Dešavanja u Srbiji

[Ima Bosne_Bice Bosne]

A ko je taj autor?

E, to ti je neko ko nije svetac ni sada, a nece biti ni poslije smrti, ali je COVJEK - za razliku od toga tvoga u cijoj si odbrani ovdje.

[Bosanac sa dna kace]

.....jedini nebeski Srbin...a ja konto svih njih 9 milijona ''nebeski''

[behavac]

a ja konto

Vidim ja da ti slabo kontas...

[kiky]

sve to nevjerovatno podsječa na gazimestan i mas-plemenske obrede koji su poveli svekoliku srbadiju u klanje i pljačkanje ...
ubačeni su i novi rituali kojih nije bilo u srpskoj pravoslavnoj tradiciji ...
praistorija i divljaštvo ...

[dallton]

a ja konto

Vidim ja da ti slabo kontas...

bolje slabo kontati nego ne kontati nikako, kao recimo ti

[ilija cvorovic]

A ko je taj autor?

E, to ti je neko ko nije svetac ni sada, a nece biti ni poslije smrti, ali je COVJEK - za razliku od toga tvoga u cijoj si odbrani ovdje.

Pitam ko je autor, ne pitam za agregatno stanje, dakle ko je on?

[behavac]

a ja konto

Vidim ja da ti slabo kontas...

bolje slabo kontati nego ne kontati nikako, kao recimo ti

E nek si mi rekao...jel ti sad bas drago...

[Bosanac sa dna kace]

A ko je taj autor?

E, to ti je neko ko nije svetac ni sada, a nece biti ni poslije smrti, ali je COVJEK - za razliku od toga tvoga u cijoj si odbrani ovdje.

Pitam ko je autor, ne pitam za agregatno stanje, dakle ko je on?

Piše: Gojko Berić

[dallton]

Slobodna Bosna

JESEN PATRIJARHA PAVLA
Svetac, ili anđeo s greškom
MILOŠEVIĆ JE ŠEJTAN KOJEG NIKO NIJE MOGAO ZAUSTAVITI
Poglavar Srpske pravoslavne crkve, patrijarh Pavle nakon duže i teške bolesti umro je 15. novembra u Beogradu; naša novinarka imala je rijetku priliku da prije deset godina dugo razgovara sa pokojnim patrijarhom i zabilježi njegova iskrena i izvorna uvjerenja i promišljanja o najbitnijim duhovnim, vjerskim i političkim pitanjima i vrijednostima koje je zastupao; ovo dragocjeno svjedočanstvo, koje je svojedobno poput bombe odjeknulo eks-jugoslovenskim medijskih prostorom, nezaobilazno je u razumijevanju lika i djela pokojnog patrijarha SPC-a
Karadžića je izabrao narod i morao sam ga podržati!

Nakon više od godinu i po liječenja na beogradskoj Vojno-medicinskoj akademiji u nedjelju, 15. novembra, u 95. godini života, umro je Gojko Stojčević, odnosno poglavar Srpske pravoslavne crkve, patrijarh Pavle. Desetine hiljade vjernika tokom četiri dana, koliko je bio izložen u beogradskoj Sabornoj crkvi, satima su čekali u koloni kako bi odali posljednju počast i poljubili ruku Njegovoj svetosti patrijarhu Pavlu, čovjeku koji je srpskom narodu poručio: “Budimo ljudi, iako smo Srbi”.

Ovaj slavonski dječak, tuzlanski gimnazijalac i sarajevski bogoslov, prizrenski profesor i kosovski vladika pamtiće se prije svega po tome što je bio je ratni patrijarh srpski. Mali, tihi, skromni i skoro neprimjetni patrijarh bio je i paradoksalno moćan duhovni vođa srpskog naroda. Analitičari pripisuju patrijarhu svu duhovnu odgovornost za učešće i postupanje srpskog naroda tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Naime, ni jednom patrijarhu prije njega nije uspijevalo da toliko izađe iz okvira Crkve kao institucije i u toj mjeri postane značajna politička i društvena figura. Njegov uticaj na politiku bio je toliko veliki da su mnoge vladike i političari tražili njegovu smjenu još tokom devedesetih.
Dok su se njegovi episkopi vozili u skupocjenim zatamnjenim džipovima, šurovali sa najvećim ratnim profiterima kako bi dobili donacije za pozlatu vladičanskih dvora a pojedini ušli u mračnu, gnusnu pedofiliju, patrijarh Pavle je ostao imun na materijalne vrijednosti zadovoljavao se svojim uticajem na kreiranje duhovnih i političkih prilika u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Tokom rata u BiH jedan karikaturista ga je nacrtao kao ratnika opasanog bombama i sa “škorpionom o pojasu”, na šta je on rekao: “Vi mislite da ćete lako sa mnom. Mislite da sam ja slabačak, a evo kako me drugi vide.”

“SPC JE BIO DIO RATNE MAŠINERIJE”
“U nepunih 19 godina na čelu Srpske pravoslavne crkve Pavle je obeležio jedno doba koje već sada možemo okarakterisati kao najteži period u osmovekovnoj istoriji naše crkve, jer se stupanje njegovo na svetosavski presto daleke 1990. poklapa sa Miloševićevim dolaskom na vlast. Taj period se poklapa sa raspadom države, pa je crkva delila sva iskušenja tog vremena koja nisu bila mala. Za nekih desetak godina, to je četiri izgubljena rata za redom. Na teritoriji bivše SFR Jugoslavije, SPC je imala svoje kanonsko područje pa je sa raspadom Jugoslavije gubila i određena područja kanonskog upravljanja, odnosno eparhije. Osim toga, za vreme patrijarha Pavla, Srpska pravoslavna crkva pod njegovim rukovodstvom nije za sve to vreme ratova i razaranja na Balkanu bila samo svedok i posmatrač u vremenu nego dobrim delom i saučesnik u tim zbivanjima”, kaže za naš list publicista i jedan od najradikalnijih kritičara SPC-a Mirko Đorđević.
Brojne su situacije u kojima je Pavle svjesno podržao Slobodana Miloševića. Iako nije izlazio na parlamentarne i lokalne izbore, u vrijeme referenduma o novom ustavu Republike Srbije, 1991. godine, televizijskim obraćanjem pozvao je građane na glasanje i sam tada izašao da glasa. Pokušavao je da zadrži neutralnost, ali kako mnogi smatraju, to mu nije uvijek polazilo za rukom. Godinu dana od izbora za patrijarha pozvao je Slobodana Miloševića u Sabor. Te iste godine patrijarh je pozvao studente da se raziđu s platoa kod Terazijske česme. Istovremeno je primao i predstavnike opozicije, pisao Miloševiću da oslobodi Vuka Draškovića 1993. godine.

Tokom rata u BiH cjelokupno rukovodstvo Republike Srpske dolazilo je u Patrijašiju, ali vrlo često i pozivali Pavla na Pale kako bi čuli njegove savjete u najprelomnijim političkim situacijama. Patrijarh se, bez rezerve, rado odazivao.

Njegova uloga bila je ključna kada se odlučivalo ko će prilikom potpisivanja mirovnog sporazuma u Dejtonu predstavljati Republiku Srpsku. Patrijarhov “zlatni glas”, kasnije će se ispostaviti, presudio je da to bude Slobodan Milošević, a nikako Radovan Karadžić i njegova kamarila sa Pala.
Nikola Koljević u svojim ratnim bilješkama Stvaranje Republike Srpske između ostalog govori i o uticaju patrijarha Pavla u ključnim trenucima za opstanak Republike Srpske. Patrijah Pavle je bio prisutan na svim sastancima rukovodstva Srbije i Republike Srpske od Karađorđeva do Pala i Milošević je uvijek tražio njegovo mišljenje.

PATRIJARH U DOBANOVCIMA
Koljević bilježi detalje sa historijskog sastanka u Dobanovcima 25. avgusta 1995. godine, o kome se godinama ništa nije znalo, a na kojem se odlučivalo o svesrpskom konsensusu prema predstojećim pregovorima u Daytonu. Ovom sastanku prisustvovali su Slobodan Milošević, Radovan Karadžić, Ratko Mladić, Momčilo Krajišnik, Momir Bulatović, Zoran Lilić, Aleksa Buha, generali (trenutno u Haagu optuženi za ratne zločine) Zdravko Tolimir, Momčilo Perišić, te patrijarh Pavle i vojvođanski vladika Irinej. Patrijarh je, po Koljevićevom svjedočenju, kazao:
“Ko blagoslov traži, ja ga i dajem. Ono što nam treba je sloga pred neprijateljem. Zato smo ovde. Za opšte dobro našeg naroda. Šta je bilo, bilo je. Znači, sad je biti ili ne biti. Ako se ne prihvati plan, znači ne biti. Nemamo izbora osim pregovora. Moramo dogovor zajednički prihvatiti i onda se držati toga. Samo se nemojte deliti. Ja vas molim da nesporazume trenutno zaboravimo, a da se posle rata bratski raspravimo i oprostimo ako šta imamo.”
Uz veliki otpor Radovana Karadžića odlučeno je da Dejtonski sporazum u ime rukovodstva RS-a potpiše Milošević.
Ubrzo potom deset episkopa na čelu sa hercegovačkim vrhovnim crkvenim autoritetom Atanasijem Jevtićem zatražilo je da patrijah Pavle odstupi sa trona. Razlog je bila Miloševićeva manipulacija patrijahom da sklopi mirovni sporazum u Dejtonu bez obzira što je rukovodstvo RS-a bilo protiv.
Kad je, u aprilu 1995. godine, Haški tribunal pokrenuo tužbu protiv Radovana Karadžica za ratne zločine, patrijarh se demonstrativno stavio u zaštitu vođe bosanskih Srba, a protiv Slobodana Miloševića. "Bolje je umreti nego naše duše ogrešiti", poručio je Pavle.
Dvije godine kasnije, Pavle je sa šezdeset srpskih intelektualaca, među kojima je bilo i 14 članova SANU-a, zatražio od Haškog tribunala povlačenje optužnice protiv Radovana Karadžića i Ratka Mladića. U javnoj deklaraciji ova grupa intelektualaca optužila je Haški tribunal za pristrasnost i okvalifikovala ga kao "instrument čija je osnovna funkcija proganjanje Srba"

Iste godine patrijarh Pavle se odlučno suprotstavlja Miloševiću. Predvodeći svetosavsku povorku probio je višednevni policijski kordon u Kolarčevoj ulici koji je obilježio studentske proteste 1996/97. godine organizovane zbog izborne krađe Slobodana Miloševića.

VRIJEME OTPORA MILOŠEVIĆU
Pred izbore septembra 2000. godine patrijarh Pavle konačno je javno prozvao Miloševića i njegov režim kao “jedine odgovorne za nacionalnu katastrofu” da se povuku i objavio da Sveti sinod SPC-a još od 1992. traži promjenu.

U junu 1999. godine (u vrijeme NATO bombardovanja Srbije) Patrijarh Pavle dao je svoj prvi intervju za sarajevske medije u kojem je autorici ovog teksta kazao da nikada nije podržavao Slobodana Miloševića, prije svega za što je što je ovaj ateista, štaviše radikalni komunista. Miloševića je tom prilikom nazvao šejtanom, odnosno satanom.

“Samo da vam kažem, sad se ovi sektaši na vlasti, satanisti, drže stava: Nema vlasti iznad mene, ja sam sve i sva. Šta Milošević zaključi da je dobro, to i čini, druge nema. Još sveti Arsenije, prvi naslednik Svetog Save, je rekao – ‘nasta rat na nebu’ satana ili po vašem šejtan, bio je anđeo ali se zbog gordosti digao protiv vlasti Božije. Isto vam je i sa Miloševićem, on je postao šejtan. On nema veze sa crkvom, on ne ide u crkvu”.

Na pitanje zbog čega je protiv Miloševića progovorio tek poslije devet godina njegove vladavine, nakon što je ovaj krvavo završio svoje ratne pohode, a neke od ratnih ciljeva uspio ostvariti, patrijarh Pavle je kazao da se on još od 1992. godine bori i istrajava da komunista Milošević ode s vlasti.

“Neće biti da je tako. Još 1992. godine u izveštaju Svetog arhijerejskog sabora stoji da se na vlasti u Srbiji i Crnoj Gori nalaze ljudi koji su do juče bili komunisti. Ali da budemo iskreni, takvih je bilo na vlasti i u Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hrecegovini. Oni su često i umogome nastavili onaj sistem koji je bio za komunističko doba. Evo tog dokumenta u kome piše: Poštujući i priznajući prava svih naroda sa kojima vekovima živimo, sa bolom konstatujemo na rezultate komunističkog i postkomunističkog režima u svim bivšim republikama bivše Jugoslavije, takođe ga osuđujemo. Potpuno svesna tragike trenutka, Srpska pravoslavna crkva ponovo poziva na stvaranje Vlade narodnog poverenja, nacionalnog jedinstva i svenarodnog spasa. Isti zahtev ponovili smo 1994. godine za stvaranje vlade nacionalnog jedinstva. Crkva nema svoju partiju, nije politička organizacija. Do mene su dolazile i pismene i usmene poruke da što god ja kažem, s obzirom na mesto na kojem sam, sve je politika; ili si za stranku koja je na vlasti, ili si za opoziciju. Ja sam im govorio da je taj princip uzak i da za nas važi jedan princip apostola Pavla koji je rekao ’ako jedete, ako pijete, ako što drugo činite, sve na slavu Božiju činite’. Dakle sve može biti kako Bog hoće, a može biti i suprotno. Pod taj princip spada i politika. I ona može biti na slavu Božiju i na stvarno dobro naroda. Takođe 1991. godine, kada sam bio na Kosovu, bili su raspisani prvi višepartijiski izbori, ljudi su me pitali za savjet za koga da glasaju. Rekao sam da razmotre ljude koji su predsednici stranke i da pogledaju njihove programe, pa da se na osnovu toga odluče. Po mom mišljenju, kazao sam im, ako ste vernici, ne bi ste mogli glasati za stranku koja u svom statutu ima materijalistički i ateistički stav, jer u takve se ne može imati poverenja”.

JESEN PATRIJARHA: “GREH JE UBITI I RUŠITI ZA VIŠE CILJEVE”
I pored toga što je često razgovarao sa Radovanom Karadžićem i podržavao njegove “pravedne ratne ciljeve”, patrijarh Pavle je oštro negirao da se ikada zalagao za projekat velike Srbije.

“Kada sam pre četiri godine bio u Beču na obeležavanju stogodišnjice Crkve Sveti Sava, u tamošnjim novinama se pojavio napis da ja dolazim u Beč da bacim svetu prašinu u oči, jer sam ja, navodno taj koji poziva Srbe u rat radi održavanja velike Srbije. Na jednom skupu koji je priredio tamošnji kardinal bio sam prinuđen da kažem: ‘Meni se pripisuje da vodim Srbe u rat radi održanja velike Srbije, međutim ako bi trebalo da se održi velika Srbija zločinom – ne pristajem, neka nestane velike Srbije. Ako bi trebala da održi mala Srbija zločinom, opet ne pristajem, neka nestane i mala Srbija. Ako bi trebalo da se održi poslednji Srbin zločinom i da sam ja to, opet ne pristajem, neka nas nestane, zločinom da održimo – to ne. Onda će jedan gospodin iz publike da mi postavi pitanje: ‘Sada će izbori, za koga će crkva da glasa?’ Rekao sam mu da Crkva nema svoju partiju, a ja lično nikada ni za koga nisam glasao. Hoću da vam kažem da ja nisam ni miloševićevac, ni karadžićevac, niti bilo koje stranke”

Otkrio je, patrijarh Pavle, prvi put za medije i to, kako je rekao za “sarajevsko-muslimansku” “Slobodnu Bosnu” i koji su njegovi motivi zbog kojih je tražio neizostavnu ostavku Slobodana Miloševića.
“Imao sam u rukama dokument u kojem piše da će Srbiji biti još više pooštrene sankcije ukoliko Milošević ne ode sa vlasti. Zbog toga smo ga molili u interesu naroda i njegovog spasenja da se dobrovoljno i mirno povuče, jer ostane li on, neće nas još puno ostati. Otišli smo njemu kao predsedniku koga su potvrdili i međunarodni verifikatori i rekli sve je bilo fer. Mi ovde znamo da nije bilo fer. Mi kažemo: ’Podajte caru carevo, a Bogu Božije’. Milošević bi hteo sve, pa i crkvu da okrene u svoju korist. Moja dužnost kao vernika je da branim istinu. Ja sam kaluđer, nemam ni kučeta ni mačeta, što se kaže, i još mi je lakše zastupati istinu, nego nekom, ko recimo, ima ženu i decu.”

ZLOČINAC JE SVAKO KO SRUŠI BOGOMOLJU
Tvrdio je da je rat u BiH bio građanski, ali prije svega vjerski, i da je izazvan spolja.
” Svaki rat je nesreća, a građanski rat kakav je bio u Bosni i Kosovu, to je nesreća nad nesrećama. U rati neprijatelj napada sa strane; kad se rat, završi neprijatelj odlazi. Međutim u građanskom ratu neprijatelj je sused, sugrađanin, čak srodnik ako je u pitanju mešoviti brak. Koliko je na kojoj strani više zla i zločinaca, to će moći samo Božija vaga i Božiji metar da izmeri tačno.
Do rata u BiH došlo je zbog okolnosti i svakako stranog prsta. Narod je izabrao Karadžića, Mladića i Izetbegovića. Onda je Evropa rekla da to nije demokratija, to ste se vi sporazumeli i to ništa ne važi. Ali krivi smo i mi što smo pošli u sve to. Po mom mišljenju, bio je to ipak etnički rat i sigurno je tu bila jedna verska komponenta. Vidite, Srbi su verujući pravoslavci, muslimani su isto tako verujući, to im samo ime kaže, Hrvati su verujući katolici, I eto vam.”
Govorio je da u srpskom narodu ima zločinaca.
“Sadašnji reis ulema Cerić stavlja mi neke stvari na teret. Rekao mi je da mi zamera što se nisam oglasio zbog rušenja džamija u Bosni. To ne stoji da je tako. Ja sam se pismeno nekoliko puta oglasio i osudio rušenje džamija u Banjaluci. Srušiti džamiju to može samo jedan zločinac”.
Mogući nasljednici
ISCRPLJUJUĆA BITKA IZMEĐU CRNOGORSKOG I NIŠKOG VLADIKE, AMFILOHIJA I IRINEJA!
Smrću patrijarha konačno će na dnevni red Sinoda SPC doći pitanje novog vođe, što će do tog trenutka obavljati Amfilohije Radović. Ustav Srpske pravoslavne crkve predviđa da se "najdalje u roku od tri meseca" od dana kada se patrijaršijski prijesto uprazni, sastane Izborni sabor radi izbora novog patrijarha.
Prema riječima upućenih, najozbiljniji kandidati za prvog čoveka SPC su mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i episkop zahumsko-hercegovački Grigorije. Međutim, kao vrlo ozbiljan kandidat i „kompromisno rešenje" prihvatljivo za obe struje odskora se spominje i episkop niški Irinej, poznat po bliskosti s patrijarhom Pavlom, ali i sa predsjednikom Srbije Borisom Tadićem.
Čovjek-stoljeće
U MLADOSTI SE PATRIJARH PAVLE ŠKOLOVAO U SARAJEVU I TUZLI, DRUŽIO SA MEŠOM SELIMOVIĆEM…
Prije nego što je izložen u beogradsku Sabornu crkvu patrijah je miropomazan, njegovo tijelo pomazano je uljem. Pavle će biti sahranjen u monaškoj odjeći koju je sam sašio za ovu priliku. Iza sebe je ostavio testament koji za sada nije poznat javnosti.
Riječ je o materijalnim stvarima, a patrijarh ih gotovo nije imao. On sebi ništa nije kupovao, a kako su svi znali za njegovu skromnost, nije dobijao ni skupocjene poklone.
Svoju zaostavštinu namijenio je SPC-u i najbližoj porodici, djeci svog brata Dušana. Sinovcu Gojku Stojčeviću i njegovoj sestri Nadi patrijarh je ostavio lični sat i budilnik.
Da bi se odužili patrijarhu Pavlu Sinod SPC-a traži će da on bude proglašen svecem, odnosno nasljednikom svetog Save.
Zanimljivo je da su, kao i svetom Savi, i njegovim roditeljima imena Stevan i Ana. Gojko je kao dječak ostao bez njih. Odrastao je kod svoje tetke. „Kad umrem, najpre ću da vidim tetku, pa onda sve ostale“. Otac je ostavio porodicu. Otišao u Ameriku gdje je umro od tuberkuloze, a majka nedugo potom napušta Gojka i njegovog mlađeg brata Dušana. Preudaje se, da bi ubrzo zatim i ona umrla. Poslije toga sve ide redom: naporan rad, siromaštvo, bolesti, redovan odlazak na bogosluženja, fascinacija svetim Savom, doživljaj oca nebeskog kao svog oca. Potom nastavak školovanja u Tuzli, gdje se u nižoj gimnaziji druži sa svojim nešto mlađim vršnjakom, velikim piscem Mešom Selimovićem. Na insistiranje rodbine odlazi na pravoslavnu Bogosloviju u Sarajevo. U glavnom gradu BiH, kako je rekao, upoznaje drugove za čitav život. Teološki fakultet završio je u Beogradu. Episkop raško-prizrenski bio je čak 33 godine.
Pavle se čitav svoj život brinuo sam o sebi. Sam je spremao hranu, obično povrće na vodi, samo za praznike sa malo ulja. Rijetko kada je jeo ribu, a meso nikada. Omiljeno piće i hrana su mu bili sok od paradajza i kopriva, a kada nije post, mliječni proizvodi. Hrana koju je jeo stajala bi nekoliko dana, izložena bakterijama, smatrao je da je to blagotvorno za njegov organizam. Odjeću je sam sebi šio, krpio, prao. Cipele je popravljao i sam održavao. U Patrijaršiji je nadgledao da sve funkcioniše, posle radnog vremena, uveče, išao bi i gasio svjetlo gde je ostalo upaljeno, često sam popravavljao slavine, roletne, brave na vratima, krov, i lift. Imao je svoju ličnu radionicu, s priručnim alatom za obućarske, stolarske, limarske, električarske radove.

[Bosnolog]

Tajne grobnice u Srbiji
Piše: Nataša Kandić


Ne podržavam selektivnost: Nataša Kandić

Podržavam otkrivanje masovnih grobnica iz 1944. godine, ali ne mogu da se pomirim sa time da Ministarstvo pravde Republike Srbije najavljuje da će se sa svih dokumenata u vezi sa streljanjima 1944. godine skinuti oznaka poverljivosti, a da se i dalje taje i od javnosti skrivaju dokumenti koji sadrže podatke o tajnim grobnicama i spaljivanju tela ubijenih Albanaca u nekim fabrikama u Srbiji i na Kosovu. Ne mogu da se pomirim sa stavom i odukom srpskih vlasti da će tela albanskih žrava ostati na dnu jezera Perućac i da će kosti drugih albanskih civila ostati u tajnim grobnicama u Srbiji do neke ljudskije vlasti

Od nedavno Srbija ima Državnu komisiju za tajne grobnice ubijenih od septembra 1944. Na prvi pogled, sve je u redu. Međutim, medijski izveštaji sa konferencije za novinare, održane 16. decembra 2009. u Beogradu, pokazuju da je reč o komisiji koja je formirana isključivo radi pronalaženja groba Draže Mihajlovića i grobnica drugih građana bivše Jugoslavije koje su ubile partizanske vlasti posle Drugog svetskog rata. I to bi bilo u redu, kako kaže državni sekretar Slobodan Homen, "…to je ljudsko pravo koje pripada zaista svakom čoveku", da to pravo nije uskraćeno porodicama žrtava ratnih zločina, počinjenih nedavno.
Razočaravajuće je da je nekadašanji kritičar Miloševićeve politike, preko koga su strane ambasade u Beogradu finansijski podržavale i pomagale Otpor, smetnuo sa uma da u Srbiji ima grobnica u kojima su skriveni posmrtni ostaci Albanaca, ubijenih tokom NATO bombardovanja. U aprilu ove godine, kao svedok na suđenju osmorici policajaca za zločine nad albanskim civilima u Suvoj Reci na Kosovu, Dragan Karleuša, penzionisani inspektor MUP Srbije, vrlo jasno je rekao da u Srbiji ima grobnica sa posmrtnim ostacima Albanaca i da iz jezera Perućac nisu izvađena sva tela koje je srpska policija potopila za vreme NATO bombardovanja. Nemoguće je da bivši Otporaš ništa ne zna o tome, da se to krije od njega i da mu u državnu funkciju spada samo potraga za grobovima Draže Mihajlovića i drugih streljanih 1944. godine.
Podržavam otkrivanje masovnih grobnica iz 1944. godine, ali ne mogu da se pomirim sa time da Ministarstvo pravde Republike Srbije najavljuje da će se sa svih dokumenata u vezi sa streljanjima 1944. godine skinuti oznaka poverljivosti, a da se i dalje taje i od javnosti skrivaju dokumenti koji sadrže podatke o tajnim grobnicama i spaljivanju tela ubijenih Albanaca u nekim fabrikama u Srbiji i na Kosovu. Ne mogu da se pomirim sa stavom i odukom srpskih vlasti da će tela albanskih žrava ostati na dnu jezera Perućac i da će kosti drugih albanskih civila ostati u tajnim grobnicama u Srbiji do neke ljudskije vlasti.
Pitam se šta će reći državni sekretar Homen porodicama nestalih Srba, koje mole državu da izdvoji sredstava za ekshumacije grobnica u Belaćevcu i na Košarama, gde počivaju tela mladih vojnika, koji su odvedeni u smrt a da im starešine nisu rekle kuda ih zašto vode.




Sludivanje masa za rdi vecih ciljeva u bolesnoj Srbiji se nastavlja,nista novo.Drustvo nece moci ozdraviti dok se ne suoci sa istinom i svojom prosloscu a Srbija je nazalost svijetlosnim godinama daleko od toga,......

[ilija cvorovic]

Aaaa, taj Gojko Berić? Gojko Ikebana? Ok.

[kiky]

ma normalno da je ikebana ....
il idiot il pjano il peder il ... šta sve još ...
razumni ljudi uvijek ispadaju prikaze u bolesnim društvima i zajednicama ...
u srtbiji se dešava totalni sunovrat u 1990-te ...
srbija nije primjer več krunski dokaz za to ...
ah to lijepo jednoumlje ...

[vee-jay]

ma normalno da je ikebana ....
il idiot il pjano il peder il ... šta sve još ...
razumni ljudi uvijek ispadaju prikaze u bolesnim društvima i zajednicama ...
u srtbiji se dešava totalni sunovrat u 1990-te ...
srbija nije primjer več krunski dokaz za to ...
ah to lijepo jednoumlje ...

kako zaboravi narkose? ili kako @ilija voli reci "sprice"
yeah

a onda @vaca o moralu o nekim nedobronamjernim ljudima...

[kiky]

ma sasvim je jasno da srbija ponovo korača slobinim stopama ....
stanje nacije je jednako onom iz vremena šetanja svakojakih moštiju i skeletona po srbskijem zemljama ...
( dal se ko sječa ... )
sada se to svelo samo na beogradske sokake ... ( kako simbolično ) ...
srbija sebe može da nađe samo u primitivnim plemenskim retorikama grupnih woodoo rituala ...
tu su svi srbi ko jedan ...
i ( da ne zaboravim ) kojekavim vojnim paradama, vježbama, defileima, masovnim polaginjima zakletve ... ( sve več viđeno ) ...
sve opijum za bolesni serbski duh i mozak ...
bježanje od stvarnosti ekonomske mizerije i tereta odgovornosti za zvjerske zločine počinjene po komšiluku ...
čekam samo da neko s glogovim kocem ode na đinđičev grob ... ( jer ih je osramotio i ponizio ) ...

[dallton]

Vojvodina - jetra Srbije!
Piše: Branislav Zukić
Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: Stock

Posle ovako sprovedene medijske ofanzive, mnogi VKV lamentaši mogli bi mirnije da spavaju - bilo bi to pravo olakšanje u odnosu na sadašnje nemirne snove, stezanje mokrog jastuka hladnim rukama i košmare u kojem se severni deo Srbije odvaja od svoje matice. Nastupilo bi olakšanje i za veliki broj Vojvođana, koji zbog trenutnih patnji naših lamentaša takođe doživljavaju snažne bolove - najjači su, kažu, u predelu prepucijuma

Izgleda da je đavo odneo šalu. Po plodnom vojvođanskom černozemu razmileo se go sepratista, koristeći i zloupotrebljavajući trenutnu krizicu koja potresa naše otačastvo. Dobro, možda krizica traje dvadesetak godina, ali šta je to u poređenju sa svim mukama kroz koje smo ćutke i junački (uzdignute glave, da se ne zaboravi!) prolazili kroz minula stoleća? Beskrupulozni autonomaši glasnije nego ikada pričaju o svojim besmislenim zahtevima, a običan građanin, paralisan strahom i nedostatkom proverenih informacija, samo uvlači glavu u ramena i gleda da ne napravi neki nepotreban korak. U pauzama upražnjavanja jeze stigne, ono jeste, da pošalje i poneki komentar tamo gde njegove strahove razumeju, ali i obilato hrane - na internet stranice vajnih tabloida, koji i pored svinjskog gripa i tek minule trodnevne (plus jedan u Beogradu) žalosti, ne zapostavljaju tako bitne teme kao što je najnoviji atak na celovitost i nedeljivost Srbije.

Tako jedna duboko zabrinuta čitateljka, na osnovu čijeg se komentara da naslutiti da živi u gradiću gde su Madžari u ubedljivoj većini, sa stranica nacionalno osvešćene novine upoređuje situaciju u Vojvodini sa već viđenim tokom događaja kojem smo prisustvovali nekoliko puta u bliskoj prošlosti i pita se kuda će ona, jadna i nesrećna, kada je sa njenog komada zemlje proteraju. Nazovite me malicioznim, ali usudio bih se opkladiti u svih preostalih 5 637 (decreasing number) vlasi na mojoj lobanji da ta osoba (navodimo je samo kao primer) nije našla za shodno da se oglasi kad su njene komšije masovno mobilisali, u jesen 1991. godine, da bi ih slali da "brane" legitimne interese iste one domovine od koje ona sada, nakljukana usađenim strahom, očekuje pomoć. Tada su bili lojalni građani, a danas, ruku pod ruku sa onim strašnim čovekom koji vitla štapom, predstavljaju ogromnu opasnost po ustavni poredak, teritorijalni integritet i suverenitet (copyright: Milošević, Koštunica, Jeremić & Co).

Photo: Stock
Hajde da probamo da zamislimo Srbijicu iz ugla te naše prestravlljene građanke: to je sada jedno stvorenje svim i svačim izmučeno, nezasluženo napaćeno i preko granice dobrog ukusa kažnjavano. Čak je i fizička celovitost toga bića nepovratno narušena - setićemo se da je pre tri godine, sramnim i pokradenim Milovim referendumom, ono ostalo bez drugog oka u glavi, pa od tada, ukiklopljeno i nagrđeno, baulja bespućima svetske politike, na sramotu velikih sila, koje su zdušno potpomagale to neljudsko sakaćenje. Taman kad smo se navikli na doživotno nošenje poveza preko duplje iz koje je ispalo bratsko oko, došao je novi šok – pokušali su da nam iščupaju srce. Nikada prežaljeni vožd, sada upokojen pod lipom, pre dvadeset godina upotrebio je tu sintagmu od koje ni danas ne odstupamo - Kosovo je, govorio je on, srce Srbije. Taj vitalni mišić ljubomorno su čuvali i oko njega svoju politiku gradili i voždovi naslednici, ali je, uprkos njihovim ogromnim naporima, početkom prošle godine došlo do pokušaja nasilnog odvajanja centra kardiovaskularnog sistema od ostatka tela. Pokušali jesu, ali uspeli, kao što znamo, nisu - ko ne veruje, neka samo pogleda Drugi dnevnik, bilo kog dana, i neka se ne zavarava spiskom beznačajnih država koje su tu lažnu tvorevinu priznale.

Tako smo došli u situaciju da već izmučenu i slabašnu Srbiju, bez drugog oka u glavi i sa srčanom insuficijencijom, snađe nova muka - pretnja otimanjem još jednog vitalnog organa. Kojeg? cini mi se da je ovo jedan od tajnih obozavatelja sa-x; ako nije, tim gore po sve - stalno pricaju da su ovdje prisutni forumasi (npr. ja na prvom mjestu) "srbomrsci" ali evo izgleda da ljudi sami misle ono sto mi ovdje govorimo

Ono što svakom dobronamernom i nacionalno svesnom stanovniku naše domaje predstavlja nekadašnje Vojvodstvo serbsko, a sada samo Vojvodina, da se uporediti samo sa onim što našem telu znači jetra. Pa nećemo valjda, posle drugog oka i pokušaja odstranjivanja srca, na kraju ostati i bez jetre, upitaće se sa pravom mnogi naš zabrinuti građanin i svoj pogled, u očajničkom pokušaju, okrenuti ka onima od kojih bi mogao da očekuje pomoć. Priče o mogućnosti zamene jetre ovde slabo piju vodu – doduše, postojao je neki Englez, kažu jedan od najboljih fudbalera uopšte, koji je za svog života uspeo da protraći čak dve jetre. Slaba nam je on uteha sada, kada nad našim glavama neprestano promiču tamni oblaci najnovijeg indipenditizma.

Zato postoje oni. VKV lamentaši. Na prvi pogled, najveći deo njih su profesionalni političari, ali ne dajte da vas to zavara. U njihovoj radnoj knjižici (kada bi je imali) pored velikih pečata nekoliko minulih skupština, u kojima su krvavo zarađivali i sticali nešto mala dukata i stambenih kvadrata, stoji i štambilj kojim se potvrđuje njihovo osnovno zanimanje - visokokvalifikovani lamentaš (sa ćiriličnom varijacijom - žalopojnik). Sretnu se tako dvojica pripadnika ove profesije na ulici (u skupštini, pred neku konferenciju za novinare) i posle nekoliko kurtoaznih rečenica, pređu na stvar:

- Lamentuješ li danas gde?

- Ne, bio sam juče na B92, prekosutra idem na Studio B. A ti?

- Ja malo, večeras, na RTS-u, pa sledeće nedelje imamo lokalne izbore u jednom malom vojvođanskom mestu, tako da ću da se nalamentujem do mile volje.

- Tako i treba, brate moj. Pa neće valjda Srbiju da nam rasparčavaju?

- Neće, kao što nisu ni svih prethodnih nekoliko puta, a sigurno bi, da ih mi na vreme i odlučno nismo upozorili.

Photomontage: Anonymous
VKV lamentaš može da bude i politički analitičar (šta god to značilo), estradna zvezda, sportista, pripadnik neke opskurne organizacije, nastavnik u školi, sveštenik (pogotovo sveštenik), umetnik i šta god vam padne na pamet. Svi oni imaju jednu zajedničku osobinu - mudro su predvideli svaku katastrofu koja nas je snašla, toliko vešto i pravovremeno da su na te katastrofe vremenom svikli, kao Romi na diskriminacije svih vrsta. Zato je VKV lamentaša nemoguće zamisliti bez predmeta njegove žalopojke - prvo je to bila Slovenija ("bečki konjušari" izgleda nisu umrli od gladi), posle nje Hrvatska, zatim Bosna i Hercegovina, pa Makedonija (dobro, njih smo ionako pustili, oko toga ćemo se dogovoriti sa braćom Grcima, možda malo i sa Bugarima), da bi se sve nastavilo (ali ne i završilo, pazite se dobro!) Crnom Gorom i Kosovom. Omiljena tema naših lamentaša trenutno je Vojvodina, s tim što Sandžak (turski naziv, sedi jedan, Zukiću!) strpljivo čeka u redu, a i oko one tri opštine na jugu Centralne Srbije moglo bi se štošta kas'ti.

Budući da me i nagoveštaj da mogu da pomognem ovim večitim borcima za našu stvar ispunjavaju beskrajnim ponosom, pokušaću da dam svoj skromni doprinos u najnovijoj, teškoj i nepravednoj bici, koju smo primorani da vodimo (a to ne želimo, naravno). Dakle, da nam ovi u belim gaćama što ih zovu čakširama sutra ne bi tražili svoju državu, krenimo odmah agresivnom marketinškom kampanjom - slogan oko koga će se sve vrteti je jasan, lako se skandira i nemoguće je ignorisati ga - Vojvodina, jetra Srbije! Postoji tu, opet, i mala nezgodacija - ti Vojvodinci insistiraju na multietičnosti, pa bi parolu trebalo prevesti i na sve jezike koji se tamo koriste. Pošto su se vojvoda i njegova ekipa (sada dobrim delom evropeizovana, ali lamentaški nastrojena) početkom devedestih samo šalili kad su pretili Hrvatima po Hrtkovcima i drugim mestima, suočeni smo sa time da se u Vojvodini hrvatski jezik danas koristi kao jedan od službenih, što opet znači da bi glavni marketinški slogan morao da se prevede i na taj jezik. E sad, problem je u tome što je u hrvatskom imenica "jetra" malo drugačije ustrojena nego u srpskom, pa bismo po Petrovaradinu, Subotici, Bajmoku i još nekim mestima morali da delimo flajere na kojima bi pisalo "Vojvodina su jetra Srbije".

Uz sve ovo, organizovati svakodnevna gosotovanja nekoliko pukova VKV lamentaša po svim vojvođanskim lokalnim radio i TV stanicama, sa posebnim naglaskom na nešto što se zove vojvođanski javni servis. Istovremeno, u Beogradu i drugim mestima uže Srbije davati što više prostora za lamentovanje analitičarima svih vrsta, toliko da se ljude na kraju ubedi da neko zaista od nekoga želi da se otcepi, a ne da traži ono što mu, inače, pripada.

Posle ovako sprovedene medijske ofanzive, mnogi VKV lamentaši mogli bi mirnije da spavaju - bilo bi to pravo olakšanje u odnosu na sadašnje nemirne snove, stezanje mokrog jastuka hladnim rukama i košmare u kojem se severni deo Srbije odvaja od svoje matice. Nastupilo bi olakšanje i za veliki broj Vojvođana, koji zbog trenutnih patnji naših lamentaša takođe doživljavaju snažne bolove - najjači su, kažu, u predelu prepucijuma.

ziv sam se ismijao, frajer ima smisla za humor sto jest jest

[kiky]

jebote ...

[dallton]

Kišobran patrijarha Pavla
Štampaj E-pošta
Mirko Đorđević
21.11.2009.

Sahrana patrijarha Pavla podignuta je na nivo državne sahrane – i ne zna se ko je tu više bio zbunjen. Išlo je to na trenutke na državnoj strani do neukusa koji ovaj, lično skroman, čovek nije zaslužio. A još će dosta vremena proći dok se svi ne budu sabrali od „šamara“ koji im je pokojnik zadao. Svima nama. Nije izabrao kriptu u Sabornoj crkvi za svoj večni dom, ni mermernu grobnicu u hramu sv. Save na Vračaru, ne, otišao je na malo crkveno groblje u Rakovici. Iskoristio je svoje pravo izbora znajući šta i država i crkva od njega očekuju. I to je neka poruka, od mnogih koje već mnogi čitaju različito. Kako god ga istoričari budu ocenjivali, za ovaj „bum“ oko sahrane, barem za to, pokojnik nije kriv.

U novinama pak čega sve nema – detalji banalni, ali i oni sa porukom. Znamo da honorar od svojih knjiga ostavlja Crkvi, da je stari budilnik zaveštao unuku, ali ne znamo još kome je zaveštao svoj stari kišobran. Godinama se viđao na ulicama sa tim starinskim kišobranom. Budilnik je njega budio za jutrenje, ali nije uspevao da probudi sabraću arhijereje. I sada na sahrani, ko sve nije bio pod kišobranom njegovim – i ko sve godinama pod njim stajao nije. Naravno, ne pod onim starim, već pod onim koji se podrazumeva za ono vlasti koliko je imao među sabraćom arhijerejima u Sinodu i Saboru. I tu je sva muka njegova, možda i udes njegove misije tokom dvadesetak godina na čelu SPC.

Došla je sada da potraži utehu nad odrom i sama „kosovka đevojka“ B. Plavšić, koja je – sa ratovođama Karadžićem i Mladićem – dobar deo Bosne posejala grobovima. U mučnim godinama raspada države – sa zločinima koji su užasnuli svet – pokojni patrijarh se nije baš snalazio. Izgovarao je opomene – ne da nije – ali sabraća arhijereji, barem dobar deo među njima, nisu krili svoje ratne ciljeve. Ne, ne Isusu mira i pravde, već balkanskom bogu Marsu do crne zemlje su se klanjali. I druge su vodili, i sve nas do ambisa iz kojeg još izašli nismo. I skoro nećemo.

Stotine hiljada nevino ubijenih ne daju mira, i zovu na neka prisećanja. Možda to i treba tako da bude – čeka nas ocena lika i dela ovog pokojnika. Ovi što mu već sada ispisuju hagiografije – neukusno politički intonirane, boje se tog prisećanja. Ovi što već viču santo subito – odmah svetac – nisu iskreni. I ne zna se da li ih je više neiskrenih u društvu ili u crkvi. A manipulisali su sa patrijarhom svi – od Miloševića do Koštunice; a on se nije umeo snaći i mnogu je gorku čašu ispio, a da nije uspevao da makar neku otkloni.

Ponudili su mu da da blanko potpis Miloševiću da može da zastupa sve Srbe ma gde oni bili. I on je potpisao zelenim mastilom i onda – sabraća su zatražila da potpis javno povuče, i on ga je povukao. Poniženje je to, i treba ga podneti. Nad njegovim odrom zvaničnici se sada boje da se prisete i svoje i njegove uloge. A tajne nema, sve je zabeleženo, sve je objavljeno.

Dosudili su i njemu i crkvi političku ulogu. I on se nije snašao – daleke 1991. potpisao je pismo lordu Karingtonu da svi Srbi moraju ući pod zajednički krov sa Srbijom i svim srpskim krajinama. To je bio početak sunovrata. Jeste on blagoslovio i Karadžića i Mladića – ne na zlo – ali su oni pod njegovim kišobranom sejali zlo i smrt. I danas nad odrom ima mnogo onih koji su činili zlo, i ritualnim besedama se neće pokriti ničija krivica, ni njegova ni svakog od nas. Ne, nije patrijarh Pavle dao blagoslov o. Gavrilu kod Trnova da činodejstvuje – ne, daleko od toga – a o. Gavrilo je pod epitrahiljem blagoslovio Škorpione koji su streljali one jadne bosanske, bosonoge dečake. Ne, nije o. Gavrila patrijarh blagoslovio, ali ga nije – a trebalo je – izopštio iz vere i odlučio od crkve. Dugačka je hronika i njegovih i naših lutanja i svi je znamo. Da je on imao dobre namere, u to ne sumnjamo, ali da su sabraća u Sinodu imali svoje namere, i u to se ne može sumnjati.

I zastanimo tu nad još jednom gorkom čašom: odveli su ga bili 1995. u spaljenu Foču – nazvali su je tada Srbinje – i raspisala se bila evropska štampa – posebno Le Mond, Figaro i Liberation u Parizu – da SPC u Bosni podržava etničko čišćenje. Navedeno je bilo i ime patrijarhovo, i onda je SPC podnela tužbu u Parizu protiv tih listova. Mučno i tužno. Na suđenju u Parizu svedočili su mnogi – istoričar Paul Garde i srpski vizantolog Ivan Đurić. Branio je SPC vladika Atanasije Jevtić i to tako „dobro“ da se suđenje završilo sudskom osudom SPC. Ne, kazao je sudija, fakta su fakta, a francuska se istina ne može ućutkati. I tu je gorku čaši ispio pokojni patrijarh – a da li smo i svi mi sa njim, o tome je rano suditi. Jeste, stigao je da kaže i da ponovi kako neće ne veliku, nego ni najmanju Srbiju, po cenu zločina – i to će mu biti s pravom zapisano – ali ga sabraća arhijereji slušali nisu, još manje pak raspomamljene ratovođe. I tu smo sada, gde smo. Opomenama je otvorio put pokajanja – ali uspeo nije – a taj je put pred nama: pod pepelom onih koji su stradali u Srebrenici stoje i mnogi epitrahilji i mnoge epolete generala. Neko mora da podvuče crtu ispod prošlosti, a kajati se imaju i zbog čega i pojedinci i SPC i država Srbija. O pokojnicima se – tako kažu ne govori loše – ali se najbolje govori kada se govori istina. Poznajte istinu i istina će vas osloboditi, reči su iz jevanđelja Isusovog.

Sve ostalo – uz ovu borbu za mesto pod kišobranom sveca koji hoda među nama – najvećim delom je obično licemerje.

[dallton]

josip broz - dobar skroz

Josip Broz predsjednik Komunističke partije
Josip Joška Broz, unuk nekadašnjeg predsjednika SFRJ Josipa Broza, izabran je danas na Kongresu ujedinjenja u Novom Sadu za predsjednika novoformirane Komunističke partije (KP).
On je rekao da se KP danas ujedinila sa Savezom socijlademokrata Novog Sada i Novom komunističkom partijom iz Zrenjanina.

"Uveren sam da će do kraja januara naredne godine Komunistička partija prikupiti 10 000 potpisa neophodnih za njenu registraciju. Naša ciljna grupa je deset odsto od gotovo 60 odsto politički neopredeljenih birača u Srbiji", rekao je Broz novinarima nakon imenovanja.

Prema njegovim riječima, KP će biti moderna partija koja će se zalagati za procese evropskih inegracija i privatizacije u Srbiji.

"Za razliku od stare KP, čiji su članovi morali da budu ateisti, naša partija poštovaće verska opredeljenja njenih članova. Partija je takođe otvorena da u svoje okrilje primi i još 14 malih stranaka iz Srbije, koje su komunistički opredeljene", naglasio je Broz, čiji je deda bio i lidera komunističkog pokreta u bovšoj SFRJ.

Podršku osnivanju KP dale su sve države nastale raspadom Jugoslavije, kao i Češka, Rusija i Italija.

Za potpredsjednika KP izabran je Nenad Kulić, dok će funkciju generalnog sekretara obavljati Vladimir Kirčanski.

Za predsjednike gradskih odbora KP Novog Sada, Zrenjanina i Vrbasa danas su izabrani Slavko Kesić, Stevo Jukić i Nikola Međeši.

Današnjem Kogresu su prisustvovali nekadašnji predsjednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Milošević, iz Socijalističke partije Srbije (SPS) Stevan Pavlov i predsjednik Saveza udruženja boraca Narodno-oslobodilačkog rata Vojvodina Sveta Atanacković.

Kogres ujedinjenja KP održan je u novosadskom Hotelu "Lupus".

[Shoba]

http://www.pescanik.net/content/view/4044/1084/

[dallton]

Očekivano ponašanje Jeremića

Na sramotno ponašanje Vuka Jeremića za vreme posete grčkog ministra spoljnih poslova Srbiji, stigle su i reakcije iz Makedonije * Makedonski predsednik zbog izjave odbio da dođe na svečani prijem MSP

Dok ministar spoljnih poslova razara ionako krhke odnose Srbije sa susednim zemljama u regionu i šalje pozdrave iz Nigerije, na plodove njegovog rada svako malo reaguje jedan od prozvanih suseda, kojih na žalost ne manjka. Tako su političke stranke u Makedoniji reagovale na izjavu ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića da Srbija ima razumevanja za stav Grčke u sporu Atine i Skoplja oko naziva Makedonije.

Kako javlja agencija Beta, vladajuća partija VMRO DPMNE je saopštila da potonja izjava predsednika Borisa Tadića, da Srbija priznaje Makedoniju pod njenim ustavnim imenom, predstavlja „diplomatski uspeh presednika Makedonije, ali i znak odgovornosti vlasti u Srbiji”. To je Tadić izjavio posle razgovora s makedonskim predsednikom Đorđom Ivanovim, koji je prethodno kritikovao Jeremićevu izjavu.

Ivanov je na poziv Tadića prisustvovao sahrani patrijarha Pavla, ali je, zbog izjave Jeremića, odbio da prisustvuje prijemu koji je šef srpske diplomatije organizovao za strane goste. Opozicioni Socijaldemokratski savez je osudio izjavu Jeremića i ocenio da to nije nimalo naivna izjava i da ona treba da „otrezniti vladajuću VMRO DPMNE”. Za koalicionog partnera u vladi, albansku stranku Demokratsku unija za integraciju (DUI), izjava Jeremića je oštra, ali ne i neočekivana.

„Ta izjava, po meni, predstavlja direktno mešanje u unutrašnje stvari druge države", izjavio je Talat Džaferi iz DUI.

Albanska opoziciona stranka Nova Demokratija ocenila je da izjava Jeremića pokazuje da Srbija nije saveznik Makedonije na putu ka EU i NATO. Ta partija je poručila da Vlada Makedonije treba da uspostaviti dobre odnose s Kosovom i Albanijom zato što su to, kako smatra, saveznici Makedonije. Jeremić je u sredu, posle razgovora sa zamenikom ministra inostranih poslova Grčke Dimitrisom Drucasom, izjavio da Atina može da računa na punu podršku Beograda u rešavanju grčko-makedonskog spora o nazivu Makedonije, pri čemu je namerno izbegao da pomene ime države opisno je nazivajući „državom čiji je glavni grad Skoplje“.

[dallton]

Isti taj Slobodan Milošević, balkanski kasapin i krvavi pragmatik lišen svake ideologije, ukrao je politiku velikosrpskog naci(onali)zma upravo od onih koji su danas na vlasti u Srbiji: od SANU, SPC, Kluba književnika, Crvene zvezde i sadašnjih veoma vodećih pozicionih i opozicionih političara. Ta politika je bila i ostala u njihovom ekskluzivnom vlasništvu, oni su sada svoji na svome, ovo jeste Srbija po meri tih “elita”

Samo dan nakon izručenja Miloševića Hagu, dakle 29. juna 2001. godine, Vlada Srbije donela je uredbu o uvođenju veronauke u laičke škole u Srbiji. Kad sam kasnije upitao jednog od mlađahnih DOS-ovih lidera, koji je u međuvremenu bio duboko zglajzao, zašto su to uradili, on je odgovorio: “Morali smo da im se umilimo, morali smo im nešto dati…”

Bio je tužan dok je to izgovarao jer je u međuvremenu dočekao i to da Amfilohije drži opelo Zoranu Đinđiću. I jer je u međuvremenu shvatio da umiliti se siledžiji znači dozvolu za silovanje i iživljavanje. Ali, kao što kaže ona stara mudra poslovica: posle nema kajanja.

Duhovna aktivnost: Praktični moleban Filareta
Photo: http://www.pcnen.com
Osam i kusur godina kasnije doživeli smo kolone ljudi koje u redu, od Terazija do Saborne crkve, nekrofilno čekaju da dodirnu mrtvog čoveka, skromnog monaha još skromnijih postignuća, koji je Srpsku pravoslavnu crkvu predvodio u godinama njene sramote, strahote i užasa. U tim celivajućim redovima primetno je bilo prisustvo velikog broja mladih ljudi. Sa potpunom izvesnošću može se prognozirati da će u nekom sledećem redu, kada se na onaj svet premetne budući srpski patrijarh (jedan od kandidovanih jahača apokalipse), biti još više mladih ljudi, u međuvremenu zadojenih nastavom veronauke koju drže uglavnom polupismeni i priučeni veroučitelji. Generacije zadojene vaspitanjem očeva, ćutljivih saučesnika u zločinačkoj politici, novovernika, bivših komunista a sada radikalnih pravoslavaca. Očeva koji svojoj deci kupuju brojanice da ih nose oko ruku, da se, za svaki slučaj, zna da su iz stada, da su uredno cepljeni i žigosani.

A tačno je ono što nacionalistička štampa (a takva je u Srbiji sva, sem ponešto izuzetaka na webu) navodi: “Srpska pravoslavna crkva jedina je nacionalna institucija koja i dalje uživa veliki ugled u narodu”. Netačno je, doduše, ono drugo što oni tvrde, da debeli i zadrigli popovi ujedno “dele sudbinu svoga naroda”, dok se okolo vozaju u bmw-ima i kuckaju poruke u svoje i-phone i blackberry-je (digresija: imam jednog poznanika koji je pop pa mi se izvinio da ne može na pivo sa mnom jer baš u to vreme ima “uzemljenje”, kako oni nazivaju sahranu, koja mu donosi pristojan honorar, daleko veći od mog novinarskog).

Dakle, SPC jeste jedina nacionalna institucija koja i dalje uživa veliki ugled u narodu. I to je tužna i pretužna činjenica za sam taj “narod”. Jer, SPC jeste bila jedan od vodećih generatora ratova: sećate li se kako su upravo popovi, nosajući kosti iskopane iz masovnih grobnica iz Drugog svetskog rata, budili demone prošlosti, huškali na krvoproliće - setite se - crtali kostima granice “velike Srbije”, pošto su ih bašbaš tim “rubnim krajevima srpstva” i pronosili. Sećate li se peticija za zaštitu Karadžića, vladika sa mitraljezima i lobanjama, episkopa u šetnji sa arkanima, sveštenika koji blagosiljaju koljače, potonjih popova i vladika-pedofila? Kao što pesnik reče: “Prvo su došli popovi, pa topovi, pa lopovi…” I posle svega toga, ostaje fakat da je SPC “jedina nacionalna institucija koja i dalje uživa veliki ugled u ‘narodu’”. Pa jebeš takav “narod” onda!

Degutantna priča sa sahranom patrijarha Pavla, počev od jezivih lažnih suza najvećeg pretendenta za nasleđe, do laičkih lidera države kojima se ispod odela providela mantija, višestruko je simbolična. Zatvoren je dvadesetogodišnji krug, od nošenja kostiju poklanih u Drugom svetskom ratu, do nošenja otvorenog kovčega sa patrijarhovim telom. Ovaj put, međutim, mrtvo telo nosilo se ulicama Beograda, a ne zabitima “zapadnih granica velike Srbije”. Otimačina oko žezla suzila se, dakle, na sam glavni grad, u kojem žive “elite” koje dalje od svoga nosa ne vide. Pa ni to da se “velika Srbija” danas samo Beogradom zove.

Oni koji su još uvek upitani zar je moguće da se devet godina posle pada Miloševića dešavaju ovakve stvari i poganštine, zapravo zaboravljaju jednu notornu stvar: isti taj Slobodan Milošević, balkanski kasapin i krvavi pragmatik lišen svake ideologije, ukrao je politiku velikosrpskog naci(onali)zma upravo od onih koji su danas na vlasti u Srbiji: od SANU, SPC, Kluba književnika, Crvene zvezde i sadašnjih veoma vodećih pozicionih i opozicionih političara. Ta politika je bila i ostala u njihovom ekskluzivnom vlasništvu, oni su sada svoji na svome, ovo jeste Srbija po meri tih “elita”. Ovo, dakle, nije falsifikat, već ubedljivo većinska, saučesnička Srbija njom samom, sadržana u onoj čuvenoj rečenici kalemara Dobrice: “Zaostalost je naša prednost”.

[Vlajko]

evo nove baze .......

http://www.b92.net/info/vesti/index.php ... _id=394131

Otvorena baza na jugu Srbije
23. novembar 2009. | 09:55 -> 13:31 | Izvor: B92

Beograd, Cepotina -- Najveća vojna baza u Srbiji "Jug" otvorena je na brdu Cepotina kod Bujanovca u prisustvu državnog i vojnog vrha, šest godina od odluke o početku gradnje.

Baza "Jug" izgrađena je na 35 hektara i u nju je uloženo 1,7 milijardi dinara. U bazi se nalazi 66 objekata ukupne površine 22.000 kvadratnih metara u koje će moći da bude smešteno 1.000 profesionalnih vojnika. Planirano je da se u budućnosti dograde objekti na površini od 60 hektara.

Dragišić: Baza ključna za ceo region

Baza "Jug" nalazi se na brdu oko pet kilometara južno od Bujanovca, u blizini kopnene zone bezbednosti i administrativne linije sa Kosovom, a udaljena je oko 90 kilometara od granice sa Bugarskom i tridesetak kilometara od granice sa Makedonijom.

Negodovanje Albanaca

Na vest o otvaranju vojne baze "Jug" reagovali su politički predstavnici Albanaca sa juga Srbije.

Predsednik opštine Bujanovac Šaip Kamberi to doživljava kao militarizaciju regiona.

"Mi smo se od početka suprotstavili ideji postojanja specijalnih snaga policije i vojske u ovom regionu, tako da mislim da ova baza neće doprineti stabilnosti regiona i nije bilo potrebno da se region militarizuje otvaranjem baze i stvara privid postojanja vanrednog stanja", kaže Kamberi.

Još oštriji je predsednik opštine Preševo Ragmi Mustafa, koji kaže da će Albanci sada biti okruženi sa svih strana uniformisanim licima.

"To znači okupaciju Albanaca iz Preševske doline u svojim domovima. Mi verujemo da su prošla vremena oružanih sukoba pa zato i nije potrebna vojna baza u Preševskoj dolini", ocenio je Mustafa.

mapa baze za javnost
http://i33.photobucket.com/albums/d93/B ... potina.jpg

http://www.militaryphotos.net/forums/sh ... count=3166
http://www.militaryphotos.net/forums/sh ... count=3177


mapa crveno oznaceno - gl;edaj Bujanovac jug Srbije
http://www.dodaj.rs/?h/I8/481DvsHp/cepotina-base.png


Video
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/regi ... ug%22.html


dva teksta na engleskom ,ali vezana za rusku bazu

http://www.sofiaecho.com/2009/11/20/818 ... rpose-base

If you are wondering where the new Russian emergency situations ministry headquarters will be, the answer is – about 90km west of the Bulgarian border in the Serbian town of Nis.

Nis has always been a desired location for the Russian forces, as the town is near to Kosovo where the largest American military installation in the Balkans is also positioned – Camp Bondsteel. Moreover, a future Russian military base in Nis will assist them in monitoring activities in the two passes of vast strategic importance for the Russians, the Bosporus and the Dardanelles.

http://www.worldpoliticsreview.com/article.aspx?id=4662

After years as a sidelined figure on the European political stage, Serbia is now attracting growing attention from both West and East.

While continuing to line up its bid for European Union membership, Serbia is also the focus of Russia's renewed interest in the Balkans. In October, Belgrade signed deals with Moscow that include support for a controversial oil pipeline, a generous loan deal and the establishment of a Russian base in Serbia that has the potential for military use

Less publicized, but no less significant, was the deal signed with Russian Emergency Situations Minister Sergei Shoigu to establish a "humanitarian emergency center" in Nis. The involvement of Shoihu's ministry, known as EMERCOM, is intriguing, because it commands a substantial paramilitary force and is active in combating militants in the Caucasus. While details remain opaque, some analysts have indicated the potential for the Nis base to become a military operations center for Russia, similar to those that the U.S. has in neighboring countries.

[dallton]

sve ide po redu i planu
1989 - milosevic "vojne baze jedne od najjacih vojnih sila u evropi, jna, locirane u kninu, splitu, bileci, banja luci i tuzli su garant opstanka srpskog naroda na ovim prostorima"
1999 - milosevic "vojne baze srpske vojske na kosovu su garant mira i teritorijalnog integriteta srbije"
2009 - tadic "najveca vojna baza u srbiji locirana kraj bujanovca je garant mira u regionu i borbe protiv organiziranog kriminala"
mala pauza
2029 - vuk jeremic (ili neki njegov bliski rodjak) "najveca vojna baza u srbiji, locirana kraj kragujevca, garant je mira i teritorijalnog integriteta srbije i jasna poruka separatistima na jugu i sjeveru da cemo se ostro i efikasno (kao i dosad) suprostaviti svakoj neprijateljskoj akciji "
...moze to i dalje

[Bosnolog]

evo nove baze .......

http://www.b92.net/info/vesti/index.php ... _id=394131

Otvorena baza na jugu Srbije
23. novembar 2009. | 09:55 -> 13:31 | Izvor: B92

Beograd, Cepotina -- Najveća vojna baza u Srbiji "Jug" otvorena je na brdu Cepotina kod Bujanovca u prisustvu državnog i vojnog vrha, šest godina od odluke o početku gradnje.

Baza "Jug" izgrađena je na 35 hektara i u nju je uloženo 1,7 milijardi dinara. U bazi se nalazi 66 objekata ukupne površine 22.000 kvadratnih metara u koje će moći da bude smešteno 1.000 profesionalnih vojnika. Planirano je da se u budućnosti dograde objekti na površini od 60 hektara.

Dragišić: Baza ključna za ceo region

Baza "Jug" nalazi se na brdu oko pet kilometara južno od Bujanovca, u blizini kopnene zone bezbednosti i administrativne linije sa Kosovom, a udaljena je oko 90 kilometara od granice sa Bugarskom i tridesetak kilometara od granice sa Makedonijom.

Negodovanje Albanaca

Na vest o otvaranju vojne baze "Jug" reagovali su politički predstavnici Albanaca sa juga Srbije.

Predsednik opštine Bujanovac Šaip Kamberi to doživljava kao militarizaciju regiona.

"Mi smo se od početka suprotstavili ideji postojanja specijalnih snaga policije i vojske u ovom regionu, tako da mislim da ova baza neće doprineti stabilnosti regiona i nije bilo potrebno da se region militarizuje otvaranjem baze i stvara privid postojanja vanrednog stanja", kaže Kamberi.

Još oštriji je predsednik opštine Preševo Ragmi Mustafa, koji kaže da će Albanci sada biti okruženi sa svih strana uniformisanim licima.

"To znači okupaciju Albanaca iz Preševske doline u svojim domovima. Mi verujemo da su prošla vremena oružanih sukoba pa zato i nije potrebna vojna baza u Preševskoj dolini", ocenio je Mustafa.

mapa baze za javnost
http://i33.photobucket.com/albums/d93/B ... potina.jpg

http://www.militaryphotos.net/forums/sh ... count=3166
http://www.militaryphotos.net/forums/sh ... count=3177


mapa crveno oznaceno - gl;edaj Bujanovac jug Srbije
http://www.dodaj.rs/?h/I8/481DvsHp/cepotina-base.png


Video
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/regi ... ug%22.html


dva teksta na engleskom ,ali vezana za rusku bazu

http://www.sofiaecho.com/2009/11/20/818 ... rpose-base

If you are wondering where the new Russian emergency situations ministry headquarters will be, the answer is – about 90km west of the Bulgarian border in the Serbian town of Nis.

Nis has always been a desired location for the Russian forces, as the town is near to Kosovo where the largest American military installation in the Balkans is also positioned – Camp Bondsteel. Moreover, a future Russian military base in Nis will assist them in monitoring activities in the two passes of vast strategic importance for the Russians, the Bosporus and the Dardanelles.

http://www.worldpoliticsreview.com/article.aspx?id=4662

After years as a sidelined figure on the European political stage, Serbia is now attracting growing attention from both West and East.

While continuing to line up its bid for European Union membership, Serbia is also the focus of Russia's renewed interest in the Balkans. In October, Belgrade signed deals with Moscow that include support for a controversial oil pipeline, a generous loan deal and the establishment of a Russian base in Serbia that has the potential for military use

Less publicized, but no less significant, was the deal signed with Russian Emergency Situations Minister Sergei Shoigu to establish a "humanitarian emergency center" in Nis. The involvement of Shoihu's ministry, known as EMERCOM, is intriguing, because it commands a substantial paramilitary force and is active in combating militants in the Caucasus. While details remain opaque, some analysts have indicated the potential for the Nis base to become a military operations center for Russia, similar to those that the U.S. has in neighboring countries.

Srbija je se polako al sigurno pretvara u Balkansko Rusku Kubu.Tarabiceva prorocanstva ce se ostvariti uistinu u nekoj doglednoj buducnosti.Kako bjese ono Cigani lete u nebo,....... Evo jos jednog razloga koji potvrduje da je naoruzana BiH preduslov mirnog sna,a NATO alijansa kisobran spasa od Ruske Kube pardon Srbije.Nije bez razloga spojeno Kosovo sa albanskom morskom obalom.Ali ce da bude vruce u Nisu i jugu Srbije,pa zato Bacuskije dovode vatrogasce u taj grad da gase buduce pozare,.....

[senjor]

Srbi su zaista hrabri... stotine hiljada Srba ljubi krst za vrijeme sahrane Pavla,a svinjska groznica hara Srbijom...