Dešavanja u Srbiji

[vee-jay]

@Vlajko covjece, covjek je mrtav.

[Toto]

e neverovatno kako kenjate ,

S kim si - onaki si

[Atrus]

[Andrej4MRN7H]

Vlajko pozdrav ti u BG,nemoj da taj fasizam u Srbiji poredis sa fasizmom u ostalim dijelovima Balkana.Nije primjerno od tebe,ti kao da branis i izjednacavas fasizam.Ako si covjek normalan,osudi svoje pa onda druge..Vidim ja po ovom ispisu ti ih cak opisa kao sasvim normalno nesto sto kao i treba da postoji radi ravnoteze u regionu.
Kakav je fasizam u Srbiji u kojoj kolicini,najbolje ti pokazuju demosttracije po Beogradu,paljenje stranih ambasada,velicanje zlocinaca kao heroja,ne kaznjavanja izgrednika,protest protiv zena u crnom,Dusanka Kandic i stalno njeno vrijedjanje,na face B. taj mirotvorac Kandicka nema ni pet osoba iz Srbije da su joj prijatelji,i hiljade tih fasistickih izliva i istupa do sad kao da su u Srbiji normalna stvar.
Tako ih vi u Srbiji vidite jer ste 99% zaludjeni mrznjom i fasizmom protiv svih koji nisu srbi.
Ovo 1% demokrata u Srbiji,mogu ti ih nabrojati na prste jedne ruke.
Pa eto gdje je Srbija!

[dallton]

evo vlajko da ne kazes da "optuzujemo i napadamo bezveze radi mrznje" - evo opet ti ponavljam, za koliko par mjeseci vidjeces sta je nasilje u beogradu, al ovaj put izmedju grupa u srbiji....

[JThomas]

RIP

Nevjerovatno s kim granicimo, i ko nam je u avliji...

e neverovatno kako kenjate , s kim se Srbija granici? sta ste vi Norveska? majka Tereza? Humanitarana organizacija?

Horde zla i manijaci ne tuku nikog , mirno sede na tribinama jedu semenke i pozdravljaju uspesne poteze oba tima?? Kada igra Bosna tu nema frke svi mirni? Ajde ne lupetajte, to mozes da lozis nekog amera , ja dobro znam da su horde zla i manijaci uvek bili u vrhu u bivsoj sfrj po incidentima odma posle zvezde,partizana i dinamo , hajduk. Da imaju brojnost i organizaciju kao delije i grobari bili bi i vi kao mi , mozda cak jos gori. Kada se igra u Novom Pazaru bre antiteroristicka jedinica pronalazi molotovljeve koktle pored puta kuda trebaju navijaci iz Beograda da prodju. Zolje posejane u sumi... Evo reci ti meni da li bi ja na dan utakmice Sarajevo - Zvezda moga da sedim na Bas Carsiji i pijem pivo u majci Belgrade Boys Serbia??? Bi q , rastrgli bi me i od mene napravili Karadjordjevu sniclu ali halal i vratili bi me u Srbiju u paketu sa potpisom Milanu od Mirze. Nemoj da izigravate neke pacifiste i horde zla su kao i delije ucestvovale u ratu i sve je isto skoro jednako . i mi i vi smo extremni svako na svoj nacin. francuzi su ipak mala deca i za vas i za nas.nazalost za njih, iskusili su to na svojoj kozi u Beogradu. pozdrav

reci mi koliko je ljudi poginulo u zadnjih 5 godina u navijačkim obračunima u srbiji, a koliko u BiH?

nije isto, nije čak ni "skoro". pa vidiš li ti da ljudi rutinski ginu, svake godine po dva-tri? i eto, ako si u tom filmu...sjećaš li se parole koju su grobari digli u novom sadu na godišnjicu dejana dimitrijevića? ko mentalno zdrav može to da opravda? u bosni je isto? jeste, al u kurcu, tješi se da je isto, dok ti sugrađani ginu u obračunima "navijačkih" skupina grobara i delija...UBICE, a ne navijači, čak niti huligani.

[Nihad_27]

Nista cudno za prekodrinsku pripizdinu.
Ubistva, pljacke, otimacina, silovanja su svakodnevnica. Dovoljno je pratiti njihovu stampu pa se uvjerti u to.
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=9


Zasto? Ima jedna stara srpska polslovica koja kaze : "Nema toga sto se ne moze rijesiti pistoljem, nozem i konopcem".


Tako je kod njih bilo, tako je danas i tako ce biti sutra.

[BiH-x]

RIP covjeku...

Bi q , rastrgli bi me i od mene napravili Karadjordjevu sniclu ali halal i vratili bi me u Srbiju u paketu sa potpisom Milanu od Mirze.

[dallton]

steta covjeka...samo da primjeti da je ovo inace jos jedan primjer normaliziranog rasizma u srbiji - uznemirili su se sad kad se ubistvo francuza desilo u njihovoj avliji, pa je ono kao "eto losa slika u svijetu" i (kao na slici gore) pisu se pateticne poruke "forgive serbia" blablablbla...pateticno - desio se i vukovar i srebrenica i kosovo i svasta nesto, al tad im nije bilo stalo ko sto nije ni danas...nije ih briga za tatona, briga ih je sad jer osjecaju da je nasilje na kucnom pragu i jer im kvari imidz u svijetu (ne znam samo koji imidz al hajde)

opet citiram sebe - @dallton the newsmaker

I Topčider i Batajnica su Beograd Štampaj E-pošta
Jelena Milić
29.09.2009.

I Aberdareva, Topčider i Batajnica su Beograd,
Štrpci i Srebrenica su bliže nego što bismo želeli,
a ni Boljevci nisu daleko

Zašto je u Srbiji 2009. moguće da se u roku od nekoliko sati po objavljivanju vesti da je mladi Francuz, koga su u centru Beograda pretukli huligani, preminuo - oglase skoro svi državni organi, parlamentarne stranke, Fejsbuk, blogovi, da na komentarima na vesti na internetu bude preko hiljadu postova (vrlo unisonih: od suza, sramote, depresije, malodušnosti, do zahteva za maksimalnu kaznu), da se najave tri protestne šetnje, da se proglasi dan žalosti - a u parlamentu nije moguće usvojiti rezoluciju o Srebrenici u kojoj je ubijeno nekoliko hiljada ljudi? Do sada od zvaničnika nije došao predlog da se osudi ovaj „nemili događaj“ u paket aranžmanu sa Hejselom i svim ostalim sportsko-huliganskim nasiljem. Da li su to isti Beograđani i građani Srbije, ili su oni zbog kojih se rezolucija o Srebrenici ne može usvojiti neki drugi. Ili su aršini drugačiji, a građani i političari isti?

Zašto do sada niko nikada nije pozvao na organizovanu šetnju do masovne grobnice u Batajnici iz koje je ekshumirano stotine albanskih civila, naših državljana? Nije daleko. Zašto na godišnje pomene vojnicima ubijenim od strane trećeg lica dok su bili u kasarni na redovnom odsluženju vojnog roka dođe šaka ljudi? Topčider je još bliži. Zašto se RTS radnika setimo samo o godišnjicama? Aberdareva je u centru Beograda. Ni Štrpci nisu daleko, ako se hoće. Da li smo prema braći Bitići bili „tradicionalno gostoljubivi“. Zašto je moralo da dođe do smrti nesretnog i nedužnog Francuza da bi se svi trgli i uspostavili širi konsenzus oko toga šta jeste, a šta nije dopustivo, i zašto tek sad odjednom hoćemo svetu da pokažemo svoje „pravo lice“.

Zašto je sad odjednom moguće bez kritike izgovarati frazu kolektivna odgovornost - i gle čuda, država i građani se tako i ponašaju u slučaju ubijenog Francuza - a istu nije moguće objasniti ni na forumima, ni u skupštini, ni na TV u kontekstu ratnih zločina, a da se ne bude proglašen srbomrscem.

Zna se da su nesretnog Francuza ubili huligani. Ostalo su, još uvek, spekulacije oko toga koji državni ili paradržavni organ kontroliše ili ima uticaja na njih. Za huligane, bar ne direktno, još ne plaćamo porez, niti smo imali mogućnost da za njih glasamo na izborima. Za one koji su najverovatnije bili počinioci ili su po prirodi posla bili odgovorni da spreče druga nerešena ubistva koja su se dešavala po Beogradu i Srbiji, za koja skoro niko odgovarao, niti ostavku ponudio - vrlo verovatno smo plaćali i još plaćamo porez, a za njihove parlamentarno-demokratske kontrolore i vrhovne komandante smo, ipak, većinski glasali na izborima. Zbog huligana se svi stidimo, a zbog ovih drugih ne. Po kom to aršinu.

Beograd nije i neće skoro postati gostoljubiv grad. Prema Romima smo polufašistoidni, da se ne lažemo. I građani i gradske vlasti. I Aberdareva, Topčider, Batajnica su Beograd. Spominjati tragediju mladog Brisa Tatona i apelovati da se takve stvari više ne događaju zato što će to oštetiti imidž naše gostoljubivosti i urnisati nam turistički biznis ili beli šengen je, nažalost, još jedna potvrda onoga čemu smo mnogo više skloni nego gostoljubivosti -posthumnom vređanju žrtava i njihovih bližnjih. Jer su u takvim trenutcima licemerje, dvostruki aršini, neiskrenost i lažna emaptija ništa drugo do uvreda. U 21. veku se malo promenio smisao one narodne „šta će svet da kaže“. A tastaure i internet su sve jeftiniji. I naše šetačko vreme.

[Mujo.Hrnjica]

Zakljucajte malo ovu temu

makar par dana ako ne mozete vise

stvarno nema potrebe da i u ovo vrijeme razglabamo o ksenofobima s one strane Drine

[sandokann]

Ma vratit ce ovo Francuska deserostruko Srbiji, a i Platini je "najjaca karika" u UEFA - i tako da je nastup Srbijanske reprezentacije na SP u JA 2010 vjerovatno upitan.

[kiky]

umrije onaj tip ...
još kad im ukinu vize, pa se stoka razmili po prijateljskoj im eu ...

[senjor]

Narice Srbija punom snagom za brutalno ubijenim Francuskim drzavljaninom...koje osude nasilja...prosto da povjerujes u iskreno saosjecanje.

[Pera Trta]

Narice Srbija punom snagom za brutalno ubijenim Francuskim drzavljaninom...koje osude nasilja...prosto da povjerujes u iskreno saosjecanje.

Ukenjali se...znaju da Francuska neće tek tako preći preko toga. A milion načina ima da im sasvim kulturno, i mnogo žešće, uzvrati.

[tuzlak-x]

da je srbija iskreno priznala krivicu za rat od 1991. i da nije prikrivala cinjenice u zlocinima do genocida u 1995. imala bi sansu da joj se rat ne vrati u vlastitu avliju. oni koje je krila sasvim normalno i sa opravdanjem traze da se postuje pravo na ubijanje, zlocine najgore vrste. jedino sto srbiju, a sto cemo gledati uz kokice i TV(dalton), moze spasiti je da podnese zacrnjene dijelove izvjestaja generalstaba JA(JNA) i preda medjunarodnom sudu.
ljudski je reci da se iskreno radujem nedacama kroz koje srbija prolazi i da cu uskoro kao nikad dosad uzivati u kokicama.

[senjor]

[dallton]

Banja Luka -- Premijer Republike Srpske Milorad Dodik i šef diplomatije Srbije razgovarali su u Banjaluci o aktuelnoj političkoj krizi u BiH.

Dodik je izjavio danas da je tokom sinoćnjih razgovora sa ministrom Jeremićem, izražen interes Srbije da pomogne u deblokiranju političke krize, nastale nakon nedavnih odluka visokog predstavnika u BiH Valentina Incka.

"Srbija ima odgovornost za sprovođenje Dejtonskog sporzuma, jer je jedan od njegovih garanta i u okviru toga razgovarali smo o aktuelno političkim pitanjima i problemima", rekao je Dodik. On je naveo da je šefa srpske diplomatije upoznao sa stavovima vlade povodom najnovijih odluka visokog predstavnika u BiH u vezi s funkcionisanjem Elektroprenosa BiH i seta zakona u vezi s okončanjem supervizije u distriktu Brčko.

"Saglasili smo se da je potrebno ispuniti potrebne uslove za zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika u BiH kako bi se dala šansa da se aplicira ka članstvu u EU", rekao je Dodik.

On je rekao da mu je Jeremić sugerisao da se ulože maksimalni napori na rešavanju svih ovih otvorenih pitanja.

Dodik je kazao da je tokom sinoćnjih razgovora sa Jeremićem bilo reči i o napretku Srbije, koji se ostvaruju na evropskom putu, kao i o nekim posetama, koje će se narednih meseci desiti ovde i u Beogradu.

ne zna se ko je veca budala, dodo ili fes lupus jeremija...jednog cekaju optuznice na sve strane, a drugi predstavlja zemlju koja se trese od vrha do dna, strance ubijaju, albanci, bosnjaci, madjari, kontaju kako ce izaci iz te drzave dok jos opsti potop nije poceo, al je eto jeremija dosao da "podstakne dijalog" hajde jarane kuci polako imas ti svojih problema, a imat ces ih jos koliko hoces

[dallton]

Žarko Korać: Smrt na ulici
Žarko Korać
01.10.2009
Prenosimo tekst Žarka Koraća sa internet stranice Peščanika o tome kako je Srbija odgojila svoje "Cvijeće zla" dok se tobože evropeizirala

Složena je ljudska priroda. Ponekad smrt jednog čoveka više dirne nego smrt hiljada ljudi. Upravo to se desilo u Srbiji, gde je divljačko ubistvo mladog Francuza Tatona izazvalo veoma snažnu reakciju javnosti. Ta ista javnost, koja gotovo ravnodušno posmatra svakodnevno nasilje u Srbiji, ovoga puta je reagovala besno i uplašeno. Čak su i političke stranke koje su u početku relativizovale ulično nasilje stavom - Otpor ili Obraz, sve je to isto - ustuknule. Uplašile su se da se oštrica gneva opravdano ne okrene protiv njih. Ove stranke su imale dosta razloga za tu promenu stava. Upravo su one najodgovornije za sve što se desilo.

Kada je pre dvadeset godina Milošević inaugurisao svoju politiku „nacionalnog preporoda“, njena osnovna poruka je bila da je Srbija konačno našla vođu spremnog da upotrebi silu za ostvarenje toga cilja. Ostala je zapamćena njegova rečenica: „ni ratovi nisu isključeni u ostvarenju politickih ciljeva“. I tada je u potpunosti prihvaćena kultura nasilja kao nešto normalno. Ta kultura nažalost i dalje dominira u Srbiji.

Kako inače objasniti to što Vlada Srbije daje veliki novac i uz pomoć falsifikovane putne isprave izbavlja iz zatvora u SAD mladića, koji je u kafanskoj tuči drugome zadao udarce koji su ga bacili u komu. Kako objasniti to što taj siledžija postaje heroj u Srbiji i što ga dovode u parlament da ga prikažu. Kako objasniti to što je cela Srbija ispisana grafitima „Pravda za Uroša“, gde se cinično menjaju uloge žrtve i agresora, i onaj koji gura baklju u usta policajca postaje ugroženi pojedinac. Kako objasniti to što učesnici planirane Parade ponosa bivaju optuženi da „ugrožavaju javnost“, a svakodnevno dobijaju poruke u kojima im se preti linčom.

Kako to drugačije objasniti nego time da je na smrt premlaćeni Francuz zapravo žrtva još uvek dominirajućeg stava da je u borbi za političke i kvazi političke ciljeve sve dopušteno. Neofašističke organizacije koje terorišu javnost pokrivaju se nacionalnim parolama, koje su im ponudile „patriotske političke stranke“. Te organizacije u svom imenu imaju 1389. godinu ili, kao Obraz, ističu hrišćanske simbole. Navijači na utakmicama nose slike Mladića i Karadžića i skandiraju „Nož, žica, Srebrenica“. Sve to treba da ubedi javnost da su u pitanju borci za nacionalnu stvar, a ne siledžije i kriminalci. A zar nisu njihovi uzori „patriote“ iz bivših ratova, gde su preko noći lopovi i probisveti postajali heroji. Zar glorifikacija Ulemeka-Legije, pošto je osuđen za ubistvo premijera Đinđića, nije identičan stav.

I tako je Srbija postepeno odgajila svoje „cveće zla“! Dok su se političke stranke koje su neprekidno nametale ovaj sistem vrednosti povukle i tobož „evropeizirale“, njihova duhovna deca nastavila su terorisanje i premlaćivanje neistomišljenika. Ta deca su iskrenija. Ona doslovnije shvataju kulturu nasilja.

Siledžije koje su ubile Tatona na ulici Beograda samo su sledile svoje političke mentore i duhovne vođe. Za njih je „patriotski“ osvetiti se za bombardovanje Srbije ili za hašku presudu Šljivančaninu. Smrt na ulici Beograda je nastavak one iste smrti od snajpera na ulici opsednutog Sarajeva. Nema tu razlike, to je ubistvo nevinog u ime „velikog patriotskog cilja“. I javnost ne treba da se čudi – tamo gde je u centru politike bezobzirnost prema ljudskom životu, života zapravo nema. Nesrećni Taton pridružio se hiljadama nevinih žrtava iz proteklih ratova. Reakcija javnosti ovoga puta ipak budi nadu da je kultura nasilja na izmaku. Ova poslednja žrtva možda će nešto trajno promeniti u Srbiji. Naime, ovu smrt na ulici Beograda, ovoga puta niko se više nije usudio da opravda.

uzalud se nadas, odnosno dzaba si krecio - stvari ce se pogorsati i dobro je sto je tako ..obratite se "demokrati" tadicu, dok je jos na vlasti, jer kad nikolic i dacic preuzmu, hebacete jeza u ledja

[dallton]

Sistemsko nasilje
Ivan Torov
01.10.2009.

Srbija je opet neslavni hit. Slike i opisi nesputanog nasilja već danima obilaze svetske medijske metropole, neumoljivo razaraju novostvoreni mit ovdašnjih državnih i političkih manekena i manipulatora kako je njihova „miroljubiva i konstruktivna“ višestubačna spoljna politika iz temelja promenila ničim izazvanu „lažnu predstavu“ o državi koja pune dve decenije generiše svakojake oblike terora nad ljudima. Od ratova, etničke mržnje i progona, nacionalizma, ksenofobije do parlamentarnog, uličnog i medijskog divljanja „patriota“ svih fela. Punu cenu je ovog puta svojim životom platio nedužni Bris Taton, momak koji je olako poverovao da se u Beogradu, kao i u francuskim gradovima, može bezbrižno popiti kafa.

Kolone razočaranih i rezigniranih građana, koji cvećem i svećama već nekoliko dana odaju poštu nastradalom Francuzu, ma koliko delovale impozantno, možda će koliko toliko ublažiti, ali ipak ne mogu da otklone tešku nelagodu zbog poražavajućeg utiska da Srbija, zapravo, niti može, bogme, pitanje je da li i želi da se oslobodi čvrstog zagrljaja tvoraca, promotera i aktera svekolikog nasilja. To joj nekako dođe kao vrsta nadoknade zbog svih mogućih poraza kojima je bila izložena, gotovo pune „demokratske“ i „tranzicione“ decenije koju su pojeli skakavci, kao opijum za sve nedaće i traume koje je samoj sebi, ali i svom okruženju, priredila.
Nije bilo tako davno (2003) kada je pola miliona građana ispratilo mučki ubijenog Zorana Đinđića. Koliko je tada oporih reči protesta i ogorčenja izrečeno u nadi da će atentat na premijera biti poslednji zločin u sinhronizovanoj režiji države i kriminala, prelomni trenutak kada će se shvatiti dubina gliba u koju su političari godinama unazad Srbiju gurali. Nekoliko meseci kasnije, na parlamentarnim izborima ubedljivo je trijumfovala srpska politička desnica, Đinđićevi najljući rivali. Brisa Tatona takođe ispraćamo sa zavidnom količinom pijeteta, tuge i revolta, nadajući se, po ko zna koji put, da će tragedija mladog Francuza konačno razvejati magluštinu oko prave prirode i izvora nasilja u državi Srbiji.

I da posle svega ovoga, neće homogenizovana nacionalistička i ksenofobična desnica ponovo uzeti stvar u svoje ruke čim se tutnjava zbog najnovijeg talasa nasilja stiša i građani shvate da „demokratska“ i „proevropska“ politička garnitura na vlasti manifestuje frapantnu nemoć da i svojim i stranim građanima osigura makar minimalnu bezbednost. Ujedno, nije u stanju ni da prihvati činjenicu da je nasilje u nas postalo svakodnevni način života i ponašanja. U parlamentu, medijima, na ulici, školi, sportskim takmičenjima, porodici...

Ni poslednja spirala divljanja ekstremnih klerofašističkih, nacionalističkih i navijačkih jurišnika, brutalnih napada na strane državljane, nezaštićene manjinske grupacije, uprkos svemu, čak i ubistvu jednog gosta iz inostranstva, nije pripomogla da država i njeni propagandni ideolozi konačno revidiraju svoj stav kako je reč o „incidentima“ marginalnih grupa „huligana i siledžija“. Prebacivanje krivice na njih, čak i na pojedince koji su se oteli kontroli, zapravo je još jedan, ovog puta krajnje providan ali i apsolutno neodgovoran pokušaj da se prikrije još poodavno poznata činjenica da nasilje u ovoj državi nije „izolovan fenomen“, kako ga žele domaći narcisoidni političari prikazati, već sistemska stvar. Sistem vrednosti, koji su još pre više od dve decenije u sinhronizovanoj akciji nametnuli Slobodan Milošević i dominantna nacionalistička ideologija dobrog dela srpske intelektualne i političke strukture.

Još kad je Milošević na Gazimestanu najavio da u „rešavanju srpskog nacionalnog pitanja ni oružana sredstva nisu isključena“, bilo je jasno kuda srlja Srbija. Duh iz boce je pušten pa sve što se dešavalo u rušenju bivše jugoslovenske države, ratovima u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu, imalo je za svrhu da promoviše i uspostavi logiku da se jedino silom, dakle, nasiljem u različitim oblicima, masovnim trovanjem naroda floskulom kako se „nebeska Srbija“ može braniti i odbraniti od „svetske antisrpske zavere“ samo tako što će teror postati zvanična, državna ideologija. To je vreme kada je ljudski život apsolutno obezvređen, brutalni generali, pljačkaši, ubice i kriminalci regrutovanih u zatvorima proglašavani epskim junacima i neprikosnovenim „patriotama“. Jednom oslobođeni duh više nije mogao da se vrati tamo gde mu je mesto, pa je fatalna privlačnost gole sile i kompleksa „jači smo od svega“ postigla da se sprega države, politike, ratnog zločina, novobogataša-profitera, baraba svih boja ugradi u opštevažeći kodeks ponašanja koji je – kada su se vojni porazi Srbije zaređali – težište nasilja iz susedstva preneo na teren Srbije.

Peti oktobar je probudio nadu da bi se zahuktalom nacionalizmu, militarizaciji i kriminalizaciji društva i države moglo stati na put, ali je likvidacija premijera pokazala da je nasilje, dirigovano iz raznih centara moći, ipak jače od države. U stvari, postalo je njegov neodvojivi deo. Svi potonji događaji – od pučističke pobune Crvenih beretki, ubistva premijera, spaljivanja američke ambasade i džamija u Nišu i Beogradu do nesmetanog terora raspojasanih ekstremista na sportskim mečevima, ulicama i nad manjinskim grupama, posebno Romima, uz prećutni blagoslov države, posebno nekih njenih institucija, poput Državne bezbednosti, političkih stranaka konzervativne desnice i Srpske pravoslavne crkve – imali su samo jedno značenje: učvršćivanje kontinuiteta nasilja i vladavinu sistema vrednosti po kome „samo jakima pripada svet“.

Baš u vreme vladavine Vojislava Koštunice i njegove kohabitacije sa Borisom Tadićem arsenal najekstremnijih nacionalističkih, klerofašističkih i neonacističkih grupa doživeo je najveći procvat. Pojavili su se Obraz, Dveri, Rasni nacionalisti, Krv i čast, SNP „Svetozar Miletić“, potom i „1389“, „Naši“ „Nacionalni stroj“, „probudile“ su se i brutalne navijačke horde Crvene zvezde, Partizana i Rada. U tom novom, obogaćenom (novopridošlim jurišnicima) ambijentu nije bilo teško prepoznati kontinuitet veličanja kriminalaca tipa Arkana i Legije sve do kafanskog siledžije Miladina Kovačevića, kome je država obilato pomogla da postane uzor novim naraštajima. Prepoznaje se, u stvari, da se logika nasilja nikad nije prekidala. Dobijala je samo nove forme, u nekim segmetima bila je suptilnija, a drugim, opet, brutalnija, ali suština je ostala ista: svrha nacionalističke isključivosti, ksenofobije, šovinizma i rasizma, arogancije i agresivnosti koja prelazi i najgrublje oblike sadizma, bila je da se Srbija održi na nivou primitivne plemenske zajednice, kojoj su evropske integracije, demokratija, vladavina prava i pravičnosti i poštovanja ljudskih prava i sloboda poroci kojih se valja, i po cenu izazivanja krvoprolića, kloniti.

Ima li leka toj pošasti? U svakoj uređenoj i civilizovanoj zemlji odgovor bi bio jednostavan, u Srbiji, pak, jako komplikovan pre svega zbog slabe, nemoćne i nereformisane države, a i neodlučnosti političke „elite“ da jasno i odlučno kaže šta joj je vizija: put u moderno, razvijeno i tolerantno društvo ili, pak, dalje sveukupno survavanje. Ipak, nije kasno za radikalan zaokret, ali se mora znati da će terapija biti sve teža i bolnija budu li se ovdašnji političari i dalje držali premise da je Miloševićev vrednosni sistem politički i vlastodržački profitabilan, a i da malo (više) prkosa, inata, ksenofobije, nacionalizma i pokazivanja mišića ne bi škodilo.

Za početak morali bi da konačno prihvate činjenicu da Srbija nije pobednik u ratovima i da će joj se svako prekomerno kočoperenje, ispoljavanje nacionalističkog prkosa, arogancije i agresivnosti, povlađivanje kompleksu nekakve svoje iracionalne veličine i značaja u regionalnim i svetskim razmerama uvek vratiti kao bumerang. Udaljiće je za dug period od Evrope i njenih vrednosti. Koketiranje sa nacionalizmom i ekstremnim grupama, međutim, približiće je još više primitivnom i sve grubljem provincijalnom uterivanju reda i discipline. Biće to, u stvari, teranje vetra na jedra najmilitantnijih i najkonzervativnijih struktura u državi. Srebrenica, Sarajevo, Vukovar više ne smeju biti poligoni za skrivanje nečiste savesti i bežanje od odgovornosti za počinjene ratne zločine.
Jednom za svagda mora se raskrstiti sa kultom obožavanja uniformi i oduševljenja što su, posle kraće pauze, vojska i policija ponovo na samom vrhu lestvice popularnosti. Razjasniti i sudski rasplesti pozadinu pobune JSO, otkriti političke inspiratore i nalogodavce Đinđićevog ubistva, konačno razrešiti „misteriju“ ubistva Slavka Ćuruvije, razobličiti ulogu i poteze policijskog vrha i Koštuničine vlade u paljenju ambasade SAD i Bajrakli džamije, ali bez kompromisa, političke trgovine i dnevno-političkih kalkulacija. Osloboditi pravosuđe i medije političkog tutorstva, a samu državu izložiti konstantnoj kontroli odgovarajućih nezavisnih institucija i civilnog sektora. Zaustaviti bahatost i siledžijstvo za parlamentarnom govornicom, što je već skoro dve decenije model drugima kako da se ponašaju. Preispitati radikalno sistem obrazovanja kako bi se utvrdilo u kojoj meri je današnja škola, zapravo, nastavak ratova na prostoru bivše SFRJ drugim sredstvima. Usput, ali ne i manje urgentno, zaustaviti pokroviteljski i krajnje problematičan stav države i političkih partija u sistematskoj rehabilitaciji i glorifikaciji snaga fašizma i kolaboracije, staviti tačku na opšti poražavajući utisak kako se Srbija, zapravo, stidi sopstvenog antifašizma.
I za kraj: ne bi bilo loše da se predsednik Republike Boris Tadić ponekad zatekne i u Srbiji kad u njoj nešto ozbiljnije zagusti. Deliti lekcije iz SAD ili Slovenije je, najblaže rečeno, degutantno.

Peščanik.net, 01.10.2009.

ima li jos neko da kaze da @dallton laze i izmislja?

[KIA]

Ova tema ne miruje , vidim

Dezurni masturbatori rade punom parom

[KIA]

Ma vratit ce ovo Francuska deserostruko Srbiji, a i Platini je "najjaca karika" u UEFA - i tako da je nastup Srbijanske reprezentacije na SP u JA 2010 vjerovatno upitan.

[dallton]

pa gdje si kia, sta ima u zemlji ubica, kako ide?

[pici]

Ova tema ne miruje , vidim

Dezurni masturbatori rade punom parom

pa DESI ti meni KIjĆe .....hajd da u sklopu dobrosusedskiH odnosa nadjemo ZAJEDNIČKI JEZIK .......


a eve ga Beli Vrag.....pardom....Mag,po direktivi tatice i Čika Geđže

Press
Tadić poručio Inzku da ne krši Dejton
Predsjednik Srbije Boris Tadić podržao je premijera Republike Srpske (RS) Milorada Dodika i u telefonskom razgovoru poručio visokom predstavniku za BiH Valentinu Inzku da ne krši Dejtonski sporazum - piše beogradski "Press".

Prema saznanjima ovog lista, koji se poziva na dobro obaviješteni izvor, Tadić je rekao telefonom Inzku, koji ga je, kako se navodi, grozničao pozvao, da je Srbija za dosljedno poštivanje Dejtonskog sporazuma i da će Beograd braniti prava i interese srpskog naroda i RS.

Prema saznanjima lista, u pokušaju da spriječi Dodika i Narodnu skupštinu RS da usvoje zaključke o "Elektroprenosu BiH" i zaprijete referendumom u slučaju novih pritisaka i nameta, Inzko je prekjuče pokušao da apeluje na Tadića da utiče na premijera RS da "ne prenagljuje".

"Inzko je u srijedu grozničavo telefonom zvao Tadića, koji je bio u posjeti Sloveniji. Kada ga je, najzad, iz četvrtog pokušaja dobio, rekao mu je da bi bilo dobro da 'smiri Dodika' kako se situacija u BiH ne bi radikalizovala", piše list.

Tadić je, kako se dodaje, visokom predstavniku mirno saopštio da on razumije njegovu zabrinutost, ali da i šef OHR-a treba da razumije u kakvoj situaciji se nalaze srpski narod i RS.

Predsjednik Srbije je Inzku rekao da je Beograd za dosljedno poštivanje Dejtonskog sporazuma, kao i prava i interesa svih naroda u BiH i da više ne smije da bude nikakvih pomjeranja u odnosu na izvorni Dejton, kao što je do sada bio slučaj.

Tadić nije propustio da naglasi da će Beograd, kao i do sada, braniti prava i interese srpskog naroda i RS, koja proizilaze iz Dejtonskog sporazuma - tvrdi dobro obaviješteni izvor "Pressa".
(SRNA)

de .BA šalji Pevaljke da se opijamo BOLAN ....

[kiky]

i hrvatska je potpisnik dejtona ...
i ona če da brani prava i interese hrvata iz posavine i banja luke ...
pa ti sad gledaj ko če prije doč da brani interese svojih ...

[pici]

Vojna saradnja Srbije i Turske krece se uzlaznom linijom i dve zemlje ce nastaviti da je jacaju, istakli su danas u razgovoru zamenik nacelnika Generalstaba Vojske Srbije general-potpukovnik Mladen Cirkovic i novoimenovani izaslanik odbrane Turske u Srbiji, pukovnik Burhan Aktas. General-potpukovnik Cirkovic primio je danas u Beogradu novoimenovanog izaslanika odbrane Turske u Srbiji, saopstila je Vojska Srbije.

U razgovoru Cirkovica i Aktasa istaknuto je "da se bilateralna vojna saradnja Srbije i Turske konstantno krece uzlaznom linijom i da ce se nastaviti s njenim jacanjem". Sastanku Cirkovica i Aktasa prisustvovao je i odlazeci izaslanik odbrane Turske u Srbiji pukovnik Judzel Celes, objavljeno je na internet stranici Vojske Srbije.





de dodji do štaba da dadne Čika boba