Vlaisavljevići - ALL ABOUT

[macan prvi]

cmoljo, zoom, abacija i frst.....ne začatavajte temu SVB

Ako se ovo zadnje odnosilo na mene, zahtijevam da mi nick navodis u cjelini jer inace ne postujes kulturu dijaloga i uvazavanje sugovornika.

....ja sam eUropljanka i ne znam šta ti je to

Onda ti predlazem da citas kolumne gospodje koja je tema ovog ucenog razmjenjivanja misljenja ili ako nista da se uclanis na forum Sarajevo-dž.com - cujem da je tamo komunikacija na visokom nivou.

[istocnjak]

http://www.glassrpske.com/vijest/16/kol ... zbama.html

[Armen]

vjerovatno ce je pohvaliti kada procita i ovaj uradak predivne gospoje, fuj



Застрашујућа националистичка заслијепљеност
Datum: 30.10.2009 23:00
Autor: Сања Влаисављевић
Ових дана медији су препуни натписа о изласку на слободу хашке осуђенице Биљане Плавшић.

Чују се најразличитији коментари: од одобравања и уважавања ове одлуке до отворене згрожености и огорчености како према шведском судству тако и према домаћим политичким лидерима. Чују се и отворени бојкоти сурадње са Шведском, јер је наводно попустила пред злочином. Чују се и најразличитије квалификације, али не пропушта се нити поновно оживјети рат на најсликовитији начин, па тако ФТВ, 26.10. репризира ни мање ни више него филм о злогласним Шкорпионима и то, како кажу, "због великог интересовања гледалаца". Овим поводом може бити отворено још једно питање: у чему то уистину уживају грађани ове земље, ако након толико година од рата готово па једина реприза неког ТВ материјала се односи на стријељања?! Но, у овом тексту неће бити ријечи нити о Шкорпионима нити о Биљани Плавшић и њеном политичком учинку, већ о реторици у вези са њеним доласком у Београд, а која се више односи на српски народ него на бившу политичарку из РС-а.

И након претходних ратова годинама послије су приређиване приредбе у славу палих бораца, снимане емисије и филмови у којима се славило херојство истинских патриота, писале књиге, објављивали новински фељтони, пјевале пјесмице, освањивали наручени уводници у дневним новинама, прављене смотре омладинског стваралаштва итд. Међутим, када је ријеч о посљедњем рату у БиХ, онда сваки облик јавног говорења о њему доноси много веће ризике и опасности него што је то раније у прошлости био случај. По томе се веома разликујемо и од сусједних земаља. У подијељеној земљи у којој су хероји за једне и највећи злочинци за друге, медији би требали имати императив непродубљивања јаза већ смиривања тензија, посебно када говоримо о јавним сервисима који, никада то не смијемо заборавити, служе свим а не само некима грађанима ове земље. У анкетама које су прављене у различитим градовима БиХ поводом пуштања на слободу Биљане Плавшић, уочљив је био драстичан распон између одобравања и неодобравања, али будући да су анкетирани само малобројни, а не нипошто сви грађани Федерације и РС-а, онда је у најмању руку изненађујућа констатација изнесена у сарајевским грађанским новинама поводом изјава неколико грађана Бање Луке: "Оно што истински забрињава и с чиме ће се генерације морати носити и живјети јесте застрашујућа националистичка заслијепљеност Срба у Републици Српској." Какву је то само застрашујућу индукцију направио новинар ове новине! Зато што су неки од упитаних Срба изјавили да се радују доласку Плавшићеве у Београд, сви Срби су заслијепљени националисти и то у трајном вишегенерацијском стању. Није ли ово примјер најрадикалније реторике, која нема никакву другу осим националистичку конотацију? Сви Срби су заслијепљени националисти је теза која се ни по чему не разликује од свих националистичких тврдњи управо оних политичара који, без обзира на своју националност, одговарају пред бројним судовима због свог слијепог национализма. A грађани (они који су упитани) након свих судских пресуда кажу оно што желе да кажу, али много је важније што на то кажу новинари и медији, јер управо од њихових интерпретација овисе даље изјаве, ставови и опредјељења грађана. Није ли управо на ту моћ медија недавно, по тко зна који пут, указао и шеф мисије OSCE-а у БиХ?

Не само да су Срби у РС-у националисти, већ су то и бошњачки чланови Владе у Србији, који су напросто "Владини људи", а ни господин Тадић наводно нема истински коректан политички став него глумата! Новинар који ово констатира већ унапријед и зна ваљан одговор који је требао дати Расим Љајић поводом изласка на слободу Биљане Плавшић. Он треба говорити са пуно емоција како не треба имати емоције према лицима која су осуђена за ратни злочин. Aли, заборављају грађански оријентирани заговорници БиХ да овај недостатак емоционалног набоја у говорима политичара јесте снага политичара и да оног тренутка када политичари престану приватизирати своју јавну, политичку позицију почет ће политички живот у БиХ, а с њиме можда и нада да ова земља није изгубљена. До тада имамо на дјелу јефтина куповања гласова фразама које би било добро чути, а које немају никакве везе са озбиљним политичким ставовима. Или, можда политичари, посебно они на највишим позицијама када су хваљени од грађанске новинске елите, могу да говоре "како се од њих очекује", а за ове друге то је израз најгоре поткупљености и снисходљивости.

Увјеравати националисте у погубност национализма јалов посао
И опет овим поводом се могла чути констатација како је "дијалог са националистима немогућ". Немогуће је замислити било коју јавну личност, а која претендира да буде озбиљно схваћена и није склона да говори онако како се од ње очекује, да изјави како било који дијалог са било ким није могућ. Тврдити да нема дијалога и доводити у питање опстанак дијалога није ништа друго него опасна политичка искључивост са којом ће се нажалост "генерације морати носити". Порука грађанима да је увјеравање националиста о томе да је национализам погубан заправо јалов посао подједнако је погубна као и сам национализам, јер у бити ту нема разлике: искључиви су подједнако и националисти и антинационалисти. Разлика између демократа и недемократа јесте у томе што ови први подразумијевају право недемократа да учествују у демокрацији.

(

[JThomas]

ma sva ta njena palamuđenja se mogu svesti na par rečenica. osnovna bit je da je nekulturno, nedemokratski i sramotno nacionalistu nazvati nacionalistom i zločinca zločincem. ako zločinca nazoveš zločincem, a onoga ko ga podržava nacionalistom, e onda si nedemokratičan, vrijeđaš kulturu dijaloga i sve ostalo. žena jednostavno zlonamjerno iskrivljava pojmove demokratije i kulture dijaloga tako da njene mecene i nalogodavci izgledaju manje crni, to je jedini cilj ovih napisa.

za nju nije problem što je ratna zločinka na slobodi, za nju je problem što je neko, mo'š misliti, ljude koji se tome raduju nazvao nacionalistima...

[macan prvi]

sanjiceee....evo te reis poFali.....6:20.......

Ja govorim li govorim da nju hvale sve prave osobe.

[bach]

Teta Sanje je opet odlučila da šikanira tastauru, te se ovaj put raspisala ponovo o građanskim medijima, ljubi Dodiku stopala i brani reisa Cerića od zločestih slobodarskih medija.


Nadasve zanimljiv opis glavnog grada države, u kojem usput ona živi, radi i zarađuje, te djecu tog grada uči demikratiji:

Crtice iz Sarajeva
Datum: 20.11.2009 22:00
Autor: Sanja Vlaisavljević

Sarajevo je neiscrpan izvor za pribilješke o netrpeljivosti koja izbija iz svakog kutka prema svakome. Nema dana da čovjek ne otkrije neku novu zavjeru sa plemenitim ciljevima, a sve radi konačnog uklanjanja neprijatelja. Tko je neprijatelj? Uglavnom srpski političari i intelektualci, ali ne nužno oni, jer sve više raste broj neistomišljenika koji stoje na putu umišljenih dobročinitelja ove zemlje. Mržnja, netrpeljivost i nedostatak dobre volje zauzimaju centralno mjesto u javnom i medijskom životu ovog grada. Grad kao grad možda ne bi ni bio interesantan da nije glavni grad jedne zemlje.

Uvijek je netko kriv i treba ga javno kažnjavati. Žigosanje i kažnjavanje vrše oni koji o sebi misle da su zaštitnici Bosne, nekakve zamišljene, samo njima znane zemlje. Za sebe tvrde da su zagovornici zemlje bez podjela. I ako načas i pomislite da tu ima nešto dobro i da će to pridonijeti smirivanju zaoštrenih odnosa u ovoj nevelikoj zemlji, ubrzo shvatite da je riječ o ljudima koji zapravo rade na najstrašnijim podjelama, jer siju strah među narodom svakodnevnim obavještavanjima o novim, najnovijim i još novijim skandalima i aferama od kojih samo dobijete želju da pobjegnete što dalje, pa čak i nakraj svijeta, ili da postanete i sami dio tog prostačkog tabora tako što ćete prihvatiti njihova pravila igre. U svakoj opsesivnoj borbi za istrebljenjem sveg i svakakvog zla nije teško prepoznati još veće zlo. Zlo koje uklanja nepoželjne. Ne tako davno ljudi su vjerovali da će likvidacijom protivnika riješiti se zla i nevolje. Možda se moglo s takvim uvjerenjem proživjeti godine rata, ali kada dođu godine mira vrlo teško je opravdati sijanje mržnje i straha pozivanjem na konačnu dobrobit naroda.
Sabor islamske kao najveći neprijatelj građanskoj BiH

Uvijek je netko kriv, pa tako ni vjerske zajednice nisu pošteđene krivice. Goleme krivice. Prije neki dan, prenijele su to gotovo sve dnevne novine, optužen je Rijaset islamske zajednice da "napadi reisa Cerića idu do te mjere da se čak pokušava obraniti Milorad Dodik i njegova politika razbijanja BiH". U čemu je grijeh reisa Cerića? Vjerski poglavar je javno rekao da su nedopustivi napadi na političkog lidera iz drugog entiteta koji su bez argumenata, a počivaju na jeziku mržnje i huškačkom jeziku. Dakle reis Cerić nakon što je pružio ruku političkom vrhu RS je praktično radio na destabiliziranju stanja u BiH. On je uputio zamjerke onima koji grade BiH potkopavajući sva nastojanja ka povezivanju ovdašnjih ljudi. Ovi ljuti neimari "cjelovite BiH" žele graditi zemlju po svojoj mjeri, a svi ostali treba da žive i grade prema njihovom planu, jer je jedino taj plan ispravan. U protivnom će biti javno žigosani i osuđeni.

Ne samo da je gospodin Cerić odgovoran za koketiranje sa glavnim akterima ove državne zajednice nego je kriv i Sabor islamske zajednice. Oni su podržali stavove svog legitimnog predstavnika, a oglasio se još i predsjednik Sabora. Čovjek koji ne treba da govori. Puno je razloga zašto ne treba, ali jedan je za ovaj članak bitan. Čovjek se poziva na uljudnost, argumente i uvažavanje drugoga. Tko je to još vidio kada unaprijed znate istinu o svemu? Kada ste u pravu, drugi nije neophodan. E sada se taj drugi pojavio, oglasio i još pri tome rekao sasvim oprečno mišljenje od onoga koje se godinama promovira kao valjano i istini okrenuto mišljenje. Pojavilo se mišljenje koje bez vrijeđanja i jezika ulice ukazuje na pogubnost nekakve istine po svaku cijenu. Možda bi ovi isključivi graditelji zajedničke države (zajedništvo više ne spominju) još i ostavili utisak da imaju plemenite ciljeve, samo kada bi ostavili mogućnost drugima da sami dokuče istinu koja im se plasira. Ovako, baš kao u dobra stara jednopartijska vremena, ne daju nimalo prostora drugima da drukčije misle. Pluralizam ideja u multikulturnoj zemlji? Ma ni govora. To je neka nerealna zamisao onih koji se pretvaraju da žele dobrobit ovdašnjoj multikulturnoj zajednici. Pluralizam ideja se odnosi samo na probrane koji će usprkos nijansama prihvatiti zastupanje zajedničkih stavova na štetu neprijatelja. Sjetih se sada dame koja se u našoj javnosti ponaša kao vrhovni arbitar ljudskih prava i sloboda, a koja se odvažila da kaže da sva udruženja, posebno ona novinarska, imaju za cilj da naprave štetu lobijima i neistomišljenicima.
Novinarski tabori

Postoje odnedavno i neke šeme koje su se ušemile kao što to prije nijedna šema nije mogla. Ušemile su novinarske tabore u Sarajevu ili bolje reći otkrile mjesta na kojima ušemljene šeme pucaju. Godinama se recimo gradio odnos nekih medija sa međunarodnom zajednicom. I jednoga dana neki od aktera su postali nestrpljivi, jer međunarodna zajednica prema njima više nije imala iste stavove.

Ali ne mogu crtice iz Sarajeva proći bez barem nečega o gospodinu Dodiku. Tako se ovih dana na sve strane piše da je konačno postalo sasvim jasno da je ovaj čovjek zakupio ili kupio ili platio sve medije u RS. Ali kako je to sada mogao učiniti kada se godinama pisalo da su ti isti mediji potkupljeni? Bolje bi bilo reći da ih je nagradio. A to bi značilo da troši novac uzalud, a to opet ne odgovara uvriježenoj slici o ovom realističnom političaru!

(Autorka je direktor Centra za kulturu dijaloga BiH)

Eto sad se pod Sanjin kišobran sakrio i Edhem Bičakčić, glava Sabora IZ.

Sanja, Sanja....

[jasko_ba]

ignore, ignore ljudi..ovo govno ne zaslužuje pažnju

[KadSeMrtviProbudimo]

ignore, ignore ljudi..ovo govno ne zaslužuje pažnju

Ona?

[jasko_ba]

ignore, ignore ljudi..ovo govno ne zaslužuje pažnju

Ona?

[Abacija]

Ideologija novog poretka

Autor Urednik Ponedjeljak, 07 Prosinac 2009 12:45
http://--- NO LINKS ---/bih/1587--ideo ... retka.html

SEX, POLITIKA & TURBO-FOLK Frontalni rat između sekularista, demokrata, zagovornika pravne države, medijskih sloboda i ljudskih prava, s jedne, i kriminogenih kleronacionalista, s manje-više otvorenim antidemokratskim, totalitarnim težnjama, kolektivističkim filozofijama, pokušajima sprječavanja uspostave pravne države i sklonošću upotrebe nasilja protiv neistomišljenika i manjinskih grupacija, s druge strane, nastavlja se svom žestinom. I, u neku ruku je postao dominantniji od međusobnog razračunavanja nacionalista, na koje smo, na ovim prostorima, navikli.

Zapravo, zajednički neprijatelj, što ova nevelika skupina građanski orijentisanih pojedinaca za kleronacionaliste jeste, na izvjestan način je ujedinio ovdašnju fašisoidnu desnicu ili ju je, što je vjerovatnije, samo razgolitio pred ovdašnjom javnošću, ukazujući na njenu frapantnu sličnost i kompatibilnost (na sladostrasni seksualni čin ispod pokrivača, nad kojim zmijske glave, krijući suštinu odnosa, glume sukob).

Nacionalno-religijske razlike između ovih militantnih, nadrkanih monolita, koji jedinku, građanina, drže taocem kolektivističkih delirija, odjednom se ukazuju kao beznačajne u usporedbi sa njihovim identičnim (negativnim) odnosom prema setu civilizacijskih dostignuća: prema jednakosti svih pred zakonom, kažnjavanju zločina, pravima manjina, transparentnosti rada vlasti, slobodi govora, garantovanju i štićenju ljudskih prava, odvojenosti vjere i politike, te, u konačnici, prema demokratiji u punom smislu tog pojma, a ne samo kao pervertiranom tranzicijskom sinonimu za izbore, na kojima se legitimira nedemokratska vlast.

„NE SE BUNIT!“ U neobjavljenom ratu do istrebljenja, u kome kleronacionalistički golijat i njegovi sljedbenici i plaćenici, u obračunu sa nejakim, (hajde da u nedostatku bolje riječi u ovom trenutku, nastavimo koristi tu ne baš najprecizniju) građanskim davidom, koristi sva raspoloživa sredstva (osim što se glave još nisu počele kotrljati, mada se i time prijeti), jedna od omiljenih taktika kleronacionalista je - zamjena teza.

Nasilnik se, klasičnim gebelsovskim inžinjeringom (uz podrazumjevajuće odsustvo morala), pokušava prikazati žrtvom, a stvarna žrtva, čiji je jedini „grijeh“ što se protiv nasilja usudila pobuniti, proziva se zločincem. I imenuje najstrašnijim imenima, za koje se očekuje da će izazvati negativnu reakciju u javnosti i izroditi „samoinicijativnog“ egzekutora.

Golijatovo kukavičko zapomaganje na sav glas, što ga je maleni David mrko pogledao, s jedne strane, služi kao poziv masi moralnih bijednika, rektalnih alpinista i konformista, da se priključe moći i novcem nabildanom jalijašu, u cipelarenju slabašnog jadnika, a s druge, kao opravdanje surovosti s kojom se ima namjeru obračunati sa svojim nezaštićenim i nejakim protivnikom.

„Ovoj zemlji potrebna je kritika kritike kleronacionalizma“, glasi teza jednog od intelektualnih opslužilaca ovdašnjih kriminaliziranih političkih, vjerskih i medijskih moćnika i potencijalnog ideologa Novog poretka. Onog koji će nastati kad građanski david, kad mu iz ruku uzmu OHR-ovsku praćku, bude zgažen od kleronacionalističkog golijata.

ČUDESNI SVIJET REKTALNOG ALPINIZMA Za potrebe odbrane neodbranjivog - kleronacionalista, rasista i kriminalaca na vlasti - i demoniziranje njihovih protivnika (bilo da se radi o novinarima, ombudsmanima, opozicionim političarima ili malobrojnim intelektualcima, koji se usuđuju javno suprotstavljati nakaznim političko-vjersko-medijskim moćnicima i zločinačkom sistemu koji stvaraju), izgrađen je čitav jedan matrix-ovski svijet vulgarnih laži, obmana i poluistina, koji se zbunjenoj masi, raznim avazima ispranih mozgova, pokušava predstaviti kao stvarnost (po principu „Nije valjda da više vjerujete svojim očima nego nama“).

Svijet u kome se za govor mržnje i nacionalizam ne optužuje političara koji izjavljuje: „Nama u Republici Srpskoj je neprihvatljivo da nam sude sudije muslimani“, sveštenika koji organizuje gomilu za linč novinara i aktivista nevladinog sektora, reisa i njegovog medijsko-političkog partnera koji ljude optužuju da su islamofobi, četnici, mrzitelji muslimana i Bošnjaka i time ih obilježavaju za odstrjel vjerskim fanaticima i ludacima kojim zemlja vrvi, postavljače križa nad Mostarom, novinu koja organizuje i podstrekava ekstremno nasilje nad manjinama i ksenofobiju, vlast na govoru mržnje uspostavljenu, nacionalističke medije iz kojih mržnja naprosto isijava,... (ne, za sve njih se – teško shvatljivim odsustvom elementarnog morala - nalaze riječi hvale), nego se za govor mržnje i nacionalizam optužuje – „građanske, antinacionalističke medije u Sarajevu“ i „izdajnike“ koji s njima sarađuju po RS-u, te, one koji rječnikom koji se ne obazire na malograđanska mjerila pristojnosti, kritikuju nosioce negativnih pojava u društvu (te, npr. Dodika nazivaju nadrkanom rasističkom svinjom, Reisa, zaštitnikom pedofila, Avaz omiljenim bošnjačkim toalet papirom, a povremeno i „kolektivno“ jebu majku onima koji su nas doveli u ovu situaciju – evo da ponovo dam povoda za priglupe javne intelektualne masturbacije, bićima iz Zone sumraka). Ili se histerično obrušava na one koji samo na govor (i ne samo govor) mržnje, i njegovu duboku inkorporiranost u strukture vlasti i društvene moći, ukazuju (teško je izabrati u masi bedastoća, ali recimo da je vrhunac ludila bio nazivanje nacionalizmom i govorom mržnje 60-minutaškog puštanja snimka na kome bradati direktor „jednog javnog emitera“ pjeva „Sprem'te se sprem'te četnici“, u okruženju folklornog društva ljubitelja klanja kamom).

POKUŠAJ DA SE ZBUNJENIMA OPET PRIĐE ZGUZA Jedna od najopasnijih teza koju proturaju ti besramni advokati aktuelnih moćnika i bolesnog sistema koji uništava i državu i narode i jedinku, a godi samo političko-vjersko-medijskoj mafiji i njihovim slugama, je da je trajući sukob i grčeviti otpor kriminalu, nacionalizmu, vjerskom fanatizmu, zločinima, kršenju ljudskih prava, zloupotrebi vjere i nacionalnih osjećaja, koji pružaju pojedini novinari i intelektualci ali i dijelovi sistema (ne treba zaboraviti hrabrost i poštenje ombudsmana federacije ili dijelova policijskog, tužilačkog i sudskog aparata, na RAK, pa i na rijetke ali dragocjene „izuzetke od pravila“ u politici) - motivisan antireligijskim ideološkim profilom onih koji pružaju otpor.

Tobože „takve, 'žestoke' novinare, veoma iritiraju vjernici(!) koji su se primakli politici“, i spominje se „veoma prihvaćeno stanovište, po kojem su deklarirani vjernici ustvari uljezi u polju politike“.

Osim što je ovo sofisticirana manipulacija, kojom se široki dijapazon tema koje kritički obrađuju mediji i pojedinci koje se napada, pokušava svesti na „teške i brojne uvrede na račun vjerskih vođa“, koje se pritom još interpretiraju kao ideološki sukob vjernika i nevjernika, računajući da će ih se tako lakše moći javno diskreditovati, ovo je i notorna glupost, koja računa na maloprije pomenutu paralelnu „matrix-ovsku“ stvarnost.

Pa zar u našem političkom (pa i javnom) životu, postoji iko ko nije vjernik? Ili ko se usuđuje priznati da nije? Zar ateizam nije proskribovan i u javnoj upotrebi takoreći kao uvreda i optužba? (pisac ovih redova se upravo zbog tog remakea rigidnog ideološkog nasilja iz prošlosti, kome je promjenjena samo odrednica, svojevremeno, javno samodenuncirao). Zar ne postoji gotovo redovna fluktuacija kadrova između institucija vlasti i organa vjerskih zajednica? Pa o kakvoj „iritaciji vjernicima koji su se primakli politici“ može biti riječ?

Niokakvoj, naravno. Radi se o običnoj podvali onih koji nastoje opravdati otvoreno miješanje vjerskih zajednica(!) u politiku, odnosno ignorisanje jednog od osnovnih postulata savremenih demokratskih društava – odvojenosti religije od države. Ne vjernika, nego religije, vjerskih zajednica kao institucija.

LJUDSKO DOSTOJANSTVO NEČOVJEKA A, u konačnici, ne radi se čak ni o tome. Nego o pokušaju da se izmisli(!) nekakav ozbiljan, principijelan, ideološki razlog aktualnog obračuna u javnom životu zemlje.

Da se prikriju stvarni uzoci i povodi. Kriminal, zloupotrebe, korupcija, nemoral, vlastoljublje, pohlepa, zločini i njihovo podstrekavanje, socijalna neosjetljivost, kršenje ljudskih prava, nasilje,... To(!) su razlozi negativnih natpisa u medijima, ocjena ombudsmana, tužbi i sudskih procesa. Adresirani na individualne adrese ili, eventualno, na adrese određenih organa nadležnih i odgovornih za određenja djela, a ne na religijske zajednice, vjeru, naciju, Boga.

Advokati moćnika, sasvim u skladu sa manirima svojih gazda, i u cilju njihove odbrane po svaku cijenu, međutim, uporno pokušavaju u precizno upućenim kritikama i optužbama isčitati kolektivističke poruke mržnje. Odnos prema kompletnim narodima i religijama.

A kritičare se, omiljenim manirom kleronacionalista, pokušava diskreditovati kao relikt komunističke prošlosti, s „prevaziđenim shvatanjem politike“. No, ne radi se o ostacima bivšeg sistema, nego o zametku istinski demokratskog društva. Otuda i tolika upornost da ih se zatre.

Za kraj, hajde da odgovorimo na jedno javno postavljeno pitanje iz Zone sumraka. „Ako prag ljudskog dostojanstva ne igra odlučujuću ulogu u osiguravanju politike dostojne svog imena – šta onda igra?“ pita izvjesni profesor, s poremećenim osjećajem za moral, lamentirajući nad „gaženjem ljudskog dostojanstva“ moćnika, od strane „izvjesne skupine novinara“.

Odlučujuću ulogu u osiguravanju politike dostojne svog imena igra – izgradnja i poštovanje pravne države, profesore! Rad u interesu zajednice. Poštenje. Skromnost. Socijalna osjetljivost. I zaštita ljudskih i manjinskih prava.

I, kad smo već kod toga, jedno više retoričko (ali može biti i anketno) pitanje: Postoji li ljudsko dostojanstvo pedofila, silovatelja, naručioca ubistva, rasiste, ratnog zločinca, inkvizitora, mafijaša, političara koji sebi poveća platu 100% a ukine naknadu invalidima ili djeci nezaposlenih roditelja? I, u konačnici, postoji li ljudsko dostojanstvo advokata Zla?

Samir Šestan
Žurnal

Nice!

Da mi je znati ko se osjetio uvrijedjenim...

[Shoshana]

Aaaaahhh, kakvo uljudno sukanje

Bravo, za Samira

[dr.gog]

prof. Sanja Vlaisavljević
Zastrašujući jezik mržnje na internet-forumima


Prije nekoliko dana bila sam u prilici javno komentirati jedan zastrašujući internetski dijalog između pripadnika izvjesne dijaloške grupe. Odštampani tekst koji mi je novinarka pokazala, uključujući i fotografije koje su očigledno koristile kao potkrepa rečenicama koje su razmjenjivali prijavljeni članovi grupe, po ko zna koji put je otvorilo brojna pitanja.

Ljudske ništarije

Da li je moguće biti toliko nijem na rat riječima koji traje na internetu? Isti je to rječnik koji se mogao čuti tokom rata, jači od onoga koji sve više mjesta zauzima u medijima. Ukoliko neopaženo ostane na registriranim stranicama interneta, taj otrovni rječnik će prijeći na ulice, a tada će biti već sasvim kasno da nevolja bude prekinuta.

Na forumima i dijaloškim grupama nema svetinja, nema moralnih postulata koji su neupitni. Tamo se i mrtvi obezvrjeđuju i izvrgavaju ruglu. Prave se karikature i fotomontaže na račun najvećeg masovnog ubistva, zvanično proglašenog genocidom ne od nekoga iz Sarajeva, Višegrada, Kiseljaka ili bilo kojeg drugog mjesta u ovoj zemlji, nego od Međunarodnog suda za ratne zločine.

Treba li sada posebno podsjećati na svu tugu ovim povodom, koja ne bi smjela biti samo tuga preživjelih Bošnjaka iz toga kraja, već tuga svih preživjelih u ovoj zemlji. Tada su ubijeni prije svega ljudi, a svi smo negdje u nekom trenutku mogli biti baš oni. Možda još uvijek jesmo?

Forumi su poprišta svih nezavršenih ratnih bitaka, osnaženi novim mladim snagama koje su rasle uz indoktrinaciju u kojoj su pripadnici druge nacionalne skupine predstavljani uglavnom kao neljudi prema kojima se može i treba samo tako i odnositi. Ne čude ovi porivi kod mladih koji se kriju iza zaštićenih lozinki, jer je svaki pokušaj uspostavljanja uljudnog dijaloga u medijskom prostoru uglavnom doživljen kao besmisleno, malograđansko prenemaganje kojim se dodvorava opasnim protivnicima, ljudskim ništarijama.

Takvima će zauvijek i ostati, osim ako ne prihvate samo jednu istinu, samo jedan politički pogled i samo jedan obrazac komunikacije. Zagovornici bezuvjetnih medijskih sloboda koriste gotovo identičan vokabular u svojim tekstovima i pretendiraju da taj vid komunikacije bude prihvaćen kao "građanski antinacionalistički mediji u Sarajevu".

Ako biti građanski znači na najbrutalniji način oslovljavati političke, religijske, ideološke neistomišljenike na jedan od sljedećih načina koje smo zabilježili proteklog mjeseca: kriminogeni kleronacionalisti, nadrkani monoliti, fašisoidna desnica, kleronacionalistički Golijat, nasilnik gebelsovskog inženjeringa, intelektualni opslužioci kriminaliziranih moćnika, Dodik-nadrkana nacistička svinja, Reis-zaštitnik pedofila, Avaz - omiljeni bošnjački toalet papir, kolektivno jebanje majke onima koji su doveli u ovu situaciju, folklorno društvo ljubitelja klanja kamom, političko-vjersko-medijska mafija...", onda se treba veoma bojati ove građanske isključivosti koja je spremna vrijeđati na najprostiji način ne štedeći "niti svjetsko niti vjersko".

Ako je ovo uzor neovisnog novinarstva i ako se na ovakav način želi reći da "Golijatovo kukavičko zapomaganje na sav glas, što ga je maleni David mrko pogledao, s jedne strane, služi kao poziv masi moralnih bijednika, rektalnih alpinista i konformista, da se priključe moći i novcem nabildanom jalijašu, u cipelarenju slabašnog jadnika, a s druge, kao opravdanje surovosti s kojom se ima namjeru obračunati sa svojim nezaštićenim i nejakim protivnikom", onda se treba više nego bilo čega drugog bojati ovih gerilaca u antinacionalističkoj borbi.

Zašto? Pa upravo zato što je ovaj vokabular nastao iz "otpora prema nacionalističkom" i što ovim vokabularom treba postaviti nova moralna načela. Moralna načela su vrlo precizna: dobro je i opravdano samo ono što mi mislimo i za što se mi zalažemo. Ovo kolektivističko mi, pa makar bilo riječi i o "nevelikoj skupini građanski orijentiranih pojedinaca" ili "žestokim novinarima", "gerilcima" koji se bore da se "glave ne počnu kotrljati", veoma podsjeća na najstrašniji nacionalistički folklor u kojem su se zaista glave kotrljale.

Kao što se ovi samoprozvani nosioci građanske ideologije u ovoj zemlji pitaju: "Pa zar u našem političkom (pa i javnom) životu postoji iko ko nije vjernik? Ili ko se usuđuje priznati da nije?", isto tako pitanje može biti postavljeno i obratno: "Zar je toliki grijeh biti vjernik i javno braniti vjeru i vjerske zajednice od najvulgarnijih napada na njih, ne ustručavajući se po ko zna koji put zloupotrebljavati izjave nedužnih djevojčica u ratu sa vjernicima neistomišljenicima?".

Dakle, ako ovakve prostačke ispade imaju oni koji sebe zovu slobodnim misliocima i novinarima, zaštitnicima BiH, onda ni najmanje ne čudi što se na raznim forumima ponavljaju iste i još radikalnije fraze. U čemu je razlika? U pozicijama, geografiji, nacionalnoj pripadnosti i vjerskom opredjeljenju. Šablon je isti.

I, konačno, može li se riješiti ovaj problem, može li se stati ukraj javnom promoviranju huškačkog jezika? Može, itekako može. Postoje brojna regulacijska i neovisna tijela koja trenutno samo peru ruke od svih mogućnosti koje im stoje na raspolaganju u rješenju ovog problema koji ubrzo može prerasti u otvoreni sukob. Sve preporuke evropske i svjetske koje se bave regulacijom medija sugeriraju pojačanu brigu o nasilju u medijima.

Reketiraju se građani


Prijeti se novinarima to je činjenica, ali prijeti se i građanima. Reketiraju se građani koji ne misle isto kao i pojedini mediji i novinari. Itekako je riskantno danas imati svoje mišljenje jer te vrijedni graditelji slobodne misli dočekaju sa najstrašnijim uvredama. I pitamo se onda što se to dešava na virtualnim forumima. Forumi su samo odraz onoga što nas okružuje. Treba pažljivo čitati komentare potpisnika iz svih krajeva ove zemlje i vidjeti da je princip isti, samo su pozicije drugačije.

Ali, ono što nikako ne smije ostati prešućeno, sa koje god strane komentari dolazili, to je da mora postojati granica između slobode izražavanja, govorenja ili mišljenja i obezvrjeđivanja najviših ljudskih vrijednosti i svetinja. Zašto dozvoliti da BiH bude izuzetak i u tome? Nije li virtualno ponavljanje genocida sa zastrašujućim stvarnim posljedicama pravi povod da se velikom zlu stane ukraj?

[radeljas]

zanima me sta bi ova zastitnica kulture dijaloga i protivnica "zastrasujuceg jezika u medijima" mogla reci nakon danasnjeg pljuvanja (blago receno), vrijedjanja i blacenja senada pecanina. ranije su vec napisali da je "genetski predodredjen kriminalac" od "majke lopovke", a danas da je mechka i sve u tom stilu i gore. "nezavisna" placenica tajkuna i braniteljica republike shumske i svih njenih tekovina (a zlocina kao najjace) je vjerovatno postidjena sta napisa utemeljitelj danas

[Abacija]

Sanja protiv Sanje

prof. Sanja Vlaisavljević
Zastrašujući jezik mržnje na internet-forumima


Prije nekoliko dana bila sam u prilici javno komentirati jedan zastrašujući internetski dijalog između pripadnika izvjesne dijaloške grupe. Odštampani tekst koji mi je novinarka pokazala, uključujući i fotografije koje su očigledno koristile kao potkrepa rečenicama koje su razmjenjivali prijavljeni članovi grupe, po ko zna koji put je otvorilo brojna pitanja.

Ljudske ništarije

Da li je moguće biti toliko nijem na rat riječima koji traje na internetu? Isti je to rječnik koji se mogao čuti tokom rata, jači od onoga koji sve više mjesta zauzima u medijima. Ukoliko neopaženo ostane na registriranim stranicama interneta, taj otrovni rječnik će prijeći na ulice, a tada će biti već sasvim kasno da nevolja bude prekinuta.

"Tko je uveo jezik ulice u javni prostor: političari, mediji ili neke druge javne ličnosti?" - Sanja Vlaisavljevic 17. aprila ove godine.





Ocigledno je da je teti Sanji dosadno dok se pocela zanimati problematikom koke i jajeta - sta je prvo nastalo... Niko je vise ne hebe pa se u samoci pocela svadjati sama sa sobom.

Ako teta Sanja pod "nekim drugim javnim licnostima" podrazumijeva pojedine forumase... I da su oni odgovorni za uvodjenje jezika ulice u drustveni prostor (u ovom slucaju forum), kako to da se ona pribojava da bi upravo forumasi mogli vratiti takav jezik......... pa upravo na ulice?

[Armen]

Ona je promasila temu jos davno.Ponavlja se, svi su joj tekstovi isti, ma sve skupa jedno beskonacno NISTA!

[klixober]

Nezavisna Sanja...

Nezavisne novine
Novinar godine Sanja VlaisavljevićU organizaciji "Nezavisnih novina" večeras su u hotelu "San" u Laktašima, u prisustvu najviših zvaničnika Republike Srpske i Federacije BiH, dodijeljene nagrade za novinara godine, koja nosi ime Nikole Guzijana, nekadašnjeg novinara ovog lista.
Za novinara godine proglašena je Sanja Vlaisavljević, kolumnista u "Glasu Srpske" i "Dnevnom avazu" i direktor Centra za kulturu i dijalog....
...Dodjeli nagrada u hotelu "San" u Laktašima prisustvovali su srpski član Predsjedništva BiH Nebojša Radmanović, premijer RS Milorad Dodik, poslanici u Narodnoj skupštini RS, ministri iz Srpske i mnogobrojne javne i kulturne ličnosti iz RS.

[ultima_palabra]

Koja moralna gromada moraš biti da pišeš u ABA3-u i Glasu srpske I još se pozivaš na kulturu dijaloga
Sad pitanje za milion dolara: Hoće li Šćepo dodijeliti Dodiku nagradu za ličnost godine, ili će nagraditi samog sebe

[JThomas]

fahro ima šanse za dobar rezultat na izborima, samo ako ga avaz podrži

[seln]

Sanja Vlaisavljevic, slikana iz profila....

[radeljas]

Sanja Vlaisavljevic, slikana iz profila....

bas ovako, samo jos da si nasao blatnjavu patiku/cipelu

[Armen]

Kakav sunovrat, ovo je pravi pokazatelj da smo dotakli dno

[Abacija]

Sta zajednicko imaju Sanja Vlaisavljevic i Bakir Hadziomerovic?

[callmethebreeeze]

meni je ovo kino. pise u dvije, mozda najogavnije novine u drzavi, i to pise gluposti i floskule, i opet je nagradise. e, hebi ga, sto bi sanja rekla.

[seln]

Sta zajednicko imaju Sanja Vlaisavljevic i Bakir Hadziomerovic?

Drugo slovo u imenu im je "a"?

[Armen]

Sta zajednicko imaju Sanja Vlaisavljevic i Bakir Hadziomerovic?

primili su istu nagradu , sada neka se bakir odrekne ovog smeca