Forum Klix.ba

U tvom su oku promene nagle
koje ni Bogovi ne mogu da objasne,
nekad je sunce nekad su magle,
tvoje su oci opasne

Te tvoje silne pobede
ponekad mogu da povrede,
al umem da podnesem poraze
ne pustam suze niz obraze.

Memory wrote:"Nemoj govoriti o svojoj sreći nekome ko je manje sretan od tebe."

Plutarh

frameni wrote:"Cijeli život provedemo želeći da nešto dostignemo, slijedeći snove, verujući da ćemo kad to dobijemo postati sretni. Ali, nije tako. Život je u putu, ne na kraju. Nije važno koliko je lijepo, produhovljeno je ono čemu težimo. Posljednja stanica je smrt, ako ne umijemo da budemo sretni, da budemo bolji, da budemo onakvi kakvi želimo da budemo u putu, nećemo to postići ni na kraju. Život je prepun blaga za kojim ljudi jure, to su sve one stvari za koje oni vjeruju da će im donijeti sreću, a za koje se uglavnom ispostavi da su varke i ponekad kad dostigne ono za čim je toliko žudio, čovjek se zatekne samo s prazninom u rukama."

Horhe Molist

Ljuska_u_BaklaFi wrote:Sumorni neki dani. Sad je dobro imati prijatelja, jednostavnog, vedrog, veselog, lekovitog. Da nas nauči šta je važno a šta nevažno u životu. Da nas lupi šakom po ramenu i da od tog udarca ozdravimo." Duško Radović

Tuzne zene imaju najljepsi osmijeh. One se smiju da prikriju tugu. A to niko ne zna. I taj osmijeh je skoro uvijek ljepsi, jer je u njega ulozen veliki trud....

Pogledajte, svako od nas nosi neku zakrpu...Svakome se primeti gde je šav ......... nekome na licu, nekome u očima, nekome u glasu! Svi smo mi krpljeni i sastavljani .......... iz mnogo delova. Mi više volimo život, nego život nas. U tome je stvar! E, a ako ga tako volimo, onda nije red da ga ogovaramo i da mu nalazimo mane........ D. Radović

veze s vezom wrote:Kada shvatih koliko sam životu nepripremljen, koliko vremena u traganju izgubih, jednog kišnog dana poruših most i starim koritom otekoh... Uvek je tako kad si šiven tankim koncem. Moj život je bio tegoban, pun lutanja, i nesreća, vodio je u odricanje i poricanje, bio je zagorčan žuči čitavog čovečanstva, ali je bio bogat. Bogat i gord. Bio je to kraljevski život čak i u bedi.
Ma koliko jadno bio proćerdan delić puta do potpune propasti, jezgro tog života bilo je plemenito, imalo je svoj lik i soj. Nije se išlo za novčićima, već za zvijezdama!

Herman Hese

veze s vezom wrote:Što uspemo našom pameću, pokvarimo našom ćudi, a što uspemo našom dobrotom, upropastimo našim porocima, i najzad, što postignemo svojom mudrošću, izgubimo našim temperamentom. Jer ima nešto jače i presudnije od svih naših sila, a to su naše slabosti.

Jovan Dučić

.
by Entropio

Anestezija wrote:"Bara, baraba
ista vatra, isti zar
ti ja uvek par
uvek barabar" I. Andric

Samo ti i niko vise, Amela
i niko vise samo ti
mozes srecu da mi vratis
to mi na dlanu pise
Hermann Hesse

"Čovjek što više zna, to više pati"

"Duboko sam uvjeren da mrtvi žive dotle, dok ima živih koji misle na njih"

"Ko je zamišljen nije besposlen. Rad može biti vidljiv i nevidljiv"

Victor Hugo

Malo medjunarodne internet patetike.

Sapnula je Drina Savi
jednu pricu o poplavi.
Rijesila sam Savo sestro,
da se vrati sve na mjesto.
Izlicu se iz korita,
potopicu polj zita.
Puteve cu potopiti
i korove sve prekriti.
Da podsjetim srca mnoga
sta je bratstvo
sta je sloga.
I granice izbrisacu,
da izmirim srpsku bracu.
Jer tek onda kad izgubi,
brat ce sbratom da se ljubi.
Brat ce brata da pomaze,
brat ce sbratom da se slaze.
I saznace srca mnoga,
za jednog oca-Boga.
Da se njemu oni mole,
i hrvata brata vole.
Da poteku sa usana,
molitve za muslimana.
I da vole bracu borce,
Makedonce,Crnogorce.
U molitvi svak' pomene,
bracu nasu sve Slovene.
Da se brat sa bratom druzi,
prijateljsku pomoc pruzi.
U nevolji da se sjete,
jedan drugom da dolete.
To su Savo zelje moje,
da se vrati sve na svoje.
Drina rece pa potece.
Pricekaj me Drino vodo,
poci cu i ja sa tobom.
Potecimo mi zajedno,neka budu svi ko jedno.
Nek' nauce da se vole,
Bogu ocu da se mole.
Nek' se sjeti brat svog brata,
da ne bude vise rata.

"Sigurno je rekla: "Neka me trazi,
i vidi da me nema..",
ta zena sa rukama deteta,
koju volim,
to dete koje je zaspalo
ne obrisavsi suze koje budim.
Uzalud, uzalud, uzalud,
uzalud je budim..."

Plašim se da vam nikad neću moći vratiti, ni približno onoliko koliko ste mi davali.
Plašim se da će jednom, samo iznenada zazvoniti telefon, obično po noći ili rano ujutro, a ja ću biti u pidžami, krmeljava i čupava, potpuno nesvjesna da nikad više neću imati vremena reći koliko vas volim.
Plašim se tog prokletog vremena koje vam nemilosrdno sužava sjene i one ladice pokraj prozora u kojoj će se nepovratno gomilati vaši medikamenti.
Zato uživam svaku sekundu, čak i onda kad kao danas, dođete kod mene samo da mi deku protresete, eto onako, da se ja ne umaram. I odjednom, ne plašim se više ničeg, jer dok god mi dozvoljavate da budem dijete, sve jureće godine i svu grčevitu prolaznost ovog svijeta rasplinete u stisku svoje ljubavi.

"Martina Mlinarević Sopta"

"To pi*ka nije rodila. To je vjetar ko zna okle donio" Marko Vešović

"Kad su, sutradan, u mutno jutro, gledali, s brega, dole, na tu kasabu koju vole nesvesno i silno kao rođenu krv i posmatrali mutnu zapenjenu vodu kako dere ulicama u visini krovova na kućama i po tim krovovima, s kojih voda s praskom odvaljuje dasku po dasku, pogađali čija kuća još stoji uspravno... Na odstojanju od petnaestak ili dvadesetak godina u kojima je opet ponovo tečeno i kućeno, 'povodanj' je dolazio kao nešto i strašno, i veliko; i drago, i blisko; on je bio prisna veza između još živih ali sve ređih ljudi tog naraštaja jer ništa ljude ne vezuje tako kao zajednički i srećno preživljena nesreća" - ovako je prije 70-ak godina o poplavama pisao Ivo Andrić u svom romanu Na Drini ćuprija.

Lahko je tudjim kurcem gloginje mlatit .

Narodna Umotvorina

Ljuska_u_BaklaFi wrote:Plašim se da vam nikad neću moći vratiti, ni približno onoliko koliko ste mi davali.
Plašim se da će jednom, samo iznenada zazvoniti telefon, obično po noći ili rano ujutro, a ja ću biti u pidžami, krmeljava i čupava, potpuno nesvjesna da nikad više neću imati vremena reći koliko vas volim.
Plašim se tog prokletog vremena koje vam nemilosrdno sužava sjene i one ladice pokraj prozora u kojoj će se nepovratno gomilati vaši medikamenti.
Zato uživam svaku sekundu, čak i onda kad kao danas, dođete kod mene samo da mi deku protresete, eto onako, da se ja ne umaram. I odjednom, ne plašim se više ničeg, jer dok god mi dozvoljavate da budem dijete, sve jureće godine i svu grčevitu prolaznost ovog svijeta rasplinete u stisku svoje ljubavi.

"Martina Mlinarević Sopta"

Za stado, svakako, nije dobro ako mu je pastir ovca

Anestezija wrote:"Ovo je svet za pametnije
ovo je put za neke hrabrije
A moje srce je pile drhti od straha kada grmi
nezno k'o svila na kaldrmi" Eminem

Sent from my iPad using Tapatalk

"The mouth should have three gatekeepers. Is it true? Is it kind? And is it necessary?"
— Arab Proverb

Mislim da nije uredu dijeliti svijet na Evropljane i na ostali dio svijeta,
uvredljivo je to za ostale. Znam da se mnogi narodi i ljudi u svijetu vrijeđaju na
takvu kategorizaciju. Konačno, Evropljani su i Karadžić i Mladić, pa i onaj
general što je pucao na mostarski Most. I on je Evropljanin, ali to ništa nije
pomoglo. Mislim da ljude treba dijeliti na civilizirane i barbare i da je to jedina
prava podjela...

A. Izetbegović

Ako vam ne ide škola - udajte se. Ako ne možete naći posao - rodite dijete. Manji problemi se uspješno rješavaju većim.
Duško Radović

Naročito se čuvajte onih što su premazani u sedamnaest boja, kako to naš
narod kaže, onih koji su sada podijelili poslovne prostore, stanove, poslali djecu
u diplomatska predstavništva, gurali se da idu tamo, ili se na neki način (pod
ovim ili onim okolnostima) našli tamo, i onih kojima se dolar i marka lahko
lijepe za prste jer su ih premetali preko ruke.

A. Izetbegović
12.01.'94. Sjednica GO SDA

"Ništa čovjeku nije važnije od svog mira i od sreće koju sâm stvori. Zato je treba čuvati, tu svoju sreću, opkoliti je šančevima, i nikome ne dozvoliti da je ugrozi. Niko drugi neka me se ne tiče, život je surov, ljudi zli, i treba ih držati na odstojanju. Neka budu što dalje od svega što je tvoje i što ti je drago."
Meša Selimović

Zaboravimo slike prošlih dana,
Kad nismo znali da smo pleme isto,
Kad je u ruci ljut jatagan blistô
Poprskan krvlju bratovljevih rana.
Zaboravimo da smo bojem dugim
Ognjišta svoja potkopali sami,
Sa svoje mržnje ostali u tami
I svoje glave spustili pred drugim.
Zaboravimo! Jedna nam je mati -
Jedno smo stablo a sa jedne grude,
Pa nek nam jedna i misao bude
Što će nam srcu nove snage dati.
Uz tvrda rala nek sa njiva naši'
Odjekne pjesma jaka kô val brzi,
Pjesma mirenja koju tuđin mrzi
I kao sova sunca nje se plaši.
Posijmo sjeme, a da zdravo bude,
I Bog će svoga blagoslova dati,
I jednog dana svijeh će nas zvati
Da zlatnom žetvom nagradi nam trude.
Gle, svako stablo granama se brani
Kad dođe vjetar da mu trga žile,
Pa bud'mo i mi obrana i sile
Zemlji otaca što nas hljebom hrani.
U njoj su divne šume i zahlađa,
Njene su rijeke kao nebo plave,
Njena su polja puna svake trave,
A zdrava loza slatkim plodom rađa.
Živimo za nju! Bog nas njojzi dade,
Pa, ako nam je svoja majka draga,
Budimo braća da budemo snaga
I svome dobru sazidamo zgrade.
Što da nas vjere na zlu mržnju gone
Kad naša srca jednom vatrom biju?
Kad naše majke pokraj čeda bdiju
Zar jednu pjesmu ne pjevaju one?
Jednog smo stabla ogranci i grana,
Pa ne pitajmo ko je vjere koje;
Mi ćemo učit jevanđelje svoje,
A vi se svoga držite korana.
Zaboravimo! Jedna nam je mati –
Jedna nas zemlja jednim hljebom hrani,
Pa neka brata brat rođeni brani,
I Bog i Alah dobra će nam dati.
Aleksa Šantić (1902.)

Zvjezde ce ti pokazati put
ti si njima sestrica
jednog dana cu moci da kazem
da si na mom nebu sijala

Jos dugo ces u sebi nositi znak
sve stidljive tragove
sva nasa jutra mazna i bijela
i noci pune pozude

Vozovi polaze
oni nece cekati
koliko si mi znacila
nikad neces saznati

Zvjezde ce ti pokazati put
sudbina me samara
jos nisam imao tu priliku i cast
da me sreca upozna

I zasto traziti rijeci
koje ne postoje
necu da kucam na vrata tvojih snova
vise tamo nema mjesta za mene

Ako si usamljen kada si sam, onda si u lošem društvu.

Je größer aber ein Mensch ist, desto mehr neigt er dazu, vor einer Blume niederzuknien.

Gilbert Keith Chesterton

(1874 - 1936)

Jadan je onaj koji mora nekoga poniziti da bi sebe uzdigao.