Ad blocker detected: Our website is made possible by displaying online advertisements to our visitors. Please consider supporting us by disabling your ad blocker on our website.
Mozete se pridruziti Rumunima i Bugarima uz njihove orkestre koji diljem evrope sviraju ispred prodavnica i prodajnih centara.
Ne zaboravite duvacke instrumente!
hercegovac_pravi wrote:
felipe kajetano wrote:@spreca
Sa ovim se moRe i po zemlji evropskoj a bezbeli ako neko 'oce u skladu sa nebeskom tradicijom i po nebu ofKors evropskom...evropski dnk je potvrdjen
Da...evropsko nebo bez zemaljskog Kosova....ali putuj Igumane.....
Srbija: Mladić na slobodi, Šešelj dolazi iz Haga, puškaranje na Kosovu... Bice veselo za Borata ako Vojvoda dode u Srbiju,..
08. 01. 2010. • 10:19 S. B.
*** SPAM *** - U 2010. godini Srbiju i dalje čekaju velika iskušenja sa dodatnim padom životnog standarda. "Ova godina će po nekim stvarima biti slična prethodnoj, ali nas očekuju nova iskušenja na političkom i ekonomskom planu", kazao je astrolog Zlatko Zlatković.
"Ova godina je godina razriješenja slučaja Šešelja i situacija će se od kraja maja odvijati u njegovu korist. U septembru i oktobru očekuje ga pozitivno razriješenje", kazao je Zlatković za srbijanski list "Alo", te dodao:
Ni ove godine neće doći do hapšenja Ratka Mladića. Najtraženiji haški optuženik nastaviće da izmiče potjeri i naših i "belosvetskih" službi. Zametnuće mu trag u 2010.
Po položaju planeta, postoje velike indicije da zahtjevi opozicije u ovoj godini dovedu do vanrednih izbora. Po astrologiji, kvadratni znaci i periodi u odnosu na Jarac, koji je astrološki znak Srbije, trebalo bi da dovedu do toga u periodu mart-april ili septembar-oktobar. Ti aspekti se stopostotno mogu odraziti na održavanje vanrednih izbora ukoliko nezadovoljstvo naroda i radnika budu jačali, a smatram da će jačati.
Situacija u vezi sa Kosovom i Metohijom nije dobra po nas. Tokom juna i septembra mjeseca u regionu Kosovske Mitrovice očekuje nas pucnjava i brojne provokacije.
Novi srpski patrijarh će biti svakako veliki diplomata, ali radikalniji nego što je bio svaki prethodni do sada. Moguće je da će crkva, pod njegovim uticajem, uzeti još aktivniju ulogu u društvu, a imaće i pretenzije i na mješanje u politiku.
Tokom maja, avgusta i oktobra na jugu Srbije očekuje se nekoliko zemljotresa srednje jačine. Poplave su moguće zbog jačeg vodostaja reke Tise u martu ili aprilu i Morave u avgustu, Nišave u oktobru. Ljeto će biti jako sušno, a požari u manjoj mjeri su mogući u julu mjesecu na jugu zemlje.
Zbog dejstva Saturna u Vagi pandemija novog gripa trajaće cijele godine! U drugoj polovini januara se očekuje novi talas obolijevanja koji će trajati do kraja februara. U aprilu i maju grip će pokazati svoje opasnije lice i može doći do težeg oblika.
Zbog nepovoljnog kretanja Merkura, trenutno stanje kursa eura pokazuje blagi pad. Taj trend će trajati do 17. januara, kada ponovo možemo očekivati vraćanje na staro stanje. Talasanje kursa će biti prisutno i u maju i drugoj polovini septembra.
Novak Đoković će biti broj 1 tek u 2011. godini, a naši teniseri su po rezultatima pomalo u padu do juna mjeseca, a tada će ređati uspjehe, kao i ostali sportisti.
Kada je riječ o akcijama (berza), stanje se ne mijenja i dalje će biti haotično, posebno od juna do septembra. Tek od septembra se očekuje pozitivno rješenje.
Професор на Кембриџу Огњен и његов брат докторанд на Оксфорду Реља Аранђеловић припадају елити научника који трагају за тајном вештачке интелигенције
Реља и Огњен Аранђеловић (Фото Лична архива) Огњен Аранђеловић у свету науке представља оно што је Новак Ђоковић у свету тениса. Можда глобални свет истраживача нема званичну листу десеторице најбољих, али двадесетдеветогодишњи професор на Тринитију, најпрестижнијем Кембриџовом колеџу, сигурно је пласиран у самом врху неформалне ранг-листе највећих младих генијалаца. С тим да би био сјајан и на листи породичних дублова, јер његов шест година млађи брат Реља управо спрема докторат на конкурентском Оксфорду. Браћа из Београда налазе се на привременом научном раду на најугледнијим светским универзитетима, покушавајући да проникну у тајне вештачке интелигенције.
Огњен се бави компјутерском анализом слика. Циљ му је да компјутер „разуме” слику и препозна објекте на исти начин на који то чини људски мозак. Ако успе, то ће омогућити да кредитне картице и памћење на стотине цифара постану део прошлости! Компјутер ће ускоро, на основу изгледа лица, препознавати идентитет особе и аутоматски је пуштати у зграду, дати јој новац или одобрити приступ Интернету.
Огњен сада истражује аутоматски компјутерски надзор јавних места. Британци су опседнути тероризмом и милионима камера надгледају целокупну територију. Али, потребно је компјутерски детектовати инцидентно понашање у масама, јер је немогуће голим оком пратити сваку камеру и препознати сумњива лица. Тренутно нема компјутерских система који могу да реше овај проблем у земљи која има највише камера по броју становника.
– Већ су са мном контактирали министарство одбране Британије и лондонска полиција. Одбио сам да радим истраживања за министарство одбране Британије, јер су желели да моја истраживања употребе у војне сврхе. Они су желели да компјутер аутоматски препозна објекат на земљи који је потенцијални циљ бомбардовања. Сматрао сам да то није етично – каже Огњен Аранђеловић.
Обојица су прошли кроз решето најпрестижније београдске школе – Математичке гимназије. Огњен је 1997. године освојио сребро на интернационалној олимпијади из математике и, две године касније, кренуо је за Оксфорд.
– Један од наших познатијих митова је да страни универзитети лове таленте по свету и одмах их по завршетку средње школе узимају под своје. Када хоћете на Оксфорд или Кембриџ, немогуће је да неко препозна доброг научника већ у средњој школи. Дакле, ја сам се пријавио сам. Отишао сам на интервју и разговарао са будућим туторима. Постављали су ми комплексна питања, нешто о свемиру, на која ни у лудилу нисам могао да тачно одговорим. Али њих занима начин на који размишљате, како прилазите проблему којем раније нисте били изложени. Примили су ме на један од неколико најбољих колеџа на Оксфорду – Сент Џонс. Цена школарине је била 15.000 евра годишње. Мајка и отац су дали стан под хипотеку, али тај кредит је био довољан само за први део прве године. Међутим, после извесног времена, тутор ми је рекао: „Остаћеш, не питај како, али универзитет те ослобађа плаћања”.
Огњен им се одужио: већ од прве године постао је најбољи на електротехничким наукама и на крају приграбио титулу студента генерације:
– На Оксфорду или завршиш за четири године, или одлазиш са факултета. Нема ту много мудрости.
А, када сте најбољи на Оксфорду, онда су вам сва врата отворена. Тек тада следи лов на таленте. Једна од понуда је уследила са конкурентског Кембриџа. Желели су да Огњен докторира код њих. Мултинационалну корпорацију „Тошиба” су занимала Огњенова истраживања, такозвано компјутерско препознавање лица, па је финансирала његов докторат.
Докторирао је на најпрестижнијем Кембриџовом колеџу Тринити, академској институцији са највише нобеловаца на свету. Више није морао да брине о егзистенцији. У 26. години је докторирао и постао професор информационог инжењеринга. Стекао је још једну славну титулу – првог Србина професора на Тринитију. Годину дана после њега, професор је постао и физичар Зоран Хаџибабић.
Млађи брат Реља је после Математичке гимназије кренуо путем старијег брата. Пријавио се на Тринити, баш у време док је Огњен радио докторат. Будући да је већ знао правило Тринитија – ако је неко довољно добар, Тринити ће вам пронаћи паре – завршио је без кредитног задуживања мастер студије информатике на Кембриџу. Пошто је Огњен већ постао професор, Реља је искористио научни прелазни рок и уписао докторат на Оксфорду. Сада је на првој години, игра билијар за Оксфорд и кошарку за колеџ Цркве Исуса.
Би-Би-Си финансира пројекат претраживања видео записа
Реља се бави визуелним претраживањем великих колекција видео записа, за шта је заинтересован Би-Би-Си. Национална британска ТВ станица финансира истраживачку групу на Оксфорду, којој припада млађи брат Аранђеловић. Рељин супервизор на Оксфорду и највећи стручњак на свету у области „компјутерског вида” професор Ендру Зисерман такође не жели да има ништа са истраживањима у војне сврхе.
Evo Borata ponavlja kao papagaj jedno dok svo vrijeme radi sasvim drugo: 'Srbija se ne može miješati u unutrašnje stvari BiH'
Predsjednik Srbije Boris Tadić izjavio je da implikacije protektorata nisu korisne ni za koga i da vanredna ovlaštenja visokog predstavnika predstavljaju problem za sve građane BiH. On je u intervjuu za RTRS izjavio kako se Srbija neće miješati u unutrašnje stvari BiH kakve su mogući referendum u RS, te da najavio donošenje rezolucije o Srebrenici u Skupštini Srbije.
"Mora se što prije ući u stanje redovne demokratije, a ne suspendovanje odluka predstavnika građana. Nametanje rješenja je apsolutno neprihvatljivo i takav smo stav iznijeli svojim evropskim partnerima, a prihvatljivo je sve što se predstavnici konstitutivnih naroda dogovore", rekao je Tadić u intervjuu za Radio-televiziju Republike Srpske.
Tadić je dodao da je u BiH potrebna dugotrajna i održiva politika, a da je politika koja se mijenja svaki čas faktor nestabilnosti, kao što je i nametanje rješenja doprinos nestabilnosti.
Odgovarajući na pitanje zašto Srbija, kao potpisnik i garant Dejtonskog sporazuma, ne reaguje na napade na RS sa raznih strana, Tadić je rekao da Srbija ne ćuti ni o jednom pitanju, čak i kad se građanima tako čini, te da politika velike glasnosti često nije efikasna.
"Srbija ima odgovornost kada je u pitanju Dejtonski sporazum i ne bježi od svoje odgovornosti ni jednog trenutka. Ali Srbija ne može da se miješa u unutrašnje stvari i to je crvena linija koju ne smije da pređe", naglasio je Tadić.
Prema njegovim riječima, i referendum je, takođe, unutrašnja stvar BiH.
"Srbija ne želi da se izjašnjava o toj temi. Ja kao predsjednik Srbije neću voditi politiku 90-ih godina i miješati se u te stvari", poručio je Tadić.
On je rekao da rezolucija o Srebrenici, kao obaveza Srbije prema Haškom tribunalu, sigurno neće biti dočekana ni u RS ni u Srbiji sa najvećim mogućim odobravanjem.
"Ali politika koja je odgovorna ne znači da uvijek mora da povlađuje građanima već podrazumijeva i preuzimanje rizika i odgovornosti za svoje odluke", rekao je Tadić.
On je izrazio uvjerenje da će rezolucija o Srebrenici, koju bi trebalo da donese Skupština Srbije, vremenom dobiti podršku ne samo u Srbiji nego i u RS.
"Samo takvom politikom možemo braniti pravo na sjećanje na naše žrtve i samo takvom politikom uvažavanja tuđe patnje i odavanja poštovanja tuđim žrtvama jeste moguće na međunarodnom planu sticati kredibilitet za vođenje nacionalne politike", istakao je Tadić.
Izvor Sarajevo- X
kako neče da se " meša .... " ... ( ubila ga majka )
pa češče je u bosni neg na kosovu il u sanđaku il u vojvodini ...
ovaj put je došla i kraljevska svita ...
baš me interesuje šta je sljedeče ...
kiky wrote:kako neče da se " meša .... " ... ( ubila ga majka )
pa češče je u bosni neg na kosovu il u sanđaku il u vojvodini ...
ovaj put je došla i kraljevska svita ...
baš me interesuje šta je sljedeče ...
Mladic u licnoj pratnji Borata,nakon plasticne rekonstrukcije lica u obliku krapinskog covjeka ili vanzemljca koga trazi Bota sve ove godine neuspjesno ,kakav licimjerni velikosrpski cini,.......
Моја књижевна генерација није функционисала на примарно националним одређењима. Ако се сваки од нас упињао да буде најбољи, није то чинио да би био најбољи у Срба, најбољи у Хрвата, најбољи у Бошњака – него да би, „успевши се у висине”, престао бити само Србин, само Хрват, само Бошњак...
Абдулах Сидран Од нашег дописника
Горажде, јануара – Већ четврту годину Абдулах Сидран живи на периферији Горажда. Tу је са супругом Сабијом и сином и кћерком, основцима, нашао свој животни и стваралачки мир. У пространој и светлој радној соби, уз мноштво књига, записа и фотографија налази се и компјутер на који се, како каже, „морао прешалтати у позним годинама”. Показује нам пожутели и напола исцепани примерак „Политике” од 15. јуна 1938. године, на коме је фотографија „Абдулаха Сидрана који скаче смртоносну ласту, негде на мору”! Пошто је рођен 1944. године, објашњава нам да се, у ствари, ради о његовом стрицу по коме је добио име.
Сидран каже да је дугогодишњи читалац „Политике” и да је, зато што је нема на киосцима у Горажду, купује у суседном Новом Горажду.
У једном интервјуу сте изјавили да сте Сарајево напустили, између осталог, из разлога „менталне хигијене”. Да ли сте се преселили у Горажде и због љутње на главни град БиХ?
Било би то сувише једноставно и наивно. Човек се на властиту жену наљути хиљаду пута, па је не оставља. Много се разноврсних разлога и мотива стекло у мојој одлуци да се повучем у осаму, на село, у мир и тишину. Од здравствених, психолошких и финансијских, до професионалних и филозофских. Зашто би монашки, тј. дервишки начин живота припадао само религијским људима и био само њихова привилегија? Зар није Леонард Коен, песник и музичар, десет година провео у будистичком манастиру? И ено га, у 75. години прави најлепшу музику и ради најбоље концерте. Истина, између мене и сарајевских, тј. Федералних, власти постоје неки озбиљни несведени рачуни (понижавајућа пензија, неподношљив и неправичан стамбени кредит), и ја сам им се склонио с очију. Нека не гледају у моје огорчење. Покушавам своје проблеме решити мимо њих.
И поред тешких ратних рана одлучили сте се на, да тако кажемо, обнављање покиданог међунационалног и међудржавног културног дијалога.
Крупне су то речи да би се могле односити на песничког усамљеника какав сам ја и буквално већ неколико година. О међудржавном културном дијалогу немам појма, а међунационални дијалог никада нисам ни прекидао. С онима који умеју и желе разговарати. Наш је проблем, међутим, у томе што друштвену и политичку елиту не чини такав, за дијалог спреман и способан, свет. Него је чине дојучерашње ништице и маргиналци, они што, како каже Бродски, „тамо где ми употребљавамо придев – употребљавају пиштољ”. Ту смо ми и беспомоћни и непотребни.
Да ли сте током свих ових година, упркос разликама, остали у контакту са пријатељима из бивше Југославије?
Да, колико год је то било могуће. Моја књижевна генерација није функционисала на примарно националним одређењима, много шта нам је било важније од тога. Национални идентитет никако није имао предност над другим врстама наших идентитета. Ако се сваки од нас упињао да буде најбољи, није то чинио да би био најбољи у Срба, најбољи у Хрвата, најбољи у Бошњака – него да би, „успевши се у висине”, престао бити само Србин, само Хрват, само Бошњак... Већина писаца моје генерације и данас тако размишља. И та су пријатељства остала нетакнута, чак и када постоје одређена идејно-политичка неслагања, и различита тумачења наше новије историје. Као што дрински сплавари знају напамет сваку подводну опасну стену, па скрећу сплав на сигурну удаљеност од ње, тако рецимо Горан Бабић и ја тачно знамо опасна места наших дијалога, па их на време ескивирамо. Од онога што је могуће расправити, не бежимо.
Слажете ли се да би јавни и културни ствараоци у БиХ требало, у духу истинске толеранције, да следе Ваш пример?
Нека свако следи своју памет, свој морални инстинкт и своју судбину. Апстрактна толеранција не значи ништа, нити ја икоме могу бити пример и узор. Нисам ни толерантан колико се вама чини. Још увек сам, рецимо, бесан због чињенице да су мојој драми „У Зворнику ја сам оставио своје срце” отели позоришну награду у Брчком. Седам хиљада марака! Више се не љутим, него ми постало смешно, рецимо ово: један београдски издавач објавио је књигу мојих изабраних песама, али је није смео ставити у излог. Уредник из књиге научио напамет једну ироничну песму о југоносталгији, па је рецитује, у кафани, за столом. Пошто нико не зна чија је, пада опклада. Нико не може поверовати да је то песма оног „Алијиног” Сидрана. Није могуће да Сидран напише, за Југославију: „Осим што је пропала / Каквога другог доказа имају / да морала је пропасти?“ Мој пријатељ, уредник, из ташне извади књигу, докаже ствар – и узима опкладу. Тако Сидран још живи по београдским кафанама. Милина једна!
Како видите данашњу Босну и Херцеговину? Могу ли у њој заједно да живе Бошњаци, Срби и Хрвати?
Оваква каква јесте, данашња Босна и Херцеговина је последица насиља које се над њом, изнутра и споља, чини пуних двадесет година. Могућност заједничког живота Срба, Хрвата и Бошњака у њој оспорила је, најпре програмски а потом и оружаном силом – СДС Радована Караџића. Сетимо се колико је пута он, на „разним светским Си-Ен-Енима”, казивао ону своју метафору о уљу и води. Не могу заједно, и готово. Сетите се његове ратне команде из 1992: „На лицу места убити сваког Србина који спомене реч комшилук!” – Ако данас у БиХ њена три народа не могу живети заједно, онда је Караџић свој посао темељито обавио.
Шта тренутно пишете?
Романсирану аутобиографију под насловом „Откуп сирове коже”. Схватио сам, кад потроших шездесет и пет година, да ми цио живот није био ништа друго него стална, мучна и ружна борба за преживљавање. Писао под морање, каткад унутарње, чешће вањско морање. О књижевности не стизао размишљати ни десет минута годишње. Откуп голе, сирове коже. Живот као збир понижења. Болна, трајна мисао о изгубљеном људском достојанству.
Прижељкујете ли конкретнију сарадњу културних стваралаца из свих крајева БиХ?
Нисам оптимист. Некаква шминка се догађа. Народњаци пиче, за њих не постоје препреке ни бране. Млади сарађују. Музика, театар, филм. Али: чим се угази у минско поље расправе о минулој, свежој историји, свако залеже у свој ров, свако заузима своју бусију и озбиљне сарадње нема. Незамисливо је, на пример, да неко од десетак београдских позоришта постави моју драму „У Зворнику ја сам оставио своје срце”, која говори о догађајима у априлу/мају 1992. Истовремено, у истом Београду траје суђење ратним злочинцима из Зворника, изречене су и неке вишедеценијске пресуде за злочине извршене над зворничким Бошњацима. Нема никаквих шанси да се та моја драма у Београду постави ни у наредних двадесет година. А у Сарајеву се, пред пуним дворанама, играла девет година, постављали су је на сцену у Италији, два пута, у Словенији, годину дана играла у Цељском људском гледалишчу.
Јесте ли југоносталгични?
Јесам. Недавно сам, љут на неке запењене националистичке урлаторе, о Југославији записао: Да је била сто пута гора него што је била, опет би била сто пута боља од свега што је након ње настало! То шта ми живимо, то у чему ми живимо, то још нема свога научног имена. Транзиција? Из чега, у шта? То што се види јесте некаква првобитна акумулација капитала, са елементима робовласничког система. Планетарна идеја слободе стропоштала се у карикатуру слободе штампе! Имамо слободу штампе да пишемо о хиљаду других слобода и права који су нам отети! Мрак – и готово.
Доставили сте Емиру Кустурици допуну сценарија под насловом „Први пут с оцем на изборе”. Да ли је на помолу договор о сарадњи, за шта су заинтересовани италијански продуценти који посредују између вас двојице?
Што се мене тиче ствар је потпуно јасна: имам још две филмске приче из свог породичног циклуса и сматрам да би било добро да оне буду урађене истим редитељским рукописом као прва два филма („Сјећаш ли се Доли Бел”, „Отац на службеном путу”). Ко ће их урадити, кад ће бити урађене, да ли ће икад бити урађене – нико не зна. Помно пратим све Емирове послове, од септембра, кад се профулисмо у Анкони, и бојим се да он за моје пројекте тешко може издвојити потребно време. Неке шансе постоје, али... Па се сетих једне сарајевске анегдоте. Испадао „Жељо“ из Прве лиге. Нема шансе да се спаси. Али се око председника клуба, генерала Хамдије Омановића, сјатили клупски фанатици па му на папиру доказују да неке шансе постоје. „Ако онај онога, у Бањалуци, а ако онај у Мостару ремизира, а онај изгуби са четири разлике... Ако... ово овако, а оно онако... Има шанси, друже генерале! Теоријски, има шанси.” А генерал вели: „Видим да има. Ал’ ваља бит дооо-бар теоретичар!” Тако вам је то и са мном и Кустом.
Mnogo je jaka stvar sto blaga rec od dobrog coveka ima takvu moc. Jos uvek. Cak i mi alapace sa sax-a ucutasmo citav dan.
Abdulaha Sidrana za predsednika !
Nego ima opet novosti sa Bliskog Istoka:
Сребреница дели српски парламент
За иницијативу председника Бориса Тадића сигурно би гласао 121 посланик владајуће коалиције и опозиционог ЛДП-а. – Наредних дана консултације о садржају декларације и њеном предлагачу
Да се прогласи дан сећања на Сребреницу: Активисти неколико невладиних организација протестовали су јуче испред зграде Председништва Србије захтевајући да се 11. јул прогласи даном сећања на геноцид у Сребреници Иницијатива председника Бориса Тадића да Народна скупштина Србије донесе резолуцију којом се осуђује злочин у Сребреници у овом тренутку има сигурну подршку 121 посланика владајуће коалиције и опозиционог ЛДП-а. То није довољно за пролазак у парламенту у којем има 250 места. Део владајуће коалиције, као и већина опозиционара, сматра да треба осудити све злочине доношењем једне или више декларација, а не само сребренички. Међутим, сви су расположени за разговоре, који би, како кажу, резултирали решењем које би било прихватљиво за све.
Јелена Триван, портпарол ДС-а, каже за „Политику”, да би, „наредних дана, требало да буду обављене консултације на нивоу парламента и владе о садржају декларације, као и о њеном предлагачу”. Она истиче да је „важно постићи што шири консензус, јер је доношење овакве декларације цивилизацијско питање, које не би смело да буде предмет полемике између позиције и опозиције него показатељ да се српски народ доказао као најзрелији у региону и да нема унутрашњих подела кад је реч о осуди ратних злочина”.
Сузана Грубјешић, шеф посланичке групе Г17 плус, подржава Тадићеву иницијативу и каже да је „крајње време да Скупштина Србије донесе резолуцију, којом би на врло експлицитан начин осудила злочин у Сребреници, најтежи злочин после Другог светског рата”. Александра Јерков (ЛСВ) подсећа да је ЛСВ последњи пут, пре годину дана доставио парламенту свој предлог декларације о Сребреници, али да није имао подршку за усвајање и „зато поздрављамо ову иницијативу, јер то је корак ка помирењу”. Мехо Омеровић, из Социјалдемократске партије Србије, сматра да би „доношење декларације о Сребреници на најбољи начин показало да је Србија спремна да се суочи са прошлошћу и конкретно допринесе помирењу у региону”. Доношење декларације подржавају и у посланичком клубу мањина. Балинт Пастор (СВМ) каже да „од договора посланичких група зависи садржај декларације, али најзначајнија тачка свакако требало би да буде осуда злочина у Сребреници, који је највећи после Другог светског рата”.
Посланичка група ЛДП-а предлагала је парламенту своју декларацију, али ни она није наишла на подршку. Чедомир Јовановић, лидер странке, поводом Тадићеве иницијативе, изјавио је да је ЛДП-ов предлог и даље актуелан и „спремни смо да он послужи као суштина будуће декларације, коју би подржале и друге странке, које имају снаге за то”.
Бранко Ружић, шеф посланичке групе СПС-а, каже да је „идеја председника Србије легитимна, а ми сматрамо да би осуда свих ратних злочина требало да буде садржана у неким скупштинским резолуцијама у свим бившим државама СФРЈ”. Ружић наводи да СПС сматра да „нема разлога да Сребреница има неки ексклузивитет у односу на друге злочине који су се дешавали, јер злочин нема боју, ни етничку припадност. Зато би било важно да све државе на простору бивше СФРЈ покажу висок ниво свести, као што је то учинио председник Тадић кроз ову иницијативу”.
Драган Марковић Палма, лидер ЈС-а, каже да, уколико би скупштина требало да осуди само злочин у Сребреници, посланици ЈС-а неће гласати за то. Марковић каже да је „злочина било на свим странама, па онда треба да донесемо једну резолуцију, или две резолуције којима ћемо осудити све злочине, па нису убијени Срби били прасци, а они други људи”.
Андреја Младеновић, портпарол ДСС-а, рекао је да је за његову странку неприхватљива декларација којом би се осудио само злочин у Сребреници. Он сматра да треба донети декларацију којом би били осуђени сви злочини на простору бивше СФРЈ. Александар Вучић, заменик председника СНС-а, истиче да „СНС најоштрије осуђује страшни злочин у Сребреници, али о декларацији не могу да кажем ништа док не видимо конкретан предлог”. Вучић, ипак, каже да би скупштина требало да се изјасни и о другим злочинима, а не само о једном.
Драган Тодоровић, шеф посланичке групе СРС-а, каже да је за радикале неприхватљива било каква декларација о Сребреници, али истиче да „СРС нема дилему када је реч о декларативном прихватању осуде свих злочина”.
Доношење резолуције о Сребреници није само наша обавеза према Међународном суду правде, већ и према нама самима и нашој будућности и неопходна је за враћање угледа и интегритета Србије. Мислим да је веома важно да је парламент усвоји, а да ли ће се то догодити зависи од представника грађана Србије, каже Соња Лихт, председница Спољнополитичког савета Министарства спољних послова.
„Чињеница је да постоји пресуда Међународног суда у Хагу који Србију није означио као директно одговорну за злочин геноцида у Сребреници, али је неспорно да је утврђена њена одговорност. Нисам правник и не бих улазила у тачну формулацију препоруке суда, али је сигурно да се од Србије очекује да се суочи са оним што се дешавало у Босни и да на дневни ред стави питање своје одговорности. Мислим да је парламент као институција која је директан репрезент грађана најпозванији да се о томе изјасни. То се догађало и у другим земљама кад је реч о сличним ситуацијама или темама.
Има оних који верују да треба да гледамо напред и да заборавимо оно што се дешавало у прошлости?
Убеђена сам да прошлост не може тек тако да се остави иза себе. Подсетићу вас да је и Србија подносећи контратужбу против Хрватске за геноцид доставила као пратећи материјал и документацију о злочинима у Другом светском рату, што је потврда да теза како апсолутно треба да заборавимо шта се дешавало у прошлости не функционише.
Како тумачите став дела опозиције, па и владајуће коалиције да не треба доносити резолуцију само о Сребреници већ да треба осудити све злочине?
Чињеница је да је међународно право, на које се здушно позива и наша опозиција, само злочин у Сребреници препознало као намеру да се изврши геноцид. Немам ништа против осуде свих злочина, али када све ствари ставите у исту раван, не издваја се одговорност за појединачни злочин. Осим тога, морамо бити доследни себи и ако инсистирамо на томе да Међународни суд правде треба да буде арбитар кад је реч о независности Косова, онда морамо да прихватимо и став суда кад је реч о Сребреници.
Не сумњам у добре намере предлагача резолуције, али мислим да је његова процена лоша и да је усвајање резолуције о Сребреници лош, штетан и бесмислен потез и да неће допринети процесу помирења у региону , каже Ђорђе Вукадиновић, уредник „Нове српске политичке мисли”.
„Нисам присталица такве резолуције јер мислим да ће донети више штете него користи. Суштинског консензуса о томе шта се на простору бивше Југославије дешавало током деведесетих нема, тек смо на почетку процеса утврђивања шта се догодило и зато та резолуција може или представљати само празну формалност или бити таква да долије уље на ватру постојећих сукоба како на српској политичкој сцени тако и у региону.
Какве су по вашем мишљењу шансе да резолуција уопште прође у парламенту с обзиром на то да је један такав покушај пре четири године већ пропао?
Овога пута су веће, али то ће зависити од тога како је формулисана. Могуће је да она буде усвојена без социјалиста, а уз подршку ЛДП-а, а могуће је и да ће се ићи на придобијање и СПС-а и СНС-а да гласају за резолуцију. У првом случају, њено усвајање ће појачати нешто избледеле поделе и угрозити процес националног помирења започет приликом формирања владе између ДС-а и СПС-а. У другом случају, формулација би морала бити знатно блажа и не би задовољила ни Сарајево ни Загреб, а ни Брисел због којег се резолуција и доноси.
Мислите ли да Србија ипак има обавезу да посебно осуди злочин за који је Међународни суд правде утврдио да је геноцид?
Мислим да је недопустиво да се злочин, који је истина квантитативно већи од других и који јесте за сваку осуду, и квалитативно издваја од укупног корпуса злочина деведесетих. Србија би на тај начин преузела трајну стигму за нешто за шта није крива, јер то што је суд рекао да држава Србија није крива, из угла посматрача са стране ништа не значи, пошто он не прави разлику између Србије и босанских Срба.
Г. Н.
[објављено: 12/01/2010]
Daleko je od Sidranovog intervjua ali tema je vazna i ne bih da je precutim
BiH-x wrote:@bokakotorska; moze li koji tekst na latinici za nas koji ne razumijemo cirilicu?
Cirilica je jedno od dva sluzbena pisma u BiH, kako bi bilo da on tebi kaze koje pismo trebas koristiti ? Ako ne znas, ne znas, nemoj druge peglati jer ti je mrsko ili ne zelis nauciti oba sluzbena pisma.
ja kad sad u BALVANgradu poČme cirkusijada glumci i redatelji u ulozi glazbeno-muziČkijeH prikaza ....nedamo mi našHeg Čombeta ni za tisuĆinkehiljada ovakvijeH
Samo politikom koja podrazumeva odavanje pošte tuđim žrtvama možemo braniti i sopstvene žrtve, ističe predsednik Boris Tadić i podseća da je donošenje rezolucije o Srebrenici obaveza Srbije prema Haškom tribunalu.
Predsednik Srbije Boris Tadić veruje da će rezolucija o Srebrenici, koja bi trebalo da bude usvojena u Skupštini Srbije, vremenom dobiti opštu podršku srpskog naroda.
Izjava predsednika Borisa Tadića
Tadić priznaje da rezolucija neće odmah naići na najveće moguće odobravanje ni u Republici Srpskoj ni u Srbiji.
"Politika koja je odgovorna ne znači da uvek mora da povlađuje htenjima i osećanjima građana. Politika koja je odgovorna podrazumeva i preuzimanje pojedinih rizika upravo za budućnost tih građana", rekao je predsednik Srbije.
Prema njegovim rečima, političari su ti koji moraju da budu u stanju da preuzmu odgovornost i za takve političke odluke, jer ih zbog toga građani biraju na izborima, a onda ih, faktički, na izborima nagrađuju, ili kažnjavaju zbog toga.
Predsednik Srbije je, u intervjuu Radio-televiziji Republike Srpske, rekao da je donošenje rezolucije o Srebrenici obaveza Srbije prema Haškom tribunalu.
Tadić je naglasio da je politikom uvažavanja tuđe patnje i odavanja poštovanja tuđim žrtvama moguće na međunarodnom planu sticati kredibilitet za vođenje nacionalne politike.
"Samo takvom politikom možemo braniti žrtve i porodicu Zec u Zagrebu, jer taj slučaj je više nego aktuelan poslednjih dana", rekao je predsednik Srbije, podsećajući da je reč o etnički motivisanom ubistvu devojčice od 12 godina.
Evo uskoro ce biti usvojena i ova rezolucija...
Ja sam odavno rekao da tu nema nista sporno...a mnogo su rekli da se to nikad nece desiti...
Sad da vidimo kad ce i drugi cistiti pred svojim dvoristem...
Samo politikom koja podrazumeva odavanje pošte tuđim žrtvama možemo braniti i sopstvene žrtve, ističe predsednik Boris Tadić i podseća da je donošenje rezolucije o Srebrenici obaveza Srbije prema Haškom tribunalu.
Predsednik Srbije Boris Tadić veruje da će rezolucija o Srebrenici, koja bi trebalo da bude usvojena u Skupštini Srbije, vremenom dobiti opštu podršku srpskog naroda.
Izjava predsednika Borisa Tadića
Tadić priznaje da rezolucija neće odmah naići na najveće moguće odobravanje ni u Republici Srpskoj ni u Srbiji.
"Politika koja je odgovorna ne znači da uvek mora da povlađuje htenjima i osećanjima građana. Politika koja je odgovorna podrazumeva i preuzimanje pojedinih rizika upravo za budućnost tih građana", rekao je predsednik Srbije.
Prema njegovim rečima, političari su ti koji moraju da budu u stanju da preuzmu odgovornost i za takve političke odluke, jer ih zbog toga građani biraju na izborima, a onda ih, faktički, na izborima nagrađuju, ili kažnjavaju zbog toga.
Predsednik Srbije je, u intervjuu Radio-televiziji Republike Srpske, rekao da je donošenje rezolucije o Srebrenici obaveza Srbije prema Haškom tribunalu.
Tadić je naglasio da je politikom uvažavanja tuđe patnje i odavanja poštovanja tuđim žrtvama moguće na međunarodnom planu sticati kredibilitet za vođenje nacionalne politike.
"Samo takvom politikom možemo braniti žrtve i porodicu Zec u Zagrebu, jer taj slučaj je više nego aktuelan poslednjih dana", rekao je predsednik Srbije, podsećajući da je reč o etnički motivisanom ubistvu devojčice od 12 godina.
Evo uskoro ce biti usvojena i ova rezolucija...
Ja sam odavno rekao da tu nema nista sporno...a mnogo su rekli da se to nikad nece desiti...
Sad da vidimo kad ce i drugi cistiti pred svojim dvoristem...
Ma ja ovim je sve rjeseno. Cim se donese ova rezolucija nema vise niko pravo ni da spomene genocid. Ovo je velika pobjeda Srbije. Huraaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa
A sto Mladic gladi muda po Adi ciganliji to se valjda ne dotice ove rezolucije.
armin071 wrote:
Ma ja ovim je sve rjeseno. Cim se donese ova rezolucija nema vise niko pravo ni da spomene genocid. Ovo je velika pobjeda Srbije. Huraaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa
A sto Mladic gladi muda po Adi ciganliji to se valjda ne dotice ove rezolucije.
Nije sve al je rjesen zahtjev da se donese rezolucija...
Spominjati ima svako pravo...
Nema ovo sta biti pobjeda Srbije, to je vise obaveza(i haska i moralna)
Gdje Mladic i sta radi zaista ne znam...mada bi trebao biti u Haga, al on svakako ne dotice rezoluciju skupstine Sribije jer nije poslanik u istoj...
armin071 wrote:
Ma ja ovim je sve rjeseno. Cim se donese ova rezolucija nema vise niko pravo ni da spomene genocid. Ovo je velika pobjeda Srbije. Huraaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa
A sto Mladic gladi muda po Adi ciganliji to se valjda ne dotice ove rezolucije.
Nije sve al je rjesen zahtjev da se donese rezolucija...
Spominjati ima svako pravo...
Nema ovo sta biti pobjeda Srbije, to je vise obaveza(i haska i moralna)
Gdje Mladic i sta radi zaista ne znam...mada bi trebao biti u Haga, al on svakako ne dotice rezoluciju skupstine Sribije jer nije poslanik u istoj...
Ovo boldirano je poenta, a za ovo moralno, ma dajjjjjjjjjj...... To je sudska presuda a ne dobra volja "srpskog morala". E cuj moral i jos u Srbiji
armin071 wrote:
Ma ja ovim je sve rjeseno. Cim se donese ova rezolucija nema vise niko pravo ni da spomene genocid. Ovo je velika pobjeda Srbije. Huraaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa
A sto Mladic gladi muda po Adi ciganliji to se valjda ne dotice ove rezolucije.
Nije sve al je rjesen zahtjev da se donese rezolucija...
Spominjati ima svako pravo...
Nema ovo sta biti pobjeda Srbije, to je vise obaveza(i haska i moralna)
Gdje Mladic i sta radi zaista ne znam...mada bi trebao biti u Haga, al on svakako ne dotice rezoluciju skupstine Sribije jer nije poslanik u istoj...
rezolucija je obaveza po presudi o genocidu,a koju je donio isti sud pred kojim će srbija cviliti da pokuša vratiti kosovo.
kako su skontali ne bi bilo pametno nepoštovati taj sud
Last edited by and on 12/01/2010 19:08, edited 1 time in total.
Samo politikom koja podrazumeva odavanje pošte tuđim žrtvama možemo braniti i sopstvene žrtve, ističe predsednik Boris Tadić i podseća da je donošenje rezolucije o Srebrenici obaveza Srbije prema Haškom tribunalu.
Predsednik Srbije Boris Tadić veruje da će rezolucija o Srebrenici, koja bi trebalo da bude usvojena u Skupštini Srbije, vremenom dobiti opštu podršku srpskog naroda.
Izjava predsednika Borisa Tadića
Tadić priznaje da rezolucija neće odmah naići na najveće moguće odobravanje ni u Republici Srpskoj ni u Srbiji.
"Politika koja je odgovorna ne znači da uvek mora da povlađuje htenjima i osećanjima građana. Politika koja je odgovorna podrazumeva i preuzimanje pojedinih rizika upravo za budućnost tih građana", rekao je predsednik Srbije.
Prema njegovim rečima, političari su ti koji moraju da budu u stanju da preuzmu odgovornost i za takve političke odluke, jer ih zbog toga građani biraju na izborima, a onda ih, faktički, na izborima nagrađuju, ili kažnjavaju zbog toga.
Predsednik Srbije je, u intervjuu Radio-televiziji Republike Srpske, rekao da je donošenje rezolucije o Srebrenici obaveza Srbije prema Haškom tribunalu.
Tadić je naglasio da je politikom uvažavanja tuđe patnje i odavanja poštovanja tuđim žrtvama moguće na međunarodnom planu sticati kredibilitet za vođenje nacionalne politike.
"Samo takvom politikom možemo braniti žrtve i porodicu Zec u Zagrebu, jer taj slučaj je više nego aktuelan poslednjih dana", rekao je predsednik Srbije, podsećajući da je reč o etnički motivisanom ubistvu devojčice od 12 godina.
Evo uskoro ce biti usvojena i ova rezolucija...
Ja sam odavno rekao da tu nema nista sporno...a mnogo su rekli da se to nikad nece desiti...
Sad da vidimo kad ce i drugi cistiti pred svojim dvoristem...
Polako momce,prvo da vidimo kako ce ta rezolucija biti formulisana i usvojena ,koliko ce biti dobronamajerna i da li ce se Srbija distancirati njome od Zlobine Srbije,dok istovremeno BoTa Tralalalal cuva Mladica i ostale genocidne stakore,dok isti dolazi na proslavu Dabicevog genocdnog brloga i najvece srpske sramote u svojoj historiji a sa kog cinicno porucuje izlizane fraze neiskrenog izvinjenja i najave usvajanja rezolucije koju je Srbija morala davno usvojiti a na osnovu presude haskog suda po tuzbi BiH protiv Srbije i CG ,jer ocito Srbija zeli u EU drustvo koje je jos prosle godine u vijecu Evrope tu rezoluciju usvojilo kao i USA ali je to sve ignorisano cak i ona grupica zena u Crnom je trazila istu pa umalo da ne fasuje degenek od ponosne ulice Srbije na svoje genocidne heroje..takode se bojim da ce trebati jos takvih reozlucija za druge gradove dok zavrse sudenje pisopiji Dabicu u Hagu a jos nije pocelo jer pacenik ne zna odakle da pocne i kako da se odbrani od neodbranjivog,... bojim se da mu nece zasigurno dokazati genocidne rabote i u vecini gradova genociteta,a sta misle o Boratovoj Tralalala rezoluciji oficijelni politicki zvanicnici iz tog naroda koji su ga stvarali na toj ideologiji ,evo ti pa se uvjeri,toliko o dobromanjernosti i skrenosti Srbije i srpske iznudene politike praznih rijeci bez konkretnih dijela i distanciranaj od politike 90 tih godina prema BiH /mozda ce je revizija tuzbe BiH nakon presude Dabicu i Mladicu/...
Blagojević: Deklaracijom o Srebrenici se Srbima stavlja pečat genocidnosti
"O događajima u Srebrenici može se govoriti kao o nehumanom ponašanju prema civilima", kaže Blagojević
Autor: SRNA12.01.2010. 18:18
Blagojević: Tadić se pozvao na izvještaj Vlade RS
Predsjednik SRS Dr Vojislav Šešelj Mirko Blagojević izjavio je danas da je inicijativa predsjednika Srbije Borisa Tadića da se u srbijanskom parlamentu donese rezolucija o "navodnom genocidu u Srebrenici" neobjašnjiva, šokantna i kontraproduktivna, jer se njom srpskom narodu stavlja pečat genocidnosti.
Blagojević je na konferenciji za novinare u Bijeljini rekao da se o događajima u Srebrenici "može govoriti kao o ratnom zločinu nad zarobljenicima i nehumanom ponašanju prema civilima".
On je naveo da za razliku od Tadića, koji se "nakon 15 godina od događaja pravi mirotvorcem", SRS "Dr Vojislav Šešelj" osudio sve zločine nad nesrbima u RS "još na početku rata".
Blagojević je oštro osudio Tadićevo pozivanje na izvještaj Vlade RS prema kojem je 27. 000 vojnika i policajaca iz Srpske ubilo oko 8. 500 građana Srebrenice, jer je taj akt "donesen pod pritiskom stranaca".
- SRS Dr Vojislav Šešelj će, po cijenu da ostane usamljena, biti dosljedna dokazivanju da je presuda Haškog tribunala generalu Radislavu Krstiću u kojoj je prvi put pomenut pojam genocida, nepravedna i politički obojena - rekao je Blagojević.
Blagojević je naveo da bi suđenje lideru SRS Vojislavu Šešelju pred Haškim tribunalom "moglo biti završeno već krajem marta.
Nisam obratio paznju da ima opcija Latinice u Politici. Izgleda da Cetnici stvarno propadose ?
Evo BiH-x, lencugo, jedan o otadzbini.
Intervju: Soli Ozel, profesor međunarodnih odnosa u Istanbulu
Turska na Balkanu želi stabilnost, a ne dominaciju
Ako su u EU toliko zabrinuti što se Turska okreće prema istoku, zašto onda ne učine nešto da je zadrže
Soli Ozel (Foto: D. Jevremović) Odnosi Srbije i Turske poslednjih meseci su u usponu, a nedavna poseta turskog predsednika Abdulaha Gula Srbiji podstakla je predsednika Borisa Tadića da primeti kako su bilateralni odnosi na najvišem nivou u istoriji dveju država i da je otvoren prostor za dalje produbljivanje prijateljstva i saradnje.
Na početku razgovora za „Politiku” profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Bilgi u Istanbulu Soli Ozel, na primedbu da su Srbija i Turska u sličnoj situaciji, komentariše da su obe u čekaonici EU i da Srbija, na neki način, „izlazi iz frižidera, pošto je veoma dugo bila izopštena iz međunarodnih odnosa”.
„Povratak i normalizacija odnosa sa susedima svakako će potrajati neko vreme. A to je sve potrebno kako bi se Srbija spremila za evropske integracije. Iako smo na neki način u istoj situaciji što se tiče EU, geografski postoji razlika, pošto Balkan opet može da eksplodira, dok je Bliski istok već eksplodirao i ta situacija se ne smiruje”, kaže Ozel.
U poslednje vreme govori se o strateškom partnerstvu Turske i Srbije, šta one mogu da urade zajedno?
Turska vlada vidi Srbiju kao veoma bitnu zemlju koja je prolaz prema Evropi. Zato Tursku zanima sudbina Bosne, ali i dobri odnosi sa Srbijom i Crnom Gorom, kako se sadašnja situacija na Balkanu, koja Turskoj odgovara zato što otvara pravac prema Evropi, ne bi promenila. Srbija i bosanska vlada pozitivno odgovaraju na ovu tursku ponudu prijateljstva. Naročito je značajna Srbija, koja je kao naslednica bivše Jugoslavije nasledila i tradiciju dobrih diplomatskih odnosa sa Turskom. Nama je veoma bitno da imamo normalne odnose i mirnu situaciju.
Balkan trenutno pre izgleda kao zid nego kao most ka EU?
Mislim da Balkan ne bi trebalo da bude zid već put ka Evropi. Jer kad pogledate tursku spoljnu politiku prema Balkanu mnogo se radi na harmonizaciji sa Amerikancima i Evropljanima. Ne postoji ništa što Turska radi ovde, a da je u suprotnosti sa interesima ili SAD ili EU. Postoje možda razlike u pristupu pojedinim problemima, ali sveukupna politika je usklađena sa SAD i evropskim zemljama.
Na Balkanu je u poslednjoj godini dana vidljiv novi nastup turske imperijalne moći posle 100 godina. Da li su te imperijalne aspiracije realne ili je u pitanju samo politički sentiment?
Ne bih to nazvao imperijalnim aspiracijama. Ovo pitanje mora se posmatrati na nekoliko nivoa. Na prvom, društvenom, nivou turski interesi na Balkanu u vezi su sa otomanskim nasleđem. Završetak hladnog rata i pad komunističkog režima doneli su velike promene: ljudi su počeli da komuniciraju, prelaze granice. Mnogi su otišli sa Balkana u poslednjih 100 godina i sada se ponovo uspostavljaju te pogubljene veze. U tom smislu postoji aktivizam, koji doduše država ne sponzoriše, ali ga ipak podržava. Jer Turskoj je stalo do prisustva na Balkanu. Ne zbog toga da bi dominirala nad nekim nego radi povezivanja Turske i Evrope, u čemu je Balkan most.
Hoćete da kažete da to na državnom nivou ne izgleda tako?
Turska uopšte ne teži za dominacijom već za stabilnošću Balkana. Još od rane republike, a naročito u periodu posle završetka hladnog rata, Turska je počela intenzivnije da radi na politici stabilnosti na Balkanu. Razlog je jednostavan: problemi na Balkanu blokiraju Tursku i odvajaju je od Evrope. Stoga se Turska trudi da održi dobre odnose sa svima na Balkanu. Između ostalih i sa Srbijom, upravo zbog toga što je u ratovima devedesetih bila na suprotnoj strani.
Na Zapadu se poslednjih meseci javlja strah da se Turska posle poluvekovnog strateškog partnerstva sa Amerikom okreće ka istoku? Da li je u pitanju ozbiljan strateški zaokret ili samo korišćenje diplomatske polivalentnosti?
Taj strah bih nazvao preteranim i nerazumljivim. Ako su u EU toliko zabrinuti zato što se Turska, kako oni to vide, okreće prema istoku, zašto onda ne učine nešto da zadrže Tursku, razvijajući bolje odnose sa njom. Znate, oni, sa jedne strane, Turskoj govore da ne pripada Evropi, a, sa druge strane, nisu zadovoljni što se Turska okreće ka istoku.
Znači, nije u pitanju strateški zaokret ka istoku?
Ti strahovi su preterani. Jasno je da su svi zabrinuti zbog Bliskog istoka, jer je to područje sa visokim stepenom sukoba. U tom smislu, Turska, kao i sve ostale zemlje, ne može da ostane nezainteresovana za goruće probleme na istoku.
Šta mislite o nastupu šefa turske diplomatije Ahmeta Davutoglua u oktobru prilikom posete Sarajevu, kada je rekao da je cilj turske spoljne politike uspon otomanskog Balkana?
On je veoma angažovan u razgovorima o Srednjem istoku i veoma je zainteresovan za Bosnu i Balkan. Naime, ministar Davutoglu je bio dobar prijatelj Alije Izetbegovića i mislim da ga je dosta savetovao. On ima ličan i emotivan odnos prema Bosni zbog toga što je u vreme dok je predavao međunarodne odnose u Maleziji imao mnogo studenata izbeglica iz Bosne. Dakle, stekao je duboke političke i emotivne veze sa Bosnom i sudbinom Bošnjaka.
Davutoglu je svakako neko ko misli o geostrateškom političkom položaju Turske u svetu i civilizacijskom aspektu Turske kakva bi trebalo da bude. Na kraju, on zastupa tezu da svetska politika počiva isključivo na nacionalnim državama.
Ovaj širi aspekt, odnosno razumevanje jezika civilizacija navodi mnoge ljude da čuju baš ono što ste me pitali: da li Turska ima imperijalne pretenzije i da li okreće leđa Zapadu. Ali mislim da to zaista nije u pitanju. Možda može da se postavi pitanje da li je ministar Davutoglu na pravi način napravio ravnotežu između istočne i zapadne orijentacije Turske. Izgleda da sada Turska nije tako žarko zainteresovana da ide ka EU i da zapadne veze izgleda slabe. Pri tome se Turska veoma angažuje na jugu i istoku. Neophodno je da se ta ravnoteža ponovo uspostavi, jer deo Turske smatra da je njena popularnost na jugu i istoku zasnovana upravo na vezama sa Zapadom, naročito Evropom.
-------------------------------------------------
Ko je Soli Ozel
Profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Bilgi u Istanbulu. Doktorirao u SAD. Na Oksfordu, u Vašingtonu i Parizu usavršavao znanja iz oblasti međunarodnih odnosa, bezbednosti EU i politike jugoistočne Evrope. Urednik je i autor tekstova u brojnim turskim i svetskim listovima koji se bave međunarodnim odnosima. Koautor je publikacije „Obnavljanje partnerstva: tursko-američki odnosi u novoj eri”.
Samo politikom koja podrazumeva odavanje pošte tuđim žrtvama možemo braniti i sopstvene žrtve, ističe predsednik Boris Tadić i podseća da je donošenje rezolucije o Srebrenici obaveza Srbije prema Haškom tribunalu.
Predsednik Srbije Boris Tadić veruje da će rezolucija o Srebrenici, koja bi trebalo da bude usvojena u Skupštini Srbije, vremenom dobiti opštu podršku srpskog naroda.
Izjava predsednika Borisa Tadića
Tadić priznaje da rezolucija neće odmah naići na najveće moguće odobravanje ni u Republici Srpskoj ni u Srbiji.
"Politika koja je odgovorna ne znači da uvek mora da povlađuje htenjima i osećanjima građana. Politika koja je odgovorna podrazumeva i preuzimanje pojedinih rizika upravo za budućnost tih građana", rekao je predsednik Srbije.
Prema njegovim rečima, političari su ti koji moraju da budu u stanju da preuzmu odgovornost i za takve političke odluke, jer ih zbog toga građani biraju na izborima, a onda ih, faktički, na izborima nagrađuju, ili kažnjavaju zbog toga.
Predsednik Srbije je, u intervjuu Radio-televiziji Republike Srpske, rekao da je donošenje rezolucije o Srebrenici obaveza Srbije prema Haškom tribunalu.
Tadić je naglasio da je politikom uvažavanja tuđe patnje i odavanja poštovanja tuđim žrtvama moguće na međunarodnom planu sticati kredibilitet za vođenje nacionalne politike.
"Samo takvom politikom možemo braniti žrtve i porodicu Zec u Zagrebu, jer taj slučaj je više nego aktuelan poslednjih dana", rekao je predsednik Srbije, podsećajući da je reč o etnički motivisanom ubistvu devojčice od 12 godina.
Evo uskoro ce biti usvojena i ova rezolucija...
Ja sam odavno rekao da tu nema nista sporno...a mnogo su rekli da se to nikad nece desiti...
Sad da vidimo kad ce i drugi cistiti pred svojim dvoristem...
Pa eto čim Bošnjake i njihove političke i vojne predstavnike osude za genocid a EU i USA parlamenti usvoji takvu rezoluciju zasnovanu na odlukama MSP-a čvrsto ti obećajem da ću ja biti prvi zagovornik usvajanja takve rezolucije u Parlamentu BiH.
