bez_ideje wrote:ljubav_aha wrote:
meni uopste nije jasno zasto zene sebi dozvole piti ovakvo smece
A nuzda sredstva ne bira,pukne kondom....pijance ljudi,pa se opuste i previse...a onda ujutru kuku,gdje ce sta ce.........pametnom i jednom dosta ! Bolje i to,nego da drustvo na kafi skuplja lovu za abortus! Mene uzasava da ce nekog biti stid kupit paket kondoma na trafici,ne vadit ga kontajuci da nije "peh",opet stid otic u apoteku po vikelu,pa po test za trudnocu......ko da je bgm svrab pa ce proc ako ignorises....onda opet stid kod ljekara......pa dodju u 6-tom mjesecu ili ih nesto "zaboli" stomak pa direkt u radjaonu!
A za ove sto unaprijed planiraju pilulu za dan poslije........nemam rijeci
Nazalost-bruka ih je takvih!
Evo ekonomski savjet ,kad vec ne fermate zdravorazumski= paket kondoma 3 KM, Vikela 30 KM, u paketu tri kondoma ili ono spesl edisn rozo durex od 6 komada,poslije oboje zdravi-pravi.....Vikela-hormonska bomba,ne podnosi je svaki organizam dobro...ukoliko povratis unutar 4 sata nakon uzimanja ,moras uzeti jos jednu ,jope 30 KM,mucnina,glavobolja,lupanje srca i pojacano znojenje.....
Isplati li se?
ima jos nacina :
Ženska sterilizacija i muška vazektomija zamišljene su kao stalno sredstvo kontrole radjanja. Ovo su jednostavne operacije koje podvezuju jajovode kod žena i presecaju semenovode kod muškaraca. Vazektomija se obicno izvodi pod lokalnom anestezijom i traje nekoliko minuta. Za žensku sterilizaciju potrebno je duže vremena i može se izvesti pod opstom ili lokalnom anestezijom.
Postoji nekoliko nacina sterilizacije žene, a najuobicajni je laparaskopijom, pri cemu se jajovodi podvežu prstenom. Ni muška ni ženska sterilizacija ne uticu na proizvodnju hormona odgovornih za seksualni nagon, pa se seksualni osecaji ne menjaju, osim na bolje, zbog uklanjanja rizika neželjene trudnoce. Sterilizacija se nekada birala kao izlaz u nuždi za parove s mnogo dece. Danas se za nju uglavnom odlucuju parovi koji su zavrsili stvaranje porodice. U mnogim zemljama jedna od pet žena u plodnoj dobu se sterilise ili se muškarci podvrgnu vazektomiji. U savremenom društvu to se doživljava pozitivnim i odgovornim korakom. S druge strane, u doba narastajucih slomova brakova, javljaju se i mnogi zahtevi za povratkom na staro stanje. Ali povratne operacije cesto nisu uspešne pa bi se na sterilizaciju trebalo odluciti samo nakon dubokog promišljanja svih posledica.
Vazektomijom se sprecava prolaz zrelih spermatozoida iz semenika u polni organ. Zahvat se izvodi hirurškom metodom tako da se oba semenovoda podvežu ili spale. Ovaj se zahvat cesto zamenjuje sa kastracijom, kod koje se u potpunosti sprecava proizvodnja muških hormona te se muškarcu oduzima i reproduktivna sposobnost i muškost. Nakon sterilizacije se kod muškarca proizvodnja novih spermatozoida (spermatogeneza) odvija potpuno normalno i nema bitnih problema u endokrinim funkcijama. Vazektomija je siguran, brz i jednostavan postupak, koji se obicno uradi u ambulanti u lokalnoj anesteziji. Sterilizacija se izvodi za 5 - 10 minuta, a muškarac je spreman za odlazak kuci vec nakon 20-tak minuta. Vazektomija se ne preporucuje muškarcima koji imaju upalu genitalnih organa, smetnje u zgrušavanju krvi, hipertonicarima i diajbeticarima.
Neplodnost se ne pojavljuje odmah, jer izmedu mesta gde su semenovodi podvezani i mesta eakulacije ostaju spermatozoidi koji su sposobni za oplodnju. Zbog toga se nakon operativnog zahvata, posle 7 dana vrši laboratorijski pregled sperme (spermiogram) i ponovno nakon tri nedelje, odnosno tako dugo dok dva nalaza ne budu negativna.
Komplikacije nakon sterilizacije su retke, a ogledaju se u emocionalnim smetnjama zbog izgubljene sposobnosti oplodjivanja, a veoma retko dolazi do upala ili krvarenja. Kod 1 - 4 % muškaraca, nakon vazektomije dolazi do spontane rekanalizacije semenovoda (semenovodi se vrate u stanje pre operacije). Ponovno uspostavljanje prethodne sposobnosti oplodjivanja može se vratiti kod polovine sterilizovanih muškaraca, dok do zaceca dolazi samo u cetvrtini slucajeva. Savremeni se muškarci sve više odlucuju za ovu metodu, jer je brza, jednostavna i ne zahteva ležanje u bolnici. Seme se pre zahvata može deponirati u banku sperme i kasnije upotrebiti za eventualnu vestacku oplodnju.
