Forum Klix.ba

DanteX wrote:Da li još neko ima problem sa upalom mišića u nogama? Ja bukvalno hodam kao zombi

quarterback wrote:

DanteX wrote:Da li još neko ima problem sa upalom mišića u nogama? Ja bukvalno hodam kao zombi

andol prije i andol poslije

DanteX wrote:Evo me napokon kući! Ponosan na sebe, za 2:11:10 sekundi sam završio svoj PRVI polumaraton

Sve je super bilo, vrijeme, moja energija i prvo iskustvo polumaratona. Na Darivi sam dušu ostavio, tu su me noge počele boljeti, ali sam izdržao. Ni jednom nisam stao da se odmorim, cijelu stazu sam istrčao u komadu. Kod Vječne vatre sam uložio zadnje atome snage i tu sam upalio brzi šprint, nisam ni ja znao odakle mi toliko snage ali sam trčao kao da me vrag ganja

Na cilju sam bio toliko iscrpljen, ništa nisam osjećao, u prvih nekoliko sekundi kako sam stao sve mi trne, ali onda su počeli bolovi. I moram vam reći, sve ti žuljevi, ta iscrpljenost, ta bol u mišićima i sva ta upala... SVE JE TO VRIJEDILO!

Kada se sjetim samo početka i kraja... Mislio sam u jednom trenutku da neću izdržati, ali mi je jedan glas govorio da mogu ja to (plus što sam dao 30 KM ). Toliko snage i samouvjerenja mi je ulilo ono pljeskanje i navijanje od stranih ljudi. Trčao sam sve vrijeme sa osmijehom na licu. I sada gledam u svoju medalju i ne mogu skinuti osmijeh sa sebe. Sjećam se sebe prošle godine sa 110 kg, trčao sam po užarenom suncu, znojio sam se kao nikad u životu. I sada, sa 80 kg završio sam svoj prvi polumaraton. Kad usporedim te dvije osobe, ni nalik jedna na drugu. Rekao sam da mogu i dokazao sam sebi da mogu. Ovo mi je najveća pobjeda protiv sebe

Usput da pitam, ima li još slika sa trčanja?

Logovan wrote:Čestitke svima koji su išli. Ja nisam mogao zbog nekih obaveza.

p.s. http://www.muskiportal.com/sarajevo-pol ... jeva-foto/
Ako ima ovih idiota na forumu samo da vam kažem da vam jebem mater zbog ovoga.

forest gump wrote: Stranci. A izgleda ima i naših retarda.

Logovan wrote:

forest gump wrote: Stranci. A izgleda ima i naših retarda.

Nebitno stranci ili ne. Vidi se da je u pitanju neki spomenik, tako da nisu trebali ovo raditi. A ovi naši kreteni ništa ne poštuju, jebe se njima za spomenik i za sve ostalo.

balea wrote:Ja završih... ne mogu da vjerujem uopšte. Dio od SSC-a do vijećnice me ubio... vruće, sunce beton i policijska kola iza mene su me demoralisala skroz... Na Darivi sam fasovala žulj na tabanu ... ali i došla sebi malo tako da ipak nisam završila zadnja

Čestitam svima na postignutim dobrim vremenima

vade_mecum wrote:ovi u smedjim majicama su englezi 100%. nista cudno kada su englezi u pitanju.

Op3r4t0r wrote:

balea wrote:Ja završih... ne mogu da vjerujem uopšte. Dio od SSC-a do vijećnice me ubio... vruće, sunce beton i policijska kola iza mene su me demoralisala skroz... Na Darivi sam fasovala žulj na tabanu ... ali i došla sebi malo tako da ipak nisam završila zadnja

Čestitam svima na postignutim dobrim vremenima

Biljana svaka cast bila si brza i od 2 muskarca

Ja sam negdje procitao da je startalo oko 1300 ljudi a po ovim rezultatima zavrsilo je 559, zar je moguce da vise od pola nije stiglo do cilja?

forest gump wrote:Od 840 registrovanih nisu se svi pojavili na startu.

Mislim da je na startu polumaratona bilo oko 650-700 ljudi.

Atletičaru iz Kenije odsekli prste jer je spasao Oliveru Jevtić

Tamnoputi neznanac koga Užičani viđaju u društvu Olivere Jevtić zove se Stenli Kipruti. Kenijac je, atletičar, svetski prvak. Na šaci leve ruke ima samo palac. Ostalim prstima platio je cenu svoje hrabrosti - iz pakla građanskog rata spasao je smrti našu maratonku i njenog trenera Slavka Kuzmanovića.



- Četiri prsta su mi odsekli mačetom. Osvetili su mi se što sam moje prijatelje Srbe izvukao na sigurno kad je život u Keniji bio jeftina roba - priča nam vižljasti Afrikanac na tartan stazi stadiona u Užicu.

Prijatelji Srbi se zovu Olivera Jevtić i Slavko Kuzmanović. Oni film vraćaju na decembar 2007. godine.

- Bili smo u Eldoretu u Keniji, blizu granice sa Ugandom, gde je Olja trenirala za maratonsku trku u Pekingu. U tom kampu bilo je puno atletičara, među njima i Stenli - seća se Slavko Kuzmanović.

Olivera se pripremala za Olimpijadu, a Kenija za izbore. Borba za vlast bila je povod plemenima da zarate.

- Zavladao je haos. Ulice su bile prekrivene leševima. Gledali smo kako pobunjenici u crkvu uvode žene i decu i žive ih spaljuju - priča Olivera.



Pokušali su Olivera i Slavko da se izoluju od ratne strahote, nadajući se da će užas brzo proći.

- Hteli smo da odemo na trening, ali nam Stenli nije dao. Rekao je da se sprema pokolj. Na atletsku stazu su upali neki ratnici i ubili njihovog zemljaka, atletičara, olimpijskog prvaka - nastavlja srpska maratonka.

Više vremena za čekanje nije bilo. Trebalo je pobeći, ali kuda?

- Stenli nas je poveo mračnim ulicama Eldoreta, potom kozjim stazama kroz šumu. Metar po metar smo se probijali iz vatrenog obruča dok nismo stigli na bezbedno. U Najrobiju nas je čekao avion koji je obezbedila srpska diplomatija. Stenli se vratio nazad - nastavlja Slavko.

Tek kasnije saznali su šta se desilo sa njihovim spasiocem.

- Pobunjenici su saznali da sam izvukao dvoje belaca. Zarobili su me. Izgubio sam prste... Naredne godine osvojio sam zlatnu medalju na svetskom prvenstvu hendikepiranih atletičara u Indiji - prepričava Stenli Kipruti.

Kenijac je već neko vreme u Užicu, Oliverin je i Slavkov gost. Zavoleo je Užice i Zlatibor.

- Zauvek mu ostajemo zahvalni. Srećni smo što smo ga imali uz sebe kad su nam glave visile o koncu - kažu Olivera i Slavko.

vade_mecum wrote:nevjerovatna prica.

pitanje za iskusnije forumace-trkace: kako odrzavate formu tokom zime kada je nemoguce trcati napolju (prvenstveno mislim na snijeg). traka ili nesto drugo?