Prijedlog novog grba Banje Luke, koji je na javnoj raspravi do kraja aprila...
A evo ga i opis ako se kome da čitati
Садржај штита - хералдички елементи (шарже)
ТЛО (земља) - представља „луку", тј. равницу поред ријеке, у којој је настао град, а која је као појам садржана и у његовом имену. У ширем контексту односи се на средњовјековне жупе Врбас и Земљаник (Земуник), као и Доње Краје - данашњу Крајину. Хералдичким појмом, тло је представљено пољем штита црвене боје, и означава земљу која даје живот (а самим тим указује и на људе, који су, везујићи се за тло, постали живо ткиво Града и његова покретачка снага).
Ријека (вода) - представља Врбас - као етимолошку одредницу у значењу имена Града (лука је равница поред ријеке), и као његову природну и географску константу. Врбас је најважнији природни елемент идентитета самог града. Хералдичким појмом, ријека је представљена сребрним стубом - који као ординарија (основна и најважнија хералдичка фигура) по правилу указују на старост и значај грбоносца. Зато се у хералдици тумачи као израз посебне части; означава снагу и храброст, постојаност и поузданост. Стуб уједно одражава и природни ток Врбаса, који тече од југа према сјеверу. Водене површине се на грбовима уобичајено изражавају тинктуром сребра (што је хералдички израз за бијелу боју).
Насљеђе - представља цјелокупну материјалну и нематеријалну културно-историјску баштину Бање Луке, све оно што су генерације становника стварале кроз различите епохе постојања Града - од римске Castre и средњовјековних утврђења (Врбашког Града и castella Bagna Luca) до данас. Све те вриједности и тековине сублимиране су у зидовима, као симболичком и општем изразу градитељске дјелатности. С обзиром да се Град развио са обје стране Врбаса, зидови прате контуре њених обала. Дати су у златној боји, чиме је наглашена непроцјењива вриједност културно-историјског насљеђа Бање Луке (тврђава Кастел, Банска управа и Бански двор, Саборна црква Христа Спаситеља, Народно позориште, Соколски дом, Хипотекарна банка, Сат-кула, Ферхатпашина џамија, Енографски музеј, Градски парк итд), У композиционом смислу узор је крајишка народна ношња - бијела кошуља испод јечерме (прслука) од црвене чохе са гајтанима и токама од златних пуцади.
Средњи грб
Према хералдичким стандардима за грбове градских комуна, средњи грб користе органи градске управе.
Блазон средњег грба: средњи грб се састоји из описаног штита, на коме је златна зидна круна са четири мерлона, са златном дијадемом украшеном драгим камењем и бисерима.
Бројем мерлона је изражен број становника Бање Луке у односу на укупан број грађана Републике Српске (за грбове градове преко 100.000 становника предвиђене су зидне круне са 4 мерлона). У приједлогу Средњег грба зидна круна стоји на златној дијадеми украшеној драгим камењем (рубинима, сафирима, смарагдима) и бисерима, што указује на статус Града као сједишта ентитетских институција.
Велики грб
Према стандардима муниципалне хералдике, велики грб користи градоначелник.
Блазон великог грба: велики грб се састоји из описаног штита, на коме је златна зидна круна са четири мерлона, са златном дијадемом украшеном драгим камењем и бисерима; постављен између два сребрна бика, који држе штит стојећи на златној грани кестена у роду, испод које је сребрна лента златног наличја на којој пише СЛАВНА И СВЕТА.
Чувари штита - сребрни бикови
У општој симболици бик је израз покретачке снаге, истрајности и неустрашивости. На простору Змијања и Крајине он је дио и специфичне народне традиције- све значајне прославе и народни сабори почињу или се завршавају борбом бикова. Та борба бикова је Кочићевом приповијетком Јабалан уздигнута на једну вишу, општу и симболичку раван вјечне борбе добра и зла, у којој се пресликава и историјска тежња нашег народа за слободом. У домаћој хералдици бик је присутан још од средњег вијека - бивољи рогове или глава бика чест су хералдички мотив на челенкама или штитовима нашег средњовјековног племства. Употреба бикова као чувара штита у приједлогу Великог грба Бање Луке утемељена је на њиховом симболичком значењу (Јаблан у Кочићевој приповијеци), народној традицији (борбе бикова у Крајини) и хералдичком насљеђу (грбови домаће властеле). Чувари штита су сребрни, јер се тим металом у хералдици изражава принцип мира, добра, истине и чистоте.
Златана грана кестена
У другој половини XIX вијека у Бањој Луци засађени су дрвореди са хиљадама стабала дивљег кестена, платана и липа, који су јој дали и данас препознатљиво лице, чинећи је најзеленијим градом ондашње Босне. Садња дрвореда је започела још 1882. и већ за пар година засађено је 17 км алеја са преко 4.700 стабала, међу којим преовладава дивљи кестен- који се као дио природног насљеђа налази и у постојећем градском амблему. У симболичком смислу, кестен представља укоријењеност у тло и животну снагу која се увијек изнова обнавља (лишће опада, али дрво поново озелени и рађа плодове - кесен је родно дрво), при чему смјена годишњих доба представља смјену нараштаја, а уједно одражава и судбину града кроз његове различите историјске епохе. Приједлог грба прихвата постојећи симбол Бање Луке и у складу са хералдичким правилима и стандардима, у виду родне гране (како се у хералдици назива грана са плодовима), даје му мјесто у подножју штита..
Лента са мотом
Уобичајено је да велики грб садржи мото (крилатицу), који грбоносца ријечима подсјећа на вриједности које су му животна водиља. Тако се грб употпуњује и заокружује у јединствену смисаону цјелину. СЛАВНА И СВЕТА су ријечи из стихова којим је Јован Дучић опјевао ријеку Врбас, указујући на њен значај и вриједност за Град чији је она трајни симбол.
....... 
