RUSIJA

[Hame_]

A posle Putina?...

Živ, nezamenljiv i neuporediv



Rusija bez Putina je zemlja nezamisliva, kao kuća bez domaćina ili grad osuđen na propast. Pa i sam načelnik je jednom prilikom rekao da nema Rusije bez Putina. Danas je čak teško i zamisliti da je ona nekada bila baš to – Rusija bez Putina.

A s druge strane, Rusija bez Putina je zemlja srećna, nesputana, a grad slobodan. Neko, ne sećam se više ko, jednom je rekao da će Rusija biti slobodna, ali je i pored toga danas teško zamisliti da je ona nekada bila baš to – Rusija bez Putina.

Otprilike ovakvu diskusiju, inicirala je tragična vest prispela iz Taškenta i tvit poznatog novinara i blogera Mitje Aleškovskog. „Šta ako bi danas umro Putin?“ – glasno se zapitao naš kolega izazvan vešću o zloj sudbini Islama Karimova. – „Ko bi sutra došao na vlast? Strah me je i da pomislim.“ Pokazalo se da je njegovo pitanje došlo u pravi čas: ruski internet je zahvatila prava pravcata oluja. Žitelji našeg „runeta“ – taj najdrastičnije podeljen narod na svetu – ljuto su se sporečkali. Dve Rusije – ona koja se boji da ostane bez Putina i ona koja bi se tome radovala – stale su jedna naspram druge i počele jedna drugu jetko da prekorevaju.

Aleškovskog je manjina podržala, a većina proklela. Aleškovskog je ozbiljno ukorio i jedan od glavnih vođa opozicije, napomenuvši mu da je eto i Staljin umro – pa šta? Ljudi su se malo uplašili, malo plakali, a potom nastavili da žive svoje živote kao da i nije umro.

Razvijajući dalje svoju misao, Aleškovski je pisao da će „u zemlji u kojoj je potpuno uništen politički život“, posle Putina „na vlast doći fašisti“, što je jednog fašistu toliko potreslo da sam prosto poželeo da ga nekako utešim, da mu se umesto Aleškovskog izvinim. „Šta nama fali?“ – ucveljeno se žalio on. „Zašto bi se nas fašista trebalo bojati?“

Ova žestoka polemika tokom koje su na Uzbekistance i Karimova gotovo svi odmah i zauvek zaboravili, još uvek traje, što nam pak samo po sebi govori da ovaj problem naše ljude zaista zabrinjava. Problem, iako star, koji uz to izgleda i kao nerešiv, često izaziva prilično vatrene diskusije. Situacija, zaista, bez presedana.

Pre svega, krajnje je nejasan odgovor na jedno drugo, upravo suprotno pitanje: a hoće li Rusija uopšte uspeti da preživi Putina? Ne, nije mi namera da tvrdim da se naša zemlja punom parom kreće u pravcu neizbežnog Trećeg svetskog rata, mada se tu i tamo neke tendencije u tom pravcu povremeno naziru. I to poodavno – i prilično istrajno, počevši od povremenih pretnji nervoznih televizijskih spikera, preko raznih vojnih vežbi i manevara, pa sve do najrazličitijih provera bojeve gotovosti u uslovima ratnog stanja i ostalih specijalnih manifestacija mobilizacionog karaktera. Kraće rečeno, to pitanje neprestano visi u vazduhu, kao let padajuće bombe uhvaćen u stop kadru.

Ali budući da su nijanse važne, smatra se da sudbinu Rusije bez Putina nije korektno razmatrati van konteksta konkretnog scenarija. Svaka promena ili obrt u sadržaju, ovoj drami može doneti sasvim drugačiji zaplet i razrešenje. Hoće li nas on napustiti kao Karimov ili kao Staljin po verziji Avtorhanova, hoće li njegov odlazak biti rezultat nekakve mekše varijante dvorskog prevrata ili će prosto otići u penziju i prepustiti tron nekom istinskom nasledniku kojeg će, po receptu Deng Sjaopinga, pre toga brižljivo pripremiti. To su sve vrlo različiti scenariji, s različitim dramskim zapletima, a saglasno tome i sa najrazličitijim strahovima.

Istina, Aleškovski je reagovao na tužnu vest iz Taškenta i to nas, reklo bi se, ograničava na samo jedan scenario. Ali i u tom slučaju takođe stupamo na teritoriju prekrivenu neprozirnom maglom. Istorijske analogije, kao instrumenti pomoću kojih bismo eventualno pokušali da konstruišemo sliku nekakve buduće Ruske Federacije bez V.V. Putina, ne mogu nam nimalo pomoći. U našoj istoriji takvog slučaja jednostavno nema. Putinov odlazak po taškentskom scenariju mi nemamo s čim porediti.

Jedino što se kroz tu tamnu maglu nazire je kult ličnosti vožda koji nas je napustio. Negde u daljini se naziru trgovi Putina, ulice i bulevari Putina, spomenici Putinu, avioni i brodovi koji s ponosom nose ime Putina. Može vam se pričiniti i glas budućeg govornika koji sa nekakve visoke i važne tribine narodu poručuje: kako je govorio naš voljeni Vladimir Vladimirovič, nemate puteve – znači, ne trebaju vam ni automobili. Mogu vam se prikazati i susreti mladog putinskog naraštaja s veteranima, s onima koji su imali tu sreću da vide živog predsednika. Mogu vam se na obrisima guste magle priviđati zastave, ogromni plakati i parole s citatima voljenog vođe.

I to bi otprilike bilo sve. Ne nadajte se bilo čemu što bi moglo biti predmet suvisle politikološke analize, zaključaka zasnovanih na razumnim i logičnim primerima.

Staljin je za sobom ostavio do smrti zaplašenu elitu koja više nije želela da živi onako kako se pod Staljinom živelo. Posle Brežnjeva, elita je počela da se kruni i osipa iz objektivnih, čisto bioloških razloga, a oni koji su je nasledili, nisu više želeli da žive u marazmatičnoj državi. Međutim, zajedno sa brežnjevskom elitom, osula se, i na kraju sasvim propala, i cela država.

A posle Putina, na sceni će ostati raznorodna elita koja se uslovno može podeliti na „stranku novca“ i „stranku krvi“, ali tom uprošćenom šemom se i pored najbolje volje ništa ne da objasniti. Ima isuviše malo informacija – i o jednima i o drugima. Jer Putinova epoha je u sebi sjedinila praksu sveopšte laži, prevare, totalnog blefa i beskrajnih imitacija, tako da vam ne bi bila dovoljna ni čitava večnost da shvatite ko je među njima skriveni liberal, a ko neizlečivi čekista kome je apsolutno sve dozvoljeno. Ogrezli u gramzivosti i zlobi, zaklinjući se u Putina u ljutoj borbi za Putinovo nasledstvo, teško je pretpostaviti ko će tu na koga žešće kidisati.

Jasno je samo to da će svi oni želeti da žive isto onako kako su živeli tokom vladavine Vladimira Vladimiroviča. Ali je isto tako jasno da teško da će o tome umeti i da se dogovore. Uslovni liberali ne poseduju resurse sile, ali imaju mnogo novca, tako da u uslovima sveopšte i praktično legalizovane korupcije, oni mogu sebi da kupe i Šojgua, i par desetina njegovih divizija. Ali što se para tiče, ni bezbednjaci ne stoje ništa lošije i ovaj konflikt Rusiji obećava potrese o kakvim naš stari Stolipin nije mogao ni da sanja.

Tajnu zaključanu iza sedam brava predstavlja i spoljnopolitički kurs postputinske Rusije. Obično se smatra da su svi liberali zagovornici mira, a da su bezbednjaci svi listom jastrebovi. Ali to u najmanju ruku nije tačno, jer budući da među svetionicima ruskog slobodoljublja postoji ne mali broj pristalica „liberalne imperije“, a da se u vojnim redovima nalazi priličan broj onih koji nisu spremni da svoje, pa i živote svojih bližnjih, spale u ognju nekakvog novog svetskog rata, ovakva slika je prilično uprošćena.

Vojna diktatura je pak nešto sasvim drugo. Intelektualni nivo naših pinočea je takav da bi se svi živi i neživi rusofobi, na čelu sa besmrtnim Alanom Dalsom, eventualnoj vojnoj diktaturi samo obradovali.

I to još uvek nije sve. Glavni problem je taj što će iza Putina ostati i ona famozna „proputinska većina“, ljudi osiromašeni, prevareni i zastrašeni od strane vlasti. Što se dalje sudbine naše zemlje tiče, izgleda da Mitja Aleškovski u njima takođe vidi veliku opasnost. I njegov strah je zaista opravdan. Kada naš Vladimir Vladimirovič zauvek napusti fašističko „društvance“ koje je (budimo iskreni) on sam okupio, Rusija će za svoje neutešne građane i čitavo čovečanstvo biti kudikamo opasnija od Uzbekistana bez Karimova.

Uzgred budi rečeno, ovu zabrinutost opravdao je i ton diskusije onih koji s Aleškovskim nisu saglasni, to jest onih koji slove za protivnike Putina. Većina njih iskreno mrzi čoveka „bez kojeg nema Rusije“, ali im nimalo ne smeta da od tog istog čoveka preuzimaju sva najbitnija pravila u vođenju rasprava s neistomišljenicima: duboko prezirati sve koji drugačije misle i bespoštedno pregaziti oponenta, kraće rečeno, do kraja uništiti neprijatelja. Na kraju krajeva, ono naše „živeti pod opsadom“ je stanje duha, a ne metafora (kako mnogi misle), bez obzira na to šta ko zapravo misli o Kremlju, o Krimu, o Ukrajini, o Evropi i o Americi.

I otuda strah, a što je najgore, Aleškovski je u pravu. Najteže od svega nam je da se složimo s njim oko toga da je za sada bolje živeti s Putinom nego bez njega. Isuviše je rizično oprostiti se s njim. Međutim, Rusija će s tim rizikom kad-tad morati da se suoči. Ovo je nažalost slučaj kada spasonosno „bolje ikad, nego nikad“ ne važi.

Ovakve rasprave su za sada samo teoretske, a o nekakvim budućim vremenima, vremenima kada će u Moskvi, u Sankt Peterburgu i ostalim gradovima Rusije probuđeno biračko telo početi da uklanja spomenike Vladimiru Vladimiroviču, još uvek je prerano misliti. Ali bi nam bilo dobro da razmislimo, da se zamislimo nad tim šta nam je činiti danas i sutra. Teške su to misli, čak depresivne, ali nema se kud. Za vreme perestrojke, gradom je kružio duhoviti aforizam: „U borbi sa mafijom i korupcijom, dostigli smo velike Uzbekistance“. Oštroumno, nema šta. Čak je danas smešno. Ko je mogao znati.


Ilja Miljštejn, Grani.ru 31.08.2016.

Izvor

[haos1]

12 godina od zlocina FSB-a u Beslanu

Putin-dzelat Beslana !

The crisis began when a group of armed Islamic Groups, mostly Ingush and Chechen, occupied School Number One (SNO) in the town of Beslan, North Ossetia (an autonomous republic in the North Caucasus region of the Russian Federation) on 1 September 2004.

Beslan school siege

Islamic terrorism

Islamic terrorism is terrorist acts committed by groups or individuals who profess Islamic or Islamist motivations or goals. Islamic terrorists justify their violent tactics through interpreting the Quran and Hadith according to their own goals and intentions

To je islamska grupa čečena i ingušeta za taoce uzela 1100 ljudi. Kad ovako pričate, ispast će ko da je Putin odgovoran, što su mu uzeli hiljadu sto ljudi za taoce i aktivirali bombu, a ne islamski ekstremisti.

[Co0l]

[Drvenija87]

To je islamska grupa čečena i ingušeta za taoce uzela 1100 ljudi. Kad ovako pričate, ispast će ko da je Putin odgovoran, što su mu uzeli hiljadu sto ljudi za taoce i aktivirali bombu, a ne islamski ekstremisti.

Najlakse takve vrbovati da rade za kremaljskog kepeca,odnosno za KGB/FSB. To danas upravo radi i R.Kadirov,ali u drugacijoj verziji.
Majke zrtava iz Beslana,kao i one iz opsade moskovskog kazalista Nord-Ost iz 2002 (probni napad) ,najbolje znaju tko je to sve osmislio i pokrenuo.
Svjedoci istine su bili i Sergej Yushenkov,Ana Politkovskaja,Kanapash Terkibajev ,Aleksander Litvinenko,Mihail Trepashkin...
Medjutim,njih vise nema medju zivima.

[haos1]

Majke sve znaju.
Zna se ko je sve pokrenuo Islamski teroristi da mogu ucjenjivati Rusiju sa nezavisnom Čečenijom. Ej, čuj ti ovo još je FSB izazvao napad.. Samo bobmardovat i hapsit.

Vi ste ko oni teoretičari zavjere u Americi što govore da je 9/11 izazvala CIA, a ne islamska al-Quaida. Samo za takve gluposti ćeš biti uhapšena u Rusiji, dok ćeš na Zapadu lupetati šta hoćeš, eto šta ti je sloboda govora...

[Co0l]

[haos1]

[emoji38]

Pa samo tebi moze biti smijesan terorizam.

[Co0l]

Budala da zna da je budala, dvije pameti bi imala.

[haos1]

Jest budalasto je kad vi vidite ko je pocinio napad, i ko je drzao 1100 civila za taoce. Sramota.

[Co0l]

[haos1]

Ne volite cinjenice, ali islamski terorizam je zlo zbog kojeg je 300 djece nastradalo. Allah ce ih u pakao staviti sve.

Jos teoreticari zavjere misle da je FSB organizovao napad u Beslanu kao CIA u New Yorku. Ali malo linkova i Wikipedija vas sve demantuje.

[Co0l]

Leeegenda

[haos1]

Jah, još su rusi krivi što im je 200 terorista uzelo čitavu školu za taoce.

[Hame_]

Rusija, BiH...

Rusija podržava Republiku Srpsku


Banjalučanin Stevo Selak napravio je od gline skulpturu ruskog predsednika Vladimira Putina koju je postavio u svom dvorište.

"Hvala Rusijo! Živjela demokratija, sloboda izbora i dolazeća nezavisnost!" Ovim riječima zahvaljuju se nacionalisti na Facebook stranici 'Yes Srpska' podršci Moskve referendumu, koji se treba održati 25. septembra. Ruski ambasador u Sarajevu Peter Ivanov daje podršku Dodiku. 'Čini se da preostaje samo jedno - provesti referendum, kako bi međunarodna zajednica i Ustavni sud vidjeli šta ljudi u RS misle o tome.'

Time se Rusija na Balkanu suprotstavila Zapadu i Ustavnom sudu BiH. Odluka Ustavnog suda je obavezujuća. Moskva međutim podržava provokaciju proruskih separatista u Banjaluci. Ne zaboraviti se ne smije niti da je Dodik 2014. podržao referendum o Krimu. Podcjenjuje se međutim kakvo dejstvo će referendum imati na druga dva naroda u BiH: Bošnjake i Hrvate. Jer ako RS ne prihvata Ustavni sud, onda ni oni više ne mogu prihvatati RS. Radi se o tome da bi sada sve strane mogle dovesti u pitanje Ustav, čime bi nastao haos. Zapadni diplomati pokušavaju ove sedmice da odgovore Dodika od referenduma.

Raspoloženje je napeto. Po socijalnim mrežama Bosanci pišu o poluvremenu pred sljedeći konflikt. Neki se čak pitaju hoće li ponovo izbiti rat", piše austrijski Standard.

Izvor

[bh.tornjak]

jos malo vise od tri godine i dolazi 2020-a i svaki Ruski vojnik ce imati carape....kako je planom i predvidjeno

[haos1]

Ruska nova odijela za zaštitu posade helikoptera.



gledaj ne sta ce rusi imati, nego sta sada imaju.













Do 2020. bi trebao biti završen motor za novi ruski lovac PAK FA:

[Avetinho]

Kako ove manijake Majcicu Rusiju nije sramota koristit rijec "aneksija"?

Ruskaja Pravdaja javlja:

US, Turkey annexation of Syria aimed at pressing Russia on regime change

Two weeks after US-backed Turkish military forces invaded Syrian territory, plans are underway to expand the incursion. This is nothing other than the annexation of Syria by foreign forces.

https://www.rt.com/op-edge/358828-us-tu ... ion-syria/

A fakat ih je Erdogan dobro naguzio. Mali plavokosi jebac sto triput ne vadi opet dobio po picci. "Molim te izvini sto smo ti srokali onaj avion, ovaj put idemo pjeske."

[Krokodajl]

[Drvenija87]

Jah, još su rusi krivi što im je 200 terorista uzelo čitavu školu za taoce.

Mislis na ''male zelene ljude'',koji su sem Cecenije,djelovali u zauzimanju policijskih postaja,skolskih objekata... u Pridnestrovlju,Gruziji,na Krimu...?

[Drvenija87]

Kod kepecovog kuma - sefa za borbu protiv korupcije- pronadjeno 120 mil.eura ,oduzetih (naravno) od ruskih gradjana kojima plate kasne mjesecima , djeca im gladuju.

[haos1]

Mislis na ''male zelene ljude'',koji su sem Cecenije,djelovali u zauzimanju policijskih postaja,skolskih objekata... u Pridnestrovlju,Gruziji,na Krimu...?

Ako misliš da je teroristički napad odgovor, onda se slažeš i to za amerikanci krivi kad je al-Qaeda izvršila teroristički napad u New Yorku i ubila 2000 ljudi. Ne znam kako misliš djelovali su u zauzimanju policijskih postaja, kad je Čečenija bila dio Rusije? Kako može Rusija zauzimati nešto što je njeno? A i Krim je bio 200 godina dio Rusije, a tek je nedavno ušao u ukrajinske ruke da bi se ponovo vratio svojoj matici Rusiji.

Kod kepecovog kuma - sefa za borbu protiv korupcije- pronadjeno 120 mil.eura

Pa pronađeno i sankcionisano. Šta je problem?

oduzetih (naravno) od ruskih gradjana kojima plate kasne mjesecima , djeca im gladuju.

Unatoč tvojim propagandnim filmićima, evo da ti prevedem, podaci govore suprotno; nezaposlenost nikad niža (5.2%), inflacija isto tako, je drastično niža nego je to bila na početku ekonomskog rata protiv Rusije.

Despite an economic contraction since the start of 2015, unemployment has now dropped for three straight months to near the lowest in a year. Inflation is also coming down and is currently 6.8%.

A što se tiče ovog "djeca im gladuju", Rusija je postala najveći proizvođač hrane:

ŠOK I NEVJERICA NA ZAPADU! SANKCIJE OBNOVILE RUSKU POLJOPRIVREDU: Rusija više zaradila od žita, nego od oružja

[Juliuscezar]

VETO

[haos1]

I da, islamski ekstremisti nisu ciljali ruske vojnike, nego civile, djecu. Kukavice.

[Hame_]

Rusija, prijatelj BiH...

Referendumsko zagrijavanje kod Putina


Predizborne konsultacije: Milorad Dodik i Vladimir Putin

Predsjednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik pozvan je u Rusiju gdje bi se trebao sastati s ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom. Riječ je o sastanku u okviru „redovitih konsultacija”, mada analitičari iz toga iščitavaju razgovor i podršku održavanju referenduma o Danu RS. Podrška koja dolazi svega tri dana prije referenduma, i neposredno pred lokalne izbore, vjeruju, neće biti jeftina.

Predsjednik RS na redovne će konsultacije u Rusiju i to na poziv predsjednika te zemlje Vladimira Putina. Teme su razne, pojasnili su iz predstavništva RS-a u Moskvi. Međutim, ono što je, kako vjeruje javnost, fokus konsultacija, jeste referendum o Danu RS koji će se održati 25. septembra, tri dana nakon posjete Kremlju. Za Dodika to su špekulacije, jer je navodno, susret ranije isplaniran.

„Imamo kontinuitet razgovora sa rukovodstvom Rusije. Razgovaraćemo o svim otvorenim pitanjima. Ovo jeste važan trenutak, ali ne toliko značajan kao što se spekuliše da je sve vezano samo za referendum. Referendum je gotova stvar i biće održan 25. septembra, sve tehničke i druge pripreme su urađene”, ocijenio je Dodik.

Međutim, analitičare je teško razuvjeriti da se u predizborno vrijeme, a neposredno pred događaj koji prijeti da ozbiljno potrese BiH, potpora Rusije referendumu tek stvar špekulacija.

Odlazak na „konsultacije“ u Rusiju prema mišljenju Miloša Šolaje, direktora Centra za međunarodne odnose iz Banjaluke, znači i priliku da Rusije učvrsti svoj položaj na ovom prostoru. Za njega nema dileme da je glavna tema referendum.

„Ne vjerujem da bi se baš Vladimir Putin RS obraćao povodom lokalnih izbora. Činjenica je da je referendum izazvao mnogo kontroverzi i da je on izazvao dosta kontroverzi, te da ima jako mnogo otpora referendumu od onog dijela međunarodne zajednice koja predstavlja zapad. Prema tome, ovo je sasvim jasna poruka da treba da se nastavi s tim i da je to nastojanje da se ojača uticaj Rusije u regionu Balkana pa i šire. Interesi Rusije u regionu su veliki posebno u BiH gdje kroz RS utiče i na investicije“, naglašava Šolaja.


Izvor

[breuer]

Pa jeste, primaju bosanskohercegovačkog političara