Pisma iz Švedske 5
Moja priča – iskustva i razmišljanja
Kada sam, pre nešto više od tri godine, došao u Švedsku, nisam se mnogo razlikovao od mora drugih lica koja su ovamo navirala sa svih krajeva sveta. Gonjeni snovima o boljem životu, neko s nadom a neko sa strahom, s nostalgijom za domovinom i avionskom kartom u jednom pravcu, pristizali su ovamo i beli i crni i žuti i crveni i pametni i glupi i sledbenici Biblije, Kurana, Tore... i predstavnici svih mogućih naroda, konfesija, profesija i običaja koji se uopšte mogu naći pod kapom nebeskom. Deo te neobične zbirke od svakojakog ljudskog materijala postao sam i ja, nekoliko minuta pre ponoći, tog šestog juna 2015. godine, kada su točkovi Norwegian-ovog Airbus-a 330 dodirnuli pistu štokholmskog aerodroma Arlanda. Ušuškan blagoslovljenim neznanjem o Švedskoj i imigraciji uopšte, bio sam, poput mnogih, sklon da jasno vidim samo njene dobre strane. Onih drugih ili nisam bio svestan ili su one bile toliko zamagljene preteranim optimizmom da prosto nisam želeo da ih vidim pa čak ni onda kada su bile očigledne.
Realnost me je brzo spustila na zemlju. Nakon početnog optimizma na red je došla spoznaja da sam u zemlji gde nikog ne poznajem, ne znam jezik, nemam posao, ne poznajem sistem i običaje. To je delovalo otrežnjujuće. Sve iz početka. Kakvo resetovanje! Poput većine doseljenika napravio sam prve korake: upisao SFI (švedski za doseljenike), poslao diplome na vrednovanje u UHR i krenuo da tražim posao.
Za kratko vreme oprobao sam se u skoro svim poslovima rezervisanim za doseljenike „pripravnike“ - građevina, selidbe, pranje prozora, statiranje za reklame, filmove i serije.... Kod naših poslodavaca, uglavnom. Na žalost, moja iskustva s njima u potpunom su skladu s glasom koji ih prati. Pored časnih izuzetaka (Z.P. na primer) većina ih je jako sklona da iskoristi vaš status bespomoćnog doseljenika i demonstrira na vama čitav arsenal navika koji su poneli iz svojih balkanskih zavičaja – od nepoštovanja i ponižavanja do bezobrazno malog plaćanja i rada na crno. Zbog niske tolerancije prema takvim poslodavcima (i njihove još niže tolerancije prema zaposlenima koji bi da rade pošteno i po zakonu) nisam se dugo zadržavao ni na jednom od tih poslova.
Bilans takve koncepcije je bio da sam, nakon godinu i po boravka u Švedskoj, promenio više poslova kojima sam pokrivao samo osnovne troškove. Mogućnost dobijanja stalnog zaposlenja mi je izgledala prilično nerealno a učenje švedskog (SFI), kao nečeg što bi mi povećalo šanse za tako nešto, išlo je više nego traljavo. Shvatio sam da mi je strategija loša i da moram nešto da menjam. U novembru 2016. odbio sam posao koji mi je tada nuđen (na veliko čuđenje mnogih) i posvetio se učenju jezika. Moram priznati da ni meni samom nije bilo svejedno – odbiti posao s punim radnim vremenom u zemlji gde bi mnogi voleli da ga imaju, ni malo nije bila laka odluka. Da li je učenje jezika bilo vredno toga? Ubrzo će se pokazati da jeste i da je ovo bila jedna od najboljih odluka koje sam doneo. Za par meseci sam završio SFI – kurs koji sam pre toga dugo razvlačio i odmah upisao SAS (švedski kao drugi jezik). Svi koji su dovde došli znaju koliko je ovo značajan korak. Kao prvo, s SFI - jem ste savladali osnove jezika, a kao drugo stekli uslov za CSN – studentski kredit. Ovaj kredit, koji se sastoji od povratnog i nepovratnog dela, s kamatom od oko 1% i rokom vraćanja do 65. godine života, spada u red izuzetno povoljnih s kojim možete da pokrijete osnovne mesečne troškove života u Štokholmu. To praktično znači da ne morate da radite dok studirate što je mnogima faktor od presudnog značaja za dalje usavršavanje.
Iako sam odredio da tu godinu studija SAS-a posvetim učenju, desilo se da već nakon nekoliko meseci dobijem ponudu za posao kao nastavnik maternjeg jezika (skraćenica: BSK) u Danderyd komuni u Štokholmu. Ugovorom je bilo predviđeno 30% radnog vremena što je meni odgovaralo jer sam smatrao da s punim radnim vremenom ne bih uspeo da završim SAS na vreme. Tri meseca kasnije sam dobio još 45% u Haninge komuni tako da sam sada radio već sa 75% kapaciteta. Ovo se desilo pred sam kraj studija SAS, tako da sam ipak, uz napor, uspeo da ga završim u roku s visokom ocenom B. Stvari su se prosto slagale po nekom idealnom rasporedu. Čim sam završio SAS počeo sam da radim 100%. Nakon dve i po godine boravka u Švedskoj počeo sam da radim kao nastavnik u školi, što smatram solidnim rezultatom.
U početku, nisam mislio da će se stvari odvijati na ovaj način. Poput većine, bio sam spreman da prihvatim bilo kakav legalan posao koji bi mi obezbedio pristojnu egzistenciju. Trenutak kada vam neko ponudi pet puta veću platu od plate koju ste imali u Srbiji je trenutak kada razmišljanja o drugim mogućnostima padaju u vodu. To što je posao daleko ispod vaših kvalifikacija gubi smisao pred platom kojom možete da podignete kredit za stan i nov auto, putujete, opušteno plaćate račune i živite životom klase koja se u Srbiji nekada zvala gornja srednja klasa. Tipična filozofija većine doseljenika sa Balkana, kojoj sam i sam bio sklon.
I upravu tu leži ono što se zove dosenjenička zamka! Željni svega što im je u domovini bilo uskraćeno, mnogi naši ljudi prihvataju prvu ponudu za posao i odmah „ulaze u priču“. Pre nego što nauče jezik, naprave značajne kontakte ili nauče bilo šta o švedskom društvu. Dižu se krediti, kupuju stanovi i automobili i tada se zamka zatvara. Zarobljeni ste. Ok, znam da su mnogi prinuđeni na to. Ali znam da mnogi i nisu.
Nakon godinu ili dve, mnogi postaju nezadovoljni ali je sada kasno za učenje jezika i bilo kakvo usavršavanje. Zarobljeni kreditima, važno je zaraditi za ratu a to znači raditi i raditi. I još raditi. To znači prekovremene sate. Po mogućstvu što više. Mrzite posao koji radite ali se bojite da ga izgubite, život se svodi na rad i spavanje, jednom mesečno se napijete sa zemljacima uz pečenje (može i roštilj), narodnjake i žalom za rodnim krajem kao opijatima kojima se privremeno zalečuje praznina u duši. Nezadovoljstvo projektujete na ženu ili muža, decu, prijatelje, psa.... Svi vas nerviraju. Smisao života postaje godišnji odmor i mesec dana u domovini. Umesto 12 meseci, živi se samo jedan.
Zaista, ukoliko je ikako moguće, dobro je napraviti pripremu za život u Švedskoj. Ako zaista želite da iskoristite sve ono što ova skandinavska zemlja nudi, onda se ta priprema zove „put od tri koraka“. Prvi korak je jezik. Drugi su kontakti. Treći je poznavanje švedskog sistema. Jezik je ključ za integraciju, kontakti su vrata koja tim ključem otvarate a poznavanje sistema granica do koje možete da idete kada već jednom otključate ta vrata i zakoračite kroz njih.
Naravno, svi mi koji smo došli u Švedsku u zrelim godinama ne treba da gajimo iluziju da ćemo ikada pričati švedski kao Šveđani niti da ćemo biti sasvim ulkopljeni u kulturološki milje ove zemlje poput ljudi koji se vekovima prezivaju Svensson, Gustavsson, Larsson... To je normalno i to je ok. Ono u čemu možemo da im pariramo, pa čak i nadmašimo, je naša snalažljivost, energičnost i prekaljenost kojima nas je sudbina častila kada smo iskusili, a ostali koliko-toliko normalni - rat, bombardovanje, besparicu, hiperinflaciju, sankcije... i sve druge specijalitete iz bogate balkanske kuhinje društveno - političkih zbivanja poslednjih decenija.
Drugačije, zaista, razmišlja onaj kome je život bio večita borba od onoga kome je oduvek sve bilo potaman. Prvi je stranac, spreman da stavi glavu tamo gde onaj drugi, svoj na svome, ne bi stavio ni nogu. Oduvek je to tako bilo pa ni današnji odnos Šveđana i doseljenika nije ništa drugačiji. I među jednima i drugima ima pametrnih ljudi koji poštuju svoje ali prihvataju i dobre stvari iz drugih kultura. Ima i onih koji rade suprotno – ušanče se u sopstvenoj naciji, veri, kulturi, običajima... i neprijateljski gledaju na sve koji misle drugačije. Postoje i treći – to su doseljenici koji pokušavaju da budu veći Šveđani od njih samih. Prvi liče na plodonosno kalemljeno voće s korenima u svojoj, a krošnjom u drugoj kulturi. Drugi su poput kržljavog voća koje ne želi da se menja. Treći su poput jabuke koja je umislila da je kruška.
https://www.facebook.com/goran.malbasa? ... ao&fref=nf
cim dodje u SarajVo namah krene lupanje srca--astma i raznorazna gušenja 
