Dešavanja u Srbiji

[dulekrele]

[RunnerX]

Kako je ovaj unakazio Marića, auuuuuu

[plavi_E]

Pa voz kao voz jest. To što u Bosni nisu obnovljene od Titinog vakta je druga priča.

https://www.klix.ba/vijesti/bih/zeljezn ... /160606079

Naravno da se nemoze porediti pruga kroz Vojvodinu i kroz Hercegovinu. Vojvodina je puno zatijevnija i teza i kompleksnija od hercegovackog kamena.

[konami666]

Jedno je lokomotiva a drugo vagon. Ja nisam vidio te talgo lokomotive. Ova diskusija me podsjeća na onu stariju seriju kada Indijac uzme neku krntiju i onda od nje napravi Ferrarija. Ferarri sa motorom renoa četvorke
Dalje, ignorirati činjenicu infrastrukture ili u ovoj diskusiju šina je također bezveze. Ej, kupili smo maglev voz ali nemamo nikakve sine. Treba biti iskren i reci: “jeste ovaj Vučić papak teški ali da je nama ovakve vozove i pruge”.

Htjeli bi mi i njegovu slobodu medija, mišljenja i odnos prema institucijama.
Ne, hvala.

Vučić nije nikakav papak, papci su svi političari općenito (osim par iznimka) od 90-ih pa na ovamo. Vučko je ipak malo gori.

A sloboda medija u Bosni ko u Kanadi jel? i odnos prema institucijama u Bih je kao u Švicarskoj jel?

[Bangalore_]

Albin Kurti jebe i ne vadi svaka ti čast legendo!

[HarTar]

Albin Kurti jebe i ne vadi svaka ti čast legendo!

Uskoro će moći da hebe samo sebe i svoj kabinet, samo ovaj mjesec preko 200 hiljada aplikacija ima samo u njemačkij amabasadi u Prištini... Hebeš terioriju bez naroda....

[Bangalore_]

Albin Kurti jebe i ne vadi svaka ti čast legendo!

Uskoro će moći da hebe samo sebe i svoj kabinet, samo ovaj mjesec preko 200 hiljada aplikacija ima samo u njemačkij amabasadi u Prištini... Hebeš terioriju bez naroda....

Propala je to država ali makar ne srlja u srbovanju

[PreWiBa]

Htjeli bi mi i njegovu slobodu medija, mišljenja i odnos prema institucijama.
Ne, hvala.

Vučić nije nikakav papak, papci su svi političari općenito (osim par iznimka) od 90-ih pa na ovamo. Vučko je ipak malo gori.

A sloboda medija u Bosni ko u Kanadi jel? i odnos prema institucijama u Bih je kao u Švicarskoj jel?

U poređenju sa Srbijom, sloboda mediji u BiH ne da nije nivou Kanade, nego Švedske i Norveške.

A u Bosni vlada haos, ali sigurno ne kvazi-diktatura polu-otvorenog tipa.

[HarTar]

Uskoro će moći da hebe samo sebe i svoj kabinet, samo ovaj mjesec preko 200 hiljada aplikacija ima samo u njemačkij amabasadi u Prištini... Hebeš terioriju bez naroda....

Propala je to država ali makar ne srlja u srbovanju

Treba držati do sebe, ali bez ekonomije sve je džabe, nažalost....

[Bangalore_]

Propala je to država ali makar ne srlja u srbovanju

Treba držati do sebe, ali bez ekonomije sve je džabe, nažalost....

Jebiga tako je

[HarTar]

Vučić maše imaginarnim fanovima, Orban vidno zbunjen.

https://fb.watch/c39laM9TKE/

[Bloo]

Vučić maše imaginarnim fanovima, Orban vidno zbunjen.

https://fb.watch/c39laM9TKE/

Ti si kao Internet explorer.

[HarTar]

Vučić maše imaginarnim fanovima, Orban vidno zbunjen.

https://fb.watch/c39laM9TKE/

Ti si kao Internet explorer.

Ja samo volim ovaj forum i ništa više (što se tiče net sfere, da ne bude zabune)

[konami666]

A sloboda medija u Bosni ko u Kanadi jel? i odnos prema institucijama u Bih je kao u Švicarskoj jel?

U poređenju sa Srbijom, sloboda mediji u BiH ne da nije nivou Kanade, nego Švedske i Norveške.

A u Bosni vlada haos, ali sigurno ne kvazi-diktatura polu-otvorenog tipa.

Hvala ti sto si me nasmijao pred spavanje, laku noć!

[HarTar]

U Kongu srušen UN-ov helikopter, među putnicima bio vojnik iz Srbije. Iz vojske Konga su obavjestili da su pobunjenici na istoku zemlje srušili UN-ov helikopter u kojem se nalazilo osam osoba. Za sada nema informacija o poginulim ili preživjelim.

https://www.klix.ba/vijesti/svijet/u-ko ... /220329184

[Bloo]

U poređenju sa Srbijom, sloboda mediji u BiH ne da nije nivou Kanade, nego Švedske i Norveške.

A u Bosni vlada haos, ali sigurno ne kvazi-diktatura polu-otvorenog tipa.

Pa gledaj, tamo je vlast u rukama jednog covjeka, ovdje trojice
Sjetimo se blistavog primjera A i kod susjeda je isto znalo biti veselo - Feral A znali smo i mi susjeda (Dezulovic) malo cenzurisat (Oslobodenje)

Spoiler

Show

U javnosti najpoznatiji slučaj sudskog postupka protiv novinara i urednika Slobodne Bosne
trajao je ravno šest godina i nedavno je, u ponovljenom prvostepenom postupku, riješen u
korist tuženih (Slobodne Bosne). Tužitelji su visoki funkcioneri SDP i državnih organa u
vrijeme podnošenja tužbe (Zlatko Lagumdžija, Željko Komšić i Damir Hadžić) zbog tekstova
objavljenih krajem 2009. godine o korupcijskom skandalu koji je bio prisutna tema i u
drugim medijima („afera reket“). Općinski sud je 21.02.2011. u prvostepenoj presudi br. 65 0
P 118333 09 P. obavezao tuženog „Pres-sing“ d.o.o. Sarajevo da trojici tužitelja naknadi
nematerijalnu štetu u iznosi 3.000 KM svakom pojedinačno (ukupno 9.000 KM), sa
zakonskom zateznom kamatom počev od 27.11.2009. do isplate.
Nakon što je ta presuda ukinuta u Kantonalnom sudu Sarajevo, Općinski sud Sarajevo je u
ponovljenom postupku 13.07.2017. donio prvostepenu presudu (br. 65 0 P 118333 17 P 2) u
kojoj je odbijen tužbeni zahtjev i tužitelji obavezani da tuženom (Slobodnoj Bosni) solidarno
naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 7.228,08 KM. „Cijeneći provedene dokaze
i dovodeći ih u međusobnu vezu, Sud je ocijenio da je „tekst nastao na osnovu informacija
novinara koje su dobili od svog izvora i da nije riječ o gruboj nepažnji ili želji da se tužitelji
predstave u lošem svjetlu...“. Sud je na kraju uzeo u obzir i činjenicu da su tužitelji javne
ličnosti, da su pokrenute teme od javnog interesa i konačno zaključio da objavljeni tekst i
„iznošenje mišljenja, satire i uvreda nisu sankcionisani Zakonom o zaštiti od klevete“.

[Gandalf]

Kako je ovaj unakazio Marića, auuuuuu

Čuta je prejeben lik, ne može se sa njim niko nositi u raspravi, vučićeva sekta je u javni diskurs uvela vrištanje, galamu, uvrede, poltron voditelje, diktaturu vučkovog mišljenja na kanalima sa nacionalnom frekvencijom. Ali ni najodvratniji sektaš poput martinovića ni najprodanija duša protiv sarape ili marića ne mogu Ćuti pera odbit. Lik je staložen, nabrijan, ne da se omesti, jako brzo replicira, odlično pripremljen, udara u kost, libo ga ona stvar za vučkove poltrone, čovjek ih je rasturio u njihovoj emisiji.

Nije ni čudo što vučko bježi od tv duela, on samo krezuboj sirotinji kod Marića može prodavati šuplju o ekonomskom procvatu, jak je i kada treba napadat novinare, ljigavac. U tv duelu, Ćuta, Ponoš ili Marinika bi obrisali pod žvaljavim ljigavcem, taman da duel vode sarapa i joksimovićeva vještica u tandemu.

[Novak20]

Srbija 2022: https://www.ifimes.org/ba/istrazivanja/ ... osova/5026?

Izbori u znaku pritisaka, ukrajinske krize i Kosova


U Republici Srbiji će se 3.aprila 2022.godine održati redovni predsjednički, vanredni parlamentarni i redovni lokalni izbori za glavni grad Beograd i još 12 lokalnih samouprava.

Na parlamentarnim izborima, prema proporcionalnom sistemu, za Narodnu Skupštinu Republike Srbije, bira se 250 narodnih poslanika. Pravo glasa ima 6.501.689 registrovanih birača na 8.255 biračkih mjesta.

Republika Srbija, prema važećem izbornom Zakonu, predstavlja jednu izbornu jedinicu. Poslanički mandati raspodjeljuju se proporcionalno prema broju osvojenih glasova. Političke stranke nacionalnih manjina u raspodjeli mandata, koje ukoliko ne pređu izborni cenzus od 3%, za njih važi „prirodni prag“, koji se dobije kada se broj važećih glasova podijeli sa 250 poslanika za svako poslaničko mjesto, što u zavisnosti od izlaznosti na izbore, predstavlja između 12.000 i 16.000 glasova.

Na parlamentarnim izborima učestvuje 19 izbornih lista: ● Aleksandar Vučić - Zajedno možemo sve ● Ivica Dačić - Premijer Srbije ● Savez vojvođanskih Mađara - Ištvan Pastor ● Dr Vojislav Šešelj - Srpska radikalna stranka ● Marinika Tepić - Ujedinjeni za pobedu Srbije (Stranka slobode i pravde, Narodna stranka, Demokratska stranka DUVM - VMDK, Stranka Makedonaca Srbije, Pokret slobodnih građana, Udruženi sindikati Srbije „Sloga“, Pokret za preokret, Pokret Slobodna Srbija, Vlaška stranka) ● Dr Miloš Jovanović - Nada za Srbiju - Srpska koalicija Nada - Nacionalno demokratska alternativa - Demokratska stranka Srbije (DSS) - Za Kraljevinu Srbiju (Monarhisti) - Vojislav Mihailović ● Milica Đurđević Stamenkovski - Srpska stranka zavetnici ● Muftijin amanet Stranka pravde i pomirenja - Usame Zukorlić ● Moramo - Akcija - Ekološki ustanak - Ćuta - Ne davimo Beograd - Nebojša Zelenović ● Suverenisti - Saša Radulović (DJB) - Milan Stamatović (ZS) - Dr Jovana Stojković (ŽZS) ● Boško Obradović - Srpski pokret Dveri - POKS - Miloš Parandilović - Patriotski blok za obnovu Kraljevine Srbije ● Zajedno za Vojvodinu - Vojvođani (Demokratski savez Hrvata u Vojvodini, Zajedno za Vojvodinu) ● SDA Sandžaka - Dr Sulejman Ugljanin ● Boris Tadić - Ajmo ljudi - Socijaldemokratska stranka - Nova stranka - 1 od 5 miliona - Tolerancija Srbije - Ujedinjeni pokret zelenih Srbije - Bošnjačka građanska stranka - Stranka Crnogoraca ● Alternativa za promene - Albanska demokratska alternativa ● Koalicija Albanaca Doline ● Otete bebe Ana Pejić ● Romska partija - Srđan Šajn ● Ruski manjinski savez – Milena Pavlović, Pavle Bihali Gavrin (Srpsko ruski pokret Srpsko ruska partija Vukovi, Pokret Grka Srbiza).

Analitičari smatraju, da je pored vodeće Srpske napredne stranke (SNS) Srbiji potrebna snažna opozicija kao korektiv vlasti. Srpska opozicija većinu napora uložila je u pitanje zastupljenosti u medijima pri tome stvarajući utisak da se izbori dobivaju preko medija što ne odgovara stvarnosti i izbornim iskustvima u brojnim državama. Glasači opozicije nezadovoljni su bojkotom prošlih parlamentarnih izbora od strane opozicije, jer su bili uskraćeni za svoju zastupljenost u parlamentu i ostvarivanju svojih interesa. Zamjerke opoziciji odnose se, da nije pripremila jasan i sadržajan politički program i ponudila nove kvalitetne kandidate, nego je ponudila kandidate, koji imaju hipoteku dosadašnjeg političkog djelovanja i kandidate koji su promijenili po nekoliko političkih stranaka što dovodi u pitanje njihov kredibilitet i povjerenje. Opozicija je svu kampanju usmjerila prema Aleksandru Vučiću (SNS) umjesto da ponudi kvalitetnije kandidate i političke programe. Opozicija ima šansu da ostvari zapažen rezultat u Beogradu. Demokratska stranka (DS) nije uspjela postati centar opozicionog okupljanja u Srbiji. Tome su doprinijela i unutrašnja previranja unutar Demokratske stranke, koja su je dodatno marginalizirala.

Izbori za grad Beograd posebno su važni, jer je Beograd jedan od evropskih glavnih gradova koji se najbrže razvija i postaje sve atraktivniji za život brojnim strancima.

Predsjednički izbori – Vučić sam protiv svih, Ponoš velika nepoznanica
Na predsjedničkim izborima učestvuje osam kandidata: ● Miša Vacić, kandidat grupe građana „Srpski patriota - Miša Vacić“ ● Biljana Stojković, ispred koalicije „Moramo“ ● Branka Stamenković, ispred liste „Suverenisti“ ● Zdravko Ponoš, kandidat koalicije „Ujedinjeni za pobedu Srbije“ ● Milica Đurđević Stamenkovski, kandidat pokreta Zavetnici ● Aleksandar Vučić, kandidat SNS-a, SPS-a i Saveza vojvođanskih Mađara ● Miloš Jovanović, kandidat koalicije NADA ● Boško Obradović kandidat koalicije Dveri i POKS-a.

Predsjednički izbori su posebno interesantni, jer se kandidati suočavaju pojedinačno. Dosadašnji predsjednik Srbije Aleksandar Vučić (SNS) ima sedam opozicionih izazivača.

Analitičari smatraju, da se Republika Srbija nalazi pod izuzetno snažnim međunarodnim pritiscima, a posebno njen predsjednik. Opozicioni kandidat Zdravko Ponoš je velika nepoznanica i pitanje je kako bi se u ovakvo složenom vremenu i situaciji snašao i reagovao. Položaj Srbije nije bio nikada teži. U postojećoj situaciji Srbiji je potreban šef države, koji će nastaviti kontinuitet sigurnosti i sačuvati postojeći mir i stabilnost te nastaviti reberendirati i repozicionirati Srbiju u regionalnim i međunarodnim odnosima, kao što to do sada uspješno radi aktuelni predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, kojeg ključni međunarodni faktori smatraju glavnim branikom mira i stabilnosti na Balkanu. U postojećoj situaciji od mira i stabilnosti u Srbiji zavisi mir i stabilnost u regionu. Zbog toga su ključni međunarodni akteri zainteresirani, da se u postojećoj konstelaciji odnosa sačuva vojna neutralnost Srbije. Vanjska politika Srbije koja je bila zasnovana na četiri stuba EU, SAD, Rusija, Kina plus Pokret Nesvrstanih pokazala se u vremenu krize optimalnom, jer šta bi se desilo, da je Srbija bila oslonjena na samo jedan stub bez obzira koji to bio.

EU mora precizirati politiku proširenja
EU mora precizirati svoju politiku proširenja na Zapadni Balkan sa vremenskim odrednicama i odustati od upotrebe opštih floskula o evropskoj perspektivi i da Zapadni Balkan pripada Evropi, koje državama Zapadnog Balkana i njihovim građanima ništa ne znače, niti smanjuju već povećavaju postojeću neizvjesnost.

Analitičari smatraju, da EU zahvaljujući utjecaju ukrajinske krize može ispraviti svoju grešku ubrzanim prijemom u svoje punopravno članstvo preostalih zemalja Zapadnog Balkana (Srbija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Sjeverna Makedonija, Albanija i Crna Gora), jer će region po svemu sudeći potpasti pod snažan utjecaj Rusije, Kine i Turske što može dovesti do velikih geopolitičkih promjena. Integracija Zapadnog Balkana u EU važnija je nego ikada. Analitičari podsjećaju, da je u nedavnoj prošlosti EU primila u svoje punopravno članstvo Bugarsku i Rumuniju, iako i sada u pojedinim sektorima države Zapadnog Balkana bolje funkcioniraju i bilježe zapaženije rezultate od Bugarske i Rumunije. EU je 2004.godine primila čak samo polovinu države, Kipar, u svoje punopravno članstvo, tako da EU nema opravdanog izgovora za odlaganje kada je u pitanju ubrzan prijem zemalja Zapadnog Balkana u članstvo EU. Srbija se još uvijek suočava u zvaničnom Briselu sa davno uspostavljenom matricom prema Srbiji, koja je uspostavljena još za vrijeme režima Slobodana Miloševića.

Regionalna inicijativa „Otvoreni Balkan“ je regionalna inicijativa za Balkan za 21.vijek, koja doprinosi homogenizaciji evropskog prostora i osigurava realizaciju u praksi evropskih sloboda, kretanja ljudi, roba, kapitala i usluga. Time bi se obesmislili balkanski nacionalizmi i osnažila EU, koja je zasada nemoćna pred pritiscima Rusije, Kine i Turske i koja se odlučno ne suprotstavlja populistima, koji kolaboriraju sa snagama čiji je jedini cilj razaranje evropskog jedinstva. Jedan dio faktora u Evropi i svijetu se protive ovoj inicijativi, jer njihovim interesima odgovara da Balkan ostane trajno nestabilno područje gdje nikada neće doći do susjedskog pomirenja i saradnje, istinske evropeizacije, dugoročnog ekonomskog napretka, stabilnosti, mira, perspektive za mlade i obrazovane ljude sa krajnjim ciljem ulaskom svih zemalja Zapadnog Balkana u EU. To bi dovelo do prosperiteta svih zemalja regiona poslije skoro 30 godina sporova, napetosti, konflikata i zastoja.

Iskustva Višegradske grupe država sa jednim zajedničkim glasom u procesu pristupanja članstvu u EU su važna za „Otvoreni Balkan“, jer nastupati pojedinačno je usamljeni glas, koji se ne dovoljno čuje u integraciji od 450 miliona stanovnika odnosno EU. Postojeću krizu ne treba gledati samo kao opasnost i prijetnju, nego i kao razvojnu šansu i za unapređenje međusobnih odnosa i repozicioniranje u međunarodnim odnosima na najbolji mogući način.

Održavanje izbora na Kosovu izmješteno u opštine izvan Kosova
Na Kosovu, kojeg Republika Srbija prema važećem ustavu još uvijek smatra svojom Autonomnom pokrajinom parlamentarni izbori trebali su biti održani uz pomoć međunarodne zajednice (OSCE) kao i do sada u sredinama u kojima živi srpska zajednica. Ne treba zaboraviti da su kosovski Srbi postali dio kosovskih institucija uz uslov da im se na Kosovu omogući glasanje na svim izborima u Srbiji. Sprečavanje učešće kosovskih Srba na izborima u Srbiji u srpskim sredinama na Kosovu može dovesti do povlačenja političkih predstavnika Srba iz kosovskih institucija ili dovesti do neučešća Srba na narednim kosovskim izborima što može trajno narušiti mir i stabilnost i dovesti do nefunkcionalnosti kosovskih institucija.

Analitičari smatraju, da su zemlje Kvinte (Francuska, Njemačka, Italija, Britanija i SAD) mogle mnogo više učiniti, da se izbori održe u srpskim sredinama na Kosovu, jer se nije smjelo dozvoliti ugrožavanje postojećeg dijaloga o normalizaciji odnosa između zvaničnog Beograda i Prištine uslovljavanjem održavanja izbora na Kosovu međunarodnim priznanjem Kosova od strane Srbije. Odlukom kosovskih vlasti o zabrani održavanja izbora u srpskim sredinama na Kosovu narušava se dijalog o normalizaciji ali i mir i stabilnost. Zbog toga će se izbori za građane Kosovo održati izvan teritorije Kosova u opštinama Raška, Tutin, Kuršumlija i Bujanovac.

Beograd – moguće mjesto pregovora Rusije i Ukrajine
U oktobru 2021.godine u Beogradu je uspješno održan Samit Nesvrstanih kao najveći multilaleralni događaj u Evropi u 2021.godini i jedan najvećih u svijetu. Taj događaj, na kojem su se okupili predstavnici više od 120 država, doprinio je snažnijem pozicioniranje Srbije u međunarodnim odnosima posebno sa grupacijom država članica Nesvrstanih, koja je posebno važna u UN-u u okviru Generalne skupštine UN-a u New Yorku.

Analitičari smatraju, da je ideja da Beograd bude mjesto budućih pregovora između Rusije i Ukrajine priznanje dosadašnjoj vanjskoj politici Srbije i ugledu u međunarodnoj zajednici, koji bilježi trend snaženja i većeg utjecaja u svijetu posebno poslije održanog samita Nesvrstanih u Beogradu i s obzirom na njen status vojne neutralnosti, koji predstavlja novu dimenziju položaja Srbije u međunarodnoj zajednici.

Mir, stabilnost i ekonomski prosperitet nemaju alternativu
Izbori u Srbiji predstavljaju važan moment za budućnost Srbije i očuvanje mira i stabilnosti u regionu.

Srbija je ključna država regiona za održavanje stabilnosti i mira i zbog toga je potrebno spriječiti mogućnost izbijanja nasilja u završnici izborne kampanje, izazivanjem nemira na sam dan izbora kako bi se izbori proglasili nelegitimnim i nelegalnim te tako nevažećim. Potrebno je osigurati zakonitost i regularnost izbornog procesa. Već se naziru namjere, da će budući izborni gubitnici osporiti rezultate izbora. Zbog toga je važno, da politički subjekti pokažu visok stepen političke kulture i odreknu se nasilju kao političkom sredstvu.

Analitičaru smatraju, da u Srbiji još uvijek postoji jedan manji dio, kojem odgovara da sa dijelom stranog faktora destabiliziraju Srbiju, kako bi se Srbija i Zapadni Balkan vratili 30 godina unazad umjesto, da Srbija zadrži poziciju regionalnog lidera ali i motora evropskih integracija. Srbija prednjači u regionu sa nivoom stranih investicija, relativno niskim javnim dugom, niskom nezaposlenošću, ubrzanim rastom plata i visokom godišnjom stopom ekonomskog rasta sa potencijalom da se u narednom periodu dodatno poveća.

A što ti misliš o ovome ?

[breuer]

ne bih se složio da je u Srbiji manjak medijskih sloboda, kod njih jednostavno u nekim medijima preovladava režimski mrak (a tu opet najviše gostuju Čanak i ostali koji im u brk sipaju sve obrnuto od onoga što vlast želi čuti i stalni termin ima najmanje 4, 5 NATO lobista i pro EU govornika), ali to ne znači da ne postoje i alternative i vrlo bučna kritika vlasti...drugo je što je opozicija drama loša, pa će Alek ponovo uzet lopatom...

a šta kod nas postoji?

[PreWiBa]

U poređenju sa Srbijom, sloboda mediji u BiH ne da nije nivou Kanade, nego Švedske i Norveške.

A u Bosni vlada haos, ali sigurno ne kvazi-diktatura polu-otvorenog tipa.

Pa gledaj, tamo je vlast u rukama jednog covjeka, ovdje trojice
Sjetimo se blistavog primjera A i kod susjeda je isto znalo biti veselo - Feral A znali smo i mi susjeda (Dezulovic) malo cenzurisat (Oslobodenje)

Spoiler

Show

U javnosti najpoznatiji slučaj sudskog postupka protiv novinara i urednika Slobodne Bosne
trajao je ravno šest godina i nedavno je, u ponovljenom prvostepenom postupku, riješen u
korist tuženih (Slobodne Bosne). Tužitelji su visoki funkcioneri SDP i državnih organa u
vrijeme podnošenja tužbe (Zlatko Lagumdžija, Željko Komšić i Damir Hadžić) zbog tekstova
objavljenih krajem 2009. godine o korupcijskom skandalu koji je bio prisutna tema i u
drugim medijima („afera reket“). Općinski sud je 21.02.2011. u prvostepenoj presudi br. 65 0
P 118333 09 P. obavezao tuženog „Pres-sing“ d.o.o. Sarajevo da trojici tužitelja naknadi
nematerijalnu štetu u iznosi 3.000 KM svakom pojedinačno (ukupno 9.000 KM), sa
zakonskom zateznom kamatom počev od 27.11.2009. do isplate.
Nakon što je ta presuda ukinuta u Kantonalnom sudu Sarajevo, Općinski sud Sarajevo je u
ponovljenom postupku 13.07.2017. donio prvostepenu presudu (br. 65 0 P 118333 17 P 2) u
kojoj je odbijen tužbeni zahtjev i tužitelji obavezani da tuženom (Slobodnoj Bosni) solidarno
naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 7.228,08 KM. „Cijeneći provedene dokaze
i dovodeći ih u međusobnu vezu, Sud je ocijenio da je „tekst nastao na osnovu informacija
novinara koje su dobili od svog izvora i da nije riječ o gruboj nepažnji ili želji da se tužitelji
predstave u lošem svjetlu...“. Sud je na kraju uzeo u obzir i činjenicu da su tužitelji javne
ličnosti, da su pokrenute teme od javnog interesa i konačno zaključio da objavljeni tekst i
„iznošenje mišljenja, satire i uvreda nisu sankcionisani Zakonom o zaštiti od klevete“.

Sama činjenica da ovi što su tužili više nisu na vlasti je dovoljna razlika.

Rekao sam: Haos, ali opet bolje nego diktatura.

[pici]

Vulin: Sprema se sabotaža izbora u Srbiji. Kriminalci će ući u zemlju, imamo popise

shizofrenija...

[muha_sa]

https://www.krik.rs/prijatelj-ubijenog- ... ova-grupa/

[vatrogasac]

[PreWiBa]

A politika leitmedij samozvane elite

Članak povodom obilježavanja godišnjice NATO bombardovanja (da ne bude da samo pokazujemo Informer...)

НАТО агресија 1999 – више изазваних него решених проблема
Ако је НАТО могао да заобиђе вето у Савету безбедности и нападне суверену земљу, онда ће то моћи и у другим случајевима, али ће то моћи и друге земље, посебно велике силе. И што је важније могу ли се хуманитарни разлози тј. „хуманитарна интервенција” за покретање рата помирити са принципом државног суверенитета
(Фото Д. Јевремовић)

Агресија земаља НАТО-а на СРЈ је била, како данас изгледа, умногоме прекретница у међународним односима. Она је последњи велики рат у Европи у 20. веку. Иако је најављивано бомбардовање и октобра 1998. ова агресија тј. рат није објављени рат ни Милошевићу, председнику, ни држави Савезној Републици Југославији (СРЈ), него је активирана наредба Нато снагама. Чувени телеграм Аустроугарске о објави рата Србији 1914. може изгледати као цивилизовани акт објаве и најаве светске трагедије, насупрот овом дивљачком акту. Дивљачком исто онолико колико су дивљачки били поступци према цивилима на Косову и Метохији, било према Албанцима, било према Србима.

Агресија земаља НАТО-а на СРЈ је и први рат против суверене државе у историји НАТО-а и прва борбена операција или мисија, како је називају, спроведена у, како кажу, у пропаганди у „хуманитарне сврхе”, односно да се спречи наводна хуманитарна катастрофа, а против државе која је, пак, настојала да спречи терористичке и разбојничке акције сепаратистичких и терористичких група унутар својих граница. Те терористичке групе самопроглашене у ослободилачку војску, најпре означене као терористичка организација од САД а онда и прихваћене као савезник у борби против „балканског касапина” како је фиксацијом означен председник СРЈ Слободан Милошевић. Требало је да оне буду пешадија безбедном иживљавању НАТО авиона над немоћном земљом и народом и ратовање са безбедне висине и удаљености. То је за последицу имало велика материјална разарања, страдања цивила, али није ни тада, као ни до данас решило историјски сложене проблеме на Косову и Метохији. Напротив, наводно су ушли у рат против Милошевића, у ствари против Срба и Србије, да би спречили хуманитарну катастрофу и егзодус Албанаца а изазвали су у њиховом присуству егзодус Срба са простора Косова и Метохије. Да ли су се Срби вратили у ранија места живљења као што су то урадили Албанци, да ли је за њих створено безбедно окружење, лична и имовинска сигурност, да ли је Косово учињено мултикултуралним и просперитетним друштвом и местом у које хрле сиромашни Западнобалканци да се запошљавају, школују, напредују. НАТО је остварио своје антисрпске циљеве – српске војне и полицијске снаге ван територије Косова и Метохије, Кфор је унутра не као окупаторска снага него као наводни ослободиоци како их доживљавају Албанци, а албанске избеглице су код куће. Кфор је и данас унутра, направљена је велика база, и добрано ради на јачању самопроглашене независности Косова и директно потпомаже сепаратистичке и шовинистичке тенденције и праксу широко распрострањену на овим просторима, а посебно на Косову и Метохији. Под њиховом заштитом, односно под њиховом окупацијом Срби су протерани са Косова и Метохије, делом је толерисана освета, убијање, протеривање Срба и девастација њихове имовине и погром пет година после бомбардовања. Поред тога Кфор је и чувар административне линије као најчуваније границе у Европи. Тиме су се НАТО чланице у компликованим односима и процесима разбијања југословенске државе сврстали на једну страну, увек против Срба, што јавно више тајно, које је требало казнити и одузимањем територије. Агресија није решила проблем нити је довела до праведног мира.

НАТО агресија је и прва непријатељска офанзивна војна акција НАТО-а, без одлуке Савета безбедности УН, премда на основу Резолуције 1244 бораве на Косову и Метохији. То ће за последицу имати бројне импликације на међународне односе, међународно право улогу и значај Уједињених нација као чувара мира, на односе великих сила, регионалних организација па и на начин на који разумемо и тумачимо светску политику. Ако је НАТО могао да заобиђе вето у Савету безбедности и нападне суверену земљу, онда ће то моћи и у другим случајевима, али ће то моћи и друге земље, посебно велике силе. И што је важније могу ли се хуманитарни разлози тј. „хуманитарна интервенција” за покретање рата помирити са принципом државног суверенитета. Тако је агресија, поред маргинализације УН и ОЕБС-а, изазвала непријатне утиске да не кажем понижење Јељцинове Русије која је желела да сарађује са Западом и радила, како је радила, на окончању агресије.

Агресија НАТО чланица на СРЈ је и виртуелни необјављени рат. „У виртуелном рату непријатељства можда неће бити ни објављена; борци су ударни пилоти и компјутерски програмери, нација која гледа је телевизијска публика и уместо победе постоји само неизвесна завршница. Косово је било виртуелни рат: водили су га пилоти на висини од 15.000 стопа, којим су командовали генерали чији је једини поглед на битку био кроз нишане њихових пилота за бомбардовање, о чему су извештавали супротстављени медији са конкурентним верзијама штете; рат у којем су се борили Американци и НАТО снаге, али су умирали само Косовари и Срби.”

Поред тога, у овој агресији коришћена је забрањена муниција, касетне бомбе, а читав регион је контаминиран муницијом са осиромашеним уранијумом, чије последице још нису довољно испитане.

Рат је трајао дуже него што се очекивало од НАТО планера и изазвао злочиначко убијање цивила и деце, лаконски образлагано бесмисленом језичком конструкцијом као колатерална штета. Уз то бомбардовање је изазвало избегличку кризу и померање становништва на Косову и Метохији, које је у пропаганди приказивано као протеривање Албанаца од стране српских полицијских снага, тј. етничко чишћење.

На крају, „међународна заједница”, коју предводе Американци, са НАТО-ом као војном руком, последња је у дугом низу спољних сила – од Отоманског и Хабзбуршког царства, Немаца и Совјетског Савеза – које војном силом током историје намећу ред на Балкану. Сва ова царства су данас историја, али протекторати НАТО-а су стварност у Босни и на Косову и Метохији. Па јесу ли проблеми у Босни и на Косову и Метохији решени и да ли је завладао праведан мир и велики просперитет. Историјско искуство показује да се не може бомбардовати унутрашњи конфликт ни грађански рат, сврставати се на једну страну у таквом сукобу и решавати сложене и дубинске проблеме међусобних односа народа на Балкану.

Велике су геостратешке, међународно-правне, политичке па и моралне импликације НАТО агресије. Да ли преседан који је успостављен агресијом НАТО на Србију као високотехнолошког рата у хуманитарне сврхе, ма шта то значило, упућује на мир и стабилност или на још више рата, односно ратова? Сведоци смо овог другог. Јер аргументација коју је у стварности и пропаганди користио НАТО да правда своју агресију на СРЈ зарад остварења независности Косова и Метохије од Србије управо се ових дана њему враћа као бумеранг.

https://www.politika.rs/scc/clanak/5030 ... h-problema

[DonieBrasco]

Koji medijski mrak u Srbii povodom izbora i jedinog kandidata unaprijed pobjednika Vucica.