Jugoslavija je bila ozbiljna civilizacija, ovo što sada živimo je smetljište

[piupiu]

Juh, ala si bezobrazan

bRezobrazan

[radostan dan]

Ja sam prvi spomenuo tu pjesmu na ovoj temi, kao pjesmu kojom se "oprostio" od "Računajte na nas", za koju u pjesmi kaže da je već tada prestao izvoditi. Sigurno je nije više nikada ni zapjevao, jer joj je vrijeme isteklo. Sad, šta bi Splićama da je zatraže, to samo oni znaju. Pjesma se kao ne-parodija može još jedino još nalaziti (i nalazi se) na repertoaru kojekakvih kvazi-ljevičarskih bendova iz cijele Juge.
Inače ta godina kada je izašao album sa pjesmom Requiem je bila obilježena mitinzima "istine" kosovskih Srba cijele godine i po cijeloj Jugoslaviji, na što se u pjesmi jasno aludira. Godina prepuna vjesnika bure, ali iz moje tada dječije perspektive jedna od najljepših.

a ti ta liska što obrnu potok na svoju vodenicu...ma bilo je tih mitinga istine, ali bilo je i štrajkova radnika, prvi put baš onako masovno, u svim gradovima...
osamdesetdeveta....bješe dobra...pojaviše se neki što ih sa ushićenjem dočekah...semi braun, tanita tikaram, fil jang kanibals...i ugasiše se.
doduše bilo je i očitih faulova na prvu u pm, tipa bross, mili vanili.... no, nije tema.

[John Cleese]

Juh, ala si bezobrazan

bRezobrazan

Sori

[radostan dan]

Juh, ala si bezobrazan

bRezobrazan

ne razumijem, jel to pučki govor, šta?..dajte im kolača, hljeb im nije valjo.

[John Cleese]

Nisam ni ja raskrstio sa YU odmah - uzelo je to vremena. Tako i kod Balasevica...

Nisam li pjesnik - ja sam barem patnik i katkad su mi drage moje rane, jer svaki jecaj postati ce zlatnik, a moje suze dati će djerdane. No...
One samo imati će cijenu, ako ih jednom, u perli i zlatu kolajnu vidim slavno obješenu, ljubljeno dijete - baš o tvome vratu

[John Cleese]

Juh, ala si bezobrazan

bRezobrazan

ne razumijem, jel to pučki govor, šta?..dajte im kolača, hljeb im nije valjo.

Piupiu zafrkava mene, ne tebe

[radostan dan]

ma znam...ja zafrkavam oboje.

[piupiu]

Juh, ala si bezobrazan

bRezobrazan

ne razumijem, jel to pučki govor, šta?..dajte im kolača, hljeb im nije valjo.

Mah, pusti Kliza! Otkako se vucara po ovom forumu, postao je nepismen.

[John Cleese]

ma znam...ja zafrkavam oboje.

Sad si jos i zlocest
Pa valja l' to tako...

[piupiu]

Juh, ala si bezobrazan

bRezobrazan

Sori

Ju'd betr bi!

[John Cleese]

Mah, pusti Kliza! Otkako se vucara po ovom forumu, postao je nepismen.

Da, to sam ja...
Sam kajnd ov stoka nepismena
Al' svejedno volim da zivim

Na temu: Od Var-da-ra, pa do Tri-gla-vaaaaa... (haj'mo sad - svi cuzamen)

[hAZNADAR]

Nisam ni ja raskrstio sa YU odmah - uzelo je to vremena. Tako i kod Balasevica...

Nisam li pjesnik - ja sam barem patnik i katkad su mi drage moje rane, jer svaki jecaj postati ce zlatnik, a moje suze dati će djerdane. No...
One samo imati će cijenu, ako ih jednom, u perli i zlatu kolajnu vidim slavno obješenu, ljubljeno dijete - baš o tvome vratu

Ljeto 2005, jubilarni koncert Bijelog Dugmeta na Kosevu. Konacno se sastala ekipa, jedva docekano od fanova i naravno jugonostalgicara koji su se kao i ja nadali pravom feelingu. U prvim redovima sa kcerkom, ponosan sto cu joj pokazati duh mog vremena, i kako je sve nekada bilo bolje. Oko mene cujem naglaske svih krajeva bivse YU - srce mi puno.

Izadje Dugme na scenu isto preko neke stvari, jednostavno se vidjelo da su samo dosli uzeti lovu, na silu se smijesiti i razguliti. Trubaci jedini spremni a i to mi izgledalo nekako cudno. Grijesi Dugme gore nego garaza bend, ispadaju iz ritma, falsevi, ma ocajno sviraju, a Brega najvise grijesi - zaboravio akrode pjesama koje je sam komponovao. Oko mene neki privid euforije potpomognut alkoholom, ali tanko brate, ni traga nekadasnjem feelingu. Isto ko eto sad smo tu i nema druge - moramo glumiti jugoslovenstvo. Na pjesmi Lipe Cvatu vidim Tifa se nesto ljuti i govori da nece,... i kada dodje cuveni stih Bas me briga sto si otisla, ravna ti je Jugoslavija,. ne rece Jugoslavija vec pusti publiku da otpjeva stih a mi to otpjevasmo nekako sa pola srca, nekako vise ravna ti je ZmzgzmgJAAAAA. Katastrofa koncert, ni traga starom feelingu.
Poslije koncerta na putu do carsije prolazimo pored ogromnog mezarja, osvjetljeno i sa ulice citas spol i godista poginulih ili ubijenih u ratu. Zalosno brate, ko hladan tus plus i jos i ona kisa natapalica.

I tako zavrsi Jugoslovenstvo, jugonostalgija,... barem kod mene. Ne zbog lose svirke muzicara koliko zbog cinjenice da nisam nista u publici oko mene osjetio u tom duhu.
Balasevic se dugo drzao,... danas jednostavno vise nema pravih iskrenih jugonostalgicara. Ovo sto ima i sto se tako predstavlja su ili vjeciti podanici kojima treba skrbnik - ili ufurana FGR koja pokusava na taj nacin izigravati neku elitu naspram ostalih.

[drug_profi]

Sta je jugonostalgija u stvari? Zelja za boljim zivotom. Sjecamo se nekih sretnijih vremena, logično jer se svako referiše na svoje mlade dane sa nostalgijom.
A najveci razlog je sto smo svi, sva plemena juznoslavenska, propustili da napravimo nesto bolje nego sto je bila ta Jugoslavija.
OIstaje sad da nevjerujemo sami sebi da smo imali besplatno skolovanje, ljecenje, stanovanje, minimalnu stopu kriminala, nekakav sistem koji je funkcionisao.
U SLO nisam bio, ali ovo 5 ostalih republika, nije se uredilo bolje za zivjeti od SFRJ.
I moj avatar mozda donosi krivu pretpostavku da sam nostlagicar. Jesam u mjeri koju sam gore opisao.
Tim bakljama zelim samo istaci onu svijetlu stranu nase zajednicke istorije, ono cime se bas mozemo itekako ponositi, a rado od toga okrecemo glavu.

[hAZNADAR]

Sta je jugonostalgija u stvari? Zelja za boljim zivotom. Sjecamo se nekih sretnijih vremena, logično jer se svako referiše na svoje mlade dane sa nostalgijom.
A najveci razlog je sto smo svi, sva plemena juznoslavenska, propustili da napravimo nesto bolje nego sto je bila ta Jugoslavija.
OIstaje sad da nevjerujemo sami sebi da smo imali besplatno skolovanje, ljecenje, stanovanje, minimalnu stopu kriminala, nekakav sistem koji je funkcionisao.
U SLO nisam bio, ali ovo 5 ostalih republika, nije se uredilo bolje za zivjeti od SFRJ.
I moj avatar mozda donosi krivu pretpostavku da sam nostlagicar. Jesam u mjeri koju sam gore opisao.
Tim bakljama zelim samo istaci onu svijetlu stranu nase zajednicke istorije, ono cime se bas mozemo itekako ponositi, a rado od toga okrecemo glavu.

Tranzicija brate. Ako je diktatura, jednopartijski sistem, zatvoreno trziste, kontrola medija,.... jedini nacin funkcionisanja ovih naroda - jos ce dosta vode rijekama proteci dok ne budemo u stanju napraviti nesto bolje od ovog danas. Jer povratka na staro nema - a ovaj kontinent nudi niz inspiracija u raznim drzavama - kako se moze prosperirati i na koga ugledati. Kako vrijeme prolazi, jugoslovenski atavizmi samo usporavaju neizbjezan proces sazrijevanja i prlagodjavanja novim prilikama. A svi koji hvale bivsi sistem bi trebali znati da je to imalo svoju cijenu, ne mozes bar za sada imati i demokratiju i funkcionalnost drzave kod nas Balkanaca.

Dobro sto imas taj grb sa 6 baklji - prethodni je imao jednu manje.

[piupiu]

Na temu: Od Var-da-ra, pa do Tri-gla-vaaaaa... (haj'mo sad - svi cuzamen)

More l' ova? Jutros mi na pamet pade, idem ulicom i pjevam, stala ispred Vječne vatre i kao nešto mrmljam...

[_BataZiv_0809]

Ima hin koji nisu klimoglavci, sudbicari, nafakicari,.... a nisu jugonostalgicari. Razliku sam vec naveo. Radi se cisto o stereotipima i predrasudama.

U ocima revnosnih jugonostalgicara su svi oni koji to nisu - papci, nepismeni, krkani, klimavci, stoka iz torova, zaguljeni,.... a u ocima revnosnih antijugoslovena svi koji to nisu su komunjare, izdajice, glupani, kompleksasi, kvislinzi,.....

Krajnosti ne valjaju.

Ali zato hin nema jugoslovena koji nisu ufurani da su moderniji pametniji urbaniji....I sta velis krajnosti ne valjaju

[Gojeni H]

prije odgovora, sve hoću da pitam, vidim stalno se provlači...šta je fgr?

Preko 40 - djeca komunistickih burzuja
Do 40 - Fina Gradska Raja, unuci komunistickih burzuja

Zaboravio si "Sarajlijice"...

jah, i sarajlijice.

[Gojeni H]

prije odgovora, sve hoću da pitam, vidim stalno se provlači...šta je fgr?

Preko 40 - djeca komunistickih burzuja
Do 40 - Fina Gradska Raja, unuci komunistickih burzuja

Definiši komunističkog buržuja?

Rekla bih da smo svi mi u većim gradovima za ljude iz manjih gradova, mjesta i sela morali izgledati kao komunistički buržuji. Tek sam ovdje, iz ovih tema i razgovora, skontala koliko su naši načini i doživljaji života izgleda bili različiti.

Znao sam da nema sanse da ti to propustis.

Pa burzuji ... komunisticka visoka i visa srednja klasa. Djeca komunistickih funkcionera, profesora i onih koje bisno danas zvali budzetskim parazitima.
S takvima sam srednju skolu zavrsio. Lafo elitni razred folovi golovi.

Danas vise nema i naravno da se ljudi ljute. Plus bili mladji, ljepsi, imali vise kose ...

[Gojeni H]

Pojam "Komunistička buržoazija" po mom mišljenju nema nikakve veze sa mjestom boravka. Sarajevo vs Teslić, B.L vs Prnjavor i sl.
Komunistička buržoazija je obuhvatala dio onih bliskih komunističkom režimu koji su uživali privilegije.
(Primjer :Vojna lica i njihova djece itd itd )

Bilo je more takvih iz najzabitih dijelova Crne Gore.... po EX Yugi.

Ne radi se o tome. Mi smo baš na ovim temama zaključili da se čini kako smo mi u većim gradovima (konkretno Sarajevu, koje, vala i nije veći grad, al' haj) generalno uživali privilegije centra, kojima periferija nije imala pristupa, bar prema riječima popriličnog broja forumaša ovdje.

To je donekle istina ... samo donekle. FGR nikada nisu zalazili u radnicka naselja ... montazne kuce, vlaga do po zida, jedno u kuci radi, otac porodice cesto alkoholicar, huliganstvo kao "prirodan" izbor ...

[Gojeni H]

Ma da se razumijemo, niko nije napušen da misli da je to danas moguće.
Međutim Jugoslavija je jedna napredna i prosperitetna, takoreć civilizacijska težnja koja ne može tako lako nestati.
Jugoslavije će biti opet, samo nas neće biti tu da je vidimo. Naravno, biće drugačija i bolja od prethodnih, jer je to sasvim logično.

Srbija je mislila da moze biti Pijemont juznim Slavenima. Medjutim, poriv da tlaci je bio jaci od ideje zajednistva.
Jugoslavija nikada ne moze biti civilizacijska teznja jer nikada ni u jednom svom trenutku nije bila istinski demokratska drzava.

Mozda ti se i posreci. Uzevsi u obzir nedavno objavljeno istrazivanje o procentu jugonostalgije na prostorima bivse SFRJ, uopste nije nemoguce da Bosna, a Bosnjaci napose, sapatom padne. To bi joj i im bilo to za sva vremena.

[Gojeni H]

aha, i one sto sto u zivotu imaju samo dedin rodni list

trn u oku

Ne kontam. Nemoj pricati norveski

[radostan dan]

More l' ova? Jutros mi na pamet pade, idem ulicom i pjevam, stala ispred Vječne vatre i kao nešto mrmljam...

trista godina da živiš...

za one koji ne znaju tekst:

"Najdraza moja,jedina moja,
Ne stiglo te ovo pismo.
Verujem u zivot,videcu te opet
Nadam se,nadaj se.

Samo borba za slobodu
Samo ljubav prema tebi
U zivotu mome jos postoje
Nek u pobedi se u jedno spoje

Ivo Lola,Ivo Lola
Ivo Lola nije sam
S nama Ivo Lola nije sam...

Ako primis pismo na praznik slobode
Ne daj smrti da nadjaca.
Ziveces u svetu sanjanom za dvoje
Ne tuguj,vec raduj se...

Zivot neka put tvoj bude
Sve moje nek u tebi zivi
Nadji osvetu i srecu nadji
Moja jedina,u sebi me nadji

a evo i orginala, za obe koji ne znaju, pismo ive lole djevojci slobodi trajković -



i kratka priča, za one koji ne znaju -

Sloboda Trajković nikada nije saznala da je njoj upućeno jedno od najlepših ljubavnih pisama na ovim prostorima, a upravo ono je zapečatilo sudbinu cele njene porodice. Bila je verenica Ive Lole Ribara, a cenu te ljubavi platila je glavom!
Rođena je u porodici uglednog apotekara Svetolika Trajkovića 7. oktobra 1918. godine u Vrnjačkoj Banji. Dobila je ime Sloboda zato što je rođena u godini kada se završio Prvi svetski rat i došla dugo iščekivana sloboda. Njen otac je kao veliki rodoljub pomagao partizanima slanjem lekova, a brat Miroslav je bio aktivni učesnik Antifašističkog pokreta, pa je upravo zahvaljujući njemu, ona jednom pilikom upoznala čuvenog sekretara SKOJ-a - Ivu Lolu Ribara.
Po očevom zahtevu, brat Miroslav i sestra Milica su nastavili porodičnu tradiciju i upisali studije farmacije, dok je Sloboda bila student hemije. Porodice Ribar i Trajković je za večerom 6. aprila 1941. godine trebalo da se dogovore oko svadbe Ive i Slobode, ali do ovog susreta nikada nije došlo zbog bombardovanja Beograda tog dana.
Kada je počeo rat, a Lola krenuo u partizane, Sloboda je želela da krene sa njim, ali je on odbio rekavši joj da je suviše krhke građe i da neće izdržati surove uslove narodnoslobodilačke borbe. Na njegov zahtev, ona se tada sklonila iz Beograda kod tetke u Vrnjačku Banju, ali nažalost, tako nije uspela da izbegne strašnu sudbinu.
Sloboda pismo nikada nije pročitala. Ono je došlo u ruke Gestapoa koji je zbog njega priveo celu porodicu Trajković, izuzev Slobode i sestre Milice, koja je tada živela u svom stanu i zahvaljujući tome jedina preživela tragediju.
Nemačka policija je deset dana mučila Slobodinu sestru Veru, misleći da je ona, a kada su shvatili da se Sloboda nalazi u Vrnjačkoj Banji, uhapsili su je tamo.
Sloboda se tada našla pred nemogućim izborom - Gestapo joj je nudio da napiše Loli odgovor u kom će ga namamiti da dođe u Beograd, gde bi bio uhapšen u zamenu za živote sebe i svoje porodice.
I tako je Sloboda odlučila... Lolu nikada nije izdala i zajedno sa ostatnkom porodice je prebačena u logor na Banjici gde su 9. maja 1942. svi ugušeni u gasnoj komori.

[ST11]

.

Hvala.

[drndalo]

Ma da se razumijemo, niko nije napušen da misli da je to danas moguće.
Međutim Jugoslavija je jedna napredna i prosperitetna, takoreć civilizacijska težnja koja ne može tako lako nestati.
Jugoslavije će biti opet, samo nas neće biti tu da je vidimo. Naravno, biće drugačija i bolja od prethodnih, jer je to sasvim logično.

Srbija je mislila da moze biti Pijemont juznim Slavenima. Medjutim, poriv da tlaci je bio jaci od ideje zajednistva.
Jugoslavija nikada ne moze biti civilizacijska teznja jer nikada ni u jednom svom trenutku nije bila istinski demokratska drzava.

Mozda ti se i posreci. Uzevsi u obzir nedavno objavljeno istrazivanje o procentu jugonostalgije na prostorima bivse SFRJ, uopste nije nemoguce da Bosna, a Bosnjaci napose, sapatom padne. To bi joj i im bilo to za sva vremena.

"Jugoslavija" u buducnosti ne mora biti Kraljevina Yu, DFJ, FNRJ, SFRJ, jer su ti modeli pregazeni, sto vremenom, sto nama unutar njega...

S druge strane, neka vrsta logicne zajednice Juznih Slavena, kako se utopisticki zamisljala, pretezno istog jezika, veceg dijela istorije, vrlo slicnog mentaliteta i obicaja bi trebala biti moguca nekad... Kad bi se dogovorili logicno... Opet, posto nismo ni Svedjani, ni Norvezani, i logika nam nije najjaca strana, nego inat, onda cemo to tesko docekati...

[radostan dan]

Pa burzuji ... komunisticka visoka i visa srednja klasa. Djeca komunistickih funkcionera, profesora i onih koje bisno danas zvali budzetskim parazitima.
S takvima sam srednju skolu zavrsio. Lafo elitni razred folovi golovi.

Danas vise nema i naravno da se ljudi ljute. Plus bili mladji, ljepsi, imali vise kose ...

šta mislis druze da opet izvršiš analizu...ja bih rekao da su se što se tiče državne pipe za istu su najviše zakačili potomci baš tih koje prozivaš. razmisli malo o tome...neki su kamuflirani, neki su prefarbani, neki su bez boje, ali..to je to.