je najranjiviji?
Može li Novak da ponovi san iz 2011?
Novaku trava nije omiljena, to je jasno gledajući neke karakteristike njegove igre koje naročito dolaze na do izražaja na toj podlozi – slajs, volej, pa čak i servis u pojedinim trenucima. Ipak, Đokovićev ritern, možda i najbolji svih vremena, i izvanredna sposobnost da eksploatiše nedostatke rivala, biće Novakova velika oružja na Vimbldonu.
Đoković je izjavio da je nekada na psihičkom nivou sâm sebi najveći protivnik, što je istina u koju nas je u prošlosti uverio. Nije imao pripremni turnir, ali tako je bilo i 2011. godine kada je Novak osvojio trofej.
Situacija je drugačija nego tada, prvenstveno sa stanovišta samopouzdanja, ali posle napornog Rolan Garosa Novak je morao da izabere – preko potrebni odmor ili turniri i lakše navikavanje na podlogu.
Epski okršaj sa Nadalom odagnao je nedoumicu, odmor je bio nužan. Bilo bi lepo da Đoković ne naleti na neku ‘minu’ u prva dva kola kako bi uspeo da uhvati zalet.
Najbolji teniser sveta trenutno je u seriji od 12 uzastopnih Gren slem polufinala, a pre četvrtfinala nije ispao od Rolan Garosa 2009. i meča sa Kolšrajberom. Taj, i poraz od Safina 2008. na Vimbldonu, jedini su Novakovi porazi pre četvrtfinala Gren slemova u poslednjih pet godina.
Na Vimbldonu je težak ispit imao 2010. godine, kada je u prvoj rundi sa 4:6, 6:2, 3:6, 6:4, 6:2 savladao Olivijea Rohusa, a po jedan set pre četvrtfinala gubio je od Benetoa (2009), Hjuita (2010), Bagdatisa (2011) i Štepaneka (2012).
Endi Mari – svi očekuju još jedan korak
Kontinuitet vrhunskih rezultata na Gren slem turnirima jedan je od argumenata ljudi koji Endija Marija ne vide u “velikoj četvorki”.
Ipak, na Vimbldonu mu se taj kontinuitet ne može osporiti – 2008. godine ispao je u četvrtfinalu, zatim je tri puta stizao do polufinala, a prošle sezone igrao je u finalu.
Koban za Marija na domaćem terenu bio je Rafael Nadal – od njega je izgubio četiri puta u nizu (2008-2011), pa pomalo čudi da mnogi Marija pre nego Nadala vide kao favorita za titulu.
Nad Nadalovim kolenom večni je znak pitanja, a Mari je nesumnjivo sazreo igrački i mentalno. Uprkos tome, pređašnji rezultati ne smeju se tek tako zanemariti. Ipak, do njihovog eventualnog okršaja obojica će morati da pobede po nekoliko mečeva (koliko, zavisi od žreba).
Iako rezultati na pripremnim turnirima ne znače mnogo, Mariju će trofej u Kvinsu doneti neophodno samopouzdanje, a verovatno mu je i laknulo što su leđa podnela napore igranja iz dana u dan.
Otkad je ušao u vrh, Škot nije imao problema u ranim rundama Vimbldona – dva puta je u osmini finala morao da igra u pet setova (Gaske 2008. i Vavrinka 2009), ali je oba puta slavio. Posle finala prošle godine, na Endiju će biti još veći pritisak domaće javnosti da postane prvi domaći prvak Vimbldona od 1936. godine.
U poslednjih pet godina Mari je šest puta ispadao pre četvrtfinala, ali na poslednjih 11 Gren slem turnira samo jednom nije dogurao do polufinala.
Ne zna Rafa na travi, dve titule i tri finala Vimbldona
Gledajući istorijat igara na Vimbldonu, Nadal je u prošlosti imao najviše problema sa autsajderima, čak i kada se izuzme prošlogodišnji poraz od Rosola.
Godine 2010. u dva uzastopna meča igrao je pet setova – u drugoj rundi bio je bolji od Hasea 5:7, 6:2, 3:6, 6:0, 6:3, a u trećem je savladao Pečnera 6:4, 4:6, 6:7, 6:2, 6:3.
Rafael je neuporedivo drugačiji teniser nego što je bio pre šest godina, ali treba spomenuti i njegovih pet setova sa Soderlingom 2007. godine. Godinu dana ranije, Nadal je gubio 2-0 u setovima od Roberta Kendrika (seća li se neko danas tog imena?), ali je slavio sa 3-2.
Maljorčanin nije igrao nijedan pripremni turnir na travi, doktor mu je preporučio da odmori koleno pred Vimbldon. Nadal uvek ističe da samopouzdanje dobija pobedama – ima ih na pretek u prethodnom periodu, ali uglavnom na šljaci.
Poslednja Rafina sećanja na travu prilično su bolna i, ako ne bude imao sreće sa žrebom, mogao bi da se nađe u vrlo nezgodnoj situaciji.
To je jedna strana medalje, druga je mnogo svetlija za Nadala. Smešne su priče kojima se nipodaštava umeće Španca na travnatim terenima, on se na njima i te kako dobro snalazi.
Do sada je na Vimbldonu osvojio dve titule (2008, 2010), a pre pet godina u nezaboravnom finalu savladao je Rodžera Federera u pet setova. Tri puta je gubio u finalima, 2006. i 2007. od Federera i 2011. od Đokovića. Koji je još dokaz potreban?
Uz to, Nadal je sposoban da ekspresno prilagodi igru zahtevima nove podloge, što nije slučaj sa Marijem i ponekad sa Đokovićem.
U poslednjih pet godina na Gren slem turnirima Nadal samo dva puta nije stigao do četvrtfinala – 2009. na Rolan Garosu (Soderling, osmina finala) i 2012. na Vimbldonu (Rosol, drugo kolo).
Vimbldonska trava, Rodžerovo poslednje utočište
Od svih rekorda koje je Švajcarac postavio tokom karijere, jedan još traje i spada u red najimpresivnijih – niz od 36 četvrtfinala na Gren slem turnirima.
Sedmostruki je osvajač Vimbldona, branilac titule, ali i na terenima Ol Ingland Klaba dva puta je bio na ivici šokantne eliminacije.
Godine 2010. Alehandro Falja servirao je za meč u prvoj rundi, ali je Federer slavio sa 5:7, 4:6, 6:4, 7:6, 6:0. Takođe, prošle sezone Rodžer je igrao pet setova sa Benetoom u trećoj rundi – 4:6, 6:7, 6:2, 7:6, 6:1.
Federer je u Haleu prikazao besprekornu igru – spektakularne voleje, lakoću u igri, a više od svega demonstrirao nam je koliko se ugodno oseća na travi. Do izražaja je ponovo došao njegov servis i Rodžer na Vimbldon dolazi spreman i u dobroj formi.
Švajcarac je svestan da mu je trava poslednje utočište i on je na Vimbldon usmerio svu svoju energiju.
Nikada ranije nisam video da Federer tako bezbrižno podnese poraz na Gren slemu kao sada sa Congom na Rolan Garosu – smešio se već na mreži. Dok su Đoković i Nadal ‘ginuli’ u Parizu, Federer se već polako spremao za Vimbldon.
Kao i uvek, ići će korak po korak i trudiće se da što manje vremena provodi na terenu, a ako dođe do završnice… Ko sme da otpiše sedmostrukog prvaka Vimbldona?
Ko su potencijalni ‘novi Rosoli’?
Ernests Gulbis. Konačno je rešio da se maksimalno posveti tenisu, u tu svrhu rešio je čak da prestane da puši i pije (zamislite?!). Letonac je prošle godine u tri seta izbacio Berdiha na startu, a onda je ispao od Janoviča, za koga je tada malo ko čuo.
Nikada nije prošao drugo kolo na Vimbldonu, ali ima izvrstan servis, koji je više nego dobra polazna osnova za travu. Uz snažan forhend, nešto staloženiji pristup i bolji izbor udaraca u poslednje vreme, Gulbis je ’sigurna opklada’ kada je reč o potencijalnim iznenađenjima. Ipak, te ’sigurne’ često su sve samo ne to, pitajte ljude koji idu u kladionicu.
Gzavije Malis. Trenutno je 60. na svetu, igrao je polufinale pre 11 godina, a u poslednje dve sezone ispadao je u osmini finala. Prošle godine uzeo je jedan set Federeru. Jedini je Belgijanac u istoriji koji je bio u Top 20. Hoće li ovogodišnji Vimbldon biti ’labudova pesma’ 32-godišnjeg rodom iz Flandrije?
Lejton Hjuit. Da se Gren slem turniri igraju na dva dobijena seta, osvajač Vimbldona iz 2002. godine bio bi među prvim tipovima za iznenađenje. Australijski veteran ume da veže dva-tri seta izvanrednog tenisa, naročito na travi – dobio je Federera 2010. u Haleu, a protiv Đokovića je prošle godine na OI izgubio u tri izvanredna seta. ‘Rastiju’ će biti znatno teže na tri dobijena seta, ali upornosti i borbenosti tokom karijere nije mu manjkalo. Ima li Australijanac snage za još jednu seriju na Vimbldonu?
Bernard Tomić. Pre dve godine igrao je četvrtfinale na terenima Ol Ingland Klaba, bio je to jedan od momenata kada smo pomislili da ćemo konačno videti Tomićeve bolje rezultate u kontinuitetu. Prevarili smo se, Bernard još luta sa planom igre i nije realizovao svoj potencijal. Uz nedavne probleme sa ocem Džonom, Tomić ne dolazi baš u savršenom stanju u London, ali nikad se ne zna.
Felisijano Lopes. Već neko vreme ne igra na maksimumu, ali na Kvinsu je prošao kvalifikacije, zatim je savladao Berankisa i Benetoa pre nego što je u tri tesna seta ispao od budućeg finalist Čilića. Dvostruki je četvrtfinalista Vimbldona (2008, 2011) i ima stile igre podesan za travu – odličan servis i volej, kao i sasvim pristojan bekhend slajs. U prošlosti je teško izlazio na kraj sa najboljima, videćemo može li sada to da promeni.
Markos Bagdatis. Trenutno je 40. na svetu, imao samo devet pobeda ove sezone, ali to malo znači kada je Kipranin ‘u zoni’. Pre sedam godine igrao je u polufinalu, a godinu dana kasnije ušao je među osam na Vimbldonu. Ima izvrstan ritern, voli da hvata lopticu u penjanju i da se nadmudruje sa protivnicima. Bagdatis nije tako star, 28 mu je godina, a na Vimbldonu i na ostalim velikim pozornicima igra veoma motivisano.
Ipak, lepota tenisa i jeste u tome što teško možemo da pretpostavimo iz kog kutka može da se pojavi senzacija. Da smo prošle godine pravili sličnu listu, Lukaš Rosol sigurno ne bi bio na njoj.
volio bi i njega ove godine, cisto da se osvetimo
Roger subjektivno, Murray objektivno, ovogodisnji Wimbledon je njegov. A sto se tice zenskog dijela - pa ovdje se moze samo "glasati" za jadnicu, koja ce si uspjeti priustiti mazohisticki uzitak u finalu sa Serenom.
Hajd sve to, zemlja ovo ono, ali brate 3:0... 