Dijete ko dijete, drugarice kažu da su upoznavale košarkaše, starije, manekene...ma sve naj. I ja hajde da probamo.
Napravim ja profil. Stavim stvarne godine i napišem brutalnu iskrenost da sam ravna ko daska i visoka, i da puno jedem, da slušam sve i svašta
Čisto da vidim ko bi se javio. I počnem razgovor s jednim mladićem. On stariji od mene 4 godine. Na slikama izgleda ok. Malo čudan, ali ništa prestrašno, jedino što ima brkove.
I hajde, nije mi se baš ni upoznavao ali dogovorimo kafu da iskusim i to online upoznavanje tipova, da budem trendy.... E kako sam se pokajala.
Dogovorimo se na platou ispred BBI. Ja se full sredila u neki sakou, štikle, ma najbolje što sam imala sam i obukla. Mislim da je momak visok... Stoji on kod Cinema City-a u nekoj trenerci šuškavoj dolje crne boje stara sto godina, gore je duks iz 90tih koji ima ogromnu mrlju od špageta Bolonjeze. Sav je musav. Mršav ko i ja, sa još uapdljivijim licem, plavih očiju ali ogromnih tamnoplavih podočnjaka. Nikad na mlađem momku nisam vidjela tako nešto. Ima kao malo bradice i upadljive brčiće. Malo je pognut, ali i ispravljen je manji od mene. Dostaaaaaa manji od mene. I iz nekog razloga pravo tiho priča i mrmlja, pola ga ne razumijem.
Mali šok, ali hajde, ja sam hrabra djevojka.
Idemo na kafu. Na kafi mi je sat vremena pričao o lančiću koji ima pravu kost koji on nosi kao svoju hamajliju uvijek oko vrata. Ja počnem s pitanjima, radi s vremena na vrijeme kao stolar, pekar, prodavač, živi u nekoj gasonjeri. Ok sve. I počne da priča kako su ga neki tipovi isprebijali neki dan, da je loše naselje u kojem živi, da im je nešto dugovao... A on sam izgleda kao neki lošiji diler. Nikako da prekine da priča o tim tipovima. Na kraju mi ga je bilo stvarno žao. Izgledao je stvarno loše, ali i dosta površan, priča mu se svodila na mahalu, lančić, tipove. Vjerovatno je i bio na nečemu jer nije mogao nikako da me gleda, stalno je zurio u ljude okolo, klatio se na stolici, nemoguće da je bio toliko nervozan. Platila sam kafu, i počastila ga pizzom. Za vrijeme jela nije progovorio ništa, stvarno neugodno. Ja izvlačim neka pitanja, a on šuti. Kad smo završili nakon satak zamalo nije zaspao u pizzeriji. Naslonio se na sto i samo bulji u mene, sav mamuran izgleda, meni stvarno neugodno. Razišli smo se kod parka, ja se nadam da nije onesvjestio negdje na putu.
Uglavnom, nikad više na online upoznavanje stranice nisam otišla. Bježim od toga
Tako sam jednom u bus ušao i platio kartu koja košta marku, sve po 5 feninga, smiju se ljudi meni a sve gola fukara bez 3 zuba u glavi, a šofer nešto ko ljut. Kontam se, jebite se svi.