Srpska proslost

[Dzonikola]

Kapiram ja tebe. Pisem ti sto se tice broja Srba u USA. Kazu da je Chicago drugi "srpski" grad po velicini. Ima u njemu mozda cak i 400 000 dusa, ali se ne osecaju svi kao Srbi. Ne mogu da svojatam kao Srbe neke ljude koji se vec 3. generaciju radjaju u USA i znaju samo da opsuju i jave ti se na ulici na srpskom. Te podatke je tesko proveriti, videcemo sad na ovom popisu, kontam da ce i u dijaspori da se sprovede.

[bokakotorska]

Kapiram ja tebe. Pisem ti sto se tice broja Srba u USA. Kazu da je Chicago drugi "srpski" grad po velicini. Ima u njemu mozda cak i 400 000 dusa, ali se ne osecaju svi kao Srbi. Ne mogu da svojatam kao Srbe neke ljude koji se vec 3. generaciju radjaju u USA i znaju samo da opsuju i jave ti se na ulici na srpskom. Te podatke je tesko proveriti, videcemo sad na ovom popisu, kontam da ce i u dijaspori da se sprovede.

Hm po Amerima u USA ima 170.000. Srba, ostali se izgleda izjasnjavaju kao Ameri.

Ima se moze se, pogubno deluje na identitet koji sobom ne nosi bas neki miraz.

I tako to.

[zonbirile]

koliko ih ima u Srbiji,lako ćemo za USA?

[Woody]

koliko ih ima u Srbiji,lako ćemo za USA?

Evo, sad će popis pa ćemo vidjeti. Jah, popis. Kad je ono kod nas bio? Šta? 1991? Zar je već prošlo 20 godina. Ja, što vrijeme leti. Moramo opet, jbg. A kada? Ma, vidjećemo, nije zec bolan neće uteći.
Interesantno će to biti, mislim popis. Koliko nas je koga i đe i što
I koliko je The Serbs u USA? To USA interesuje isto koliko i lanski snijeg. Svi koji žive u USA su The Americans, plaćaju porez, imaju vojnu obavezu i tačka. Jedino što njih interesuje je ovo: Hebo te, niđe The Serbs

[Bratov brat]

koliko ih ima u Srbiji,lako ćemo za USA?

U oktobru pocinje popis,videcemo.

[zonbirile]

koliko ih ima u Srbiji,lako ćemo za USA?

U oktobru pocinje popis,videcemo.

-------------------
fifti-fifti ?

[bokakotorska]

koliko ih ima u Srbiji,lako ćemo za USA?

U oktobru pocinje popis,videcemo.

Sad bas malo gledam popis Juge iz 81, tada su se Siptari zadnji put popisali pre ovog popisa 2011te.

Zanimljivo je da su Siptari narasli od 1.309.000. 71ve - na 1.730.000. 81ve
+421.000. za 10 godina
Jos zanimljivije je da popis 2011 kaze da Siptara ima 1.733.000. danas 2011, posle 30 godina.
+3.000. za 30 godina

Od 1987 do juce bilo ih je 2 miliona. Bruka.

Zanimljivo je da su Jugosloveni od 273.000. 71ve narasli na 1.215.000. 81ve, tada je Juga brojala malo vise od 22 miliona stanovnika.

Preko million ljudi je u tih 10 godina shvatilo neke stvari, koje danas vecina ne moze u ovako losem ambijentu. Sada mozemo videti kako je mirno I prijatno bilo u toj satrapskoj tamnici naroda.

Srbija uza sa Vojvodinom, bez KiM, 81ve je imala 7.200.000.
Srbija uza sa Vojvodinom, bez KiM, 91ve je imala 7.836.000.
Srbija uza sa Vojvodinom, bez KiM, 02ge je imala 7.893.000.

Vreme je da se registruje pad stanovnistva Srbije, jer vec 10 godina nema priliva izbeglica iz Slovenije, Hrvatske, BiH I sa Kosova I Metohije. Prirodni prirastaj stanovnistva je negativan vec 30 godina, od 1981ve kada je Srbija u pitanju izuzev kod Siptara.

[zonbirile]

hvala na podacima,ali koliko je od toga Srba,znam da je 80-tih bilo cca 60% sa kiM naravno.Stvar metodologije, sada odbaciš Kosovo i podigneš procent i postigneš većinu.

[bokakotorska]

http://www.youtube.com/watch?v=MNVx9E55OOw

Tema vezana za prebrojavanje - pustiti glasnije za umirenje pre no sto vidimo preliminarne rezultate popisa dole :

Znaci ocekuje se oko 9,5 mil stanovnika

Nesto manje od 2 % bice Bosnjaka
Nesto vise od 4 posto bice Madjara
Nesto vise od 18 % bice Siptara i
Nesto vise od 75% bice Srba

naravno pricamo o celoj Srbiji, za podatke po celinama treba sacekati popis.

0,5 miliona manje me ne bi iznenadilo, mada bi bilo preterano, jer sam vec oduzeo pola miliona Srba.

U tom slucaju treba umanjiti procenat Srba i Madjara. Siptari su vec popisani, a Bosnjaka ne bi smelo da fali vise.

[zonbirile]

cca 7 miliona-dosta.

[Bratov brat]

cca 7 miliona-dosta.

7,5.

[bandini]

cca 7 miliona-dosta.

7,5.

zar je bitno?

[Bratov brat]

cca 7 miliona-dosta.

7,5.

zar je bitno?

Arturo,zajebavam se

[bandini]

Arturo,zajebavam se

onda je sve pet

da se na ovim prostorima cesce zajebavamo nego podjebavamo bilo bi nesto i od nas

[Bratov brat]

Arturo,zajebavam se

onda je sve pet

da se na ovim prostorima cesce zajebavamo nego podjebavamo bilo bi nesto i od nas

Slazem se

[PeppermintSA]

jebena je situacija, glede "naše" historije. kako romantizirati historiju, i učiniti je pristupačnom za široke narodne mase, pitanje je sad?

Jovanku Orleanku, i na ozbiljnijem filmu neće pokazati kao grdnu i žutocrnih zubi, nego ko model Victoria's Secret... upravo sišla s piste. Gete nije osobenjak, Šekspir nije probisvjet, a Tolstoj neće biti sirovina sa neviđenim talentom za pisanje.

vjeruj mi, sve će ovo romantizirati, da bi široke narodne mase lakše sve mogle progutati. jeben je problem danas znanje nadohvat ruke. ako u tebi ima i zrno skeptika, brzo ćeš skršiti sve mitove u glavi i vidjeti da svi kraljevi, feudalci, vitzovi, nisu bili ništa drugo i ništa posebnije nego današnji vlasnici Robota, Drvoprometa ili Konzuma. šupci koji su se bogatili na tuđoj muci, lomeći kičmu drugima. slabijima.

meni je svaki nacionalizam danas smiješan. da ne govorim koliko je smiješna prezumpcija teritorijalnog prava ako je kraljevska kruna bila suveren nad tim nekim dijelom... nekad, u nekom periodu. nečijim kurvalkom ili mudrom udajom/ženidbom.

čitam odličan fantasy roman - Song of Ice & Fire. ima tu malo čarobnjaštva i sličnih zajebancija... nekoliko knjiga od kojih se prva zove - Game of Thrones mnogo je tu politike i masa je analogije sa današnjim stanjem.

primjer, usljed velikog građanskog rata, glupača koja se domogla vlasti, misleći daje mudra, naoružava pripradnike najjače religije (a la Templari postaju), zarad privremene koristi, napravi sebi politički faktor kojeg su jači kraljevi stotinama godina prije jedva uspjeli zabraniti. poznato?

u krajnjoj liniji, ne znam ni koliko je mudro, ali i koliko je loše klin, klinom izbijati. neosporno je da Bošnjaci zarad vlastite bezbjednosti trebaju izgraditi koncept vlastite nacije. ili će ih to u konačnici opet mnogo koštati. problem je, kao i u svemu, što su ti pokušaji traljavi, glupi, i vode ih ljudi koji to ne znaju raditi i građenje tog identiteta teče u ovisnosti od partikularnih interesa ljudi koji žele što bolje proći, umjesto postojanja sistematskog pristupa. ne mora to biti u cijelosti centralizovano, ali ne postoji NIKAKVA koordinacija glede toga. niti ima ozbiljnih autoriteta koji bi značajnije pridonijeli svemu ovome.

tako da onima koji su prevareni i koji su direktni učesnici tektonskih pomjeranja devedesetih. i koji su naučili da vide djela pa tek onda vjeruju rečenom, svi ovi pokušaji izgledaju smiješni i glupi u najmanju ruku

[bokakotorska]

17 godina bez Milana Mladenovića

Izvor: Beta

Danas, 5. novembra, se navršava 17 godina od smrti Milana Mladenovića, kultnog rok muzičara čije je stvaralaštvo sa grupom "Ekatarina Velika" (EKV) obeležilo drugu polovinu osamdesetih godina u bivšoj Jugoslaviji.
Mladenović je rođen je 21. septembra 1958. godine u Zagrebu, u šestoj godini se s porodicom odselio u Sarajevo, a 1970. godine u Beograd. U Beogradu je završio 11. gimnaziju u kojoj je krajem 1970-ih, zajedno sa školskim drugom Dragomirom Mihailovićem-Gagijem, osnovao svoj prvi bend "Limunovo drvo".

Godinu dana kasnije formirao je svoj bend "Šarlo Akrobata", zajedno s Dušanom Kojićem-Kojom i bubnjarem Ivanom “Ivicom” Vdovićem, sa kojima je snimio pesme "Niko kao ja", "Ona se budi" i "Mali čovek" i album “Bistriji ili tuplji čovek biva kad”…

"Šarlo akrobata" nije opstao dugo i iz njega su se stvorila dva uticajna rok sastava - Mladenovićeva "Katarina II" i Kojićeva "Discplina kičme".

Tokom 1982. novom bendu se priključila klavijaturistkinja Margita Stefanović Magi, a 1983. basista Bojan Pečar i bubnjar "Šarla akrobate" Ivica Vdović.

U postavi "Katarina II" grupa 1984. godine je objavila istoimeni album, nakon čega Vdović i Mihajlović odlaze iz benda. Grupa je promenila ime u "Ekatarina Velika" i 1985. godine izdala takođe istoimeni album, koji dobija povoljne kritike i skreće pažnju na bend.

Album iz 1986. godine, "S vetrom uz lice", na kojem se nalazi verovatno najslavnija Mladenovićeva pesma "Ti si sav moj bol", lansirala je grupu na sam vrh jugoslovenske rok scene, gde je sa Mladenovićem kao vođom ostala sve do 1994. godine, objavljujući seriju uspešnih albuma.

Tokom rada sa "Ekatarinom Velikom", Mladenovicćje sarađivao kao producent na albumima bendova "Gustaf u njegovi dobri duhovi" i "Fit".
Zajedno sa ostalim članovima benda, Mladenović se 1985. godine pojavio u filmu Gorana Markovića "Tajvanska kanasta", a sledeće godine i u filmu Darka Bajića "Crna Marija" gde igra glavnu ulogu I za koji je napisao kompoziciju "Bus Station".

Krajem osamdesetih napisao je muziku za jednu pozorišnu predstavu, a 1992. godine s članovima grupa "Partibrejkers" i "Električni orgazam" formirao je sastav "Rimtutituki", čija je muzička aktivnost koncentrisana na antiratnu propagandu, i sa kojim je snimio singl "Slušaj 'vamo!".

Singl je objavio Radio B92, a promovisan je koncertom na kamionu koji je kružio ulicama Beograda.

U leto 1994. godine Mladenović je otputovao u Brazil, gde je sa dugogodišnjim prijateljem Mitrom Subotićem Subom i nekoliko brazilskih muzičara snimio album "Angel's Breath".

U avgustu 1994. godine, posle nastupa "Ekatarine Velike" na Festivalu u Budvi, Mladenović je prebačen u bolnicu gde je ustanovljeno da ima rak pankreasa.

Milan Mladenović (36) je umro 5. novembra 1994. u Beogradu. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu. Njegovom smrću "Ekatarina Velika" je prestala da postoji.
Grupa je ukupno izdala sedam studijskih albuma - "Katarina II" (1984), "Ekatarina Velika" (1985), "S' vetrom uz lice" (1986), "Ljubav"
(1987), "Samo par godina za nas" (1989), "Dum dum" (1991), "Neko nas posmatra" (1993), kao i tri živa albuma.

Najpoznatije pesme EKV-a su "Oči boje meda", "Tattoo", "Modro i zeleno", "Budi sam na ulici", "Kao da je bilo nekad", "Ti si sav moj bol", "Novac u rukama", "Zemlja", "Pored mene", "Ljubav", "7 dana", "Ljudi iz gradova", "Krug" i "Par godina za nas".

http://www.youtube.com/watch?v=iuSthfwz ... re=related

http://www.youtube.com/watch?v=lukSkOU_ ... re=related

U novembru 2006. godine pesma "Par godina za nas" je izglasana za najbolju jugoslovensku pesmu svih vremena u anketi slušalaca Radija B92.

Bojan Pečar umro je u Londonu od srčanog udara 13. oktobra 1998. u 37. godini, a Margita Stefanović je umrla 18. septembra 2002. u Beogradu u 43. godini.

Mnogi muzičari smatraju da je "Ekatarina Velika" jedan od najznačajnijih bendova na prostoru bivše Jugoslavije i na jugoslovenskoj rok sceni uopšte.

U Beogradu, Podgorici i Zagrebu postoje ulice koje nose ime Milana Mladenovića.

[bokakotorska]

U svoj nemoci nasi narodi koji su uspesno unistili svoju sopstvenu zemlju, uz svesrdnu stranu pomoc,
dosta su se bavili i jevrejskim pitanjem, sve u nadi da ce i po tom pitanju dokazati jos koju slabost
jedni drugima.

Tu se kao relevantan izvor navodio i Atila Marko Hor, kao relevantan "Britanski" autor. I on je ovde pomenut u intervjuu sa Jasom Almulijem.......


Друштво
НАШ САГОВОРНИК: ЈАША АЛМУЛИ
Истина о уништењу српских Јевреја и њено фалсификовање
Јаша Алмули

Неуморни Јаша Алмули, с енергијом и одговорношћу према истини који плене и на чему би требало да му завиде не само они који тек крећу стазама новинарства, него и амбициозни, па и професионални истраживачи сложених питања наше прошлости, објавио је недавно књигу ,,Страдање и спасавање српских Јевреја“, у издању Завода за уџбенике и наставна средства Србије.

Овом књигом њен аутор је успоставио временски лук између трагичних искустава из Другог светског рата и периода разарања Југославије у последњој деценији прошлог века, уз снажно, изразито полемичко противљење настојањима да се прекраја историјска истина. Били су то поводи да од Јаше Алмулија затражимо разговор, у коме смо га прво упитали зашто је у Другом светском рату, од 12.5000 Јевреја у Србији, убијено њих 11.000 и како их много више није побегло нити је успело да се негде сакрије.

– Било је барем три разлога за то – каже Алмули. – Прво, српски и београдски Јевреји су уништени скоро први у Европи, пре одлуке о „коначном решењу“ јеврејског питања од 20. јануара 1942. и пре оснивања логора смрти на истоку Европе. Не знајући да су Немци предузели уништење европског јеврејства они су мислили да ухапшене Јевреје воде у логоре на рад. Ево поређења: децембра 1941. у главном логору за уништење београдских Јевреја, у Топовским шупама, остало је живих још само 300 одраслих мушкараца. А у Пољској је нацистички шеф Франк тога месеца тек најавио уништење свих 3,5 милиона тамошњих Јевреја. У Немачкој је тек 1. септембра објављено наређење да сви Јевреји изнад 6 година морају да носе траке са жутом звездом.

Шта је био други разлог?

– У јулу 1941. у Србији је букнуо устанак против Немаца који су они брутално гушили стрељањем 100 српских талаца за сваког убијеног Немца и 50 за рањеног. Ту аритметику смрти је наредио сам Хитлер, аустријски Немац киван због пораза бечке царске војске на Церу 1914. и због 27. марта 1941, када је одбачено приступање Југославије пакту фашистичких сила Немачке, Италије и Јапана. Као таоци за стрељање коришћени су највише Јевреји, Цигани и српски комунисти и патриоти. Стрељано је око 5.000 одраслих јеврејских мушкарца из Београда и Баната, затворених у логору код Топовских шупа.

Наш саговорник подсећа да је генерал Харалд Турнер, шеф одељења окупационе команде за цивилне послове, уочио постојање једне контрадикције – Срби дижу устанак, а Немци као таоце стрељају углавном Јевреје. У писму неком своме колеги од 17. октобра 1941. Турнер је олако прешао преко те противуречности и написао: ,,...Али имали смо Јевреје сакупљене у логорима, затим они су држављани Србије, а осим тога они треба да нестану“.

А када је реч о трећем разлогу тако високог постотка уништених Јевреја Србије и Београда, колега Алмули наводи недостатак новца за плаћање скупих фалсификованих докумената и за живот после бекства.

– Половина београдских Јевреја пре рата су били сиромашни – подсећа наш саговорник – што је, уз непознавање немачких намера и недостатак средстава, тешко погодило београдске и банатске Јевреје, њихове жене и децу који су после ликвидације мушкараца почетком децембра 1941. затворени у логору на Сајмишту на левој обали Саве.

– Међу њима је било девојака и млађих жена без деце које би у логорима на Истоку биле одабране за рад и можда остале у животу. На Сајмишту није било селекције. Сви су, без разлике, угушени гасом из мотора у камиону душегупки.

– И још им се нешто страшно догодило: нечувена патња од глади и хладноће од које се ,,ледила вода у чаши и крв у жилама” – како је написала Хилда Дајч у писму из логора. – У пренатрпану сајмишну халу је згурано око 5.000 жена и деце. Вожње смрти у душегупки су кренуле почетком марта 1942. и биле завршене 10. маја 1942. што значи да су у последњих пет месеци живота подносили страшне муке. Из логора на Сајмишту је уморено између 6.000 и 7.000 жена и деце и нешто мушкараца, без обзира на узраст – подсећа Алмули.

Због тога су, каже, Немци из Београда већ почетком 1942. извештавали да су решили јеврејски проблем у Србији.

Франц Редемахер, специјалиста за јеврејска питања у немачком Министарству иностраних послова, у извештају Берлину од 29. маја 1942. јавио је да „јеврејско питање у Србији није више актуелно“.

Eмануел Шефер, шеф службе безбедности у Србији, обавестио је 8. јуна 1942. скуп немачких официра да у Србији јеврејског питања више нема. У разговору с једним војним лекаром он је изјавио да је Београд једини већи град Европе „очишћен од Јевреја“ (Јуденфреи).

Колико се у свету зна о томе?

– Нажалост недовољно. Пажња је била усмерена на уништење великог броја Јевреја у Пољској и у централној и западној Европи, као и једног милиона Јевреја у окупираним деловима СССР-а. Уништавање у Србији и Грчкој је ,,запостављен Холокауст”.

Сем запостављања сведоци смо и фалсификовања Холокауста Јевреја у Србији.

Од када?

– Преживели Јевреји никада нису оптуживали Србе да су криви за њихово масовно убиство. Фалсификовање је почело с Туђмановом ратном пропагандом током разарања Југославије и ратова деведесетих година прошлог века. Хрватска пропаганда је тврдила да су Срби и конкретно квислиншка пронемачка влада Милана Недића тешки сукривци за ликвидацију српских Јевреја. Већ 24. октобра 1991. у лондонском листу ,,Индепендент“ појавило се писмо с потписом Лее Бауман, Јеврејке, службенице хрватског Министарства информација, у коме је наведено и ово: ,,Србија је била прва земља која је с поносом објавила децембра 1942. да је очишћена од Јевреја. Шездесет хиљада Јевреја из свих делова Србије било је транспортовано у три концентрациона логора у Србији где су били уништени… Само убијање извршили су Срби“. Чињеницу да је у Србији било само 12.500 Јевреја а не 60.000 и да су и сва дела иностраних јеврејских историчара констатовала да су убијања у Србији вршили искључиво Немци, хрватски пропагандисти су игнорисали.

Има ли још сличних примера?

– Атила Марко Хор, син Британца и мајке Хрватице, написао је септембра 1993. у лондонском ,,Књижевном прегледу“ да је „српски квислиншки режим Милана Недића са одушевљењем учествовао у Холокаусту и изградио своје логоре смрти...“. Настојећи да судбину Јевреја у Павелићевој НДХ и окупираној Србији изједначи, Хор је такође написао да се ту ради о „две нијансе исте црне боје“.

Шта је био циљ таквих тврдњи?

– Да изазову омразу против Срба међу Јеврејима у свету и у светском јавном мишљењу. И још нешто. Ако се тврди да је Србија учествовала у уништењу својих Јевреја, лакше ће свет поверовати да у рату деведесетих Срби врше етничко чишћење Хрвата у раздробљеној Југославији. Оно што је започела Туђманова ратна пропаганда, наставио је све до данас тзв. Хелсиншки комитет за људска права у Србији са Соњом Бисерко на челу.

На основу чега то тврдите?

– У Извештају о Србији за 2006. тај комитет је написао: „У току Другог светског рата Јевреји у Србији су у високом проценту страдали у Холокаусту не само од немачких окупационих власти, већ и од владе националног спаса Милана Недића, љотићеваца, жандармерије и Специјалне полиције…“

Исти комитет је у своме извештају о Србији 13. јуна 2009. поновио своје оптужбе против Србије. Под насловом ,,Србија је учествовала у Холокаусту Јевреја“ у извештају се наводи: ,,Марионетска влада у Србији, коју су подржавали нацисти, учествовала је у Холокуасту Јевреја за време Другог светског рата... Хоће ли Србија икада да призна истину о своме учешћу у истребљењу Јевреја и босанских муслимана? Хоће ли влада Србије икада да се извини?“ Комитет је у своме извештају за 2009. још написао: ,,...Милан Недић и његова влада националног спаса узели су задатак ’чишћења Србије од Јевреја, издајника и Цигана’.“

Љотићевци на страну, не одговара истини ово изједначење улоге немачких окупатора и квислиншких српских органа у уништењу српских Јевреја.

Да ли тако нешто тврде домаћа или страна јеврејска историјска дела?

– Ниједно. Савез јеврејских општина Југославије у књизи објављеној 1952. Недићевом режиму као конкретно злодело приписује само то што су припадници његове полиције и државне страже трагали за неколико стотина Јевреја који су се крили по Србији после немачких убистава 1941. и 1942. године.

У монументалном делу Раула Хилберга ,,Уништење европских Јевреја“ само се спомиње да је Недићева влада успостављена, ништа друго. Кристофер Браунинг, који је први описао гушење жена и деце из логора на Сајмишту у научном часопису Јад Вашема, не помиње уопште Недића јер су сви починиоци тога злочина били Немци. Недићев режим је имао прљаву и злу, али само помоћну улогу у прогону Јевреја Србије. По налогу Немаца органи тога режима су спроводили антијеврејске мере које је Окупациона војна управа донела 31. маја 1941. године. Недићев режим је учествовао у антијеврејској пропаганди, Недић је новембра 1941. посетио антимасонску и антикомунистичку изложбу коју је финансирао град Београд. Али његов режим није вршио истребљење Јевреја.

Није ни основао логоре за Јевреје?

– Није... У логору на Бањици постојало је посебно одељење за Јевреје којим су руководили Немци. Кроз то одељење је прошло 688 Јевреја од којих су Немци стрељали 382, а њих 186 пребачено је у логор на Сајмишту, док су 103 преузели СС и Гестапо. Одлука и извршење физичког уништења Јевреја били су искључиво дело Немаца.

Шта закључујете у светлости ових чињеница?

– Закључујем да су и Туђманова пропаганда и Хелсиншки комитет оптуживали Србију за уништење Јевреја због својих политичких циљева. Тиме су злоупотребили нашу несрећу и скрнавили наше жртве.

Играли су се туђом смрћу у своју корист.

Томе се мора стати на пут. Не да би се бранило Недића као квислинга, већ да бисмо спречили смањење кривице Немаца и преиначење историје Холокауста, које у овом времену поприма чудовишне размере – све до његовог порицања.
Слободан Кљакић
објављено: 08.01.2012

[Sezam]

samo jos jedan dokaz da je "proslost" Srba uglavnom zasnovana na lazima i mitologiji.

[SarajevoBH]

Zanima me odakle i od kad potjece pozdrav sa tri prsta?Vjerovatno iz Srpske proslosti,ali znam da su taj pozdrav i fasisti koristili.

[Dzonikola]

Ko nema u vuglu ima na guglu:

[jon_jovi]

Miloš Obrenović podiže ustanak u Takovu. Ne znam čiji je to "uradak"

[PeppermintSA]

Mora se napraviti jasna distinkcija, odnosno, uvidjeti prekretnica između jedne epohe Srpske prošlosti i druge epohe Srpske prošlosti. Berlinski kongres je ta prekretnica. Prateći trendove Zapadnoevropskih zemalja, došlo je do rađanja nacionalnog romantizma unutar Srpskog naroda u 19. Vijeku, izmeđuostalog, kao i unutar Hrvatskog(Ilirski pokret, Ante Starčević itd.). Srpski nacionalni romantizam, ili ti, nacionalna renesansa u pragmatičnom smislu, bazirana na nacionalnoj mitologiji Srpskog epa, sačuvanog od strane srpske pravoslavne crkve kao osnovne poluge očuvanja srpskog nacionalnog intenditeta pod Osmanlijskom okupacijom, je dala politički i nacionalni legitimitet, u očima srpskih intelektualnih krugova toga doba, za ponovnu uspostavu Dušanovog carstva, koje je vijekovima njegovano kao pijemont srpskog nacionalnog bića.

Dakle, iz naslijeđa srpskog epa proizilazi Garašaninovo Načertanije, kao izmjenjena republikacija izvornog, panslavenističkog političkog programa, napisanog od strane Františeka Zaha, koje je nagovještavalo da bi Srbija, kao jedina tadašnja slobodna teritorija Slavenskih naroda, bila pokretačka snaga slavenskog ujedinjenja, kao i epicentar vojnog i političkog vodstva panslavenskog pokreta. Garašanin, pod utjecajem nacionalnog romantizma, mjenja taj program, i program biva zvanični politički program vlada Kneza Aleksandra Karađorđevića i Kneza Mihaila Obrenovića, kao i crnogorskog vladike Petra Njegoša. Mnogi osporavaju ovo , ali sam ja došao do zvaničnih podataka jedne prilike. Moljević program ponovno razrađuje pred kraj WWII, kad se prvi put spominju granice Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovotica, i naziva ga ''Velika Srbija''.

Garašaninov program je bio temelj Balkanskih ratova, pogotovo drugog, koji je bio isključivo osvajačkog karaktera. To naslijeđe se može uvidjeti u pjesmama tipa ''Ko to kaže, ko to laže, Srbija je mala''.


Uglavnom, poenta mog posta jeste da postoje dvije epohe srpskog naroda, iako prva epoha ima svoju nit provućenu i kroz drugu, koja traje i do danas.

[Dzonikola]

Miloš Obrenović podiže ustanak u Takovu. Ne znam čiji je to "uradak"

Uradak je Paje Jovanovica.

Sta mislite ovako licno? Jezik, vera ili krv? Sta bi trebalo da igra presudnu ulogu?

Ja iskreno mislim da imamo najbolje od svih: od Ilira, od Slovena i od Anadolaca i to mahom mi koji se deklarisemo kao Srbi. Primer, na jednoj od mojih slava desio se pravi duel (skoro incident) izmedju mog strica Crnogorca Bjelopavljevica i komsije i dobrog prijatelja Camila. Povela se prica o cistoti krvi i na kraju je ispao zakljucak da cistiji slovensko-ilirski dnk nose Bosnjaci no Srbi. Razlozi koje je naveo Camil u prilog su ocigledni. Ko nije presao u islam imao je problema sa Turcima, oni koji su presli nisu vise imali problema i tako su ocuvali genetiku.

Osnovni problem je st se mi trudimo da takve ljude nazovemo Srbima i tu ja kapiram otpor ljudi iz Bosne. Zamisli da dodje neko iz Sarajeva u sred Beograda i kaze vis te sad svi Bosnjaci pravoslavne vere. Kakva bi reakcija usledila?
Govore ljudi da smo Srbi i Crnogorci jedan isti narod. To je toliko jasno da necu polemisati. Zasto se onda svi ne zovemo Crnogorcima kad toliko forsiramo da smo jedan narod.

Ja se ne patim od toga, stvarno sam dosledan u tome da ne moze Bosnjak i Hrvat da budu blizi Turcinu ili Vatikanu nego Srbinu, Crnogorcu, Makedoncu,...

Mozete me zvati kako god hocete, ali sve dok mene savrseno razumeju na Bas Carsiji i trgu Bana Jelacica ja cu da se osecam kao medju svojima.

[jon_jovi]

Hmm, pitanje je više za politiku nego za povijest. U zadnjih pet godina imali smo "zdogađaje" koji jasno ukazuju na to da niti Vjera, niti krv, niti jezik u politici ne igraju ulogu. Uzećemo primjer osamostaljenja Crne Gore. Ništa nije bilo dovoljno da održi dva subjekta zajedno. Politika je nadmoćna. Ne treba imati iluzija ni po pitanju Vojvođanskih Srba. Ista stvar.
Nego, genetički vrlo čudna stvar također. Treba znati da je Ilir regionalna odrednica po ILIRIJA, rimska zamišljena i kasnije ostvarena provincija, što ima značiti da je u ILIRIJI bilo plemena savim različitog porijekla, Tračana, Grka, Gota, Sasa i naravno Kelta. Sve što je nailazilo i naseljavalo se. Rimljani su tu također.
No to je druga tema koja na ovom podforumu postoji.
Stanje u Srbiji u 19. stoljeću je također kompleksno. Tome se ima pripisati pometnja nakon Osmanskog posustajanja, poraz kod Beča i dalja dešavanja. Jedno od tih dešavanja je dobrovoljno iseljavanje pravoslavnog stanovništva iz Srbije, slučaj Čarnojević, i potom zauzimanje Srbije 1717. gdje dolazi do novog vala iseljavanja. Treći val je za Dubičkog rata, ali manjeg intenziteta.
Samim tim dolazi do promjene etničke slike. Napušteni prostor se popunjava stanovništvom sa područja današnje Crne Gore i Hercegovine, ali i Albanije. Pored toga postoje i regionalne razlike u etničkom prijeklu poglavito sjeveroistočna Srbija gdje dominira Vlaška komponenta pa se i danas govori Vlaški Rumunski u desetak općina u tom dijelu Srbije. Komponenta Cincara je mala ali izražena u Srbiji cijelo vrijeme a gradovi u Srbiji su bili naseljeni stanovnišvom Muslimanske vjeroispovjesti, gradskim srpskim stanovništvom koje se razlikovalo od seskog, Cincarima, Grcima, Armenima, Židovima i naravno bilo je Roma.
Ovakva komleksna slika se može ilustrovati tako da je recimo Đorđe Petrović - Karađorđe po svemu sudeći treća generacija naseljenika iz Albanije, od takozvanih Moklisara, albanskih kršćana. Za to postoje jaki dokazi, a po nekoliko predanja Karađorđe nije ni znao srpski jezik čak ni na početku prvog srpskog ustanka.
Karađorđe se prema tom predanju u nekoliko navrata skrivjući se po Beogradskom pašaluku sa domicilnim stanovništvom sporazumjevao gastikulacijom. Inače je Karađorđe bio Austrijski plaćeni vojnik do amnestije kada se vratio u Srbiju.