Citati koje bi podijelili s drugima

[Anestezija]

" Pelak,Ihtijarevic,Pelak od noge do noge,ubacuje se Idrizovic,ubacuje se Idrizovic,druga strana,evo velike prilike,postovani gledaoci,evo sanse gooooo go goo 2-2 u Istambulu " Mak Dizdar

[KPNCTNJAH]

" Pelak,Ihtijarevic,Pelak od noge do noge,ubacuje se Idrizovic,ubacuje se Idrizovic,druga strana,evo velike prilike,postovani gledaoci,evo sanse gooooo go goo 2-2 u Istambulu " Mak Dizdar

Jedan od omiljenih

[Entropio]

Izmicala mi je – to sam osecao – u neku oblast koja više ne zna za ime, nego samo za tamu, i možda, nepoznate zakone tame. Ona to nije htela, i vracala se. Ali više nije pripadala meni, a možda nikad nije ni pripadala meni …

Ko uopšte kome pripada i šta znaci pripadati jedno drugom – te građanske reci beznadne iluzije?

Ali sam uvek nanovo, kad se vracala, za jedan cas, za jedan pogled, za jednu noc, sam sebi izgledao kao knjigovoda koji ne treba da racuna, nego ne pitajuci da primi ono što mu daje jedna lutalica, nesrecnica, osudena na smrt. Znam da za to postoje druga imena, jeftina, površna i nipodaštavajuca – ali ona mogu odgovarati drugim okolnostima i ljudima koji svoje egoisticne zakone smatraju zavetnim plocama Božijim.

Usamljenost traži saputnika i ne pita ko je on.
Ko to ne zna, taj nikad nije bio usamljen, nego samo sam …

Remark

[Aurelia Bronski]

"Nisam pitao za nju, gospođo draga. Ja sam predstavnik stare škole. Mazohistički smer..."

Djole

[Aurelia Bronski]

Inace skupljam nozeve. Velike, male, sa jednom ili dvije ostrice. Skupljam ih od poznatih i nepoznatih ljudi, prijatelja i neprijatelja. 
- Cudan hobi. Gdje ih skupljate?
- Na leđima.

[Čudna sorta]

"Ako čekaš na pravi momenat - čekaćeš zauvek. Nama treba doza ludosti kako bi napredovali. Ako misliš da je pustolovina opasna, probaj rutinu. Ubitačna je." Paolo Koeljo

[honky tonk]

''Lovers are patient and know that the moon needs time to become full.''

Rumi

[Entropio]

"Dalek sam sebi. Daleko sam sebi ja. Daleko su drugi. Daleko su svetovi. Daleko su odmakle želje. Daleko je entuzijazam splasnuo i daleko su sećanja rasprsnuta. Daleko je i budućnost odmakla. I sve ono što je nekoć u meni tako živo plamtelo danas je tako daleko i strano postalo. Jedino ona koja nikad stvarno nije bila tu, još uvek ostaje neposredno blizu."

Bela Hamvaš

[Entropio]

"Prisećam se života kad sam mogao snatriti o budućnosti, živeti korak unapred. Bilo je vremena za jučer i za sutra, za planove i za želje, za pokušaje i pogreške. Bili su to, naravno, sasvim lični snovi. Želeo sam jako, snažno i daleko, razbacivao sam se odvažnošću i htenjem da ostvarim sebe, postanem taj Ja, dozovem onog pravog i jedinog mene... ah...

Kakva je lakoća bila tada i patiti i plakati i mrziti i voleti. Padati i dizati se. Kako je lako bilo sebi raditi svašta i od sebe raditi bilo kog. Kako je tek lako bilo reći nešto i ne utopiti se u močvari banalnosti. Odviše lako.

Sada, kada žrvanj života melje neumitno snažno - postajem tiši. Ona lakoća stropoštala se do nogu poniznosti; postala težom. Nikakve krive reči više nema. Neodlučnog poteza. Više se ne radi o meni. Nosim život kao ranjenika na rukama kroz pustinju a imam vremena samo toliko da nađem vodu.

Moje ruke sada govore. Ja ćutim. Život počinje brigom o drugome."

Bela Hamvaš

[KPNCTNJAH]

"Zar se ljudi mogu toliko promijeniti, da u jednom času zastaneš zaprepašten, i pitaš se u čudu: ko su ovi ljudi?"

(Tvrđava)
----
"Želim da me zvižduk vjetra zagluši, da zasvira kroz mene kao kroz trsku, mislim, kako bi bilo lijepo ne misliti, mislim: kako bi lijepo bilo naći se sad na rijeci, šiban olujom, u ribarskoj barci ili u štrkljastoj drvenoj kućici na obali rijeke, okružen divljom stihijom, sam s njom, bez tuge u sebi i oko sebe. Ali to je samo trenutna želja, davnašnja potreba za bijegom i za odvajanjem od tereta u sebi, neostvariva čežnja za tišinama."

(Tišine)
-----
"A šta da radiš kad sve ne dođe u svoje vreme? Šta da učiniš, kad ti se život iščaši onako kao kad ti se rebra pogrešno uglave, srce obesi s leve na desnu stranu i zaboraviš ono radi čega si se uputio da se grebeš po ovom trnjaku. Slomiš li nogu, ruku uglave ti nekako pa zaraste. Nema na ovoj kurvi zemlji majstora to unutrašnje da namesti."

Ivo Andric
----
Kako je tužno, čini mi se, što čovek nije bivao svestan svojih najlepših trenutaka u životu. U tim trenucima čovek obično neskromno svoju sreću smatra tek jednim od stepenika do nekog vrha, koji tek treba da mu se dogodi. Na kraju, kad spozna da posle tog stepenika nije vodilo nikud više, može samo da žali što se uludo nadao boljem i još lepšem stepeniku i što makar taj trenutak nije proživeo sa svešću o njegovoj punoći i krajnosti. S druge strane, kad bi mu neko sveznajući nagovestio tu kulminaciju rečima: “Ovo će ti biti najsrećniji trenuci u životu” - da li bi umeo njima više da se raduje, ili bi, time, postao nesrećniji, pronalazeći u svojoj najvećoj životnoj sreći mane i nesavršenosti, usput shvatajući da se boljem od toga više ne može nadati?

Žarko Laušević
---
Nije stvar u riječima, nego u onom što one stvarno kazuju ili što bi htele da kažu; znači - u namerama koje imamo upotrebljavajući ih, u smislu koji im dajemo kad ih izgovaramo ili pišemo.
Ivo Andric

Da ne bude da samo spamam na temi

[Aurelia Bronski]

Ma odlicno (ne)spamas

"Smrt nije najveci gubitak u zivotu. Najveci gubitak je ono sto u nama umre dok jos uvijek zivimo..."

[Bansuri]

Zajebo si. Sve si zajebo. I šta oćeš koj đavo.
Ne čujem.
Njegovo
Volim te

[Aurelia Bronski]

"Danas mi je kćerki rođendan. Zvao sam je jutros, a ona nije htjela razgovarati sa mnom, jer sam joj bio obećao da ću je posjetiti za njen rođendan, ali mi pederi iz holandske ambasade nisu dali vizu. Ma, i ja sam budala - mogao sam izvaditi "putovnicu" kad mi je kurcu bio ćeif, ali jok: ja sam Bosanac! Može li se biti išta više i veće od toga?! Kako ja njoj, djetetu od pet godina, mogu objasniti da tata nije mogao doći, a ne da nije htio?"

Nisam ga više slušao, jer mi se u glavi stalno vrtjela ona njegova usporedba sa perzijskim ćilimom.I sebe sam vidio tim očima.

Gazali su me i gazali, sve dok me nisu izgazili, a na pamet im nije padalo da me je možda samo povremeno trebalo prebaciti preko štange u dvorištu i nježno "isklofati" onim pletenim, starinskim kloferom, malo me provjetriti, pa da opet zablistam u punom sjaju.

Počela je padati kiša, a ja govorim, ne Brani, nego njoj: "Imam i ja kćerku.
Dvije."

Daco Dzamonja

[Mračajski proto]

''Mater vam jebem.'' (Edo Maajka)

[Majjah]

Tri čovjeka mogu sačuvati tajnu, ako ubiješ dvojicu
-By Zeka Turković

[Mračajski proto]

''Prrrrrrr. Uh, izvinite.'' (Dijana Kajmaković)

[honky tonk]

''Mater vam jebem.'' (Edo Maajka)

[Aurelia Bronski]

Tačan datum rođenja neke duše se ne zna. Nije duša vazduh, da je steknemo prvim plačem. Isto tako, ja mislim da kad neko umre, pa kažemo da je ispustio dušu, to ne mora biti baš tako, jer je neko ost’o brez nje i ranije. Ima toga, još kako. Tak’ima je teže živeti, neg’ onima što ih duša bole. Nevolja je što čovek ne zna tačan datum i priliku kad je ost’o bez duše. Dok on to primeti, bude kasno. Niko ne zna di duša ode, al’ ode. To ti je k’o što je Sima Šandorov im’o kera, pa nije vodio računa o njemu, mučio ga i maltretir’o. Ker k’o ker, vole svoga gazdu, al’ jedared i njemu dozlogrdilo, pa očo i niko ne zna di je očo i šta je sa njim bilo. Sima Šandorov je posle prič’o kako niko nije im’o kera k’o što je njegov bio i nad’o se da će mu se vratiti, al’ badava. Nije ni ker blesav.

[Zatamnjena stakla]

"Ljudi me ne kapiraju uopšte!"

KGV

[Aurelia Bronski]

"Ljubav je veličanstvena katastrofa: znati da se zalijećeš u zid i svejedno ubrzavati; srljati u propast s osmijehom na usnama; radoznalo čekati trenutak kad će se stvar usrati. Ljubav je jedino programirano razočaranje, jedina predvidiva nesreća koja se traži repete".  

Frédéric Beigbeder

[Aurelia Bronski]

Ona je moja suprotnost. Ja nisam jednostavan, delujem uznemirujuće, sve je u meni nesigurno, nemam oslonca, tražim nemoguće i onda sam vrlo neugodan, pa mučim sebe i druge.

Neću da joj kažem, žao mi je, boli me, želio sam da me prizna kao jedinu svoju mogućnost. Ne iz sujete, već iz potrebe, koja za mene znači sve, da budem bezuslovno prihvaćen na ovom prelasku u život koji se još ne pokazuje, u kojem ću biti potvrdjen ili odbačen. Kažem: odbačen, a ne verujem u to. Zato sam želio da stane uza me, hvatao sam se za nju, gurao je da pobijedi oklijevanje, činila mi se dovoljno sigurna da me podrži. Ali, bilo je važno da to učini sama, od svoje volje...

Mesa, Tisine

[Entropio]

Ona je moja suprotnost. Ja nisam jednostavan, delujem uznemirujuće, sve je u meni nesigurno, nemam oslonca, tražim nemoguće i onda sam vrlo neugodan, pa mučim sebe i druge.

Neću da joj kažem, žao mi je, boli me, želio sam da me prizna kao jedinu svoju mogućnost. Ne iz sujete, već iz potrebe, koja za mene znači sve, da budem bezuslovno prihvaćen na ovom prelasku u život koji se još ne pokazuje, u kojem ću biti potvrdjen ili odbačen. Kažem: odbačen, a ne verujem u to. Zato sam želio da stane uza me, hvatao sam se za nju, gurao je da pobijedi oklijevanje, činila mi se dovoljno sigurna da me podrži. Ali, bilo je važno da to učini sama, od svoje volje...

Mesa, Tisine

[ronnie]

Simple in actions and thoughts
Simplicity, patience, compassion.
These three are your greatest treasures.
Simple in actions and thoughts, you return to the source of being.
Patient with both friends and enemies,
you accord with the way things are.
Compassionate toward yourself,
you reconcile all beings in the world.”

Lao Tzu

[Entropio]

"Sad uviđam: gubiti je strašno samo tako dugo dok se ne izgubi sve, jer gubiti malo donosi žalost i suze; i dok god možemo na preostalom mjeriti veličinu izgubljenog, teško nam je, ali kad jednom izgubimo sve, onda osjetimo lakoću za koju nema imena, jer to je lakoća prevelikog bola.
Lagan sam, lagan da poletim!"

Ivo Andrić

[KPNCTNJAH]

"Sva iskušenja, sva ispaštanja i sve patnje u životu mogu se meriti snagom i dužinom nesanica koje ih prate. Jer dan nije njihovo pravo područje. Dan je samo bela hartija na kojoj se sve beleži i ispisuje, a račun se plaća noću, na velikim, mračnim i vrelim poljima nesnice. Ali tu se i sve resava i brise, konacno i nepovratno. Svaka preboljena
patnja nestaje tu kao reka ponornica, ili sagori bez traga i spomena."
Ivo Andric
-------

"Ima ljudi koji su - ako ih okolnosti na to primoraju - pre voljni da, kao nevine žrtve, nepravdu snose nego da je drugima čine. Po svojoj prirodi i ja spadam među njih. Ali ja, u isto vreme, nastojim svim silama da ne budem doveden u takav položaj i prisiljen da između ta dva zla biram."
Ivo Andric
--------

Nije najgore što sve prolazi, nego što mi ne umemo i ne možemo da se pomirimo sa tom prostom i neizbežnom činjenicom.
Ivo Andric
------------

“Čim možemo nekom čoveku da kažemo jasno i otvoreno da nas je uvredio i da navedemo posve određeno čime je to i kada učinio, to znači da smo mu uvredu oprostili ili smo spremni da to učinimo. Muka je dok uvredu nosimo ćutke u sebi.”
― Ivo Andrić
------------

“Zaborav sve leči, a pesma je najlepši način zaborava, jer u pesmi se čovek seća samo onoga što voli.”
Ivo Andric
------

O, Bože, zašto si mi dao srce koje me bez prestanka vuče za daljinom i ljepotom neviđenih krajeva? Zašto si učinio da sreća moja uvijek boravi ondje gdje mene nema?
Ivo Andrić
---------

Mnogo samuješ i dugo ćutiš, sine moj, zatravljen si snovima, izmoren
putevima duha. Lik ti je pognut i lice bledo, duboko spuštene vjeđe i glas
kao škripa tamničkih vrata. Izađi u letnji dan, sine moj!
- Šta si vidio u letnji dan, sine moj?
Vidio sam da je zemlja jaka i nebo vječno, a čovek slab i kratkovjek.
- Šta si vidio, sine moj, u letnji dan?
Vidio sam da je ljubav kratka, a glad vječna.
- Šta si vidio, sine moj, u letnji dan?
Vidio sam da je ovaj život stvar mučna, koja se sastoji od nepravilne
izmjene grijeha i nesreće, i da živjeti znači slagati varku na varku.
- Hoćeš da usniš, sine moj?
Ne oče, idem da ŽIVIM.
Ivo Andric