jedan od razloga zasto u NATO se moze pronaci i u drugom svjetskom ratu. a posto je vec pomenuta handzar divizija, mislim da je red pricu dovesti do kraja.
prvo su naivni bosnjaci poceli sa ovim:
Муслиманска елита и виђенији људи у бројним градовима и варошицама објављивали су резолуције или меморандуме у којима су јавно осуђивали усташке мере, законе и насиље против Срба: приједорску (23. септембра 1941), сарајевску (12. октобра), мостарску (21. октобра), бањалучку (12. новембра), бијељинску (2. децембра) и тузланску резолуцију (11. децембра). Резолуције су осуђивале усташе у Босни и Херцеговини због лошег поступања према муслиманима и за покушаје да окрену муслимане и Србе једне против других.[6] Једна резолуција је тврдила да су се од почетка усташког режима муслимани ужасавали незаконских активнисти које су усташе, органи владе НДХ и разне илегалне групе чиниле против Срба.[7]
a kao zahvalnicu su dobili ovo:
Један (преувеличани) немачки извештај из 1943. наводи да је до 1943. убијено 100.000 муслимана и да су њих око 250.000 постали избеглице. Поред тога, региону је претила несташица хране. Генерал Артур Флепс је приметио да босански муслимани имају „специјални статус јер их прогоне сви остали“.[5]
naravno da je preuvelican broj jer njemacka vojna komanda nije imala pametnijeg posla u svojim izvjestajima nego da prenapuhuje muslimanske zrtve.
a sto se tice bolesne potrebe bosnjaka da ubijaju srbe, kako nam ovdje neki bolesnici guslare, se moze reci sljedece:
Упркос Хусеинијевој подршци, регрутовање муслимана за дивизију није дало довољан број војника. Химлер је онда дозволио да хришћани чине 10% јединице. Како се регрутовање потребног броја муслимана показало тешким задатком, у дивизију је примљено 2800 католичких Хрвата, што је на Химлерово разочарање било више од процента који је он желео.[23]
sve ovo je preuzezo sa pravoslavne vikipedije:
https://sr.wikipedia.org/wiki/13._%D0%A ... FLepre1997
a prije osnivanja divizije se je dogodilo ovo:
po ovome ispada da su se koljaci zabrojali i kao nisu vidjeli koliko su pobili pa je broj morao biti umanjen.
Tokom ove genocidne operacije, ubijeno je više hiljada žitelja opština Pljevlja, Priboj, Foča i Čajniče. Prema Đurišićevom izveštaju, ubijeno je oko 9.200 muslimana, od čega oko 1.200 muškaraca i do 8.000 žena, staraca i dece. Prema posleratnim popisima, stradalo je preko 4.000 civilnih žrtava, među kojima je izrazito visok udeo dece najmlađeg uzrasta (vidi struktura žrtava). Preko četvrtine ubijenih (oko 26 %) su deca do četvrte godine života, a preko polovine ubijene dece devojčice.[2]
takodje preuzeto sa:
https://sh.wikipedia.org/wiki/Pokolj_mu ... osne_1943.
i na kraju zavrsna rijec u duhu kolege zekija "ko zeli da osjeti cari "neutralnosti" nek se preseli u srbiju".