Forum Klix.ba

Panika u parku droga:

Siriza je opasnost

Autor: Joška Fišer

Priča se da je kriza evra okončana. Spokoj se vratio na finansijska tržišta usred čvrstih garancija vlasti EU, naročito Evropske centralne banke, da će monetarna unija biti sačuvana. Ali ekonomije u južnoj Evropi i dalje su u depresiji, a evrozona kao celina pati zbog stagnacije, deflatornog pritiska i, kada je reč o zemljama koje su pogođene krizom, zbog konstantno visoke stope nezaposlenosti.

S obzirom na očitu nesposobnost vlasti EU da iskorene boljku, mnoge države članice gube strpljenje kada je o merama štednje reč. Zapravo, neke zemlje se suočavaju s političkim previranjem.

Kada dođe do previranja, velika je verovatnoća da će ga, kao što je bio slučaj i sa krizom evra, pokrenuti Grčka. Postoji opasnost da će Siriza, ekstremno levičarska socijalistička partija, doći na vlast.

Da bi pobedila, Siriza mora ili da obmanjuje birače kada je reč o njenim opcijama ili da insistira na tome da će ponovo pregovarati o uslovima otplate duga, koje je Grčkoj nametnula takozvana Trojka (Evropska komisija, Evropska centralna banka i MMF), dok istovremeno teži unilateralnom delovanju ukoliko pregovori propadnu. Ali bilo kakvo ponovno pregovaranje nakon pobede Sirize bi nesumnjivo pokrenulo političku lavinu u južnim delovima EU, što bi poništilo mere štednje i ponovo pobudilo krizu evrozone.

Naravno, sama Grčka je isuviše mala da bi njeni problemi predstavljali bilo kakvu ozbiljnu opasnost po evrozonu. Ali izborni rezultati u Atini mogli bi da uzrokuju paniku na finansijskim tržištima i uzrokuju krizu koja bi mogla da preti da se prelije na Italiju, treću najveću ekonomiju u evrozoni, i, uz blago zakašnjenje na Francusku, koja je druga po veličini.

I nagoveštaji u Italiji ukazuju na nadolazeću oluju, koja neće samo da zahvati mere štednje, već postepeno i sam evro. A pošto oluja pogodi Italiju, Francuska bi mogla da bude sledeća.

Sukob zbog mera štednji postao je politički eksplozivan jer postaje konflikt između Nemačke i Italije i, još gore, između Nemačke i Francuske, tandem koji je šest decenija vodio evropske integracije. A to se dešava u vreme kada se antievropske, nacionalističke snage instaliraju u nemačke nacionalne i državne parlamente, kao i na ulicama, čime se kancelarki Angeli Merkel znatno smanjuje prostor za manevar. Borba između zagovornika i protivnika mera štednji zato preti da dovede do rascepa ne samo evrozone već i EU kao celine.

Kriza u evrozoni i odbijanje da se oproba bilo kakav evropski pristup oživljavanju rasta doprineli su, mada ne isključivo, ali znatno, do preporoda nacionalizma u EU. Snaga ove političke tendencije došla je do punog izražaja u maju 2014, kada su antievropski populisti postigli dobre rezultate na izborima za Evropski parlament. Nacionalistički trend od tada uzima maha.

Na jednom nivou to izgleda bizarno. Naposletku, nijedan od problema s kojim se Evropa suočava ili s kojima će se suočavati ne može se rešiti lakše izolovano i na nacionalnom nivou nego u okvirima EU i kroz okvire nadnacionalne političke zajednice. Zapravo, nacionalistička ksenofobija naročito je apsurdna u pogledu demografskih činjenica - Evropi koja stari hitno je potrebno više imigranata, a ne manje.

Takođe je upečatljivo koliko je Evropa neznatno bila šokirana zbog podrške koju su stari i novi nacionalisti EU dobili od Rusije; na primer, Vlada predsednika Vladimira Putina je pomogla finansiranje francuskog Nacionalnog fronta preko zajma u vrednosti od više miliona evra koji je dala ruska banka. Očito, autoritarne vrednosti i nacionalistički pogledi na svet (zajedno s jakom dozom antiamerikanizma) stvaraju veze koje obavezuju.

Nije preterano reći da EU i na unutrašnjem i na spoljnom planu preti reakcionarni nacionalizam, zbog čega će sledeća kriza evra biti u formi političke krize. Zašto su onda vlasti u Berlinu, Briselu i drugim prestonicama EU još uvek nerade da menjaju svoju politiku, koja je prilično očigledno pogoršala situaciju? Sagledavanje EU od spolja je poput posmatranja sudara vozova na usporenom snimku, i to na stanici.

A tu je onda i Ujedinjeno Kraljevstvo, koje se konstantno približava i to očito odlučno „Bregzitu“ (izlasku iz EU). Ta opasnost dolazi posle 2015; međutim, ona je važna komponenta celokupne slike predstojeće krize u EU. Bez obzira na to da li će se Ujedinjeno Kraljevstvo na kraju politički odvojiti od kontinenta, predstojeća godina će biti prekretnica za Evropu.

Autor je bio šef nemačke diplomatije i vicekancelar od 1998. do 2005, a lider nemačke Partije zelenih je bio gotovo dvadeset godina.http://www.danas.rs/danasrs/svet/globus ... _id=295034

Samo ću reći da su kapitalizam i "free market economy" utopija dizajnirana da uzme narodu pare na sve moguće načine.
To je kao balon koji pušeš i koji eksplodira svakih 100-tinjak godina. Zadnji put se to dogodilo deceniju prije WWII a slijedeći put nam se približava.
Sirotinja i radnička klasa će da izgube sve što imaju. Mnoge budale koje misle da su kapitalisti će isto izgubiti sve.
Elita koja koristi kapitalizam kao alatku gomila zlato jer je papir dobar samo za brisanje guzice.

Stargate Punk wrote:Mnoge budale koje misle da su kapitalisti će isto izgubiti sve.

veliki problem danasnjice je Neoliberalizam
u kapitalizmu je uvijek dolazilo jedno vrijeme gdje se sistem morao urusiti,prouzrokovano kroz kamatne stope i eksponentni rast istih...
to je na neki nacin i pozitivno bilo jer se sistem sam cistio na takav nacin,problem je bio samo u tome da su
financijske elite u svemu tome gubile ogromne novce,imali smo do danas par takvih velikih kriza.
kod velike krize koja je pocela krajem 2008 padom Lehmann brothers stvar se odvija drugacije,jer neoliberalna agenda drzavama vise neda da bankrotiraju....sta se dogadja? dogada se to da prakticki cijeli financijski sektor i njihove spekulacije spasavaju drzave sa milijarde i milijarde kredita(ESM) koji naravno sve porezni obveznici placaju i onda se jos drzavama (grckA.portugal. itd) diktiraju stedni paketi koji su za rast privrede posve kontraproduktvni samo da bi se spasile spekulacije velikih banaka koje su igrali pokera sa drzavnim obveznicama.
Neoliberalna politika radi za financijske elite, kod neoliberalizma imamo uvijek raspodjelu od "dole prema gore" ili sto neki kazu od " vrijedno prema bogato" svim tim stednim diktatima kojima se napr. Grcka tereti (pad placa,penzija,socijalni izdataka itd.) je upravo ta gore raspodjela od "dole prema gore" znaci od nize i srednje radne klase prema elitnoj klasi....znaci finacijski sektor uzima putem politike (neoliberalne) novac koji se izgubio od nize i srednje klase (porezni obveznici) i time dobijamo onaj fenomen da bogati imaju svi vise a siromasni sve manje.....
danas imamo situaciju gledajuci na cijeli svijet 80 % ukupnog stanovnistva posjeduje tek 5% ukupnog novca
Njemacka naprimjer ima vec decenijama rast drzavnog duga(kao i velika vecina ostalih zemalja)
isto tako je zadnji 20 god. brutosocijalni produkt u konstantnom porastu i onda imamo fenomen da su realne place u konstantnom padu,
penzija se od 2030 god smanjiva na 43% od place ( 2004 god. je iznosila 62 %),u zdravstvenom sektoru konstantni pad usluga..
znaci.... drzava se sve vise zaduziva,BIP po broju stanovnika se konstantno povisiva a realna primanja ljudi se konstantno smanjuju,
gledajuci to sve nije tesko zbrojiti 1 i 1.

Rast novih, levih partija ne dešava se samo u Evropi. Nedavno je u Južnoj Africi započet novi pokret za socijalizam, predvođen masovnim sindikalnim pokretom. Članak Bendžamina Fogela iz onlajn časopisa Jacobin o izazovima pred južnoafričkom levicom. Preporučeno čitanje za sve, pogotovo radnice i radnike u sindikatima.

Ponovno oživljeni sindikalni pokret u Južnoj Africi mogao bi da predstavlja izazov ANC-u sa leve pozicije.

U ranim časovima subote 8. novembra, posle šesnaestočasovnog sastanka najveće federacije sindikata u Južnoj Africi, centralni izvršni komitet Kongresa južnoafričkih sindikata (COSATU) izglasao je izbacivanje najveće, najsnažnije i najradikalnije podružnice Nacionalnog saveza metalskih radnika Južne Afike (NUMSA).

NUMSA broji članstvo od oko 350 000, ali, kada se tu ubroje i sedam podružnica koje su napustile COSATU u znak protesta, federacija je izgubila oko 750 000 članova. Ovi sindikati zahtevaju da COSATU održi specijalni nacionalni kongres na kojem bi se smenilo rukovodstvo COSATU-a koje dolazi iz ANC-a.

Zvanični stav ANC-a, partije koja je izvela zemlju iz aparthejda, jeste da je izbacivanje NUMSA-e tragedija koja će oslabiti „ tripartitni savez“ – decenijama star pakt između Južnoafričke komunističke partije (SACP), vladajućeg ANC-a i COSATU-a. Nasuprot tome, SACP nije krila zadovoljstvo zbog čistke. Rečima njenog generalnog sekretara Blejda Nzimandea: „Ako držite leš u kući i ne sahranjujete ga, istruliće i usmrdeće se.“

Južnoafrički mediji, kada ne ispisuju sentimentalne eulogije o smrti tripartitnog saveza i COSATU-a, skoncentrisali su se na izborne izglede buduće radničke partije predvođene NUMSA-om koja će nastati po ugledu na Radničku partiju Brazila (PT) kao i na političku budućnost Zvelenzime Vavija, lidera COSATU-a, i ključnog saveznika NUMSA-e. Ništa od ovoga, doduše, nije bitno u pokušaju da damo obrise političkih implikacija odstranjivanja NUMSA-e iz COSATU-a. Da sročimo drugačije, da li bi oživljeni sindikalni pokret mogao da iznedri ozbiljnu levu opoziciju ANC-u?

Mere štednje pod ANC-om

Prvi i najbitniji detalj koji nedostaje diskusiji jeste da ANC namerava da sprovede novi režim mera štednje i ubrzani raspad COSATU-a znači da je organizacija koja bi trebalo da bude kadra da vodi pokret protiv mera štednje nije sposobna da vodi političku bitku protiv ANC-a.

Istaknute medijske ličnosti, naravno, ne usuđuju se, ili prosto iz neznanja, da nazovu vladine planove merama štednje; umesto toga nude apologetiku: „ne možemo da trošimo novac koji nemamo .“ Desnica je, sa druge strane, oduševljena prilikom da konačno uništi sindikate.

Od izbora u maju, ministri iz redova ANC davali su nagoveštaje budućih rezova u vidu napada na „kulturu očekivanja pomoći“ koja je navodno raširena među siromašnim crnim stanovništvom, koje, kako nam to kažu, očekuje „nešto za ništa“ kroz obezbeđivanje državnih stanova i socijalne pomoći. Ovakva retorika je dugo bila deo južnoafričke politike i ANC ju je koristio za vreme bivšeg predsednika Tabo Mbekija kao i najveća opoziciona partija Demokratska alijansa.

Međutim, desničarski diskurs se vratio na scenu odskora. U oktobru predsednik Jakob Zuma je rekao: „Ako grešim, dođite i recite mi koja zemlja je uradila toliko kao mi. Kada smo se oslobodili rekli smo da će naš glavni cilj biti da rešimo probleme siromašnih. Ni u jednoj zemlji sveta niste mogli da vidite da vlada daje ljudima kuće besplatno zato što su siromašni.“

Manje od nedelju dana kasnije ministarka za stambena pitanja Lindive Sisulu je izjavila: „Ne znam za zemlju koja daje besplatne stanove mladim ljudima. Besplatno stanovanje biće stvar prošlosti za par godina. (Mladi ljudi) nisu izgubili ništa (zbog aparthejda). Ako to nije dovoljno jasno – niko (od njih) neće dobiti besplatan stan od mene dok sam živ.“

Nasuprot ovim izjavama, radnici teško da su prosperirali pod vlašću ANC-a, kako to ekonomista Nial Redi ističe:

„Ne postoji bolji pokazatelj poraza koji su radnici pretrpeli u proteklih 20 godina demokratske vlasti od dijagrama koji bi pokazao kretanje procenata realnih nadnica. Većina radnika nije iskusila poboljšanje (ili je doživela pogoršanje) zbog prilagođavanja plata stopama inflacije. U toku 1997. polovina radnika u privredi je zarađivala R3274 mesečno (po cenama iz 2011.); u 2011. ova cifra je iznosila R3028.“

Obećavajući da će njegova vlada kao prioritet imati interese radnika, Zuma je najavljivao levi zaokret ANC-a kada je došao na vlast pre pola decenije. Tokom njegovog mandata se, umesto toga, desio masakr radnica i radnika u Marikani, podela najveće federacije sindikata u zemlji kao i stalna degeneracija nacionalnog pokreta oslobođenja. Moćne frakcije unutar Zumine administracije planiraju sada napad na ionako krhki sistem socijalne sigurnosti i možda će uspeti da unazade značajno prava radnika u skorijoj budućnosti.

COSATU je, do skora, insistirao da će drugi Zumin mandat biti svedok takozvanog „Lula momenta“, aludirajući na levi zaokret unutar PT tokom drugog mandata bivšeg predsednika Brazila Luiza Injacija Lule da Silve. Ovo je oduvek bio proizvod puke mašte. Umesto toga imamo početak još jednog pokušaja da se uništi ono što je ostalo od nekad moćnog sindikalnog pokreta.

Strateška dilema za radničku partiju

Prioritet NUMSA-e u ovoj situaciji mora biti oživljavanje sindikalnog pokreta. Zamenik generalnog sekretara NUMSA-e Karl Kloete izložio je opcije ovako: „Da li nastavljamo unutar COSATU-a pokušaj da pridobijemo COSATU ili je došlo vreme da zatvorimo radnju, povučemo crtu u pesku i krenemo sa formiranjem nove, nezavisne, militantne, demokratske federacije pod kontrolom radnika?“

Teško je verovati da će sindikat metalskih radnika moći da prokrči svoj put nazad u COSATU i bilo koji legalni pokušaj da se to uradi verovatno neće biti uspešan. Iako vođstvo COSATU-a pokušava da spreči podele, čini se da je izlazak NUMSA-e završena priča.

Protivnici izbacivanja ne treba da dignu ruke od svega. Mogu da formiraju novu federaciju sindikata koja će odslikavati početni duh COSATU-a, sada pod drugim imenom. Ovakav potez bi se suočio sa strateškim poteškoćama. Pobunjeni sindikati bi prvo morali da formiraju odgovor na rastuću prekarizaciju u ekonomiji Južne Afrike i pomeranje fokusa borbe (od radnog mesta do šire zajednice).

Još jedna prepreka: mnogi južnoafrički sindikati imaju autoritarno vođstvo koje udovoljava prohtevima ANC iz oportunističkih materijalnih razloga. Najbolji primer propadanja radničke demokratije video se u postupanju Nacionalnog sindikata rudara koji je stao na stranu policije posle masakra nad njihovim članicama i članovima u Marikani.

Više:
http://marks21.info/politika-i-drustvo/ ... noj-africi

Syriza suzama ne vjeruje:



http://www.jutarnji.hr/merkel-spremna-d ... e/1267760/

I ti o tome kao da je to nešto negativno

uopce nije potrebno voditi diskusiju kapitalizam ili socijalizam...
privatno poduzetnistvo je inovativno i ne predstavlja nikakav problem.
problem ovog sistema su kamate a pogotove kamatne kamate i golemanje kapitala kod vrlo malog broja stanovnika
stanje zadnji 30 god. u zapadnim zemljama je tako da imamo viska svega....baca se velik postotak proizvedene hrane,lijekova itd.
svega se proizvodi previse,nekima absurdno zvuci ali cak je i novca previse,samo je neizmjerno raspodjeljen i ta neizmjerna raspodjela se sve vise siri.
svake godine velike firme moraju imati porast dobitka,ako je dobitak firme 3 god. uzastopno bio 3% onda je vec rijec o stagnaciji i dionice firme vec gube na vrijednosti,sto je jedan veliki absurd.....jer svak zna da ne postoji vjecni rast. trenutno imamo takvu situaciju da otprilike 150 biliona (1500 milijardi) dolara "kruze'" trazeci produkte za ulaganje,i svaki dan se od strane banaka i osiguravajucih drustava upravo izimisljaju produkti u koje bi se taj novac ulozio ....dok pola covjecanstva nema sta za pojest. priroda ovog sistema je takva da postoje pobjednici i gubitnici,znci oni koji na stetu drugih zive.

Šta je to uravnilovka?
Koliko se ona kosi sa socijalizmom?

Tesla10 wrote:Šta je to uravnilovka?
Koliko se ona kosi sa socijalizmom?

govorimo li o reglementaciji?

Stargate Punk wrote:Samo ću reći da su kapitalizam i "free market economy" utopija dizajnirana da uzme narodu pare na sve moguće načine.
To je kao balon koji pušeš i koji eksplodira svakih 100-tinjak godina. Zadnji put se to dogodilo deceniju prije WWII a slijedeći put nam se približava.
Sirotinja i radnička klasa će da izgube sve što imaju. Mnoge budale koje misle da su kapitalisti će isto izgubiti sve.
Elita koja koristi kapitalizam kao alatku gomila zlato jer je papir dobar samo za brisanje guzice.

Samo nek' ne eksplodira dok sam ja ziv.

Radnička klasa odlazi u raj:



Tvrtka "Epicenter" u Švedskoj osmislila je način kako olakšati praćenje radnog vremena svojih zaposlenika.

U firmi je uposlenicima ugrađen čip ispod kože kako bi se time pratila dužina vremena provedenog na radnom mjestu, prenosim Anadolija.

U švedskom tehnološkom kompleksu "Epicenter" zaposlenima ugrađuju čipove ispod kože, umjesto indetifikacijskih kartica, koje se izdaju zaposlenicima radi evidentiranja pri dolasku na posao.

Zaposlenici mogu birati

Čipovi su veličine zrna riže uz pomoć kojih mogu otvoriti vrata i imati pristup fotokopirnom aparatu.

Uprava kompanije planira istražiti mogućnost uporabe čipova i za druge stvari, kao što su plaćanje hrane u restoranu.

Radnici mogu ipak birati između uporabe čipa ili dosadašnjih kartica.

Švedski mediji pišu kako bi isti model uskoro mnogle početi koristiti i druge tvrtke u toj zemlji, ali i druge zemlje svijeta.

http://balkans.aljazeera.net/vijesti/ra ... i-pod-kozu

Jedan intersantan dokumentarac ....preporuka, 50 minuta odlicno potroseno, izasao je juce, ima prevod :

De nek neko postavi one dokumentarce o onim reptilima shapeshiftersima kapitalistickim.

Stoner wrote:De nek neko postavi one dokumentarce o onim reptilima shapeshiftersima kapitalistickim.

O tome samo ti pricas

Grover wrote:Radnička klasa odlazi u raj:

Šta je ono Švedska?

Ah, da... socijalistička zemlja.

UnscarD wrote:

Stoner wrote:De nek neko postavi one dokumentarce o onim reptilima shapeshiftersima kapitalistickim.

O tome samo ti pricas

Stoner wrote:

UnscarD wrote:

Stoner wrote:De nek neko postavi one dokumentarce o onim reptilima shapeshiftersima kapitalistickim.

O tome samo ti pricas

Kao sto rekoh chill, postavit ce ti neko to sto trazis, polako

UnscarD wrote: Kao sto rekoh chill, postavit ce ti neko to sto trazis, polako

Evo prva rečenica kaže da mi imamo znanje, tehnologiju da napravimo svijet gdje svi imaju. Pa jedno pitanje mi pada na pamet, zašto unscarde, ne napraviš taj svijet? Ako mi imamo to, to valjda znači, ti, ja, ovi ljudi u filmu, imaju to, je li tako? Dakle, i ti imaš tu tehnologiju i znanje da to napraviš?

I onda opet gluposti o novcu ala zeitgeist.

agnostic_front wrote:Evo prva rečenica kaže da mi imamo znanje, tehnologiju da napravimo svijet gdje svi imaju. Pa jedno pitanje mi pada na pamet, zašto unscarde, ne napraviš taj svijet? Ako mi imamo to, to valjda znači, ti, ja, ovi ljudi u filmu, imaju to, je li tako? Dakle, i ti imaš tu tehnologiju i znanje da to napraviš?

I onda opet gluposti o novcu ala zeitgeist.

Pokusat cu da ti pojasnim na sta se pod tim misli. Taj dio filma zeli da kaze da covjecanstvo, prvi put u svojoj istoriji, makar teoretski ima sve sto je potrebno da bi se napravio svijet izobilja. Prije 50-ak godina nismo imali tehnologiju za takvo nesto. Dakle mi ranije nismo imali izbor. Morali smo zivjeti u svijetu u kojem vladaju zakon oskudice sa svime sto ona nosi (ratovi, patnja, sirmostvo). Danas, po prvi put u istoriji covjecanstva, imamo izbor. Upravo ovakvi filmovi bude svijest kod ljudi da je drugaciji i bolji svijet moguc. Ta ideja je globalna. Ne moze ta ekipa da napravi u globalnom svijetu izolovano ostrvo gdje ce funkcionisati takav sistem a u ostatku svijeta nece. Nije ovo prica koja ce biti sutra niti prekostutra pa mozda ni za 100 godina ali je uvijek prvi korak infomacija i ideja. Nije se ni Adam Smith probudio jedno jutro i rekao "Od ponedeljka - kapitalizam", niti se Marx probudio i rekao od utorka - komunizam. Njima su predhodili periodi zrenja ideja. Ja prvi ne kazem da ce ovo biti ali kazem da je MOGUCE.

Na sta konkretno mislis o novcu? Jednom sam pogledao film i vecinu materijala koji u filmu koriste sam prepoznao jer sam ga ranije vidjao i uglavnom su to ozbiljne statistike koje nije neko tek onako nabacao. Znam da se pominje fractional reserve banking koji zaista funkcionise onako kako je objasnjeno stim sto je to u filmu simplifikovano, slazem se, ali nista sustinski netacno. Ako imas neki konkretan primjer necega sto ti je zasmetalo, javi, mozda sam i ja nesto previdio.

Moj Unscare pa jesi li ti procitao jednu knjigu koja obradjuje ekonomsku nauku, i ovo te ne pitam arogantno postavljajuci se iznad tebe ali stalno spominjes nekakve filmove kao da i sam ne znas da je film najjace propagandni instrument i kako je dokumentarac ubjedljiv kada je ideoloski obojen.

O ekonomiji svako prica, jer je relevantna, utjece i na kolektiv i na individuu pa svi o njoj pricaju. Karakteristicno za one koji ne mogu da shvate kako neke stvari funkcionisu jeste da ih sami sebi objasnjavaju teorijom zavjere i sl.

A sa osobom koja vjeruje u takve stvari je fakticki nemoguce raspravljati jer se po tom pitanju nimalo ne razlikuje od psihopatoloske licnosti sa nekim sumanutim i bizarnim idejama i moguce da je ustvari samo to u pitanju. Recimo, shizotipalni poremecaj licnosti. Grover mi prvi pada na pamet.


Kad on pocne argument sa " Iluminati bolan " odma znas da si donji.

P.S.

Stoner wrote:Moj Unscare pa jesi li ti procitao jednu knjigu koja obradjuje ekonomsku nauku, i ovo te ne pitam arogantno postavljajuci se iznad tebe ali stalno spominjes nekakve filmove kao da i sam ne znas da je film najjace propagandni instrument i kako je dokumentarac ubjedljiv kada je ideoloski obojen.

O ekonomiji svako prica, jer je relevantna, utjece i na kolektiv i na individuu pa svi o njoj pricaju. Karakteristicno za one koji ne mogu da shvate kako neke stvari funkcionisu jeste da ih sami sebi objasnjavaju teorijom zavjere i sl.

A sa osobom koja vjeruje u takve stvari je fakticki nemoguce raspravljati jer se po tom pitanju nimalo ne razlikuje od psihopatoloske licnosti sa nekim sumanutim i bizarnim idejama i moguce da je ustvari samo to u pitanju. Recimo, shizotipalni poremecaj licnosti. Grover mi prvi pada na pamet.


Kad on pocne argument sa " Iluminati bolan " odma znas da si donji.

Film nije nista vise propagadno usmjeren u odnosu na knjigu jer se razlikuje samo u strukturi medija. I knjiga i film mogu podjednako biti u sluzbi propagande. Film je jednostavno povrsniji medij u kojem cesto nije moguce uci u dubinu informacija na nacin na koji je to moguce sa knjigom. Kao sto se prije Gutemberga nije stampalo (prepisivalo) svasta nego je to moralo proci kroz razne filtere, tako se i danas pojavom broadband interneta pojavljuju filmovi koji sire neke povrsne i neprovjerene, cesto senzacionalisticke informacije jer nema nikakvog filtera. Ovaj film nije jedan od takvih Nekada je bio problem doci do informacije a danas je problem filitrirati ogromnu kolicinu informacija. Zato se ovo doba zove infromaticko doba.

On topic, umjesto da se bavimo ad hominem napadima na mene ili (jos gore) sam medij koji informacije prenosi, tvoja zamjerka bi imala tezinu (ovako je zaista nema) kada bi zaista, konkretno rekao sta to nije tacno u filmu odnosno sa cim se ne slazes. Bilo bi jos bolje kada bi argumentovano obrazlozio zastose sa tim ne slazes a idealno bi bilo kada bi svoje tvrdnje potrkrijepio i sa nekim izvorima koje ih dokazuju.
Do tada, soory ali ne jednostavno ne znam na sta da ti repliciram. Ti se ne bavis materijom, ti se bavis groverom, bavis se sa mnom a evo vidim i sa citavim medijem.
Ako sam dobro shvatio, ti se bavis ekonomijom pa evo mozes li komentarisati informaciju u filmu vezanu za fractional reserve lending (banking) i gdje je eventualno film pogrijesio?