Dozer wrote:28 stranica...fakat nemam snage citati, ali cu napisati svoja iskustva iz tog "napada", jer sam bio u njemu. Tacnog datuma se, naravno, ne sjecam, ali cini mi se da je bio neki pocetak aprila, prva polovica.
Dosli smo u Otes prije svitanja (bar mislim da je to bio Otes...), i onda, dok je svitalo, preko livade dosli do pruge iza koje je bio Pejton. Tu se zaleglo.
Sareno je to drustvo bilo...Celo (Ismet), Edo Omerovic, Dzilda rahmetli, brat mu mladji rahmetli Izet, klapa s Alipasinog, ekipa raje s Kosevskog i jos neka grupa s M.Dvora, rezervne murije. Sve zajedno nekih 30-ak ljudi.
U tom momentu je sve izgledalo ozbiljno, zajebano, svi nabrijani, ali danas, nakon svega i s ove vremenske distance (a sjecam se cak i faca i ko je sta tu govorio u nekim momentima) - sve je to bilo maksimalno naivno, neorganizovano i slicno partizanskim filmovima i onim nekakvih svima poznatim "juriiiiis!".
A tako je nekako i bilo...nakon 10-ak minuta lezanja na pruznom nasipu, Dzilda dreknu - JURIS!
Sjecam se da sam se poceo cerekat' na to "Juris", ali ustadoh i kao i svi preletih preko nasipa i pruge. Nisam imao pojma sta je iza nasipa, pa su mi se oci razrogacile kad ugledah jos nekih 50-ak m livade do prvih kuca. Nisam nikada ranije bio u tom dijelu grada, pa mi je sve bilo totalno nepoznato.
Ali, dobro, sta je tu je i nije bilo druge nego presprintati to do tih prvih kuca. Upao sam u dvoriste neke kuce i odmah kleknuo iza nekakvih betonkih blokova poslaganih jedan na drugi. Kako sam bio lagan, tako sam bio i jedan od najbrzih (jebo zeca kad ga soko ganja
). Imao sam nekakvu kanadsku poluatuomatsku malokalibarku (5,6mm), ali bar je bila poluautomatska i sigurno bolja od dvocjevki, lovackih karabina ili tandzara (M48) koje su bile kod vecine, bar samo radi mogucnosti brzeg pucanja.
Naredne 2-3 minute su stalno pristizali ljudi (koji juris, mila majko... na po livade pojedini klece i ne mogu da dodju do daha, a pojedini setaju zadnjih 10-ak m...), sve dok svih 30-ak nije preslo.
Ah, da...zaboravih reci - niko na nas metka nije opalio niti smo koga vidjeli.
Tu oko mene su i Celo i Edo i Dzilda i Jale i jos 15-ak ljudi, dio je preletio u kucu do, lijevo od nas i malo dublje, dok je ostatak od njih 10-ak ostalo s desne strane, medju kucama pored nasipa. Taj dio gdje smo utrcali je dio koji je nekih 200m nize danasnjeg OBI-ja (napravicu mapu, sad nemam vremena).
I ide brzinsko dogovaranje u kojem se, u stvari, ne zna tacno ni ko komanduje ni sta se tacno dogovara i sta treba raditi. Valjda je bilo bitno da se udje u Pejton, a sta dalje - jebaji ga, skontace se nesto usput
.
I dok to traje, to nekakvo dogovaranje, pored mene cucnu neki lik, kaze - daj da se ja tu montiram, jaca je puska. Nosio je karabin .223 s optikom.
OK, ja ustanem i krenem iza kuce da vidim jesu li se sta dogovorili, a ovaj zauze moje mjesto s kojeg se vidjelo niz ulicu sve do kraja, na kojem su s desne strane bile naslagane vrece, kao nekakav zaklon.
Samo sto sam prosao cosak kuce, odjednom je pocelo prastati oko nas i na sve strane. Bar se meni u tom momentu ucinilo tako, kao da se puca po nama sa svih strana. Par sekundi je zvizdalo i frcalo po toj kuci iza koje smo bili, oko nje, crijepovi su padali i stakla pucala.
Naredna scena je bila kako Edo utrcava iza kontra coska te kuce od onog s kojeg ja prilazim, iz pravca prema njima, s panicnim izrazom lica i uz prestravljenu vrisku, a iza njega se prasi po zidu od rafala koji ga je ganjao
.
U momentu vidjeh s kojeg prozora kuce preko puta se rafala, na nekih 20-ak m, i samo dignem svoju puskicu i raspletem cijeli okvir u taj cosak prozora. Naravno, nemam pojma jesam li pogodio, ali bar je odmah prestalo pucanje odatle. Ali, i dalje se rafalalo i lijevo i desno od nas, i ja se vratim do onog lika sto ostade na mom mjestu. Cucnem pored njega, pitam vidi li ista, ikoga, igdje...a on odgovara da je vidjeo jednog kako je pretrcao cestu, da je gore imao nesto maskirno i AP u rukama. I ja stavljam nekakav dvogled koji imadoh i gledam u tom pravcu kroz te naslagane betonke ploce. On cijelo vrijeme ne skida pogled s optike i ceste, i u momentu kada zavrsava recenicu i ja vidim lika opisa kakvog mi ovaj dade 2 sec. prije, kako poget izlazi na cestu iz kuce s desne strane i krece ivicom ceste u kontra pravcu od nas, na udaljenosti od nekih jedva 100m. BUM! Ovaj "moj" opali, a onaj samo pade na cestu... Repetira i okrene se prema meni, kaze - jebi ga, sam mi udje po sred optike... I opet poce gledati kroz optiku, onaj se ne mice...
Ali, ocito to nije proslo nezapazeno i nakon par sekundi se pojavi necija glava dole na dnu ceste, iznad onih vreca. A do vreca je nesto manje od 200m. Kazem mu sta sam vidjeo i pitam ga na koliko mu je upucana puska, a on odgovori na 180m. Rekoh mu - taman toliko ima do tamo. On se nastima da bolje vidi vrece, i samo sto se smirio, glava se opet pojavi na istom mjestu. BUM! Pogodio ga je posred cela, a lik je pao udesno tako da smo mu mogli vidjeti glavu i dio ramena na cesti pored vreca.
Tu negdje je prestalo i rafalanje po nama, a neko rece - povlacenje!
Dzilda stoji iza mene i govori ljudima koji su zaklonjeni iza kuce da svi odjednom sto brze trce nazad prema nasipu, odakle smo i dosli. Reko', Dzilda, stani ba....ne moze tako.
Naravno, niko od nas nema nikakvog ratnog iskustva, ali nekako mi je to takvo pretrcavanje brisanog prostora zvucalo totalno blesavo, pa rekoh - daj, reci svima da trce 2 po 2, ali s razmakom od bar 20m. Slozio je onu svoju facu tipa - sta mi ti balavac pricas..., gledao me nekih 5-6 sec. tako da sam kont'o da ce me nokautirat jer mu se petljam u "pos'o" ( a bio sam mladji od njega nekih 4-5 godina), a onda se okrenu ljudima i ponovi im ono sto mu rekoh.
I krenuse, 2 po 2, sprint, razmak. Prva 3 para pretrcase bez problema, niko nije pucao, ali na cetvrti se zarafalalo i jedan s Alipasinog pade na sred livade.
Po zvuku skontah da se puca iz kuce koja je bila na 15-ak m ispred nas, u pravcu gdje je onaj pogodjeni ceto i dalje lezao (niko mu cak nije ni pokusao prici da ga izvuce...
), i kazem Dzildi - jarane, puca se iz one kuce. Ja i ovaj s optikom cemo sad zapucati tamo, a ti si fizicki jaci od nas i mozes onoga na livadi pokupiti i odvuci do nasipa. Opet me pogledao istim onim pogledom kao i par minuta ranije, ali valjda opet skonta da sam u pravu, pa rece - hajde. Istovremeno, nesto visocije od nas su se povlacili i ostali.
Ovaj opticar i ja pocesmo pucati po prozorima one kuce, a Dzilda zasprinta prema onome na livadi i u punom naletu ga zgrabi za ruku i kragnu. Podigao ga je sa zemlje kao kakvu lutku (fakat je bio jaka mrcina) i za svega par sekundi ga odvukao do nasipa. Tamo ga je nabacio na rame, i odmah s njima preletio preko nasipa.
Ovamo nas je ostalo jos 4, i pita mene onaj opticar - kako cemo sad mi?
Reko', jarane, sta mene pitas koji qrac, otkud ja znam...? Ali, hajmo ovako - sad smo i mi pripucali na njih, a oni su prestali. Sad cemo sva cetvorica oplesti po onoj kuci i ovoj lijevo od nas, jer jedino nas odatle mogu vidjeti dok ne dodjemo do pola livade, a onda samo iz ove lijeve (naravno, ovo je bilo tacno samo iz ugla naseg pogleda, dok je realnost bila malo drugacija i mogli su nas vidjeti iz bar 10 kuca, ali mi to u tom momentu nismo kontali). Svi cemo opaliti po 5-6 metaka, a onda zajedno u puni sprint. Ovaj jedan je imao AP, i njemu kazem da na pola livade samo okrene pusku prema ovoj kuci lijevo i pojedinacno puca po njoj dok trci, samo da se prasi po njoj i da onaj unutra, ako ga uopste ima, ne dize glavu i ne pocne pucati po nama.
Moze? Sva trojica - moze. I, 3,4 - sad!!
BAM, BAM, TA, TA, i - sprint. Na pola livade onaj se okrenu i opali jos 6-7 komada po ciljanoj kuci, i u to stigosmo pod nasip. Brzo se veremo na prugu i prelazimo nazad u Otes.
S druge strane nasipa smo vec sigurni jer smo potpuno zaklonjeni od pogleda s one tamo strane.
Nasi stoje u gomili i polako odlaze prema zgradama, a meni prilaze Dzilda i Jale, Dzilda me grli, i obojica govore - jarane, trebali smo mi tebi dati da ovo isplaniras, bolje bismo prosli. Reko' - neka, hvala
Malo dalje, na zemlji leze nasa dvojica... Jedan dobio pogodak u glavu, oci mu ispale, glava otekla kao lubenica, sav krvav, drugi primio 2-3 metka u prsa i stomak. Zijanili. Jebi ga...
Jos cetvorica su ranjeni, medju njima i Ljubo kojeg poznajem godinama. Govore mi da sam ga ja spasio, a ja ih tupo gledam i ne kontam o cemu pricaju...
Kazu - znas onoga sto je pucao s prozora, kad je Edu ganjao? E, taj je pogodio i Ljubu i ovoga sto je poginuo. Ljubo je pao na travu izmedju kuca, a ovoga je stigao pored coska kuce i pao je mrtva, ali u zaklon, a onaj ceto je onda pripucao na Edu i sigurno bi dokrajcio Ljubu da ti nisi poceo pucati po njemu. Reko', hajd', mozda je i tako, iako ja nisam vidjeo nikoga da lezi izmedju kuca. Doduse, nisam ni gledao u tom pravcu tada kada sam pripucao
Kasnije mi je sam Ljubo sve prepricao, i kako je pogodjen (u stomak), kako je gledao kako se prasi za Edom s istog prozora, i kako je onda vidjeo mene da pucam prema tom prozoru.
Sve u svemu, tako je protekla ta strasna, vrhunski isplanirana "vojna" akcija napada na Ilidzu aprila gospodnje '92. Bar ovaj dio u kojem sam ja ucestvovao, a ne znam da li je bilo jos nekih slicnih aktivnosti tog dana i na tom terenu.
Kad sam htio da razgulim, "odbrana" je već postala "pravo i dužnost" svakog Bošnjaka. 
