Jos jedan samar razumu i zrtvama genocida. Apsolutno se morao naci modus da pro-bosanske stranke koje IMAJU vecinu u skupstini saradjuju i odbiju suradnju sa genocidnim fasistima.
Kada ce glupi "balija" nauciti da sa cetnicima ovog kalibra NEMA KOMPROMISA i saradnje. Tu ne postoji mrva niti razuma niti ljudskosti. Oni su inkarnacija zla i koncentrat sveg najgoreg sto moze da se nadje u ljudskom genetskom kodu.
Narode upamti pa na sljedecim izborima jos natjerajte ovu marvu nazad u jazbine iz kojih je i isplivala.
Koalicija opstala, genocid žrtvovan
Prisluškivala: Paulina Janusz
Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: Radio Srebrenica
Sedam i po sati je u četvrtak trajala maratonska sednica Skupštine opštine Srebrenica tokom koje su odbornici razmatrali program rada same Skupštine te program načelnika opštine
Prve nesuglasice među strankama grupisanim u dva bloka pod diplomatskim šiframa Blok A (srpski) i Blok B (bošnjački) pojavile su se već nakon prvih par minuta sednice, a odnosile su se na podelu mesta u komisijama. Tokom pauze od sat i po lideri partija uspeli su da dogovore kompromisno rešenje prema kojem će osam predsedničkih mesta pripasti Srbima, devet Bošnjacima, a jedno nacionalnim manjinama. Odbornici su uspeli naći i dodatno mesto u komisiji za predstavnika SNS-a koji je svojim glasnim protestima izazvao ceo ovaj haos.
Dok je program rada Skupštine, usaglašen ranije kao Platforma svih stranaka, izglasan bez većih primedba, kontroverze je izazvao program načelnika opštine za 2013. godinu, posebno njegov deo koji se odnosi na sećanje na žrtve rata. Ćamil Duraković pokušao je da uspostavi u programu ravnotežu između svih stradalih u proteklom ratu, no poslanike Bloka A razbesnila je ipak upotreba reči „genocid“, te nespominjanje žrtava srpske nacionalnosti.
Kako je u svom izlaganju naglasio Miloš Milovanović, odbornik SNSD-a i ujedno predsednik Udruženja boraca RS, „načelnik je pokazao da njegove izjave da je načelnik svih građana nisu tačne".
"On nije načelnik Srbima i zato neću podržati nijedan dokument koji upotrebljava reč genocid, jer ništa slično nije usaglašeno ni na državnom ni na entitetskom nivou“, rekao je Milovanović.
On se takođe usprotivio odlukama međunarodnih sudova tvrdeći da „Haški tribunal radi protiv Srba i zato se ja ne slažem s njegovim presudama“.
"Ovdje se nije dogodio genocid“, zaključio je na kraju.
Usledila je serija već dobro poznatih i više puta ponavljanih quasiargumenata srpske strane.
„Ja bih pitao načelnika šta misli o žrtvama Srbima“, rekao je još jedan SNSD-ovac, Željko Mandić. „Ja znam da je 3.600 žrtava ukopano u Bratuncu i želim da znam šta on misli o tome“. Na primjedbu iz sale da se u Bratuncu nalazi samo vojničko groblje Mandić je odgovorio da su tamo stradali „žene i djeca“.
Nakon njega u raspravu se uključio predsednik SDS-a Momičilo Cvijetinović. „Ja sam očekivao da barem u uvodu neće biti istorijat, jer to nas neće dovesti do dogovora. Ja smatram da ne treba da se načelnik poziva da je načelnik svih građana, on čak i teško koristi reč Republika Srpska“, rekao je nabrajajući koliko puta je u Durakovićevom programu rada iskorišten naziv države Bosne i Hercegovine umesto jednog od njenih entiteta. Cvijetinović, što s obzirom na njegovu ratnu prošlost (bio je član Ratnog predsedništva opštine Srebrenica-Skelani) ne bi trebalo da nas čudi, se osvrnuo i na deo programa koji govori o potrebi isključenja iz institucija vlasti lica koje su učestvovala u zločinu genocida. Prema njemu, radi se tu o pokušaju da se među ta lica svrstaju i ljudi bez odgovarajućih presuda.
Karadžićevski borac protiv nacionalne diskriminacije: Momčilo Cvijetinović, SDS aparatčik
Photo: blic.rs
„Ja ne sporim vaše osećaje, ali predlažem da shvatite da na ovom prostoru ima Srba i da su nad njima počinjeni zločini“, zaklučio je optužujući bošnjački blok za „klasičnu nacionalnu diskriminaciju“.
Negatorima genocida replicirao je načelnik Ćamil Duraković.
„Ako neko proglasi Bošnjake krivim za genocid, ja ću to prvi staviti u program“, rekao je u svom obraćanju odbornicima. „U tom slučaju postoje presude Međunarodnog suda na koje sam se pozvao. Osim toga, načelnik opštine od marta do jula je ujedno predsjednik odbora za komemoraciju žrtvama genocida, to je prosto dio mog posla kojeg se ne namjeravam odreći.“
Nakon toga govorilo se još o „antisrpskim sudovima“, gresima međunarodne zajednice, povratku Srba u Federaciju, pa čak i „srpskom holokaustu“, sve uz poprilično mlake proteste bošnjačke strane. Diskusiju je prekinuo predsednik Skupštine Radomir Pavlović koji je pozvao odbornike na pauzu i odvojene konsultacije blokova sa načelnikom.
Tokom narednih pola sata dogovoren je kompromis prema kojem je program rada načelnika bio usvojen uz izuzeto mišljenje Bloka A, koje se odnosi na uvod i koji neće učestvovati u realizaciji aktivnosti koje se odnose na genocid.
Zaključci konsultacija prihvaćeni su od strane prisutnih odbornika, osim Zulfe Salihovića (SDP) koji, kako je rekao, ne pristaje ne ucene srpske strane o izlasku iz Platforme i „neće žrtvovati genocid“.
Platforma srebreničkih stranaka preživela je, dakle, najteži test do sada. Ipak, istovremeno je pokazala sve svoje slabosti. Daljnja sporenja o genocidu lokalna vlast neće moći da izbegne, a podele među blokovima, koji pokušavaju da na svakom koraku proguraju interese „svojih“ sela, preduzeća i članova daleke su od idiličnog zajedničkog delovanja u koje su prethodnih nedelja uveravali javnost lideri srebreničkih stranaka.
Sledeći ispit, jer takvo će u ovoj atmosferi biti verovatno svako njeno zasedanje, Skupština će polagati za dve nedelje.
mene je strah od tebe i tebi slicnih.