Srpska proslost

[hullu]

Svjedočanstva silovanih Bošnjakinja

http://behar.hr/arhiv/Behar-90-91.pdf

[Gojeni H]

Sveti Nikolaj Velimirovic

"19. maja 2003. godine Sveti arhijerejski sabor SPC "jednodušnom jednoglasnom saborskom odlukom" kanonizuje Nikolaja Velimirovića za sveca, čime je krunisan proces njegove rehabilitacije i sakralizacije. Svečana kanonizacija obavljena je u Hramu Svetog Save na Vračaru, u Beogradu, 24. maja 2003."



"Mi smo po krvi arijevci, po prezimenu Sloveni, po imenu Srbi, a po srcu i duhu hrišćani."

O Adolfu Hitleru:
„Ipak se mora odati priznanje sadašnjem nemačkom Vođi, koji je kao prost zanatlija i čovek iz naroda uvideo da je nacionalizam bez vere jedna anomalija, jedan hladan i nesiguran mehanizam. I evo u 20-om veku on je došao na ideju Svetoga Save, i kao laik poduzeo je u svome narodu onaj najvažniji posao, koji priliči jedino svetitelju, geniju i heroju.“

Govor Velimirovica na odru Dimitrija Ljotica:
"Da je odsečena samo jedna grana, stablo ne bi mnogo osetilo, ali stablo je odsečeno do korena, i nama je nanesen veliki bol... Ljotić je bio ne samo naš, on je pripadao čovečanstvu, Evropi, svetu... On nije bio samo državnik, on je bio hrišćanin državnik... To je bio političar sa krstom... On je dao odgovor na sva pitanja. On je u svojoj ideologiji obuhvatio sve grane narodnog života."

O Zidovima:
"Sva moderna gesla evropska sastavili su Židi, koji su Hrista raspeli: i demokratiju, i štrajkove, i socijalizam, i ateizam, i toleranciju svih vera, i pacifizam, i sveopštu revoluciju, i kapitalizam, i komunizam. Sve su to izumi Židova, odnosno oca njihova đavola."

O stradanju Zidova u holokaustu:
"Oni su se pokazali gori protivnici Božji negoli neznabožac Pilat, jer su u jarosti zlobe svoje izrekli onu strašnu reč: "Krv Njegova na nas i našu decu!" Tako je nevina krv postala bič koji ih goni kao stoku kroz vekove iz zemlje u zemlju, i kao oganj koji sagoreva sva njihova slagališta spletki protiv Hrista. Jer tako ih uči đavo, otac njihov."

Evropa kao olicenje svog zla:
"Da li ste sa Evropom ili svojim narodom? Ako kažete da ste sa Evropom onda se brzo lečite da ne bi zarazili svoj narod... evropski narodi su pod prokletstvom božijim jer oni nisu više narodi nego jazavci... dvonogi majmuni... zverovi a ne ljudi... Evropski intelektuizirani čovek napravio je ugovor sa đavolom... Evropa je jeres... A ti Srbijo, kuda si pošla za Evropom? Ti nikada nisi išla njenim putem i nikada za njom. Nazad, na svoje, ako hoćeš da se spaseš i živiš..."

http://sh.wikipedia.org/wiki/Nikolaj_Velimirovi%C4%87

[Gojeni H]

Dobroslav Jevdjevic - Pripadnik "Mlade Bosne", i cetnicki vojvoda i saradnik nacistickog okupatora u 2 svjetskom ratu





http://sh.wikipedia.org/wiki/Dobroslav_ ... 1evi%C4%87
http://en.wikipedia.org/wiki/Dobroslav_ ... 1evi%C4%87

[Gojeni H]

Ruski dobrovoljci na agresorsko-kvislinskoj strani u odbrambeno-oslobodilackom ratu 1992-1995 g.

[Gojeni H]

Srpski dobrovoljacki korpus 1941-1945, saradnici okupatora i nacisticka formacija

[Gojeni H]

Dimitrije Ljotic i "Zbor"

http://sh.wikipedia.org/wiki/Dimitrije_Ljoti%C4%87
http://en.wikipedia.org/wiki/Dimitrije_Ljoti%C4%87



http://en.wikipedia.org/wiki/ZBOR
http://en.wikipedia.org/wiki/ZBOR

Основна начела Југословенског народног окрета Збор била су:

1.Срби, Хрвати и Словенци чине Југословенску народну, друштвену и духовну заједницу коју везује крвно сродство и осећање исте судбине. Југословенском народу као целини подређују се сви посебни интереси.
2.Вере које су везане за душу народа и изражавају његов поглед на свет и поуздање у Бога јесу битне духовне вредности.
3.Самосвојну југословенску културу у духу својих традиција и на основама човечности изграђује народ слободним стваралаштвом. Заштитник овог стваралачког стремљења је југословенска држава. Особеним духовним вредностима (језик, обичаји итд.) које поједини делови народа уносе у заједницу омогућује се несметан развитак.
4.Југословеснка народна заједница мора имати у друштвеном погледу свој особни склоп који одговара њеном духу и њеним потребама. Дом као природна основица народна мора бити и друштвена основица народне заједнице. Село ће бити мерило југословенске друштвене политике. Рад мора бити дужност и право сваког појединца; друштвена корист рада одређује вредност и улогу у заједници. Приватна својина и капитал морају се подредити интересима целине. Слободна, појединачна или удружена прегнућа (иницијативе) првенствени су носиоци друштвене делатности, чији ће представници бити сталежи. Држава искључује потчињавање једног сталежа другом.
5.Југословенска привреда је целина чији су односи у међусобној зависности, основа јој је пољопривреда. Односе и развиће привреде одређује привредни план који ће утврђивати привредне групе уз сарадњу државе.
6.Краљевина Југославија је историјско-политичка неминовност и једино она омогућује опстанак и слободно развиће југословенских народа. Само у оним функцијама, које се односе на живот народа као целине, државна власт треба да буде централизована, у осталим изражена у самоуправи. Свака власт у држави мора бити потпуна и стварна. Исто таква биће и њена одговорност. Само Краљ је неприкосновен. Народ ће учествовати у законодавству и вршити надзор над државном управом путем председништва који мора бити израз сталешког уређења и политичког схватања.

[Gojeni H]

Milan Nedić
(Grocka, Beograd, 2. rujna 1878. – Beograd, 4. veljače 1946.) je bio srpski političar i general, bivši načelnik Generalštaba kraljevske Jugoslavenske vojske, najpoznatiji kao vođa marionetske vlade u Srbiji okupiranoj od strane Trećeg Reicha u Drugom svjetskom ratu.
Srpska akademija nauka i umjetnosti (SANU) ukljucila je ime MIlana Nedica na listu "100 najvaznijih Srba".

Uhapseni Zidovi - Beograd, april 1941. god.


Nedicevci vode Cigane na pogubljenje


http://sh.wikipedia.org/wiki/Milan_Nedi%C4%87
http://en.wikipedia.org/wiki/Milan_Nedi%C4%87

[Gojeni H]

U Beogradu, u Nedicevoj marionetskoj Srbiji, izmedju oktobra 1941, god. i januara 1942. god. odrzana je izlozba pod nazivom "Velika anti-masonska izlozba". Izlozba je imala za cilj da dodatno satanizira zidovski narod. Promocioni posteri:











http://chgs.umn.edu/histories/otherness/otherness2.html

[Gojeni H]

Milan Nedic - nacisticki sluga

[Gojeni H]

Prijedor - ratni snimci - velikosrpska propaganda

[Gojeni H]

Prijedor - Pocetak rata - velikosrpska propaganda

[Gojeni H]

Koncentracioni kampovi Omarska i Trnopolje



Ovo cu morati prokomentarisati ...
Pogledajte ove komandante, komandire i strazare logora. Uvjerite se u lica zlocina, oholosti, kabadahijstva ...

A pogledajte zatvorenike ... Ovako ce proci svako onaj ko se ne odupre velikosrpskom rasizmu. Vecina ovih ljudi nisu ni u najludjim snovima mogli pomisliti da ce ih tzv. JNA i domaci kvislinzi, njihove komsije, napasti.
Sada su informacije na svakom koraku. Sada vise nema opravdanja.

Ovo stanje u srpskom narodu u PC i Srbiji se nece promijeniti ni za 100 godina. Barem to ja necu docekati.

[RahatHurmašica]

.

[Gojeni H]

Ja bih rekao da disertaciju spremaš. Koji su to kompleksi i frustracije.

Samo imam vremena.
A, ako je ovo sve sto imas da kazes na ovu sramotu, bolje da se nisi ni javljao.

[Gojeni H]

Srebrenica - 14 juli 1995. god.

[12wer]

[Gojeni H]

"Ljudi i vreme" - Historija pamti ... historijske izjave

Od 1991. do leta 1996, Petar Luković – tadašnji zamenik glavnog i odgovornog urednika nedeljnika “Vreme” - uređivao je rubriku “Ljudi i vreme” u kojoj je svakog tjedna birao sulude, poremećene citate čiji su autori bili vesnici tadašnje političke i društvene elite. Iza Lukovićeve posvećenosti dokumentarnoj lobotomiji izrečenoj u trenucima kad se stvarala Velika Srbija – ostale su izjave nedelje, zbirka mentalno bolesnih proizvoda koji i danas utiču na naše živote. Ukratko, savršeno letnje štivo!


Nema nam spasa od blokade, ali ćemo se nekako izvući.
Dragutin Zelenović, srpski premijer, 25. novembar 1991.

Ako bude trebalo, napravićemo još lepši i stariji Dubrovnik.
Božidar Vučurević, kamiondžija, 16. decembar 1991.

Neće nam biti prvi put da jedemo koprive.
Radovan Karadžić, pjesnik i zločinac, 30. decembar 1991.

Ako Srbija ne prihvati prisajedinjavanje Krajine, stvorićemo vlastitu državu, jaču i od Srbije.
Lazar Macura, SAO Krajina, 10. februar 1992.

Svi znaju da je Hrvatska izgubila rat i da ga je Srbija dobila. Odnosno, Srbija nije bila u ratu, već srpski narod i JNA u Hrvatskoj, koji su pobedili u svim bitkama.
Mihajlo Marković, marksista, 24. februar 1992.

Srbima je konačno oduzeto ime srpsko, pretvoreni su u građane, na šta Srbi neće pristati.
Miroslav Toholj, ministar informisanja Šumske, 9. mart 1992.

Ne moramo nikad više da živimo sa Slovencima i Hrvatima. Ako treba da podignemo i Kineski zid do neba.
Dragan Kićanović, košarkaš, 30. mart 1992.

Kad se osvrnem i oko sebe vidim uniformisana lica, ja steknem osjećanje sigurnosti.
Biljana Plavšić, krvolok, 6. april 1992.

Gospodin Milošević više nije značajan. Kažu da će otići do kraja godine. Mislim da će se povući u bankarstvo.
Radovan Karadžić, masovni ubica, 24. avgust 1992.

Amerikanci su sjajni ljudi, ali sasvim naivni, jer bukvalno veruju svemu što gledaju na TV i što čitaju.
Radovan Karadžić, analitičar, 15. mart 1993.

Dok imamo hrane, svet nam ne može ništa.
Zoran Lilić, predsednik SRJ, 5. april 1993.

Hoće Bog nešto veliko od ovog naroda, čim ga stavlja u žižu svetskih zbivanja.
Amfilohije Radović, svešteno lice u mantiji, 12. april 1993.

Da su Indijanci imali Miloša Obilića, ne bi sada služili za slikanje.
Radovan - Raka Radović, SPS poslanik, 19. april 1993.

Što se sankcija tiče, Srbi mogu živeti s komadom hleba i janjetom na ražnju, kako situacija zahteva.
General Života Panić, 3. maj 1993.

Naša nas je mudrost naučila da životu nikad nema kraja.
Momir Bulatović, Crnogorac, 10. maj 1993.

U istorijskom smislu vreme se kreće ka 21. veku.
Mira Marković, supruga, 6. septembar 1993.

Osnovni uzrok bede u Srbiji je velika količina novca kojim građani raspolažu.
Borisav Jović, nekadašnji predsednik Predsedništva SFRJ, 13. septembar 1993.

Život je kratak. Ja to najbolje znam. Radio sam na groblju.
Tomislav Nikolić, SRS, 11. oktobar 1993.

Daleko, na vrelom pustinjskom pesku Somalije, vodi se bitka za Moskvu.
Mira Marković, supruga, 1. novembar 1993.

Saznali smo da je Cvijetin Mijatović umro nekoliko dana pre nego što je sahranjen.
Večernje novosti, 15. novembar 1993.

Zabrana učešća našim sportistima na međunarodnim susretima je genocid prema mladim ljudima.
Zoran Bingulac, ministar SPS sporta, 29. novembar 1993.

Neki neodgovorni političari namerni su da proćerdaju krvlju i sankcijama stečene rezultate.
Goran Perčević, mladi SPS ideolog, 6. decembar 1993.

Amerika i Kanada, to je vaša zadnja nada.
Reklama jedne turističke agencije, 27. decembar 1993.

Očekujem da će i SAD, kao najdosledniji branilac sankcija, promeniti svoju politiku, jer bi u protivnom oni došli u položaj koji su namenili nama i oni bi mogli biti izolovani od međunarodne zajednice.
Vladislav Jovanović, ministar inostranih poslova Srbije, 6. mart 1994.

Najveći hipik za koga znam je patrijarh Pavle.
Aleksandar Vulin, hipik iz Jugoslovenske levice, 9. maj 1994.

Neće nas Slobodan Milošević izdati nikada... Nema te žene koju on više voli od srpskog naroda da bi njojzi za ljubav nas izdao.
Božidar Vučurević, kamiondžija, 4. jul 1994.

Otkriće godine! Kosovo 1389: Srbi pobedili Turke!
Vest na naslovnici Pogleda, 27. jul 1994.

Za ustanak Srba u Bosni bilo je više razloga nego za ustanak Karađorđa.
Vojislav Lubarda, omiljeni Karadžićev književnik, 13. jun 1994.

Trebalo je dušmane poraziti maštom.
Milić od Mačve, nacionalni slikar, 22. avgust 1994.

Dužnost svakog Srbina koji živi u inostranstvu je da mladim Srbima obezbedi proteze.
Srpski dobrotvor u tv emisiji Baneta Vukašinovića, 5. septembar 1994.

Mislim da bi međunarodna zajednica morala zamoliti Jugoslaviju da s nama uspostavi ekonomske odnose.
Radovan Karadžić, globalni analitičar, 31. oktobar 1994.

Švajcarska je mnogo manje razvijena, a bogatija je od nas.
Momčilo Krajišnik, vlasnik gustih obrva iz Šumske, 14. novembar 1994.

http://www.e-novine.com/entertainment/e ... -nita.html

[12wer]

ZA KRST ČASNI I SLOBODU ZLATNU: Drinska divizija- prilog istoriji srpske vojske


Izložbu su priredili istoričari Muzeja Jadra, Goran Vilić i Zoran Tošić, sa ciljem da se kod mladih ljudi koji danas odrastaju u mirnodopskom vremenu, pokrene sećanje na Drinsku diviziju i najbolje srpske generacije koje su branile otadžbinu od neprijatelja.

Put slave: Drinska divizija

LOZNICA - U Muzeju Jadra u Loznici danas je otvorena dokumentarna izložba pod nazivom "Drinska divizija", od nastanka do 1918. godine, na kojoj su predstavljene arhivske fotografije i sačuvana dokumenta koja svedoče o istorijskim događajima u kojima je učestvovala ta vojna formacija.

Gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović je posetio izložbu i tom prilikom rekao da je istorija u prošlosti zabeležila surova dešavanja na području tog grada, naglasivši da, kad god je država pozivala svoj narod, građani Loznice su spremno stajali na braniku otadžbine.

Uprkos tako burnoj prošlosti i velikim stradanjima na tom području, Petrović je rekao da je taj kraj često bio zaboravljan, zbog čega smatra da je izložba značajna, kako bi se u susret stogodišnjici Prvog svetskog rata, na svetlost dana iznele istorijske činjenice koje na najbolji način oslikavaju biće građana Jadra i Podrinja.

Izložbu su priredili istoričari Muzeja Jadra, Goran Vilić i Zoran Tošić, sa ciljem da se kod mladih ljudi koji danas odrastaju u mirnodopskom vremenu, pokrene sećanje na Drinsku diviziju i najbolje srpske generacije koje su branile otadžbinu od neprijatelja.

Vilić je rekao da se ideja za izložbu sa tom tematikom pojavila 2009. godine, nakon izdavanja monografije posvećene Drinskoj diviziji, kao jednoj od najelitnijih jedinica u srpskoj vojsci, čiji je pohod trajao pune 42 godine.

Prema njegovim rečima, ta divizija je učestvovala u šest ratova, počev od Prvog i Drugog srpsko-turskog rata, potom u Ratu protiv Bugarske, Prvom i Drugom balkanskom ratu, i na kraju u Prvom svetskom ratu, gde su kroz brojne borbe i bitke proneli slavu srpske vojske, dajući veliki doprinos pri stvaranju moderne srpske države.

Istoričar Tošić je rekao da je to dokumentarno-istorijska izložba, na kojoj su predstavljena 32 panoa, kojima je objašnjen put nastanka divizije od 60-ih godina devednaestog veka do 1918. godine.

On je objasnio da je akcenat stavljen na životne priče o njenim komandantima, kao i priče o malim ljudima, koji su svojim ličnim sudbinama, obeležili sudbinu same divizije.

Na izložbi su, prema rečima Tošića, pored arhivskih fotografija i beleški, predstavljeni i eksponati ordenja, oružja i oruđa, kao i autentična uniforma koju su nosili vojnici te divizije.

Penzionisani general Milisav Sekulić, autor monografije "Drinska divizija - prilog istoriji srpske vojske" je izložbu otvorio besedom o sećanjima i događajima koje je kao vojnik doživeo 1994. godine, boraveći sa svojim saborcima u Jadru.

[Gojeni H]

Spaljivanje zivih ljudi, civila Bosnjaka - Visegrad 1992. god.

[Gojeni H]

Ratni zlocini u Brckom - snimak ubistva

[Gojeni H]

Pismo patrijarha Srpske pravoslavne crkve lordu Caringtonu
Duhovno pokroviteljstvo genocida

Na naslovnici Pravoslavlja od 1. studenoga 1991. je objavljeno pismo patrijarha Pavla lordu Caringtonu, predsjedniku Međunarodne mirovne konferencije o Jugoslaviji iz Haaga:

"Sa ponovnim proglašavanjem nezavisnosti Hrvatske i izričitim priznanjem njenog predstavnika Franje Tuđmana da je tzv. NDH njena preteča u tom navodno neprekinutom hiljadugodišnjem kontinuitetu hrvatske državnosti, započelo je novo, a po mogućim posledicama možda i pogubnije stradanje Srba u Hrvatskoj.
Ti naši sunarodnici, iste vere i krvi, suočeni su sa sledećim kobnim izborom: ili će se oružjem u ruci izboriti za opstanak u istoj državi sa maticom srpskog naroda, ili će biti prisiljeni da se iz te nove Nezavisne Države Hrvatske pre ili posle isele. Trećeg nema. Zato ih srpska država i srpski narod moraju zaštititi svim legitimnim sredstvima, uključujući i oružanu samoodbranu srpskih života i svih srpskih krajina.
Teritorije na kojima je srpski narod vekovima živeo i na kojima je aprila 1941. imao etničku većinu pre genocida izvršenog nad njim od strane hrvatskih kvislinških vlasti, ne mogu ostati u sastavu bilo kakve nezavisne Hrvatske, već se moraju naći pod zajedničkim državnim krovom sa današnjom Srbijom i svim srpskim krajinama."
"Vreme je da se shvati da žrtve genocida i njegovi negdašnji, a možda i budući, vinovnici ne mogu više živeti zajedno."

http://www.hic.hr/velika-srbija28.htm
http://hr.wikipedia.org/wiki/Pismo_patr ... arringtonu

[Gojeni H]

Koncentracioni logor Batkovic - Bijeljina

[Gojeni H]

Zlocini genocida u Foci

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=EhSWOTdrR_0 [/youtube]

Zlocini genocida u Doboju

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=O7UYFfdxflM [/youtube]

Zlocini genocida u Bratuncu



Zlocini genocida u Vlasenici

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=F_Id_mhVrx4 [/youtube]

Zlocini genocida u Bijeljini

[Gojeni H]

Sluge i gospodari zlocina
Milosevic: Treba se izvrsiti legitimizacija PC



Jah ... nije bila agresija Srbije na nezavisnu BiH.
A, kako se zlocinci izmedju sebe caste.

[Gojeni H]

Slike cetnickog klanja u 2 svj. Ratu