Forum Klix.ba

Zoya wrote:

arzuhal wrote:hiškas in daard-o dard nemikone...
ehsas-o ehsas nemikone...
mesle man,
ve man to ro sarzaneš mikonam!
hiškas be in andaze kontrol nemikone...
harmešo,
dardešo,
in dard-o vahšat-e man
nemitune efšah beše...

Je li ovo nešto ljubavno?

Draga Zoyo, pa kada to nesto ljudsko nije bilo vezano za ljubav? Narocito onda kada je njeno odsustvo valjalo naglasiti...

Šta ja znam... Koji je to jezik?

Sofi: When I saw you that night, I... I had the feeling that I had known you. Actually, I felt like you knew me.
Ian: What do you mean?
Sofi: Like we are connected from past lives.
Ian: I don't believe in that.
Sofi: What do you believe in?
Ian: I'm a scientist. I believe in data. I don't believe in luck. I do believe we've known each other since forever, though.
Sofi: Really?
Ian: Yeah. You know how? When the big bang happened, all the atoms in the universe, they were all smashed together into one little dot that exploded outward. So my atoms and your atoms were certainly together then, and, who knows, probably smashed together several times in the last 13.7 billion years. So my atoms have known your atoms and they've always known your atoms. My atoms have always loved your atoms.

Neću to izgovoriti nikad više.
Izletelo mi iz duše, pravo u tvoje srce,
izletelo, a baš to sam hteo da kažem.
Trebao sam birati reči,
kao što sam od milion zvezda
izabrao tebe, da mi budeš Sunce.
Neću to izgovoriti nikad više,
jer nema ko da mi veruje.
Jedino ja još uvek verujem u laži,
koje u sebi zadržavam za sebe.
Kada lažem, lagaću časno.
Neću to izgovoriti nikad više.
Lakše mi je da se ugušim svaki put
kada poželim baš to da kažem,
a ništa drugo ne bih ni umeo.
Dao sam reč, a reč je reč.
To ti je kao sa dušom.

Goran Tadić

I don't believe in loneliness, Jane.
I believe in connection.
I believe in life.

Niles Caulder, The Chief

''Nemoj preturati po dzepovima,tražeći račun za moju tugu…
Kod mene je
Učinio mi se nekako, previsok za tebe…
Za mene je to i onako sitnica…
Naplaćala sam se..I svojih I tuđih…
Kažeš,malo su brojke od suza zamrljane…
Ma ne brini, ok je…
I suze su za ljude…
Mi žene, smo im svakako, više podložne…
Muškarci ne plaču..
Krivicu ću velikodušno preuzeti…
Da ti olakšam…
Ne brini ,ruke su mi navikle…
Odavno nisu ni nežne…
Ni nevine…
To mi i onako dodje, kao da dodam težinu, tokom treninga…
Ide malo teže prilikom udisaja…
Nešto u grudima stegne…
Ma nije do tebe
Samo sam eto, malo ispala iz forme.''
N.A.

MOSTOVI - M. Antić

U meni večeras jedna reka
razbija ogromna brda daleka,
muči se,
urliče,
razmiče klance
i kida svoje zelene lance
i rije kroz moje srce
i peče
i kroz oči mi kipi i teče.

U tebi večeras ista reka
čudno je meka.
Sva je od mleka.
I čas je srebrna.
I čas je plava.
U njoj se tišina odslikava.

Svako u sebi reke druge
pod istim mostovima sretne.

Zato su naše sreće i tuge
uvek drugačije istovetne.

Tačno tako, živa istina...

Samoća

U avliji starac sjedi
ruku blijedih niz koljena
sam sa sobom on besjedi
sjenka stara nevoljena.

Vehda kapa francuzica
tijelo težá od kaputa
trešnje grane djece lica
vrat mu kriv je poput puta.

Što imadoh to vam dadoh
i bolje bih ja da znadoh
sad vas čekam kao gosta
svog evlada željan osta'.

Nek me Allah sebi uzme
da ne patim srcem više
smrt nek uzme moje suze
nejma ruke da ih briše.

M. S.

KO HOĆE DA DOŽIVI ČUDO

Ko hoće da doživi čudo
mora imati srce nevino
kao mleko,
ne sme biti uobraženko,
jer takvu stvoru
doživeti čudo je teško.
Ko hoće detinju radost da nađe
mora umeti da oprosti
onom ko mu podmeće klopke i zamke,
i one će se pretvoriti
u kočije, lađe
i u sanke.
Ko hoće da doživi čudo
mora se radovati kao laste,
mora mu biti dato
da može i zaplakati obilato
i kad do dečaka već odraste.
Ko hoće da doživi čuda
mora verovati da ona postoje
u svetu svuda,
da pokraj zvezda što ih vidimo
i nevidljive zvezde se roje.
Mora verovati međ' glasovima
koji dopiru do našeg uha
u tiho veče
da ih još isto toliko ima,
da i pesma za koju nemamo sluha
svaki čas ukraj nas proteče.
Ko hoće da doživi čudo
ne sme zgaziti na stazi mrava,
ne sme kamenom ptice da tuče,
jer od dvoraca gde čudo spava
ta nežna bića čuvaju ključe.

Desanka Maksimović

Bez Vođa Molim
Obnovi se i preobnovi,
ne plivaj vječno u istoj bljuzgi.
Obnovi se i preobnovi
i kloni se račjih kliješta osrednjosti.

Obnovi se i preobnovi,
mjenjaj često ton i oblik
da te ne dospiju ukalupiti.

Ojačaj i prihvati to što jeste
ali samo pod uvijetima
što si ih sam sebi zadao i osmislio.

Budi samouk.

I stalno obnavljaj svoj život
jer naprosto moraš;
To je tvoj život
i njegova prošlost
i sadašnjost
pripadaju samo tebi.

Bukowski

Nikada žena neće da prevari muškarca koga voli
Kada joj je dobro, kada oseti da je deo nečeg velikog, kada živi svoj san
Prvo, iz poštovanja i ljubavi prema njemu a i prema sebi
Drugo, iz poštovanja prema zajedničkom snu, koji su stvarali

Žena vara samo kada nije zadovoljna

Kada oseća da time više ništa ne može da izgubi
Zato što je već dovoljno izgubila

Ali dok voli, ona nema potrebu da vara
Može da joj prođe mislima neko drugi
Može čak i da piše ili da se vidi sa njim

Ali ona suštinski pripada osobi koju voli

Zato su smešne sve te priče o ženi kao nevernoj

Neverno je samo ono što nije zadovoljno
A nije zadovoljno ono što nije srećno, ispunjeno
I što traži sebe na nekom drugom mestu, u drugim ljudima

Kada žena voli i kada je voljena
Ona voli da pripada, da se podredi, doprinese

To što je čini još većom nego što jeste

Ali kada oseća da nešto nema smisla
U drugoj osobi vidi spas, izlaz

Niko nije veran kao žena koja voli
I niko nije neveran kao žena koja je prestala da voli

Zato ne treba tražiti krivca samo u njoj
Već i u onoj drugoj strani

Koja se oseća žrtvom a nije svesna svoje krivice

Ne varaš nešto što te nije prevarilo
Nego varaš
Kada se i sam osećaš prevarenim

Tako je i sa ženom
Nema vernije dok voli
I nema nevernije kada prestane da voli

Ni tada ne mora da vara fizički
Ali je u svojim mislima daleko, ko zna gde

Svuda, samo ne više tu, sa njim

Stefan Simić

Koristite svoje slabosti, koristite svoje mahane i sigurno ce te postati zvijezda.
Edit Piaf

Namerno sam sve zaboravio

Namerno sam zaboravio
čak i ono što je sećanja vredno,
ono što bi drugi uramili,
ili uz malo konzervansa
ostavili za zimnicu,
za sive dane i tamno sive noći,
da ima šta da im izmami osmeh
kada se sete da ne pamte
kada su se poslednji put osmehnuli,
da se podsete da je vredelo živeti
i da još uvek vrede sitnice
koje prave razliku
između života i života.

Namerno sam zaboravio ljude i neljude,
šta je ko učinio, šta ko nije,
kome sam dužan, ko mi je dužan,
ko me je zaboravio i ko će me pamtiti.
I tebe sam zaboravio, jer sam tako odlučio.
Odlučio sam da i ti mene zaboraviš,
da ti ne bi na um palo da svratiš
da me podsetiš na epizodu
u kojoj sam hteo u zemlju da propadnem,
misleći da se na meni vidi kako ti sijaju oči
i da se vidi koliko sam glupav u tvojoj blizini,
a to može značiti samo jedno, ne znam tačno šta.
Zašto nisi poslušala?
Namerno si došla
sada kada sam namerno sve zaboravio
da bi mi bila jedina uspomena...
Goran Tadić

If you're going to try, go all the way

There is no other feeling like that.

You will be alone with the gods, and the
nights will flame with fire


CB

Radost cu svoju saopciti svijetu,
ali bol moj neka ostane za me.

Neka se braca ogriju na mome zaru,
no tajnih suza ne povjeravam nikomu.

Tin U.

Vladislav Petković Dis - Možda spava
https://www.youtube.com/watch?v=SFXV5z0EB8U

Koristimo tuđi zaborav, tuđu spremnost da nas primi onoliko koliko može, tuđu i svoju želju da se prevarimo.

M. Selmovic

Prošla je bura, stišale se strasti,
I ljubav s njima sve je bliže kraju;
Drukčije sada tvoje oči sjaju —
U njima nema ni sile ni vlasti.

Ja čujem: naša srca biju tiše,
Tvoj stisak ruke nije onaj prvi;
Hladan, bez duše, bez vatre i krvi,
Ko da mi zbori: nema ljeta više!

Za društvo nekad ne bješe nam stalo,
O sebi samo govorismo dugo;
No danas, draga, sve je, sve je drugo:
Sada smo mudri i zborimo malo...

Prošlo je ljeto! Mutna jesen vlada.
U srcu našem nijednog slavulja;
Tu hladan vjetar svele ruže ljulja,
I mrtvo lišće po humkama pada.

Santic A.