Forum Klix.ba

ma kakav crni smisao kada umreš svakako, samo je pitanje kada? Ja se zalažem za samoubistvo oko ~40, tad sve postane više patnja nego bilo šta drugo, od prostate do škripanja kostiju

inače, množina imenice smisao je šega

medvjed23 wrote:inače, množina imenice smisao je šega

Dibidus

Velkoski wrote:ma kakav crni smisao kada umreš svakako, samo je pitanje kada? Ja se zalažem za samoubistvo oko ~40, tad sve postane više patnja nego bilo šta drugo, od prostate do škripanja kostiju

Haj, ne budalesi.

Joj Medo

Pa ništa... predlažem da svi postanemo nihilisti.

samo hedonizam, dok organi ne otkažu

lmo wrote: kontam bil' postavila pitanje...šta vam je bio hajlajt u dosadašnjem životu? , pa eto, ako je neko raspoložen neka odgovori...

hmm... vjerovatno što sam se više prepoznao u drugoj struci pored one za koju sam se školovao. Što bi rekli... nikad nije kasno početi se baviti onim što te oduvijek najviše interesovalo. Dakle highlight je ispravna odluka na životnoj raskrsnici.

Šta je smisao života?

Ništa brate. Rodiš se, kenjaš prvo u pelene, nešto malo životariš, pa opet kenjaš u pelene i umreš.

Nema smisla.

Bila sam i ja, sad mi se čini u nekom drugom životu, depresivna, suicidalna, umorna od života, bolesna od tableta za spavanje, luda od psihoterapije i jebenih: izdrži i biće bolje i proći će. A nije prolazilo. Bila sam i ja, na vrhu jedne zgrade, samo ja i provalija. Samo ja i bezdan što gleda u mene.

I svanulo mi samo najednom, u momentu: glupačo, ako te nije strah da se ubiješ, zašto te onda strah da živiš.

I boriš se, trgaš, plačeš, vičeš, vrištiš, povlačiš se u sebe, al' znaš da moraš dalje, da mora postojati nešto u životu, bilo šta, što će ti dati snage da ustaneš, hodaš, jedeš, smiješ se, voliš. I dođe to malo po malo.

Kad je ova augustovska vrelina i kad sunce prži, smisao mog života je u onoj kapljici znoja što mi klizi niz kičmu. Kad dođe jesen i počne lišće opadat, smisao života je u onom šuštanju pod mojim nogama. I kad se na poledici okliznem i zamalo slomim trticu, smisao je u onom smijehu jer sam trapava, šepava, nikakva. I kad me neko sluša dok mlataram o nekim stvarima koje veze sa životom nemaju, al' usrećuju me. Smisao života je kad je nekome toliko stalo da se svake godine sjeti tvog rođendana i uvijek, na kojoj god strani svijeta bude pošalje ti poruku. Smisao je kad dobiješ narukvicu sa slonom za poklon jer slonovi donose sreću a ti želiš da budeš sretna. Smisao života je kad jedno dijete koje ti nije ništa prvo izgovori tvoje ime, pa tek onda mama i tata, jer osjeti koliko ga voliš.

I kad skontaš, kako je to sve malo, kako je to sve bijedno, kako je to sve nedovoljno.
I onda te jednom neko pogleda k'o da si najveće čudo što hoda ovom planetom. Onda ti prijatelj kaže kako si fenomenalna. Onda te neko dodirne k'o da ne postoji ništa drugo na svijetu, neko ti kaže da ti je srce k'o planina, i shvatiš da je sve to dovoljno i sve je to i previše dok god postoje ljudi koje si dotakla nečim lijepim, dok god postoji samo jedna osoba u čijim si neuronskim vezama ostavila lijepu uspomenu.

I šta ako život nema smisla?
Živjeću iz zajebancije. Radovaću se bez razloga. Pomagaću bez koristi.

I voljeću.
Jer ništa drugo svijetu nemam i ne mogu da dam osim ljubavi.

hajlajt života mi je kad sam zajeb'o Turčina za deset milja

Velkoski wrote:hajlajt života mi je kad sam zajeb'o Turčina za deset milja

Kako majke ti Turčina zajeba

Nastasia wrote:

Velkoski wrote:hajlajt života mi je kad sam zajeb'o Turčina za deset milja

Kako majke ti Turčina zajeba

scam brt

Koja je zgrada bila u pitanju

bleee_sa wrote:Koja je zgrada bila u pitanju

Kad se sjetiš 'vako, onog dana kad smo ja i ti pričali, i kad sam ti sve ispričala, osjetiš li se k'o zadnje govno što me zajebavaš sa takvim pitanjem?

ti i ja*

sorri, bode oči

Nastasia wrote:

bleee_sa wrote:Koja je zgrada bila u pitanju

Kad se sjetiš 'vako, onog dana kad smo ja i ti pričali, i kad sam ti sve ispričala, osjetiš li se k'o zadnje govno što me zajebavaš sa takvim pitanjem?

Upravu si, ružno s moje strane, halali

Velkoski wrote:ma kakav crni smisao kada umreš svakako, samo je pitanje kada? Ja se zalažem za samoubistvo oko ~40, tad sve postane više patnja nego bilo šta drugo, od prostate do škripanja kostiju

Jaro moi takvi koji tu propagandu prosipaju jedva ih azrail odvoji kad im dodje vakat ba

triconja wrote:

Velkoski wrote:ma kakav crni smisao kada umreš svakako, samo je pitanje kada? Ja se zalažem za samoubistvo oko ~40, tad sve postane više patnja nego bilo šta drugo, od prostate do škripanja kostiju

Jaro moi takvi koji tu propagandu prosipaju jedva ih azrail odvoji kad im dodje vakat ba

jedini Azrail kojeg znam je ova Azra

Nastasia wrote:

bleee_sa wrote:Koja je zgrada bila u pitanju

Kad se sjetiš 'vako, onog dana kad smo ja i ti pričali, i kad sam ti sve ispričala, osjetiš li se k'o zadnje govno što me zajebavaš sa takvim pitanjem?

Ja ti jarana i govana moja ti

Nastasia wrote:Šta je smisao života?

Ništa brate. Rodiš se, kenjaš prvo u pelene, nešto malo životariš, pa opet kenjaš u pelene i umreš.

Nema smisla.

Bila sam i ja, sad mi se čini u nekom drugom životu, depresivna, suicidalna, umorna od života, bolesna od tableta za spavanje, luda od psihoterapije i jebenih: izdrži i biće bolje i proći će. A nije prolazilo. Bila sam i ja, na vrhu jedne zgrade, samo ja i provalija. Samo ja i bezdan što gleda u mene.

I svanulo mi samo najednom, u momentu: glupačo, ako te nije strah da se ubiješ, zašto te onda strah da živiš.

I boriš se, trgaš, plačeš, vičeš, vrištiš, povlačiš se u sebe, al' znaš da moraš dalje, da mora postojati nešto u životu, bilo šta, što će ti dati snage da ustaneš, hodaš, jedeš, smiješ se, voliš. I dođe to malo po malo.

Kad je ova augustovska vrelina i kad sunce prži, smisao mog života je u onoj kapljici znoja što mi klizi niz kičmu. Kad dođe jesen i počne lišće opadat, smisao života je u onom šuštanju pod mojim nogama. I kad se na poledici okliznem i zamalo slomim trticu, smisao je u onom smijehu jer sam trapava, šepava, nikakva. I kad me neko sluša dok mlataram o nekim stvarima koje veze sa životom nemaju, al' usrećuju me. Smisao života je kad je nekome toliko stalo da se svake godine sjeti tvog rođendana i uvijek, na kojoj god strani svijeta bude pošalje ti poruku. Smisao je kad dobiješ narukvicu sa slonom za poklon jer slonovi donose sreću a ti želiš da budeš sretna. Smisao života je kad jedno dijete koje ti nije ništa prvo izgovori tvoje ime, pa tek onda mama i tata, jer osjeti koliko ga voliš.

I kad skontaš, kako je to sve malo, kako je to sve bijedno, kako je to sve nedovoljno.
I onda te jednom neko pogleda k'o da si najveće čudo što hoda ovom planetom. Onda ti prijatelj kaže kako si fenomenalna. Onda te neko dodirne k'o da ne postoji ništa drugo na svijetu, neko ti kaže da ti je srce k'o planina, i shvatiš da je sve to dovoljno i sve je to i previše dok god postoje ljudi koje si dotakla nečim lijepim, dok god postoji samo jedna osoba u čijim si neuronskim vezama ostavila lijepu uspomenu.

I šta ako život nema smisla?
Živjeću iz zajebancije. Radovaću se bez razloga. Pomagaću bez koristi.

I voljeću.
Jer ništa drugo svijetu nemam i ne mogu da dam osim ljubavi.

Btw, kad smo kod samoubistva vidio sam jedan nacin koji je u najmanju ruku kreativan, naka serija na fazon stiven kinga i njegove mitologije, znaci kanaf oko vrata i u trecu (brzinu, logicno)

triconja wrote:

Nastasia wrote:

bleee_sa wrote:Koja je zgrada bila u pitanju

Kad se sjetiš 'vako, onog dana kad smo ja i ti pričali, i kad sam ti sve ispričala, osjetiš li se k'o zadnje govno što me zajebavaš sa takvim pitanjem?

Ja ti jarana i govana moja ti

Jes vidio, a kad sam mu palačinke pravila i suđe prala tad sam valjala.

Nastasia wrote: Jes vidio, a kad sam mu palačinke pravila i suđe prala tad sam valjala.

I ti toliko truda i svega ulozila u jaranstvo a on tvoju zivotnu pricu ne moze da upamti, znaci u najmanju ruku se treba preispitat jel on uopste vrijedan tvog drustva i tako to.

triconja wrote:

Nastasia wrote: Jes vidio, a kad sam mu palačinke pravila i suđe prala tad sam valjala.

I ti toliko truda i svega ulozila u jaranstvo a on tvoju zivotnu pricu ne moze da upamti, znaci u najmanju ruku se treba preispitat jel on uopste vrijedan tvog drustva i tako to.

Šta ćeš ... takav ti je život.