Želi li Turska Bošnjacima biti matična zemlja?

[Bikonja]

čuj danas, pa oduvijek je bila, mislim bar od dolaska turaka....

Da, samo sto je pitanje sta je tad uopste bio hrvatski jezik...

Vuk je za standardizaciju uzeo hercegovacku ijekavicu, a reci za recnik je uzimao iz raznih krajeva. Mozemo reci da ono kako su govorili Hrvati u Dubrovniku, Hercegovini, Slavoniji, da je to bilo razumljivo i ljudima u Bosni i Srbiji...ali to nije bilo razumljivo Hrvatima u Zagrebu, Zagorju, Varazdinu i Cakovcu koji su govorili znacajno drugacije, a Hrvatska je pod AU bila u tim granicama. Taj je jezik bio dosta blizi slovenackom, cakavica je i danas dosta problematicna za razumevanje, slusao sam Medjimurce, sve ganglije moras upregnuti da bi pohvatao o cemu se prica, skoro kao kad slusam Slovence.

Bio sam na seminaru u inostranstvu, bili su Hrvati, Bugari, Cesi... Bugari mene sasvim dobro razumeju, dok se sa Hrvatima "hrvu", i to ovim iz Zagreba, nije problem u recima koje su uglavnom iste, nego u melodiji jezika.

p.s hebes me ako sam nesto pohvatao Bugare, oni mene kapiraju, a ja njih... kad bas nista ne pohvatam, kazem, ma boli vas uvo, imate Hrista Stoickova

[osa]

čuj danas, pa oduvijek je bila, mislim bar od dolaska turaka....

Da, samo sto je pitanje sta je tad uopste bio hrvatski jezik...

Vuk je za standardizaciju uzeo hercegovacku ijekavicu, a reci za recnik je uzimao iz raznih krajeva. Mozemo reci da ono kako su govorili Hrvati u Dubrovniku, Hercegovini, Slavoniji, da je to bilo razumljivo i ljudima u Bosni i Srbiji...ali to nije bilo razumljivo Hrvatima u Zagrebu, Zagorju, Varazdinu i Cakovcu koji su govorili znacajno drugacije, a Hrvatska je pod AU bila u tim granicama. Taj je jezik bio dosta blizi slovenackom, cakavica je i danas dosta problematicna za razumevanje, slusao sam Medjimurce, sve ganglije moras upregnuti da bi pohvatao o cemu se prica, skoro kao kad slusam Slovence.

Bio sam na seminaru u inostranstvu, bili su Hrvati, Bugari, Cesi... Bugari mene sasvim dobro razumeju, dok se sa Hrvatima "hrvu", i to ovim iz Zagreba, nije problem u recima koje su uglavnom iste, nego u melodiji jezika.

p.s hebes me ako sam nesto pohvatao Bugare, oni mene kapiraju, a ja njih... kad bas nista ne pohvatam, kazem, ma boli vas uvo, imate Hrista Stoickova

hrvatski jezik je pun "teških" narječja, sjećam se jedne akcije na granici sa slovenijom, odrađivali smo je s lokalnom policijom, sprečavanje nekog šverca u okolici kumrovca, krasno smo se razumjeli, ja ne razumijem aktivnog policajca, ona pak slabo razumije pričuvnog, a nitko od nas lokalne seljake, onda smo otišli u disco u tuheljske toplice, ubili se i savršeno smo se dobro razumjeli...
što se tiče bugara, ja ih također recimo razumijem bolje od slovenaca...

[Bikonja]

hrvatski jezik je pun "teških" narječja, sjećam se jedne akcije na granici sa slovenijom, odrađivali smo je s lokalnom policijom, sprečavanje nekog šverca u okolici kumrovca, krasno smo se razumjeli, ja ne razumijem aktivnog policajca, ona pak slabo razumije pričuvnog, a nitko od nas lokalne seljake, onda smo otišli u disco u tuheljske toplice, ubili se i savršeno smo se dobro razumjeli...
što se tiče bugara, ja ih također recimo razumijem bolje od slovenaca...

Samo cuga, posle ide sve ko podmazano, ruke se mlataraju, prica se o zenama, i nema promasaja

Iz moje perspektive, najblizi govorom od Hrvata su mi Slavonci, pricaju kao Vojvodjani(Sremci), samo ijekavica. Dosta "pravilno" pricaju Rijecani, ijekavica bez ikakvih primesa, Istrijani vec malo zavrcu, Dalmatince kapiram zbog decenijskog slusanja njihovih pesama...purgeri... cuj fakat si zabrijal... navikao sam se vremenom, dok Prigorci, Zagorci, Medjimurci...branje usiju.

Makednoce pristojno razumem, dok Bugare vec teze...interesantno je da Makedonci isto nisu familijarni sa bugarskim, a mislio sam da je to jako slicno. Slovence ponesto razumem, ali to je prilicno tanko.

[Toto]

hrvatski jezik je pun "teških" narječja, sjećam se jedne akcije na granici sa slovenijom, odrađivali smo je s lokalnom policijom, sprečavanje nekog šverca u okolici kumrovca, krasno smo se razumjeli, ja ne razumijem aktivnog policajca, ona pak slabo razumije pričuvnog, a nitko od nas lokalne seljake, onda smo otišli u disco u tuheljske toplice, ubili se i savršeno smo se dobro razumjeli...
što se tiče bugara, ja ih također recimo razumijem bolje od slovenaca...

Samo cuga, posle ide sve ko podmazano, ruke se mlataraju, prica se o zenama, i nema promasaja

Iz moje perspektive, najblizi govorom od Hrvata su mi Slavonci, pricaju kao Vojvodjani(Sremci), samo ijekavica. Dosta "pravilno" pricaju Rijecani, ijekavica bez ikakvih primesa, Istrijani vec malo zavrcu, Dalmatince kapiram zbog decenijskog slusanja njihovih pesama...purgeri... cuj fakat si zabrijal... navikao sam se vremenom, dok Prigorci, Zagorci, Medjimurci...branje usiju.

Makednoce pristojno razumem, dok Bugare vec teze...interesantno je da Makedonci isto nisu familijarni sa bugarskim, a mislio sam da je to jako slicno. Slovence ponesto razumem, ali to je prilicno tanko.

@bikonja djabe ti ovo uvaljivanje bugarima i croatama... nece te, prekoreda, primit u EU
Jeko Kacin zna da "turcin" zukurlic prica odlicnim srpskim a da se ti foliras da ga nista ne razimijes, isto ko sto se foliras bugarima da ih razumijes..

[luckypot]

Uostalom, jedino s Turskom je Srbija ostala vise od pola vijeka (u stvari 10 puta toliko) u drzavnoj zajednici.

Ja to ne bih bas nazvao "drzavnom zajednicom"

Pa ne mora svaka 'zajednica' biti dobrovoljna. Nece ni ova biti dobrovoljna

[PipiDugaDevetka]

Sto se porekla tice, he he...to je nesto najgluplje o cemu se danas u svetu, a narocito kod nas polemise. Navescu jedan ("glup") primer:
"Srbi i Albanci (svakodnevno) se natezu cije je Kosovo... Srbi redaju sve zivo i mrtvo, i ono sto je i sto nije postojalo u zadnjih hiljadu godina, na-u-i oko dasnjeg Kosova.., i kao logicno se namece da je Kosovo Srpsko i da je tu kolevka civilizacije danasnjih Beogradjana, Kraljevcana, Nislija ...,medjutim, Albanci nude fakte da rejon danasnjeg Kosova, jug Srbije (do Nisa), deo CG, deo Hrvatske-pa i BiH, MK i severna Grcka pripada zemlji Ilirija."
Inace pleme Ilira je zivelo, tj. doselilo se na Balkan u 10 ili 11 veku p.n.e. tj., iz prelaska iz bronzanog u zeljezno doba. Prostim recnikom, je*eno proslo vreme.
"Eeeh, sad, kako se smatra da danasnji Albanci (dokazano i DNK analizom) su direktni potomci Ilira, zar nije logicnije da Kosovo pripadne Albancima"?!

Geneza Ilira je inace dokazana kod sve i jednog potomka Balkana (znaci NAS).

Tacno, geneza, nastanak i ostalo nema mnogo veze sa situacijom danas. Sto se tice ovog najnovijeg razvoja situacije, kako se stvari razvijaju, izgleda da ce granica Turska Evropa biti na Uni na zapadu prema Hrvatskoj a Horgos prema Madjarskoj, hoce Amerika da isplati svoje buduce partnere i to je to - cista daj dam politika.

Tacno da su Iliri odnosno njihovi nasljednici Albanci naseljavali navedene prostore Balkana prije naseljavanja Slavenskih i drugih plemena na prostor Balkana.

Vise informacija o Ilirima na: http://hr.wikipedia.org/wiki/Iliri

Prostori Balkana koje su naseljavala Ilirska plemena:

Dalje, geneza i istorija jednog naroda ili naroda je itekako bitna kada je u pitanju dokazivanja necijeg prvobitnog vlasnistva nad nekom teritorijom neke drzave odnosno teritorijalno/drzavne nekretnine.
Kada neka drzava na silu okupira tudju teritoriju vlasnistvo druge drzave i zeli da tu otetu teritoriju uvede u papire kao njeno vlasnistvo onda se moraju potezati historijaska pa ako je potrebno i genetska argumenta (da bi se dokazao vlasnik) sta je cije prvobitno vlasnistvo a sta ne. To je isto kao kada neko na silu uzme i okupira neciji stan/kucu/zemljiste itd a zatim trazi da ga uvede u papire kao svoje vlasnistvo. Znaci to ne ide, nego taj koji je okupirao na silu i prevaru necije vlasnistvo mora da vrati nekretnine ili bilo sta drugo pravom i izvornom vlasniku. Jer da nije tako onda bi na svijetu vladala totalna anarhija i jaci bi slabijima na silu otimali sve moguce.

Pa, kada su nam Iliri u genima, zašto ne bi smo nazvali ovaj ''naš jezik'' jednim imenom, ilirski? Mislim, nije naziv tačan jer su tu i Albanci,...Natjeraće nas EU, da ga nazovemo jednim imenom iz praktičnih razloga,...Bespotrebnog prevodjenja na 4 jezika.

[psydelija]

Meni je lingvistika ( nasa,srpska,hvatska,bosanska,crnogorska) hobi,jednostavno me
zanima i zao mi je da na ovom forumu ne postoji PDF lingvistika.

Eee, ovako je vec OK., ali onaj post od malo pre, mislim.., znas ono
Izvini, a sta si po struci?

[Toto]

Meni je lingvistika ( nasa,srpska,hvatska,bosanska,crnogorska) hobi,jednostavno me
zanima i zao mi je da na ovom forumu ne postoji PDF lingvistika.

Eee, ovako je vec OK., ali onaj post od malo pre, mislim.., znas ono
Izvini, a sta si po struci?

pa akademik,
samo je znanstveni neutemejeno je li studirala za akademika ili je lingvista glede hobija

j a sam lingvisticarka,za razliku,od recimo tebe.To sam studirala,ali i dobila diplomu(jbga tako bilo vreme u moje
vreme). Srpski, za razliku od hrvatskog, siromasniji je glede slavesnkih reci,ali je objasnjenje logicno,
a razlog je taj da su Hrvati ,morali da insistiraju na slovenskom jeziku, a zato i tako je danas
hrvatska varijanta naseg nam nasushneg jezika slovenskija od ,opet naseg anm srpskog

[Justina]

[quote="PipiDugaDevetka

size]? Mislim, nije naziv tačan jer su tu i Albanci,...Natjeraće nas EU, da ga nazovemo jednim imenom iz praktičnih razloga,...Bespotrebnog prevodjenja na 4 jezika.[/quote]


Bilo je takvih predloga od strane Hrvata ,ali ,kao po obicaju, Srbi su to smatrali besmislenim,
insistirali na srpsko-hrvatskom. Inace, ja sam misljenja da bi nas jezik mogao da se zove
juznoslovenski.

EU uopste nema namere da se bavi nasim jezickim zamlacivanjem.

Naime, sud u Hagu ,apsolutne ne uvazava primedbe,molbe i zalbe pojedinih optuzenih
(citaj Seselj) koji bi prevodioce za srpski, jer im hrvatski ne odgovaraju,ali i obrnuto.

Nasa ( za sada cetiri jezika, ali dan je jos dug ) identicna su u 90% slucajeva, a to se
onda prema nekim lingvistickim merilima smatra istim jezikom.

Naime ,odstupanja su kao recimo izmedju engleskog i americkog ili spanskog iz Spanije
i spanskog iz Kolumbije( moze bilo koja drzava u Juznoj i Srednjoj Americi).

Pa samo bi to jos trebalo

Da Milo i Tadic,Haris i Jadranka vode sa sobom ili da im EU placa prevodioce.

[Justina]

[quote="Toto
pa akademik,
samo je znanstveni neutemejeno je li studirala za akademika ili je lingvista glede hobija


][/quote]


Ja nigde ne rekoh da sam akademik jer po meni nije akademik, a jos manje nekakav intelektualac
covek koji i zavrsi faks.

Rekoh da sam zavrsila faks, istorija jezika me zanima i neka to za sada bude dovoljno.
Ili je ovde obavezno prozivanje i propitivanje?
Prvo rubrika : nacionalnost,mesto rodjenja,religija
a onda
strucna sprema, ali u detalje, uz navodjenje i visine mesecnih primanja.

[Toto]

[quote="Toto
pa akademik,
samo je znanstveni neutemejeno je li studirala za akademika ili je lingvista glede hobija


]

Ja nigde ne rekoh da sam akademik jer po meni nije akademik, a jos manje nekakav intelektualac
covek koji i zavrsi faks.

Rekoh da sam zavrsila faks, istorija jezika me zanima i neka to za sada bude dovoljno.
Ili je ovde obavezno prozivanje i propitivanje?
Prvo rubrika : nacionalnost,mesto rodjenja,religija
a onda
strucna sprema, ali u detalje, uz navodjenje i visine mesecnih primanja.[/quote][/quote]

Niko te nista nije pitao
sama si se upetljala u vlastite lazi

[probuseni $]

Manite se Justine i njenog CV.

Nego Justina kako ti dozivljavas prijateljske odnose Turske i Srbije ? Mislim, vrlo bliske odnose koje su uspostavili odskora.?

[Zla polusestra]

Turska je bila okupator BiH i ne smije biti Bošnjacima matična zemlja.

[Justina]

Manite se Justine i njenog CV.

Nego Justina kako ti dozivljavas prijateljske odnose Turske i Srbije ? Mislim, vrlo bliske odnose koje su uspostavili odskora.?

Ja se u Turskoj osecam ko kod kuce Kad vidm natpis "taze börek"pomislim da sam na Dorcolu
Uostalom, i u Nemackoj se druzim sa Turcima,jednostavno su mi bliski,slicno se zezaju
kao i mi. Uostalom, vi smatrate da ste nasledili neke silne osobine od Turaka, mi u Srbiji
svoju zaostalost i javashluk dovodimo u vezu sa 500 godina pod Turcima, a nista od njih
nismo naucili. Vredni ljudi, preduzimljivi,organizovani,a bogami i obrazovani. I zgodni.

Ja se cudim da Srbi neguju nekakvu ljubav prema Grcima, mi sa njima nemamo niceg,ama
bas niceg zajednickog.Inace, u Nemackoj pazarim u turskim ducanima( imaju jako fine
supermarkete),ima puno i grcke robe, a Turci nemaju pojma da su im Grci neprijatelji
i da treba da ih mrze.

Turska,ekonomski gledano, zemlja je koja ima buducnost. Turci (i Turkinje naravno) koji
zavrse faks u Nemackoj odlaze u Tursku i tamo osnivaju firme jer,kako sami kazu, tamo imaju vise
sansi za karijeru.

Svakako da ima puno stvari koje ne prihvatam (problem sa Kurdima) ali takvih ima u svakoj
drzavi, a nije bas na meni, obicnom coveku, da se bavim problemima celog sveta.

Ko zna, mozda ce bas Turska da nas izmiri U svakom slucaju se bolje razumeju u nas
od Finaca,Amerikanaca ili Koeanaca.

Drago mi je da Srbija uspostavlja prijateljske odnose ,drago mi je da sve vise ljudi iz Srbije
putuje u Tursku i ne samo u shoping, nego i na odmor.

[psydelija]

@Justina

Hoce li "sveti" Njegos biti ljut na Mila sto su mu standarnizaciju jezika radili Bosnjak i Hrvat?

I, koji je tvoj stav u vezi tri nova slova/znaka u CG (crnski i gorski ) jeziku (shc, shlj, cush)?

Zbog zadnjeg posta @rogonja ima da te proglasi petokolonasem.

[luckypot]

Debate - Turska u Evropskoj uniji: da ili ne?

Mladi Evropljani će uskoro tražiti posao u Turskoj

Da li je u interesu Evropske unije da priključi Tursku ili je u interesu Turske da se priključi Evropskoj uniji? Ovo je pitanje na koje je pokušala odgovoriti nedavno održana debata u Bruxellesu, u organizaciji čuvenog Evropskog koledža. U debati, koja je izazvala veliko interesiranje javnosti i koja na neki način reflektira današnju atmosferu u Evropskom parlamentu kada je u pitanju priključenje Turske, sučeljavaju se predstavnici dvije oprečne struje u Vijeću Evrope, jedne koja je protiv i druge koja je za ulazak Turske u EU. Helene Flautre, evropska poslanica i predsjednica delegacije Parlamentarne komisije EU - Turska, i Elie Barnavi, historičar, diplomata i naučni direktor Muzeja Evrope, iznose argumente za i protiv. Donosimo najzanimljivije detalje debate

"EU već broji između 20 i 30 miliona muslimana, a pored toga vrlo brzo bi joj se mogle priključiti zemlje koje nisu dominantno kršćanske poput Bosne i Hercegovine i Albanije"
Da li se proširenje Evropske unije na zemlju tako važnu kao Turska može ostvariti bez da se dovede u opasnost politička kohezija Unije koja se nalazi u najosjetljivijem periodu od svog nastanka, pitanje je kojim je započela debata između dva najljuća oponenta u Evropskom parlamentu kada je u pitanju uključenje Turske u Evropsku uniju. Elie Barnavi u startu iskazuje svoje neprijateljstvo prema ideji ulaska Turske u Evropsku uniju. On priznaje da bi integracija Turske imala svoj smisao u Evropi zamišljenoj kao jednom velikom zajedničkom tržištu - pozicija koju brani popriličan broj euroskeptika. Barnavi smatra da takav komunitarni projekt može još uvijek da bude spašen, ali tvrdi da upravo zbog toga Turska nema svoje mjesto u jednoj integriranoj, političkoj, "moćnoj" Evropi (popularno tzv. Europe-puissance; op. pr).
Kršćanske fondacije "Turska je zemlja koja tek izranja i trebalo bi joj jako mnogo vremena da dosegne isti nivo kao i ostale zemlje Evropske unije. Također, radi se o velikoj zemlji koja bi brzo, u kontekstu populacije, postala najvažnija evropska zemlja, s posljedicama na institucionalnom planu. Povrh svega, proširenje EU na Tursku dovelo bi Evropu do granica konfliktnih zona." Međutim, najjači argument Barnavija je činjenica da Turska nije u Evropi, geografski i historijski govoreći. A, "svaka povezana i trajna politička konstrukcija ne može izbjeći presjek ove dvije osovine. (…) Ne radi se o tome da se napravi jedan kršćanski klub, jer EU već broji između 20 i 30 miliona muslimana, a pored toga vrlo brzo bi joj se mogle priključiti zemlje koje nisu dominantno kršćanske poput Bosne i Hercegovine i Albanije. Ali, problem između Turske i Evrope je što nema historijske podloge na kojoj bi se mogla konstruirati svijest o zajedničkoj pripadnosti. Turska je azijska zemlja koja je evoluirala drugačije i čini se da je teško uključiti i integrirati u jednu cjelinu narode čiji su historijska memorija, mentalni i sentimentalni refleksi različiti."

Barnavi kaže da žali što su evropski rukovodioci pružili Turskoj lažne nade, jer je nemoguće sada učiniti korak nazad a da to povlačenje Turci ne dožive kao poniženje. Osim toga, Barnavi se brine za "pogrešan nagib" Turske, primjećujući da svaki demokratski napredak prati povlačenje laiciteta. "U Turskoj, demokratija i laicitet tradicionalno se oslanjaju na vojne bajonete. Gubitak vojnog utjecaja, čemu se Evropljani raduju, ide u korist islamista. A suprotno onome što tvrdi prvi ministar Recep Tayyip Erdogan, AKP nije stranka koja se može porediti s demokršćanima u Evropi, jer je ova stranačka ideologija mogla da procvjeta zahvaljujući dugogodišnjoj tradiciji odvajanja svjetovnog i duhovnog, koje ne postoji u islamu. Evropa može da ne bude kršćanski klub, ali njene fondacije su kršćanske. Crkve i katedrale su sastavni dio evropskog pejzaža i ljudska prava su stare sekularizirane judeokršćanske vrijednosti. Ako su laicizacija i sekularizacija mogle da se naprave u Evropi, to je samo zato što je u Evropi moguće odvajanje svjetovnog i duhovnog. To odvajanje ne postoji ni u islamu ni u judaizmu. Laicitet se pojavio u Evropi kao krajnja faza jednog višestoljetnog procesa. U Turskoj ju je uspostavio Mustafa Kemal silom šake, i vidljivo je do koje je mjere slaba i problematična."

Evropski izazovi S druge strane, Helene Flautre konstatira da je pitanje pristupa Turske možda danas jedino koje omogućava Evropljanima da na dinamičan način preispituju budućnost Evrope, njen identitet i izazove u svijetu XXI stoljeća. Flautre, koja podržava pristup Turske, smatra da uzimanje u obzir geografskih aspekata koje je iznio Barnavi nije umjesno jer bi se onda trebalo zapitati da li zemlje poput Guadeloupe i Nove Kaledonije trebaju imati svoje mjesto u Evropi? Ona također relativizira argument historijske dimenzije, primjećujući da su se historija Turske i Evrope u velikoj mjeri simultano zapisivale. "Ne mislim da treba gledati u retrovizor. Na stranu historija i geografija - Evropa je prije svega projekt zasnovan na pitanju odnosa prema Drugom. Otvoriti perspektivu pristupa Turske, znači omogućiti Evropi da nastavi zapisivati svoju historiju u XXI stoljeću. Ta priča je i u izazovu odnosa prema Drugom."

Helene Flautre priznaje da je pitanje laiciteta izvor nesporazuma između Turske i Evropljana.

"Tačna je koncepcija po kojoj laicitet u Turskoj opstaje uz pomoć vojske, ali ne treba zaboraviti i da među Evropljanima nedostaje sigurnosti kad je u pitanju njihov sopstveni sekularizam. Kako u suprotnom objasniti njihove poteškoće u prihvatanju koegzistencije osoba različitih vjeroispovijesti unutar sekularnih političkih prostora i garantiranja neotuđivog prava na prakticiranje slobode svijesti i mišljenja? Ako je pitanje laiciteta i demokratije problematično, onda je upravo to historijski i civilizacijski izazov s kojim se Evropa i Turska moraju suočiti i prevazići ga."

Što se tiče regionalne i međunarodne politike Turske, Helene Flautre ne misli da nas treba zabrinjavati neodlučnost Turske. Flautre napominje da je Turska nezaobilazan akter za stabilnost na Bliskom Istoku. "Događaji oko napada na humanitarni konvoj u Gazi jesu nanijeli udarac diplomatskim odnosima Izraela i Turske, ali ti odnosi će se uskoro popraviti. Istovremeno na slučaju Irana i recentno na slučaju Gaze, Turska je postavila odlučne korake i jasan stav, onakav kakav bi većina građana Evrope rado očekivala od svojih vođa u EU. Ali evropske diplomate se nisu susprezale da sumnjičavo provjeravaju snagu mogućnosti otvorenih dogovorom Turske, Brazila i Irana (Sporazum o razmjeni nuklearnog goriva; op. pr.). Prije svega, ovi događaji razotkrivaju veliku nemoć evropske politike."

Flautre napominje da Turska mora još mnogo toga učiniti u reformama, ali činjenica je i da je proces pregovora u toku. "Proces pristupnih pregovora između Turske i EU je obavezan i duboko angažiran. Radi se o jednom procesu koji je u toku, s razvijajućim politikama, zajedničkom imaginariju i kolektivnim aspiracijama. U takvim uslovima, ne vidim na koji način, kojim demokratskim mehanizmima i kojim argumentima Evropska unija može reći stop? Političke posljedice blokade pregovora bile bi itekako razorne. Evropa bi bila svedena na nemogućnost dijaloga s velikim dijelom svijeta i tako bi stavila tačku na svoj san o moćnoj zemlji, kao i svoj status civilizacije u usponu. Da li je Evropska unija sposobna da plati cijenu odbijanja Turske?"

Flautre kaže da postoje i ekonomski argumenti u prilog priključenja Turske. "Turska proživljava krizu daleko bolje nego Evropska unija i njena ekonomija je dinamičnija. Uskoro će mladi Evropljani ići u Tursku da traže posao. Konačno, pitanje nije da li Turska ima svoje mjesto u Evropi, jer će je svakako, integriranjem u EU, Turska transformirati. Pitanje je da li želimo Evropu transformiranu uključenjem Turske? Bilo bi poželjno da odgovorni političari u tom smislu pokažu više koherencije i političkih posljedica u svojim deklaracijama, aktima i odlukama. Proces pristupa prate jaki napori Turske da odgovori na zahtjeve Unije. U tom kontekstu, svaka neprijateljska deklaracija prema Turskoj dekredibilizira u Turskoj one koji dijele najviše evropske vrijednosti i oslabljuje najgorljivije branioce demokratije i ljudskih prava u Turskoj i Evropi. Trebalo bi također znati šta Evropa namjerava uraditi kako bi se pripremila na ulazak Turske. Odgovor na to pitanje je stvar političke odgovornosti."

Političke posljedice U publici je nastala bučna diskusija nakon ova dva izlaganja. Pitanja su se ticala ponajviše političkog i institucionalnog kapaciteta Evropske unije da integrira tako važnu zemlju kao što je Turska. Koje bi bile posljedice na institucije i proces odlučivanja, na budžetsku politiku, međunarodnu politiku i velike zajedničke politike poput ZPP-a (Zajednička poljoprivredna politika je najvažnije područje djelovanja i koncentracije sredstava kojima raspolaže Evropska unija).

Flautre je odgovorila da Turska kao velika poljoprivredna zemlja može poboljšati stanje na tom polju dovlačeći različite proizvode i drugačiji tip konkurencije. "Argument Turska u EU je suviše zloupotrebljen kako bi maskirao prave probleme reforme ZPP-a: kapaciteta EU da stvori jednu politiku koja garantira seljacima mogućnost da žive od svog posla, građanima da žive od kvalitetnih proizvoda koji poštuju okoliš i kompanijama da ne ugrožavaju produkciju afričkih zemalja."

Tokom diskusije su pojedini učesnici pokazali sumnje prema Turskoj: ona ne bi znala kako doprinijeti jednoj novoj političkoj Evropi, što je neophodno s obzirom na svijet koji se transformira i gdje se pojavljuju interesi velikih aktera, i gdje se još ne zna stvarna moć odlučivanja s obzirom na velike razlike i neslaganja između članica.

Helene Flautre je na to odgovorila da ulog duboke demokratizacije Evropske unije nije u broju građana ni zemalja, već u načinu na koji se pregovara moć među šefovima zemalja, vlada, poslanika, i Komisije. Napomenula je da je nedavna kriza eura pokazala poteškoće u iznalaženju jednog zajedničkog interesa, poteškoće koje postoje i u odnosima Francuske i Njemačke.

Elie Barnavi kaže da upravo ove sumnje pokazuju kako se uključenjem Turske rizikuje da se ponovo postavi pitanje koherencije evropskog političkog projekta. Kaže da se slaže s tim da Evropa nije statičan projekt, ali smatra da je i pored toga bitno zabrinuti se za granice Unije. "Znamo da se pojedinci zalažu za to da treba integrirati sve zemlje koje dijele evropske vrijednosti. Da li to znači da trebamo integrirati i Novi Zeland, Australiju i Kanadu? Građanin bi trebao znati kako da artikulira evropsku zajednicu, a građani ne žele Tursku u Evropi. Ako uzmemo u obzir da je Turska spremna da uđe u Evropsku uniju i da je ova dovoljno čvrsta da je primi, zar neće građani imati osjećaj da negdje tu postoji problem kohezije civilizacija?"

Neki su na ovo reagirali da je "historija Evropljana već podijeljena". "U redu, i Evropljani su ratovali", složio se Barnavi. Ali, "historija ratova Evropu ne čini zbog toga manje kontinentom ujedinjenim historijski i kulturološki. (…) Interesantno je konstatirati do koje mjere je evropska kultura uvijek bila spajajuća, dok je njena politika bila razdvajajuća. Danas je Evropa iskorijenila ne samo rat, već i kapacitet mišljenja rata među evropskim nacijama. Taj napredak se ne objašnjava samo nesrećom rata koju su Evropljani upoznali, već o jakoj potrebi da izgrade zajedničku kuću s materijalima jedne jedinstvene civilizacije."

Barnavi je dodao da je osnovna greška Evropske unije u dihotomijskom promatranju pristupa Turske: potpuna integracija ili ništa. "Mislim da bi trebalo ponuditi Turskoj da dijeli sve - uključujući i euro, osim prava glasanja, koje podrazumijeva građanski pristup, neodvojiv od historije i geografije."

Jedan predstavnik Turske je naveo kako, protivno generalnoj ideji koju promoviraju zapadni mediji, u Turskoj ne postoji strukturalna veza između laiciteta i vojske još od devedesetih godina. "Turski laicitet počiva na društvenom ugovoru između više religioznih i laičkih grupa, koji nije sastavljen isključivo od pripadnika vojske. Sudski sistem Turske, koja je članica Vijeća Evrope i članica Evropskog suda za ljudska prava, je laički."

Pojedini učesnici su na kraju prigovorili da je ovaj tip debate već prošlost jer ne uzima u obzir činjenicu da će se ideja o Evropi kao političkoj naciji promijeniti za 30 godina i da bi, kada se govori o pristupu Turske, trebalo razmišljati unutar globalnih promjena a ne isključivo evropskih granica i evropske realnosti.

[albertaferetti]

Upravo gledam TRT International preko satelita...i vec pola sata iskljucivo politicka emisija o izborima u BiH. Imam osjecaj da je turska javnost jako informisana o desavanjima u nasoj zemlji...evo intervjuisali su Inzka, Dodika, Tihica, onu iz izborne komisije Hadziabdicku jel...i tako
Ne znam hoce li nam to ista donijeti, ali eto barem je fino znati...da se neko zanima za nas...a da nam ne zeli zlo

[fakat]

Manite se Justine i njenog CV.

Nego Justina kako ti dozivljavas prijateljske odnose Turske i Srbije ? Mislim, vrlo bliske odnose koje su uspostavili odskora.?

Ja se u Turskoj osecam ko kod kuce Kad vidm natpis "taze börek"pomislim da sam na Dorcolu
Uostalom, i u Nemackoj se druzim sa Turcima,jednostavno su mi bliski,slicno se zezaju
kao i mi. Uostalom, vi smatrate da ste nasledili neke silne osobine od Turaka, mi u Srbiji
svoju zaostalost i javashluk dovodimo u vezu sa 500 godina pod Turcima, a nista od njih
nismo naucili. Vredni ljudi, preduzimljivi,organizovani,a bogami i obrazovani. I zgodni.

Ja se cudim da Srbi neguju nekakvu ljubav prema Grcima, mi sa njima nemamo niceg,ama
bas niceg zajednickog.Inace, u Nemackoj pazarim u turskim ducanima( imaju jako fine
supermarkete),ima puno i grcke robe, a Turci nemaju pojma da su im Grci neprijatelji
i da treba da ih mrze.

Turska,ekonomski gledano, zemlja je koja ima buducnost. Turci (i Turkinje naravno) koji
zavrse faks u Nemackoj odlaze u Tursku i tamo osnivaju firme jer,kako sami kazu, tamo imaju vise
sansi za karijeru.

Svakako da ima puno stvari koje ne prihvatam (problem sa Kurdima) ali takvih ima u svakoj
drzavi, a nije bas na meni, obicnom coveku, da se bavim problemima celog sveta.

Ko zna, mozda ce bas Turska da nas izmiri U svakom slucaju se bolje razumeju u nas
od Finaca,Amerikanaca ili Koeanaca.

Drago mi je da Srbija uspostavlja prijateljske odnose ,drago mi je da sve vise ljudi iz Srbije
putuje u Tursku i ne samo u shoping, nego i na odmor.

Ovo ko da nije ona ista Justina? Sta bi? Drago mi je da odskaces od prostackog nacinalistickog primitivizma, mada je ovo povrsna ocjena, jer nije mi se dalo detaljno citati zadnjih par stranica a znam te sa nekih drugih tema, ali ako se ovako nastavi mozda i ja napisem kako volim EKV, Danila Kisa, Nikolu Teslu, beogradski new wave i film, itd...Ali jebi ga, govor mrznje uvijek nadjaca... a posebno govor haubica i snajpera. Gledam neki dan slike sa Antalije i vidim da na restoranima pise krupnim slovima Corbe! Kontam se , e moj Borislave, a bas si se bio nafurao....

[Tijana_NS]

Ugljanin: Turci će ulagati u Srbiju
24. septembar 2010. | 14:38 | Izvor: Beta, Tanjug
Beograd -- Turci su zainteresovani za investiranje u paraćinsku Fabriku stakla kao i za izgradnju industrijske zone u Tutinu, rečeno je na Poslovnom savetu Srbija-Turska.

Na proleće sledeće godine u Tutinu mogla bi da počne gradnja razvojne regionalne zone čija je vrednost procenjena na 1,69 milijardi evra, koje bi uložila Turska.

Dok su za staklaru zainteresovani jer su im neophodne sirovine za sve veći broj televizora i druge bele tehnike koju proizvode.

Ministar bez portfelja Sulejman Uglajnin je podsetio da su potpisivajem Sporazuma o privrednoj saradnji i Sporazuma o slobodnoj trgovini stvoreni institucionalni uslovi za saradnju u oblasti trgovine, energetike, trgovine, poljoprivreda, saobraćaja, finansija, turizma i zaštite životne sredine.

"Omogućeno je da se trgovina između dve zemlje odvija pod preferencijalnim uslovima što će ukloniti barijere i omogućiti liberalniju i kvalitetniju trgovinsku razmenu", naveo je on.

Ugljanin je podsetio da je saradnja Srbije i Turske intenzivirana što pokazuje i sporazum vredan 690 miliona evra za izgradnju dela autoputa Beograd-južni Jadran, kao i sporazum o izvozu 300 tona goveđeg mesa iz Sandžaka u Tursku.

Ministar za rad i socijalnu zaštitu Turske Omer Dinčer ocenio je da se privredna saradnja sve više razvija, zahvaljujući pomenutim potpisanim sporazumima, ali i sporazumima o socijalnoj sigurnosti i pronalaženju poslova, kao i ukidanju viza.

Dinčer je kazao da turske privrednike zanima saradnja u oblasti industrije cementa i petrohemije, proizvodnje duvana i poljoprivrede.

Istakao je da Turska ima odliču gradjevinsku industriju, da je nakon Kine zemlja sa najviše projekata u oblasti gradjevinarstva u svetu i da bi bila moguća ulaganja u Srbiju i u toj privrednoj oblasti.

Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin ukazao je da je za poslednjih pet godina pokrivenost uvoza izvozom u Tursku bila od 10 do 15 odsto, a ove godine iznosi 23 odsto.

Prema njegovim rečima, za sedam meseci ove godine ukupan obim robne razmene Srbije i Turske dostigao je 219,2 miliona dolara. U tom periodu Srbija je izvezla u Tursku robu vrednu 42,9 milona dolara, što je dvostruko više nego u isto vreme lane, dok je stovremeno uvezla robu za 176,3 miliona dolara, što je porast od 15,6 odsto.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... _id=460892

[Tijana_NS]

Ovako se grade " prijateljski " odnosi ...

[Toto]

Ugljanin: Turci će ulagati u Srbiju
24. septembar 2010. | 14:38 | Izvor: Beta, Tanjug
Beograd -- Turci su zainteresovani za investiranje u paraćinsku Fabriku stakla kao i za izgradnju industrijske zone u Tutinu, rečeno je na Poslovnom savetu Srbija-Turska.

Na proleće sledeće godine u Tutinu mogla bi da počne gradnja razvojne regionalne zone čija je vrednost procenjena na 1,69 milijardi evra, koje bi uložila Turska.
.....................................
.......................................

AKo Turci ovako nastave kupovat Srbiju mogla bi Turska biti maticna drzava Srbiji..

[Tijana_NS]

Ugljanin: Turci će ulagati u Srbiju
24. septembar 2010. | 14:38 | Izvor: Beta, Tanjug
Beograd -- Turci su zainteresovani za investiranje u paraćinsku Fabriku stakla kao i za izgradnju industrijske zone u Tutinu, rečeno je na Poslovnom savetu Srbija-Turska.

Na proleće sledeće godine u Tutinu mogla bi da počne gradnja razvojne regionalne zone čija je vrednost procenjena na 1,69 milijardi evra, koje bi uložila Turska.
.....................................
.......................................

AKo Turci ovako nastave kupovat Srbiju mogla bi Turska biti maticna drzava Srbiji..

Duhovit ? Obavesti me unapred, da se nasmejem kad sledeci put budes imao ovakav upad. Makar da lupim neki smajli, cisto da ti podignem ego.

Radi se o investiciji vrednoj skoro 2 milijarde evra, koja ce zaposliti nekoliko hiljada ljudi, i to bas u kraju Srbije, koji je i najsiromasniji. Ko god dodje da ulozi toliki novac, ovde je dobrodosao.

[Toto]

Duhovit ? Obavesti me unapred, da se nasmejem kad sledeci put budes imao ovakav upad. Makar da lupim neki smajli, cisto da ti podignem ego.

Radi se o investiciji vrednoj skoro 2 milijarde evra, koja ce zaposliti nekoliko hiljada ljudi, i to bas u kraju Srbije, koji je i najsiromasniji. Ko god dodje da ulozi toliki novac, ovde je dobrodosao.

Titulu duhovitosto si ti ponijela. Na postavljeno pitanje: zeli li Turska biti maticna zemlja Bosnjaka" ti saljes demanti sa primjerom kako Turska ulzae silne milijarde u Srbiju.

Sto se tice obavjestavanja: jel ferman da saljema na tursku ambasadu u Beogradi ili Sarajevu

[psydelija]

Ugljanin: Turci će ulagati u Srbiju
24. septembar 2010. | 14:38 | Izvor: Beta, Tanjug
Beograd -- Turci su zainteresovani za investiranje u paraćinsku Fabriku stakla kao i za izgradnju industrijske zone u Tutinu, rečeno je na Poslovnom savetu Srbija-Turska.

Na proleće sledeće godine u Tutinu mogla bi da počne gradnja razvojne regionalne zone čija je vrednost procenjena na 1,69 milijardi evra, koje bi uložila Turska.
.....................................
.......................................

AKo Turci ovako nastave kupovat Srbiju mogla bi Turska biti maticna drzava Srbiji..

Duhovit ? Obavesti me unapred, da se nasmejem kad sledeci put budes imao ovakav upad. Makar da lupim neki smajli, cisto da ti podignem ego.

Radi se o investiciji vrednoj skoro 2 milijarde evra, koja ce zaposliti nekoliko hiljada ljudi, i to bas u kraju Srbije, koji je i najsiromasniji. Ko god dodje da ulozi toliki novac, ovde je dobrodosao.

Dve milijarde, cega?!

[Tijana_NS]

Dve milijarde, cega?!

Lira, lira, nisi valjda pomislio na evre

Jer, kad neko napise citko 1.7 mlrd evra, pa to jos i podeblja, on sigurno misli na lire