Forum Klix.ba

cLo wrote:

petunija wrote:

riverflow wrote:"I could never understand ethnic or national pride. Because, to me pride should be reserved for something you achieve or attain on your own, not something that happens by accident of birth. Being Irish isn´t a skill, it´s a fuckin´ genetic accident. You wouldn´t say -.... I´m proud to have a predisposition for colon cancer." So why the fuck would you be proud to be Irish, or proud to be Italian, or American, or anything?" George Carlin

ovo se i ja često pitam

Pripadnost odredjenoj zajednici, etniji, naciji etc. itekako moze da definira, modificira, dizajnira svijest pojedinca i u vecoj ili manjoj mjeri kolektiv fino lupi print na individualni stil zivota i mentalni sklopic

riverflow wrote: O da, i tu nezbježno glavnu ulogu igra nacionalni ponos. A realno, pripadnik te neke vrle nacije ništa nije učino zbog čega bi trebao biti ponosan. Samo je možda sretnik što je recimo Francuz, a ne neki Sudanac, i može pristojno živjeti.

Capital punishment means those without capital get the punishment

medvjed23 wrote:naoko lijepo razmišljanje, al nedosljedno je voditi ga samo u jednom smjeru.. ako za dobro koje pojedinac napravi čitava njegova nacija preuzima zaslugu, onda bi isto moralo vrijediti i za zlo, a to nas opasno približava teorijama o zločinačkim narodima i sl.. klizav teren, zar ne?

medvjed23 wrote:moje pjesme su teške i crne i kao takve neće izmamiti kez nikom osim možda nekim.. pomjerenim.. osobenjacima..

cLo wrote:

riverflow wrote: O da, i tu nezbježno glavnu ulogu igra nacionalni ponos. A realno, pripadnik te neke vrle nacije ništa nije učino zbog čega bi trebao biti ponosan. Samo je možda sretnik što je recimo Francuz, a ne neki Sudanac, i može pristojno živjeti.

Pa bas je neozbiljno na ovaj nacin minimalizirati i uprostavati znacaj naslijedja. Naslijedje nije fiksna kategorija i odrzava se upravo „cinjenjem“. Rodjenje jeste s(p)retna okolnost, no sve poslije toga je produkt „cinjenja“ onog koji se s(p)retno rodio. Potrebna su stoljeca da bi se formirala, izgradila i sacuvala zdrava nacija, kultura zivljenja i kolektivna svijest. Svi koji su ucestvovali i koji ucestvuju u procesu preuzimaju i odgovornost, ali i zasluge za postignuto. E tu dolazi ponos.
btw. rak debelog crijeva se moze sprijeciti fino izbalansiranom ishranom, kretanjem, zdravim nacinom zivota i mi smo kao "nacija" utoliko podlozniji, jer s pjesmom smazemo 2kg janjetine, zalegnemo, ili se vozikamo autom sve u krugu 200 metara

Legao sam i otvorio flašu, sabio jastuk u tvrdu masu ispod leđa, duboko udahnuo, i zaseo u mraku
gledajući kroz prozor. Posle punih pet dana konačno sam bio sam. Ja sam čovek koji cveta u samoći; bez
nje sam kao neko drugi bez hrane i vode. Bez samoće sam svakog dana slabio. Nisam se ponosio svojom
samoćom, ali zavisio sam od nje. Mrak u sobi bio mi je kao svetlost sunca. Otpio sam malo vina.

Kad sam se vratio u Los Anđeles, našao sam jeftin hotel kod ulice Huver, legao na krevet i pio. Tako
sam pio neko vreme, tri-četiri dana. Nisam mogao da nateram sebe da pročitam oglase za posao. Nisam
mogao da podnesem pomisao da sedim pred čovekom iza pisaćeg stola i govorim kako tražim posao, kako
sam kvalifikovan za taj posao. Priznajem, užasavao me život, sve ono što čovek mora da radi samo da bi
jeo, spavao i oblačio se. Zato sam ležao na krevetu i pio. Kad piješ, svet je i dalje napolju, ali te bar
trenutno ne drži za gušu.

Dobio sam prvu platu i iselio se iz Dženine sobe u iznajmljeni stan. Kad sam se jedne noći vratio kući,
video sam da se uselila kod mene. Jebeš ga, rekao sam joj, šta je moje, to je i tvoje. Ubrzo posle toga,
gadno smo se posvađali. Otišla je, a ja sam pio tri dana i tri noći. Kad sam se otreznio, znao sam da sam
ostao bez posla. Nisam se ni vraćao tamo. Rešio sam da pospremim stan. Usisao sam pod, oprao
drvenariju na prozorima, oribao kadu i lavabo, izglancao pod u kuhinji, potamanio sve paukove i
bubašvabe, ispraznio i oprao pepeljare, oprao sudove, oribao sudoperu, okačio čiste peškire i stavio novu
rolnu toalet-papira.

Izgleda da postajem peder, pomislio sam.

Kad se Džen najzad vratila kući - posle nedelju dana - optužila me da sam priveo neku žensku, zato
što je sve tako čisto. Ponašala se kao da je bogzna kako besna, ali to je bio samo paravan za njenu krivicu.
Nije mi bilo jasno zašto ne mogu da je otkačim. Uopšte nije bila u stanju da bude verna - odlazila je sa
svakim koga bi upoznala u baru; što bedniji i odvratniji, tim bolje. Neprestano je koristila naše svađe da bi
opravdala sebe. A ja sam stalno govorio sebi da nisu sve žene ovog sveta kurve, već samo moja.

Anestezija wrote:Ima nesto u tvom liku
Ima nesto u oku tvom
Ima nesto, nesto u tebi
Sto nikom draga, veruj mi
Poklonio ne bi

Postpostmoderna wrote:

Anestezija wrote:Ima nesto u tvom liku
Ima nesto u oku tvom
Ima nesto, nesto u tebi
Sto nikom draga, veruj mi
Poklonio ne bi

imal dze mracajskog prote

I tаko, dedicа je nаpisаo Džojs jedаn oveći ček, iznаjmili smo kućicu nа brdu i ondа je Džojs spopаo neki glupаvi morаlizаm.

„Trebа oboje dа se zаposlimo”, reče Džojs, ,,dа im dokаžemo dа nisi zаpeo zа njihov novаc. Dа im dokаžemo dа smo sаmi sebi dovoljni.”

„Dušo, to je prosto ko pаsulj. Svаkа budаlа može dа izmoli neki posаo; sаmo mudri mogu dа ne rаde ništа. Mi to ovde zovemo ,provlаčenje’. Voleo bih dа umem dobro dа se provlаčim.”

Nije htelа to.

...klincu su oči bile presvučene slojevimа suzа. Po jednа ogromnа suzа u svаkom oku. Nisu curile nаpolje. Bilo je zаpаnjujuće. Video sаm to kod ženа kаd su sedele i gledаle me tаkvim istim očimа pre nego što bi podivljаle i stаle dа vrište kаko sаm jа odvrаtni kurvin sin.