klavirdžija wrote:Česi su i onda bili gospoda za nas. Jedino što su bili pod ruskom maltene okupacijom nakon neuspjele revolucije pa ih je to držalo u svakojakim problemima, tako da su naši polupismeni krezavci dočekali priliku da se fol oni s nekim sprdaju.
Doduše, ovo nema toliko veze sa našim komunizmom, jednostavno stvar istorije, mentaliteta i opšte kulture.
Cesi i Slovaci jesu mirniji i stabilniji od nas.
Jugosloveni jesu mahniti malo, to su i dokazali i dokazuju dan danas. Eto najboljih danas, vidi Djokovica i Ibrahimovica na pr., oba su velicine u sportovima kojima se bave i oba opet umeju da planu i ponesu se nedostojno.
No Cehoslovacka je za Jugoslaviju bila olupina od drzave da se razumemo.
U svakom pogledu, ekonomskom, kulturnom, sportskom, kako god ih poredio.
A mi ovde pricamo o drzavama a ne o njihovim stanovnicima. Osim toga drazi mi je svaki mahniti manijak odavde od
nekog ugladjenog istocnoevropljanina koji jede supu kao fticica
Inace pausalno pljuvanje po Komunistima ne vodi nicemu. Svi smo mi svesni da je u vremenu Komunizma bilo i puno
sjajnih stvari.
Takodje svima nam je jasno da je Tito bio diktator, nemilosrdan i krvolocan i kod dolaska na vlast prema
bivsim nosiocima vlasti ali i prema nosiocima poretka, imucnom sloju stanovnistva koji nije nuzno ucestvovao u vrsenju
same vlasti. Takodje bio je krvolocan i prema Komunistima koji ga nisu sledili o cemi Goli Otok svedoci svakom ko zeli da
vidi.
Medjutim Tito je bio i veoma sposoban politicar koji je vladao u vremenu izuzetnom u istoriji, vremenu u kom su po prvi
put u istoriji veciti robovi, narodi Afrike i Azije sticali po prvi put nezavisnost. On je svojom umesnoscu u svemu tom
svetskom prevratu sebi ali i Jugoslaviji nasao mesto. Evo sta o tome govori Oliver Stoun. Naravno on to gleda sa svog stanovista, jednog americkog intelektualca.
Stoun: Tito je heroj naše istorije
Izvor: Tanjug
Sarajevo -- Trostrurki oskarovac, poznati holivudski reditelj i scenarista Oliver Stoun kazao da se sve više divi nekadašnjem doživotnom predsedniku SFRJ Josipu Brozu Titu.
On je rekao da ga smatra herojem naše istorije, jer je on, kako kaže, predstavljao “treći pravac” između komunizma i kapitalizma.
Stoun kaže da Sjedinjene Američke Države Titu nisu pridavale mnogo pažnje.
“Nismo dovoljno dobro prepoznali raskol između Jugoslavije i Sovjeta, nismo prepoznali snagu neutralnosti”, naveo je Stoun prisetivši se 1955. godine i konferencije u Bandungu gde su bili još Sukarno, Naser i Nehru.
“Tito je bio izuzetno značajna ličnost… I bilo je zanimljivo gledati ga kako pregovara između dva sveta”, kazao je Stoun u intervjuu za katarsku televizijsku mrežu “Aldžazira Balkans”.
Ston kaže da jedino Tita SAD nisu “skinule s vlasti”, a da sve druge jesu, jer Amerika ne voli neutralnost.
“Sve više se divim Titu. Očito je da su se stvari u Jugoslaviji počele raspadati nakon njegove smrti”, naveo je Stoun.
Ovaj vijetnamski veteran i čest kritičar američke politike kaže da je razočaran u aktuelnog predsednika SAD Baraka Obamu, a bivšu državnu sekretarku Hilari Klinton smatra “osornom i glupom”.
On ne krije da "veoma žali" za nedavno preminulim venecuelanskim predsednikom Hugom Čavesom.
“Obama je pogrešio kada je 2008. godine pozvao da se okrenemo budućnosti, umesto prošlošti. Prvo morate raščistiti s prošlošću. Trebalo je i Obama da se osvrne na prošlost umesto što je samo nastavio doba terora, umesto da ga je ostavio iza nas”, kaže Ston.
Upitan da li je razočaran zbog toga, Stoun je rekao da jeste, ali u Obamu, a ne u budućnost.
Za SAD kaže da su prejake i da upravo zato uvek ističe značaj regionalne ravnoteže poput Kine, Rusije, Turske, Brazila Venecuele…
Zato, kako kaže, ne podnosi Klintonovu, jer izjavila da su SAD napravile odličan posao vodeći svet, pošto nakon Drugog svetskog rata nije bilo novih svetskih ratova.
“Eto, to je rekla. Ona je osorna i glupa. Uopšte nema svest da je Amerika imperija i da je svaka imperija imala svoj kraj… Hilari Klinton veruje da su atomske bombe najbolji način za kontrolu sveta”, naveo je Ston.
Govoreći o Čavesu, Stoun kaže da je bio “veliki čovek”, koji nedostaje svima koji su ga poznavali.
Čavesova smrt je, prema njegovim rečima, gubitak za svet i da činjenica da su ga toliko mrzeli govori da je, ipak, nešto značio.
“To je bio jedan izvanredan duh, njegova smrt je veliki gubitak za svet. Bio je velika ličnost za Latinsku Ameriku. Bio je nezavisan od SAD… Suprotstavio nam se i nije se plašio pretnji… U srcu je bio vojnik”, objašnjava je Ston.
On poručuje da umetnici moraju preispitivati sistem, jer on često zna biti tiranski i to na “perfidan način”, dok SAD to, kako kaže, radi "prefinjeno".
“Moje stoleće i moj život su me naučili o zlupotrebama moći i o prevelikoj moći…”, kaže Ston i podseća da je on svedočio svemu što su SAD radile širom sveta.
Njegov je posao, dodaje, da to prenese, a to nije lagan zadatak. Stoga, kako navodi, njegovi filmovi bivaju unapred kritikovani pre no što su viđeni. Svejedno, on obećava da će nastaviti da pravi takve filmove, a ako ne bude mogao praviće, kaže, dokumentarce, a ako ni to ne bude mogao - pisaće.
Govoreći o Evropi, Stoun kaže da je ona amerikanizovana. Evrozonu poredi sa Vol Stritom.
“Kažu da ne smeju dozvoliti da Grčka i Španija propadnu. Koncept propadanja je takav da jednom kad počnete govoriti o propadanju, ono postaje neizbežno. I Nemačka će propasti, a potom će nastupiti golema kriza… Ništa nije dovoljno veliko da ne bi moglo propasti. Ništa”, rekao je Stoun i dodao da se “zato nemojte toliko širiti, kako ne biste propali”.
