Dešavanja u Srbiji

[Johny]

Bandiera,

Pa nije bas za isti kos Ceca i Merlin... mnogo ih stvari razlikuje a samo malo spaja...

[bosna123]

Ma imaju oni dobre atmosfere u mnogim pjesmama, ali nisu ni meni bas ono... Od vasih grupa sada: naravno Negativ, kao sto neko spomenu, Van Gogh, prije EKV, Orgazam,...Disciplina i Partibrejkersi nisu mi bas moj tip muzike, osim par pjesama... Ma ima toga jos, ono klasika Bajaga, pa nekada veoma daaaavno i Corba... Ima toga jos, al' ne pada mi momentalno na pamet...

[Bandierra Rossa]

Bandiera,

Pa nije bas za isti kos Ceca i Merlin... mnogo ih stvari razlikuje a samo malo spaja...

U pravu si.

Ceca ima bolje poprsje...

[Bandierra Rossa]

K'o o cemu @Bandierra o turbo folkerima... A sta's im moj @Bandierra suti i trpi i moli Boga da ti dijete ne bude turbas...

Bandierra već regulisao stvar.

Djeca navučena na Rammstein,Laibach,Pankrte...

(U pravu si.Stvarno,ko o čemu,ja o turbo folku.Moram malo "smanjiti gas").

[KIA]

Da , neka mi neko odgovori -

Sta to Sarajlije ne mogu da oproste Nedi Ukraden ili Breni , a mogli su Colicu i Bregi ?

Niko od njih nije davao miroljubive i anti-ratne izjave za vreme rata ...

Imala bih ti puno objasniti kao Sarajka, ali neću više o tome, jer nije tema i zatvoriće je.

Izvini , i te kako ima veze sa temom ; svi oni , slucajem okolnosti , dolaze iz Srbije i sve je povezano sa politikom ...

Mene zaista zanima konkretan odgovor na moje pitanje ...

[KIA]

Što se mene tiče,jedna strana medalje:

Ceca,
Brena,
Era,
Dino Merlin,
Thompson,
Baja Mali Knindža,
Bora Čorba...(I naravno Džej).


Druga strana medalje:

Negativ,
Rambo Amadeus,
Hladno Pivo,
Zabranjeno Pušenje (Sa),
Zoster,
Dubioza Kolektiv,
Letu Štuke,
Pankrti,
KUD Idijoti,
Skroz,
Partibrejkersi,
Disciplina Kičme,
Marčelo,
Elemental...


Uvijek sam povraćao na pomen bilo koga sa "prve strane medalje".

Sve je to isto smeće (bez obzira na uniformu i oznaku na njoj).

Ovo boldano moze

S tim sto me Brena podseca na detinjstvo , zato je i mloooooooooogo volem

edit : Dino je pesnik , zashto je on u fush ekipi ?

[Bandierra Rossa]

Što se mene tiče,jedna strana medalje:

Ceca,
Brena,
Era,
Dino Merlin,
Thompson,
Baja Mali Knindža,
Bora Čorba...(I naravno Džej).


Druga strana medalje:

Negativ,
Rambo Amadeus,
Hladno Pivo,
Zabranjeno Pušenje (Sa),
Zoster,
Dubioza Kolektiv,
Letu Štuke,
Pankrti,
KUD Idijoti,
Skroz,
Partibrejkersi,
Disciplina Kičme,
Marčelo,
Elemental...


Uvijek sam povraćao na pomen bilo koga sa "prve strane medalje".

Sve je to isto smeće (bez obzira na uniformu i oznaku na njoj).

Ovo boldano moze

S tim sto me Brena podseca na detinjstvo , zato je i mloooooooooogo volem

A zašto ovo "neboldirano" ne može???

[KIA]

A zašto ovo "neboldirano" ne može???

Jednostavno , nikada me nisu zanimali , a mnogi su bili na vrhuncu stvaralastva kada sam ja bila jako mala ...

Riblju corbu - tek dve - tri pesme ( nemoj da ides mojom ulicom , Upomoc ) ...
Partibrejkersi su mi fuj oduvek - jednostavno mi ne leze ...

Izvinjavam se za Disciplinu , i njih volem

Zabranjeno pusenje ne mogu da ocenim , jer mi se svidjaju stvari koje su snimali pre raspada ( Boss ili hadzija , devojcice kojima mirise koza ... ) , ali ne znam da li je to Neletovo delo ili delo ekipe iz Sarajeva ... Ono sto trenutno radi BGD ogranak " Pushenja " sa Kustom mi se uopste ne dopada ...

Sa ostatkom ekipe sam malo manje upoznata ... osim sto znam da " hladno pivo " izvodi " Zimmer frei " ... to je ok stvar

[bosna123]

Hladno pivo su budaletine, kada su izdali prvi i drugi album, bila sam njihov veliki fan... Al' tada sam bila prava nezrela tinejdzerka, pa su mi Bubasvabe, For ever young i ostali hitovi zvucali strasno avangardno i buntovno, jer je tada na domacoj sceni poceo vladati sund... Kasnije sam skontala da mi je sve to na istu foru, sada poslusam ponesto... Zimmerfrei je bas realistican... Mile Kekin ima svojih pozitivnih momenata...

[bosna123]

Eh da pored Bubasvaba zaboravih i staru buntovnu pjesmu Sarma, nesto kao sarma...jelo pravo, sarma...

Naravno da ovako provokativni tekstovi, kao sto je Sarma ili Ne volim te nit sam te ikad volio, na tvoje omiljeno pitanje evo ti odgovor... Bio sam mlad i totalno zagorio, tako je valjda sve to krenulo..., kao sto rekoh, bude bunt u mladom covjeku

Sada ce mi se jos i njihovi tekstovi vrtiti po glavi, odakle ih samo izvukoste...

[kiky]

evi i srbija je napravila demonstraciju sile ( paradu ) ..
baš kao i hrvatska ...
kakvi divni nacionalni hepeninzi ...
i brdo razigrane djece .... puno djece ... i presretnih roditelja ...
kao da se djeci nema ništa pametnije pokazivat od oružja i opreme i šarenih, svemogučih i najboljih na svijetu i najspecijalnijih ...
specijalaca

[Toto]

Cuj To?
Rasim uspio u sred Beograda? To njemu placaju reket da ne ganja Mladica.

[dallton]

Deset godina od završetka intervencije NATO-a
Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Ciljevi u Beogradu na meti avijacije NATO-a (mart 1999.)Prije tačno deset godina (10.6.1999.) okončano je 78 dana bombardovanja Srbije od strane NATO-a. Slobodan Milošević je popustio i povukao se s Kosova. Mada je Kosovo danas nezavisno, kriza još uvijek postoji.

Bildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Tenkovi jugoslovenske vojske u regionu Drenice (Kosovo, mart 1999.)
Rat protiv NATO je za Srbiju bio besmislen i bezizgledan, smatra Državni sekretar u Ministarstvu Srbije za Kosovo, Oliver Ivanović. Tadašnji predsjednik Slobodan Milošević i njegov režim počeli su rat protiv čitavog svijeta iako je bilo jasno da će ga izgubiti, kaže Ivanović.

"Nema tu dileme - to je bio poraz koji se očekivao. Protiv NATO i njegovih 18 tadašnjih zemalja mi u tom trenutku jednostavno nismo imali šanse. Zato mislim da je to bila jedna suluda politika, koja je prethodno napravila niz velikih grešaka, grešaka prema jednoj etničkoj zajednici, ali grešaka i prema susjedima, i rezultat svega toga i konačna greška jeste da smo okrenuli svijet protiv sebe".

Milošević povlačenje prikazivao kao pobjedu

Miloševićeva propaganda je potpisivanje takozvanog Kumanovskog sporazuma od 9.6.1999, kojim je okončano 78-dnevno bombardovanje i regulisano povlačenje srpske vojske sa Kosova, proglasila za "veliku pobjedu".

Bildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Kolona izbjeglih kosovskih Albanaca prelazi granicu s Makedonijom (mart 1999.)
Od 17. februara prošle godine Kosovo je nezavisna država koju je priznalo 60 zemalja. Među njima su i 22 zemlje Evropske unije kao i Sjedinjene Američke Države. Osim Srbije i Bosne i Hercegovine, Kosovo su priznale i sve države bivše Jugoslavije.

Za vladu u Prištini, Kosovo je bezbjedna, stabilna i demokratska država, kako prenosi ministar unutrašnjih poslova Zenun Pajaziti.

"I pored teškoća koje smo imali, Kosovo je potpuno stabilna zemlja. Bezbjednost na Kosovu je čisto politički problem, ali mi moramo i dalje raditi na zadobijanju poverenja svih etničkih grupa. Kosovske institucije posebno vode računa o pravima manjina. Uz podršku KFOR-a i EULEX-a napredak će biti još brži i dinamičniji".

Albanci se osjećali nesigurno juče, Srbi danas

Bildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Zapaljene srpske kuće u selu Čaglavica u neredima od 17.3.2004.
Za Srbe, doduše, Kosovo deset godina poslije rata nije ni slobodna ni bezbjedna zemlja, tvrdi Ivanović.

"Tu još uvek ima jedna etnička zajednica koja ima ozbiljan problem, to su Srbi - samom činjenicom da su Srbi. Mislim da je problem utoliko teži što se u ovom trenutku na Kosovu i Metohiji nalaze međunarodne snage. Te snage, plus međunarodni policajci i Euleks nisu dovoljni da se Srbi slobodno osjećaju".

Trenutno je na Kosovu stacionirano više od 15.000 vojnika KFOR-a; tamo djeluje gotovo 2000 međunarodnih i oko 8000 kosovskih policajaca. Početkom godine počela je i obuka Kosovskih snaga bezbjednosti sa oko 2500 policajaca (i 800 rezervista). Radi se o profesionalno obučenim organima reda. Pajaziti kaže da svi stanovnici Kosova mogu da se osećaju sigurno:

"Ono što, doduše, ne možemo da garantujemo, jeste bezbjednost osoba umiješanih u organizovani kriminal. Pozivamo Srbe da sarađuju sa kosovskim institucijama".

Predviđa se dugo prisustvo međunarodnih snaga

Bildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: U Prištini su stacionirani i vojnici njemačkog Bundeswehra
Od proglašenja nezavisnosti, situacija na Kosovu je relativno mirna. Proslava godišnjice nezavisnosti i čitav niz komemoracija prošli su mirno. Od aprila, misija Evropske unije EULEX djeluje na čitavoj teritoriji Kosova. I pored toga, situacija je napeta i nestabilna. Međunarodno vojno prisustvo će očigledno biti potrebno sve dok domaće snage reda ne budu u stanju da se staraju o bezbjednosti svih etničkih grupa. Tako je i Bundestag krajem maja obrazložio produženje mandata vojnika Bundesvera na Kosovu za još godinu dana.

Njemački ministar spoljnih poslova, Frank-Valter Štajnmajer, rekao je da se Kosovo nalazi pred velikim izazovima - te da su privredna obnova i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala samo neki od njih: "Međuetničke napetosti na Balkanu i dalje postoje, ali odlučujuće je da duh rata tamo više nije prisutan. I pored napretka na Kosovu i u čitavom regionu, i dalje će biti potrebno vojno prisustvo".

Priština kritikuje Beograd

Bildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Defile jednica Kosovskog zaštitnog korpusa (decembar 2007.)
Povlačenje međunarodnih snaga sa Kosova je zbog toga nezamislivo kako za Srbe tako i za vladu u Prištini. Suviše je velika bojazan od izbijanja novih etničkih sukoba, kaže Oliver Ivanović:"Međunarodne trupe će na Kosovu i Metohiji morati da ostanu još jako dugo vremena. Mislim da je stanje dosta mirno, ali to ne znači da je i stabilno... mislim da je međunarodno prisustvo potrebno narednih 10-15, a možda i više godina".

Vlada u Prištini za napetu situaciju u Kosovskoj Mitrovici i na sjeveru Kosova odgovornim smatra "naoružane paravojne i čak srpske policajce". Zbog bezbjednosti u čitavom regionu međunarodno vojno prisustvo je i dalje neophodno, smatra i Pajaziti: "Projekat podrške koju pružaju međunarodne snage i dalje će trajati. Mi smo u međuvremenu formirali sopstvene kapacitete za održavanje bezbjednosti, ali, situacija u zemlji ipak zavisi i od situacije u čitavom regionu. Zbog toga će prisustvo međunarodnih trupa još neko vrijeme biti veoma važno".

eto ti 70 dana lakog bombardovanja i vidi placa i zaljenja sebe, cccc, evo sve mi suze niz ledja idu ...a nije se tako plakalo niti se ko zalio kad se bombardovalo sarajevo, valjda po tudjoj guzici 1000 ne boli

[dallton]

originalan nacin organiziranja strajka, pali garantovano

Radnici u Srbiji prijete kolektivnim samoubojstvom

Radnici građevinsko-industrijske firme "1. maj" iz Lapova u Srbiji prijete da će danas počiniti kolektivno samoubojstvo na željezničkoj postaji i autocesti u tom gradiću, javljaju srbijanski mediji.

Štrajkaju već dva mjeseca nezadovoljni privatizacijom svoje firme i odbijanjem novog direktora da ispuni obveze iz kupoprodajnog ugovora koji se odnose na socijalni program.

„Građevinari su se na ovakav korak odlučili jer legalnim putem ne mogu riješiti nagomilane probleme“, rekao je Novica Marković, čelnik Sindikata.

Upozorava da Štrajkaški odbor ne može spriječiti odluku radnika, koji su razočarani ignorantskim odnosom državnog vrha i namjeravaju olakšati muke onima koji bi trebali misliti i o njihovim radnim mjestima i životima.

Novica Marković kaže da radnici sedam mjeseci nisu primili plaću“čime su dovedeni na rub egzistencije i prosjački štap”.

[dallton]

Tadić: Holanđani polako popuštaju
Sreda, 10. jun 2009. 19:22


Zvaničan stav koji smo dobili od holandskog ministra inostranih poslova Maksima Ferhagena je pozitivan za Srbiju, ali još nije vreme da se razviju zastave i kaže da je sve završeno, izjavio je danas FoNetu predsednik Srbije Boris Tadić, reagujući na nagoveštaje da je holandska vlada ublažila stav prema evropskim integracijama Srbije.
Treba raditi korak po korak i ubeđivati vladu Holandije da Srbija, zbog sebe i pomirenja u regionu, zaista u potpunosti sarađuje sa Haškim tribunalom, čini sve da je što pre okonča i skine breme sa sebe i svojih građana, naglasio je Tadić.

Videćemo kakav će na kraju biti stav Holandije prema odmrzavanju Prelaznog sporazuma i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, dodao je Tadić i izrazio uverenje da Srbija sada ima bolju osnovu da nastavi da ubeđuje holandsku vladu da tako postupi.

Ne treba reći da je sve završeno, pošto mora još da se radi, objasnio je Tadić, ali i najavio mogućnost da na jednom od narednih sastanaka ministara EU bude međusobne komunijacije i uspostavljanja novog zajedničkog pristupa ovom pitanju.

To je moguće ovog ili narednog meseca, ali ne treba stvarati atmosferu nerealnog optimizma, nego treba raditi da se to i desi, precizirao je Tadić.

On je podsetio da je Srbija zakočena u procesu evropskih integracija zbog stava Holandije prema Srebrenici, što je do danas unutrašnje pitanje ove zemlje.

Da bi se taj proces otkočio, mora da se desi promena u samoj Holandiji, naglasio je Tadić, jer ni jedna od preostalih članica EU nema rezerve prema evropskim integracijama Srbije.

Pošto je to unutrašnje pitanje Holandije, kako je nastalo, može brzo i da prestane da bude unutrašnje pitanje, ali kada će se to desiti stvarno ne mogu da kažem, predočio je Tadić.

Bio bih neodgovoran kada bih licitirao sa datumima, dodao je predsednik Srbije, moguće je vrlo brzo, a moguće je da će biti potrebno još vremena da bi se odmrzao Prelazni sporazum.

S druge strane, sa stanovišta prakse i života građana, za nas je možda od veće važnosti vizna liberalizacija, kojoj smo se sasvim približili, istakao je Tadić.

Ni oko toga ne mogu da licitiram sa rokovima, jer ovo pitanje ne zavisi samo od nas, napomenuo je Tadić, ali je istakao da je Srbija ispunila sve uslove.

U tom pogledu svako radi svoj deo posla, ministar spoljnih poslova jedan sagment, ministar unutrašnjih poslova drugi, potpredsednik Vlade za evropske integracije treći, imamo stalne koordinacije u Predsednitvu, premijer Mirko Cvetković i ja apsolutno koordiniramo čitav proces, precizirao je Tadić.

I kao predsednik Srbije i kao predsednik Demokratske stranke, u obavezi sam da ispunim obećanje građanima o ukidanju viza i sve ću učiniti da se to na kraju i desi, rekao je Tadić i istakao da je dobio uveravanja da Holandija tu neće praviti posebne probleme, što je dobra vest.

Osvrćući se na nedavne izbore za Evropski parlament, Tadić je ocenio da oni imaju praktičnu korist za Srbiju, jer se sada očekuje ponovno ubrzavanje procesa integracija Zapadnog Balkana u EU.

Kada prođu izbori, ponovo se otvaraju ta strateška pitanja, u skladu sa dogovorom iz Soluna, i rastu šanse da se ubrzano nastavi proces evropskih integracija, objasnio je Tadić.

Upitan o šansama da Srbija učestvuje na narednim izborima za Evropski parlament 2014.godine, Tadić je odgovorio da bi bio srećan da se to dogodi i da bi se ispunio jedan od razloga njegovog bavljenja politikom.

Srbija bi u tom slučaju "prešla Rubikon" i život građana bi bio mnogo lakški nego što je danas, zaključio je Tadić.

LDP: Podrška holandske partije

Holandska partija VVD podržaće u holandskom parlamentu odluku o hitnom ukidanju viza za građane Srbije za putovanja u šengen zonu i stavljanje na belu šengen listu, potvrđeno je predstavnicima Liberalno-demokratske partije (LDP), koji su danas razgovarali sa visokim funkcionerom te holandske stranke Han Ten Broekeom.

Članu Predsedništva LDP Zoranu Ostojiću prenet je stav da će VVD, oslanjajući se i na poverenje koje ova stranka ima u politiku LDP, podržati takvu odluku Holandije i dalje doprinositi pronalaženju načina za deblokadu procesa evropskih integracija Srbije, saopštila je LDP.

Ovakav stav holandskih liberala rezultat je neprestane saradnje koju LDP, kao članica evropske asocijacije liberalnih demokratskih partija (ELDR), ima sa svim evropskim liberalnim partijama koje su, i na izborima za Evropski parlament, potvrdile snažnu poziciju koju imaju u institucijama EU, navodi se u saopštenju.

(agencije/MONDO)


Izgleda kod njih vize uskoro odlaze u prošlost, a mi ćemo kao i uvijek biti u posljednjem vagonu.

samo ti njih pusti da idu, imaju oni i odavde da povedu putnika za evropu...i da ne zaboravim, sad posto su snimci mladica objavljeni u nezgodnom momentu za vize za srbiju, mislim da ce holandija dobiti jedan jak argument u ruke....

[dallton]

B92 reakcije na mladiceve snimke

http://www.b92.net/info/komentari.php?n ... 5329#hrono

interesantno stivo...

e sad cekam @johnija da nam opet otpjeva jednu narodnu "o demokratskom beogradu i demokrati tadicu"

[dallton]

mladic u hag, mujin mims u srbiju
b92

Multikulti biznismen
10. jun 2009. | Piše: Dragana Radusinović | Izvor: Forbes
“Našem velikanu Hilmi, prijateljski. Tvoj konkurent, Ćiro!” Ovu je posvetu Miroslav Blažević upisao Hilmi Selimoviću, većinskom vlasniku Sarajevske pivare, na fudbalsku loptu koju mu je poklonio. Hilmin sin Mujo Selimovć, vlasnik grupacije MIMS koji se u aprilu drznuo da kupi hrvatski poslovni dnevnik Business.hr i tako ga spasao od propasti, nije hteo da objasni o kakvoj je konkurenciji reč.


“Veliki su prijatelji”, rekao je zagonetno, pozirajući pred fotoaparatom u kancelariji svog oca u Sarajevskoj pivari.

U januaru je proslavio 40. rođendan i druga je generacija Selimovića, bosanskohercegovačkih tajkuna. U sedmosatnom razgovoru ostavio je utisak čoveka poštenih namera.

Kupovinom Business.hr-a postigao je snažan efekat.

Pobudio je toliki interes za ostalim svojim biznisima da će uskoro i u Hrvatskoj iskočiti iz poluanonimnosti u kojoj još uvijek uživa iako je u avgustu 2007. kupio Marinadu, slatinsku proizvodnju pasterizovanog povrća koja je lani ostvarila 3,1 milion evra prihoda i devet hiljada evra dobiti. Ta mu je akvizicija bila važna jer je njome na hrvatskom tržištu stekao status domaćeg proizvođača.

Selimovići u kontekstu Bosne i Hercegovine imaju “multinacionalnu korporaciju”. Potpuno su neusklađeni s prevladavajućom strujom, jer u bosansko-hercegovačkom društvu danas je gotovo presudno ko je koje nacionalnosti. U poslovnom sistemu Selimovićevih, sastavljenom od 32 kompanije koje su lani ostvarile 283 miliona evra prihoda, šest miliona evra dobiti i u kojima radi nešto više od pet hilajda ljudi, to je sasvim nevažno.

Zbog takve korporativne kulture koja je na snazi u Pivari, trgovačkom MIMS-u, mlinarsko-pekarskom Klasu, dnevnim listovima Oslobođenje i San, štampariji Unioninvestplastici, proizvodnji ambalaže Polet i ostalima, Selimovići su u BiH istovremeno optuženi za antihrvatstvo, antisrpstvo i islamofobiju.

To je njihov najveći blagoslov, ali i najveće prokletstvo. Optužbe dolaze samo iz Dnevnog avaza, jednog od najtiražnijih dnevnih listova u BiH u vlasništvu Fahrudina Radončića.

Svoj današnji biznis Selimovići su sagradili iz pepela, kupujući nakon rata sarajevske kompanije čiji razrušeni pogoni i izgubljeno tržište nisu imali nikakvu vrednost. Vraćali su im potom stare delatnosti kako bi ih vratili na put s kojeg su ispale u ratnim razaranjima. Tako sada imaju proizvodnju hrane i pića, trgovci su, imaju medije i investicioni fond kojem je, kao i svima, pala vrednost, ali Muju Selimovića to ne zabrinjava previše jer je ionako reč o dugoročnim investicijama.


Kao što danas ne žele učestvovati u verskoj i političkoj podeli BiH, tako nisu hteli da učestvuju ni u ratu. Prebrodili su ga u Češkoj, gde se Mujo Selimović od 1993. do 1997. bavio izvozom hrane u BiH, Hrvatsku i Poljsku. Osnovao je u Češkoj kompaniju Inter Mims i u četiri godine u trgovini hranom okrenulo se 15 miliona evra. Bio je to mali biznis.

U ratnom Sarajevu je ostavio maloprodajno preduzeće MIMS, koje je sa sestrom Mujesirom osnovao četiri godine ranije i doveo do tri prodavnice i 20 zaposlenih. Hilmo Selimović bio je pre rata generalni direktor Sarajevske pivare, a nakon rata u nju se vratio kao likvidator. Kompaniji je bio presuđen stečaj, ali Hilmo je odlučio drugačije. Kupio je Pivaru i njen biznis otad raste.

Kao sve priče o posleratnim bogatašima, ni priča o usponu Selimovića nije bez repova. Nad kupovinom Sarajevske pivare lebde optužbe da je obavljena bez privatizacionog nadmetanja. S druge strane, kuda god su prošle, investicije Selimovića za sobom su ostavile veći broj zaposlenih, veće prihode i modernizaciju.

“Verujem samo u rad. Ako ne uspeš, moraš pokušati ponovo pa će pre ili kasnije i uspeh doći”, kaže Mujo Selimović. Njegov MIMS lani je ostvario 96,5 miliona evra prihoda i 1,5 miliona evra dobiti. Mlađi Selimović je tek nedavno postao svestan svoje pozicije balkanskog tajkuna i činjenice da ga javnost u BiH, a sve više i izvan BiH doživljava tamošnjim pandanom Ivice Todorića i Miroslava Miškovića.

U tome ima i preterivanja, jer su hrvatski i srpski tajkun mnogo bogatiji od Selimovića, pa se i on sam takvom doživljaju čudi. U prihodima Todorić je jači 13 puta, a sav biznis Selimovića po finansijskim je pokazateljima usporedljiviji sa Podravkom.

To ipak ne znači da Mujo Selimović u biznisu ne želi da parira Todoriću i Miškoviću. Sve je u njegovoj poslovnoj priči sagrađeno na intuiciji i želji da stvara. No, on traži ravnopravne uslove u tržišnoj utakmici i zapravo ga je uvredilo kada mu je Mišković pre dve godine rekao: “Ja želim da kupim vašu maloprodaju”. Doživeo je to kao nemoralnu ponudu. I dalje radi s Miškovićem, kroz njegovu maloprodaju gura svoje proizvode u Srbiju, ali reč je o neznatnim iznosima.


U hrvatskoj javnosti slovi kao Todorićev dobar prijatelj. Upoznali su se kada je Todorić svratio na Selimovićev sastanak s njegovim timom. Saradnju s najmoćnijim hrvatskim tajkunom Selimović opisuje kao korektnu. S njim je svakako u boljim poslovnim odnosima nego s Miškovićem.

Biznis Hilme i Muje Selimovića poslednjih godina raste po 30 posto godišnje. Nadnacionalna korporativna kultura otvara im vrata regije, više hrvatskog i slovenskog nego srpskog tržišta. Ali što su uspešniji, to više smetaju Fahrudinu Radončiću. Njegov Dnevni avaz već osam godina Selimoviće optužuje za šta god stigne. Stavimo li na stranu veru i politiku, ima Radončić i poslovni razlog za obračun sa Selimovićima - i on i oni imaju medije i štampariju.

Korporativna kultura Selimovića ne pomaže im ni u nastojanjima da sagrade trgovački centar u Republici

Srpskoj, u Banjoj Luci. Sudskim putem isteruju pravo da grade na terenu Milorada Dodika, kao što na sudu traže istinu kad je reč o pisanju Dnevnog avaza. Paradoks je potpun - ljudi čitaju Dnevni avaz i kupuju namirnice u prodavnicama i trgovačkim centrima Selimovićevog MIMS-a i Merkura. “Narod nije glup, šta god mu ko pokuša servirati”, kaže na to Mujo Selimović.

Koliko god mu eksponiranje u javnosti možda koristilo u nastojanju da poveća plasman svojih proizvoda na hrvatsko tržište, on bi radije bio anoniman i, naravno, bogat. Ne voli da vidi svoje izjave u medijima. Smeta mu kad se traži “pravo značenje” onoga što je rekao, jer smatra da je dovoljno jasan i kaže da uvek govori istinu: “Još kao dete naučio sam šta je dobro, a šta je loše. U tom kontekstu laganje je sramota.”

Iza direktnog nastupa koji mu je svojstven kad odluči da komunicira, krije se čovek koji će sagovornika iznenaditi dobrim poznavanjem zakonitosti svake branše kojom se bavi, pa tako i medijskog izdavaštva. Business.hr za Selimovića je bio još jedna povoljna kupovina posrnule kompanije. Logika je jednostavna. Na oglašavanje se u Hrvatskoj troši deset puta više nego u BiH, baš kao što je Hrvatska u svemu veća i bogatija kad je biznisu reč, i on želi deo kolača.

Vizija? Kada se privreda počne oporavljati, želi u saradnji sa slovenačkim Financama, i dalje u vlasništvu Bonniera, da širi biznis poslovnih medija na BiH i Srbiju. Svestan je da će mu se u Hrvatskoj sada pomnije tražiti mane: “Ako si korektan, to ti je slabost. Ako si otvoren, nisi mudar. Tako se, nažalost, razmišlja i to je izopačeno.”


Procenjuje da ga čeka još četiri ili pet godina rada na stabilizaciji i konsolidaciji raznovrsnih delatnosti grupacije, a onda bi hteo da uživa u životu na drugačiji način i kao vlasnik da menadžerima da vode preduzeća. Hoće li mu to uspeti, ni sam još ne zna.

Nakon kupovine Business.hr-a, za hrvatsko tržište nema neki poseban strateški plan osim rasta prodaje proizvoda iz BiH. Privredna kriza snažno pogađa Muju Selimovića. U BiH ne može da priušti luksuz kapitalističkog ponašanja. Previše je siromaštva u društvu zapletenom u političke i verske polemike, koje opterećuju donošenje poslovnih odluka. Njegove kompanije imaju previše zaposlenih u odnosu na prihode, a on danas ne zna hoće li u vrtlogu recesije njegov biznis uspeti da zaradi dovoljno da zadovolji sve potrebe. Dug njegove grupacije, kako sam kaže, iznosi oko 50 posto osnovnog kapitala: “Moglo bi biti bolje, ali nije strašno.”

Mujo Selimović ne slaže se potpuno sa svojim vršnjakom iz Hercegovine Jerkom Ivankovićem Lijanovićem, jednim od četiri naslednika Mesne industrije Lijanovići iz Širokog Brijega. Lijanović u parlamentu BiH traži uvođenje carina na uvoz prehrambenih proizvoda u zemlju. I Selimović misli da vlada BiH nije uložila dovoljno napora da se izbori za ravnopravan položaj bosansko-hercegovačke proizvodnje unutar zemalja CEFTA-e, ali smatra da se kršenjem međunarodnih ugovora, što podrazumeva uvođenje carina, ne može postići mnogo dobrog. “S etičke strane Lijanović je u pravu, ali ja mislim da nam trebaju barijere koje nisu carinske i koje imaju sve evropske zemlje”, kaže Selimović.

Svoj brend vode Sarajevska rado bi prodavao u Hrvatskoj, ali mu se ne isplati jer bi morao da plaća brojna kontinuirana testiranja i analize u hrvatskim laboratorijima. Nasuprot tome, BiH ne postavlja iste zahteve pred Ivicu Todorića. Njegovoj Jani je tržište BiH dostupnije nego Sarajevskoj hrvatsko tržište. Selimović se muči i s plasmanom svojih proizvoda u BiH. Iako bi trebalo da teže tržišnoj ekonomiji, kantoni su počeli da određuju maksimalno dopuštene marže za prehrambene proizvode poput brašna, mesa, hleba i mleka, koje čak nisu svugde iste pa će MIMS-ova maloprodaja morati da se usklađuje od kantona do kantona, a to je skupo.

Zaigrali su se i u Klasu. Na zalihama imaju pšenicu kupljenu po visokim cenama, a sada joj je pala vrednost. Imaju 200 radnika koji su već nekoliko godina na bolovanju. Klas je inače jedan od ponosa Selimovićevog biznisa. Proizvodnja hleba, somuna, jufki i poslastica ima sve potrebne evropske sertifikate, HACCAP sistem i ISO norme i najnoviju tehnologiju. Imaju mlin kapaciteta 450 tona, najveći u regiji, i pokrivaju 30 posto pekarskog tržišta BiH.

Direktor marketinga Srđan Mandić upozorava da je 50 posto tržišta pokriveno sivom ekonomijom. Somun proizvode ručno i izvoze u Dansku, Švedsku i Francusku. Čak 90 posto proizvodnje ima halal sertifikat, a poslastice izvoze u Švedsku, Dansku, Austriju, Hrvatsku i SAD. U Njujorku ih plasiraju u specijalizovane prodavnice i postižu višu cenu. Prave jufku kao privatnu robnu marku K plus za Todorićev Agrokor, a proizvode i pod hrvatskim brendom Ledo.

No, ako nevolje koje su pogodile svet, pa i njegove biznise, pogleda s vedre strane, vidi priliku za konsolidaciju i stabilizovanje brzog rasta, jer mu na domaće tržište neće agresivno ulaziti konkurenti iz Hrvatske i Srbije, a ni drugi. Todorić mu je već uleteo u maloprodaju kupivši VF komerc. Selimović se nije stigao baviti odbranom te tržišne pozicije. Izgubio je iz fokusa tržište BiH jer se krajem 2005. uputio u Libiju, gdje je MIMS kupio Jafaru, fabriku soka, vode i začina harisa od paprike i uložio u nju 15 miliona evra.


Postao je prvi strani ulagač u libijsku prehrambenu industriju. “To je bila avantura koja mi je uzela tri godine života, ali s kojom sam sada zadovoljan”, kaže Selimović i dodaje kako bi mu bilo pametno da u biznis unosi manje emocija.

Voli ipak da naglasi šta je sve dosad postigao. Kupio je 2001. u ratu uništenu štampariju Unioninvestplastiku. Dobio je minirano zemljište i 30 radnika koji nisu imali na čemu da rade jer su mašine odnete u ratu. Selimovići su uložili nešto više od milion evra u prvih nekoliko meseci. Kupili su mašine, obnovili štampariju i podigli prihode sa tadašnjih stotinjak hiljada evra na lanjskih 14,3 miliona evra. Zaposlili su 160 ljudi.

Razrušene prodajne centre trgovačke kuće Merkur u Sarajevu, Mostaru i još nekoliko gradova kupuje 2002. godine. U pet godina ulaže 17 miliona evra i sada ima za tamošnje prilike najmodernije trgovačke centre.

Tako je bilo i s Poletom, proizvodnjom ambalaže. Kupili su kompaniju koja je izgubila tržište i dobili tehnologiju zastarjelu dve generacije. Uložili su devet miliona evra u novu zgradu i opremu i ušli u nišu transportne ambalaže. Polet je lani doneo 3,2 miliona evra prihoda i malu dobit od 3,1 hiljadu evra.

“Muji Selimoviću fale još četiri Muje Selimovića. Da ih ima, ne bi mu trebale banke ni krediti”, smatra Jasmin Mahmuzić, sada već bivši direktor Poleta. Uoči odlaska na poziciju regionalnog menadžera u podružnicu Erste banke, rekao nam je da će mu biti teško prestati govoriti “mi” kad spomene Polet, MIMS ili neku drugu Selimovićevu kompaniju, jer je uz grupaciju emotivno vezan. “Želim da vidim Polet među tri najveće kompanije u regiji”, rekao je budući bankar. Polet je daleko od svojih velikih regionalnih konkurenata poput spske Avale Ade ili na hrvatskom tržištu prisutnog Dunapacka, ali poleta u kompaniji ne manjka.

U biznisu Selimovićevih prisutna je i simbolika ratnog Sarajeva. Izvor vode Sarajevske pivare za vreme rata je bio jedini dostupan izvor vode gradu. Mlinarsko-pekarsko preduzeće Klas grad pamti po tome što ni jednog dana rata uprkos bombardovanju nije prestajalo da proizvodi hleb, baš kao što ni Oslobođenje, koje je Selimović kupio pre tri godine, ni na jedan dan nije prestalo da informiše građane.

“Selimoviću Oslobođenje nije bilo dobra trgovina. Previše ga košta”, kaže glavna urednica Vildana Selimbegović. On sam otkriva da ga je Oslobođenje dosad koštalo 17 miliona evra i ne očekuje da će mu se ta investicija ikada vratiti. Kupio ga je jer je “bio zamoljen da to učini”.

Oslobođenje, najzvučniji medijski brend ratnog Sarajeva, bilo je na samrti i trebalo ga je spasiti. Selimović ne voli svrstavanje u kućice BiH politike, ali one koji su ga zamolili da kupi Oslobođenje treba tražiti u tamošnjem SDP-u. Je li bio ucenjen pa je u toj trgovini dobio političku podršku jedne opcije, teško je bez rezerve zaključiti, ali činjenica je da Selimovići podržavaju ideju multinacionalne i jedinstvene BiH.


Činjenica je i da se bez ikakvog političkog zaleđa u BiH ne može raditi nikakav, a kamoli velik posao. “U Oslobođenju težimo demokratizaciji Bosne i Hercegovine, a ona, bojim se, ide prema radikalizaciji”, kaže glavna urednica kojoj se ne sviđa što je u Sarajevu otvoren trgovački centar koji posluje po šerijatskim zakonima pa se u njemu ne mogu prodavati alkohol i svinjetina. Takav centar u BiH teško je doživeti izvan konteksta tendencije prema islamizaciji i etničkoj podeli.

Oslobođenju je, kaže Vildana Selimbegović, u šest meseci otkad ga vodi tiraža porasla za 10 posto. Prodaje se dvostruko manje od Dnevnog avaza, prosječno u 17 hiljada primeraka dnevno. Bore se za opstanak, a bitno im je da više ne posluju s gubitkom.

Najveći problem Muje Selimovića Selimbegović sažima u reči: “On predugo u svojim mislima živi izvan konteksta Bosne i Hercegovine”. Selimović priznaje da je tvrdoglav. “Nekad ne menjam odluke, čak i kad shvatim da verovatno grešim”, kaže sležući ramenima.

U biznisu ceni žene. “Odanije su, analitičnije, fokusiranije na posao, ne igraju se mačo igrica dokazivanja. Kvalitetnije je raditi sa ženama nego s muškarcima.” Za takav je stav uveliko zaslužna Mujesira Selimović, njegova mlađa sestra koja je u poslovnom sistemu zadužena za finansije. Njih dvoje su privatno i poslovno nerazdvojni. On smišlja strategije dok leti po svetu, a ona drži na okupu kompaniju. Zato su i trgovačko preduzeće nazvali Mujo i Mujesira Selimović (MIMS). “Ona je puno bolja od mene u mnogim stvarima”, ponosno kaže stariji brat.

Sarajevska pivara, koja je lani ostvarila 42,6 miliona evra prihoda i 3,2 miliona evra dobiti, još uvek je najsnažnija karika u biznisu oca i sina, pa mlađi Selimović naglašava da je za uspeh te kompanije zaslužan njegov otac, a ne on, kako ne bi ponio tuđe zasluge.

U kancelariji glavnog direktora, na zidu kraj prozora, nasuprot Ćirinoj fudbalskoj lopti, crvenim slovima su u okviru ispisane reči Meše Selimovića: “Bosna je teška teretna zemlja i ovdje nije lako živjeti ako je čovjek samo centimetar viši od prosjeka. Meni je slučaj dodao taj centimetar i osudio me na ispaštanje.”

Upravo tako Mujo Selimović doživljava sebe u kontekstu Bosne i Hercegovine. Vildana Selimbegović o tome kaže: “On očekuje od svojih kompanija da se bore za opstanak, a od svojih ljudi da u toj bitki daju sve od sebe, baš poput njega.”

[Honolulu]

Tadić: Holanđani polako popuštaju
Sreda, 10. jun 2009. 19:22


Zvaničan stav koji smo dobili od holandskog ministra inostranih poslova Maksima Ferhagena je pozitivan za Srbiju, ali još nije vreme da se razviju zastave i kaže da je sve završeno, izjavio je danas FoNetu predsednik Srbije Boris Tadić, reagujući na nagoveštaje da je holandska vlada ublažila stav prema evropskim integracijama Srbije.
Treba raditi korak po korak i ubeđivati vladu Holandije da Srbija, zbog sebe i pomirenja u regionu, zaista u potpunosti sarađuje sa Haškim tribunalom, čini sve da je što pre okonča i skine breme sa sebe i svojih građana, naglasio je Tadić.

Videćemo kakav će na kraju biti stav Holandije prema odmrzavanju Prelaznog sporazuma i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, dodao je Tadić i izrazio uverenje da Srbija sada ima bolju osnovu da nastavi da ubeđuje holandsku vladu da tako postupi.

Ne treba reći da je sve završeno, pošto mora još da se radi, objasnio je Tadić, ali i najavio mogućnost da na jednom od narednih sastanaka ministara EU bude međusobne komunijacije i uspostavljanja novog zajedničkog pristupa ovom pitanju.

To je moguće ovog ili narednog meseca, ali ne treba stvarati atmosferu nerealnog optimizma, nego treba raditi da se to i desi, precizirao je Tadić.

On je podsetio da je Srbija zakočena u procesu evropskih integracija zbog stava Holandije prema Srebrenici, što je do danas unutrašnje pitanje ove zemlje.

Da bi se taj proces otkočio, mora da se desi promena u samoj Holandiji, naglasio je Tadić, jer ni jedna od preostalih članica EU nema rezerve prema evropskim integracijama Srbije.

Pošto je to unutrašnje pitanje Holandije, kako je nastalo, može brzo i da prestane da bude unutrašnje pitanje, ali kada će se to desiti stvarno ne mogu da kažem, predočio je Tadić.

Bio bih neodgovoran kada bih licitirao sa datumima, dodao je predsednik Srbije, moguće je vrlo brzo, a moguće je da će biti potrebno još vremena da bi se odmrzao Prelazni sporazum.

S druge strane, sa stanovišta prakse i života građana, za nas je možda od veće važnosti vizna liberalizacija, kojoj smo se sasvim približili, istakao je Tadić.

Ni oko toga ne mogu da licitiram sa rokovima, jer ovo pitanje ne zavisi samo od nas, napomenuo je Tadić, ali je istakao da je Srbija ispunila sve uslove.

U tom pogledu svako radi svoj deo posla, ministar spoljnih poslova jedan sagment, ministar unutrašnjih poslova drugi, potpredsednik Vlade za evropske integracije treći, imamo stalne koordinacije u Predsednitvu, premijer Mirko Cvetković i ja apsolutno koordiniramo čitav proces, precizirao je Tadić.

I kao predsednik Srbije i kao predsednik Demokratske stranke, u obavezi sam da ispunim obećanje građanima o ukidanju viza i sve ću učiniti da se to na kraju i desi, rekao je Tadić i istakao da je dobio uveravanja da Holandija tu neće praviti posebne probleme, što je dobra vest.

Osvrćući se na nedavne izbore za Evropski parlament, Tadić je ocenio da oni imaju praktičnu korist za Srbiju, jer se sada očekuje ponovno ubrzavanje procesa integracija Zapadnog Balkana u EU.

Kada prođu izbori, ponovo se otvaraju ta strateška pitanja, u skladu sa dogovorom iz Soluna, i rastu šanse da se ubrzano nastavi proces evropskih integracija, objasnio je Tadić.

Upitan o šansama da Srbija učestvuje na narednim izborima za Evropski parlament 2014.godine, Tadić je odgovorio da bi bio srećan da se to dogodi i da bi se ispunio jedan od razloga njegovog bavljenja politikom.

Srbija bi u tom slučaju "prešla Rubikon" i život građana bi bio mnogo lakški nego što je danas, zaključio je Tadić.

LDP: Podrška holandske partije

Holandska partija VVD podržaće u holandskom parlamentu odluku o hitnom ukidanju viza za građane Srbije za putovanja u šengen zonu i stavljanje na belu šengen listu, potvrđeno je predstavnicima Liberalno-demokratske partije (LDP), koji su danas razgovarali sa visokim funkcionerom te holandske stranke Han Ten Broekeom.

Članu Predsedništva LDP Zoranu Ostojiću prenet je stav da će VVD, oslanjajući se i na poverenje koje ova stranka ima u politiku LDP, podržati takvu odluku Holandije i dalje doprinositi pronalaženju načina za deblokadu procesa evropskih integracija Srbije, saopštila je LDP.

Ovakav stav holandskih liberala rezultat je neprestane saradnje koju LDP, kao članica evropske asocijacije liberalnih demokratskih partija (ELDR), ima sa svim evropskim liberalnim partijama koje su, i na izborima za Evropski parlament, potvrdile snažnu poziciju koju imaju u institucijama EU, navodi se u saopštenju.

(agencije/MONDO)


Izgleda kod njih vize uskoro odlaze u prošlost, a mi ćemo kao i uvijek biti u posljednjem vagonu.

ma koji će nam qrac i nama i njima kad niko nema prebijene u džepu.Kuda u p.m. mrtav ne prdi

[pici]

LIDERU LSV NIJE DOVOLJAN STATUT SEVERNE SRPSKE POKRAJINE
Čanak sad traži i ustav za Vojvodinu!
Političari tvrde da u njegovim izjavama ima protivustavnog delovanja

BEOGRAD - Lider LSV Nenad Čanak poručio je juče da je statut Vojvodine dobro rešenje za severnu pokrajinu, ali da bi Vojvodina trebalo da dobije i sopstveni ustav?! - Zalažemo se za to da Srbija bude apsolutno jedinstvena i celovita. Međutim, za njenu stabilnost daleko je važnije da autonomne pokrajine, kao što Ustav to propisuje, imaju svoje ustave - objasnio je Čanak.

Sagovornici Glasa javnosti i Kurira iz opozicije, ali i iz vladajuće koalicije smatraju da su ovakve izjave vrlo opasne i da je krajnje vreme da se Čanak za takvo ponašanje sankcioniše.
- Reč je o neozbiljnom i neodgovornom ponašanju koje samo po sebi ne bi bilo toliki problem da se ne radi o protivustavnom delovanju! Ponašanje Čanka nanosi veliku štetu Srbiji. Ono pokazuje da su stvarne namere pojedinih političara na vlasti da otcepe Vojvodinu i konačno unište i razore našu zemlju! Ovo je stvar preko koje se ne sme lako preći, njom se treba pozabaviti na najozbiljniji način - upozorava zamenik predsednika SNS Aleksandar Vučić.
Branko Ružić, šef poslaničke grupe SPS, kaže da izjave Nenada Čanka ne zaslužuju ozbiljne komentare.
- Jasno je kako je definisano ustavno uređenje države. Izvan tih okvira nema nikakvih razgovora, osim ukoliko se eventualno ne bi postigao dogovor oko izmene Ustava. Mislim da inicijative Čanka nemaju osnova ni u pravu ni u Ustavu, niti u političkoj volji većine relevantnih stranaka na političkoj sceni Srbije - jasan je Ružić.
Miroslav Markićević iz NS smatra da je Nenad Čanak najobičniji folirant.
- Inteligenciju Čanka ne osporavam, ali je on folirant. Niti je autonomaš, niti je separatista, on radi samo za svoj džep. Kad se bude ispitalo sve oko para iz NIS, videće se da je tu i Čanak upleten - kaže Markićević.


Čanak Idol

[dallton]

Mladića štiti vojska Srbije"

Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Vlasti u Srbiji godinama tvrde kako ne znaju gdje se krije najtraženiji haški optuženik.U emisiji Federalne televizije “60 minuta” prikazani su snimci optuženog za ratne zločine Ratka Mladića koji se slobodno kretao po Srbiji, dok su zvaničnici te zemlje tvrdili da ne znaju gdje se nalazi haški optuženik.

U emisiji 60 minuta direktor srbijanskog Ureda za saradnju s Haškim sudom Dušan Ignjatović ponovio je ono što srbijanski zvaničnici govore već desetak godina - "da u ovom trenutku službeni Beograd ne zna gdje se nalazi Ratko Mladić".



Bio je i na sahrani kćerke



Na snimcima koje je prikazala Federalna televizija se vidi kako optuženi za ratne zločine Ratko Mladić slobodno šeta ulicama, pije, veseli se i normalno živi u kući na Košutnjaku u Beogradu. Objavljeni su i snimci na kojima se vidi da je Mladić prisustvovao sahrani svoje kćerke Ane, iako su obavještajne službe Srbije tvrdile da Mladić nije bio na sahrani.




Bildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Najveći teret na leđima najtraženijeg haškog bjegunca je genocid u Srebrenici.


Prikazani su i snimci na kojima Mladić razgovara sa oficirima Vojske Jugoslavije, među kojima je i optuženi za ratne zločine Momčilo Perišić koji je potom pred kamerama tvrdio kako Mladića nikada nije vidio. Gost emisije 60 minuta bio je član Predsjedništva BiH Željko Komšić: "jedna stvar je očigledna. Ratko Mladić je svo vrijeme pod zaštitom tada Vojske Jugoslavije, sada Vojske Srbije. Ta struktura ga štiti. Politika stoji, ti određeni krugovi stoje iza njega. Niko neće ništa da uradi po tom pitanju", rekao je Komšić.



Posljednji snimak načinjen ove zime



Snimci iz 1997. godine prikazuju Mladića u Istočnoj Bosni u društvu Manojla Milovanovića, dok snimci iz septembra 2000. godine prikazuju Ratka Mladića na Kuli kod Sarajeva. Haški optuženik snimljen je i u objektu srbijanske vojske na Topčideru. Posljednji prikazani snimak, najvjerovatnije je sačinjen ove zime, gdje se vidi da je Mladićevo zdravstveno stanje teško.



Direktor Nacionalnog vijeća Srbije za saradnju sa Haškim sudom Dušan Ignjatović, uživo je iz Beograda za FTV izjavio da ne zna gdje se Mladić nalazi i da se to navodi i u zadnjem izvještaju glavnog tužioca Serža Bramerca.



„Što se tiče insinuacija da se on ovde ne krije - on se krije”, rekao je Ignjatović i dodao da je Srbija do sada izručila Hagu dva predsjednika države, tri načelnika generalštaba i druge osobe i izrazio nadu da će se „i to sa Mladićem završiti”.




Ljajić: Sumnjam da postoji snimak iz 2008.



Bildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Ne mogu da dam preciznu ocjenu prije nego pogledam materijal


Koordinatori tima za saradnju Srbije sa Haškim tribunalom, Vladimir Vukčević i Rasim Ljajić, nisu željeli da komentarišu snimke koje, kako kažu, još nisu vidjeli. Ljajić je, međutim, za B92 rekao da će provjeriti navode sarajevske televizije i da sumnja da postoji snimak Mladića iz prošle godine.



“Meni je teško da komentarišem te snimke iz prostog razloga što ih nisam ni vidio. U svakom slučaju, kada pregledam i vidim o čemu se radi, moći ćemo nešto detaljnije da kažemo. Čini mi se da je prosto nemoguće da postoji snimak iz 2008. godine. Vjerovatno postoje snimci iz ranijeg perioda, prije 2000. i nešto poslije 2000. godine, ali da postoji snimak iz 2008. godine djeluje mi nevjerovatno. U svakom slučaju, prije nego što vidimo kompletan materijal, teško je dati preciznu ocjenu”, zaključio je Ljajić.

[dallton]

evo nase salonske cetnicke pametnice

Jeremić: Ozbiljno sumnjam da su snimci iz 2008.
"Bio bih veoma iznenađen kad bi se pokazalo tačnim da su snimci iz 2008. godine", kazao je Oli Ren...
11.06.2009. 12:08 iznenadit ces se
Evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio je danas - komentarišući snimke Ratka Mladića objavljene na FTV koja tvrdi da su neki od njih napravljeni u Beogradu i 2008. godine - da u potpunosti vjeruje da su Vlada i predsjednik Srbije predani da dovrše saradnje s Haškim tribunalom.

"Bio bih veoma iznenađen kad bi se pokazalo tačnim da su snimci iz 2008. godine. U redovnom sam kontaktu s Haškim tribunalom i posljednje izvjesne pretpostavke o kretanju Mladića govore o periodu iz 2006. i ranijim godinama, a ne o 2008. godini kada je nova vlada Srbije bila formirana", rekao je Ren poslije razgovora s šefom srpske diplomatije u Briselu.

Komesar EU je rekao da će glavni haški tužilac Serž Bramerc u ponedjeljak na sastanku šefova diplomatije EU u Luksemburgu predstaviti svoj izvještaj o saradnji Srbije s Tribunalom.

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izrazio je "ozbiljne sumnje" da snimci Mladića koje je TV emitovala datiraju iz 2008. godine, ističući da je Vlada Srbije u potpunosti posvećena dovršetku saradnje s Haškim tribunalom.

"Ozbiljno sumnjam da su snimci iz 2008. To je bila godina kad oni nisu mogli da budu napravljeni", rekao je Jeremić. On je ponovio da vlasti Srbije ulažu "maksimalne napore" za postizanje pune saradnje s Tribunalom.

"Uslov dovršetka saradnje s Haškim tribunalom je jasan, to je pravna, međunarodna i unutrašnja obaveza Srbije, ali takođe i moralna obaveza prema žrtvama, regionu i mi smo odlučni da tu saradnju dovršimo", rekao je Jeremić.

pa nije bas najbolja izjava - ako ne znas gdje je, kako znas kad su snimci mogli biti napravljeni? ajd dijete na brzi kurs ubjedljivih lazi na engleskom, nije cijeli svijet srbija gdje je laz nacin zivota

[dallton]

Ljajić zabrinut za slučaj
"Prikazivanje Mladićevih snimka nije slučajno"
Predsjednik Nacionalnog savjeta Srbije za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić izjavio je danas da je cijeli snimak generala Ratka Mladića, koji je emitovan na televiziji, Srbija predala haškom Tužilaštvu i da njegovo prikazivanje nije slučajno.
"Mi moramo doći do informacije na koji je način materijal dostavljen medijima i ovo će biti jedna od tema razgovora sa Tužilaštvom u Hagu. Na optužujemo nikoga, ali ima previše slučajnosti da bi se mogle nazvati slučajnostima", poručio je Ljajić.

On je naveo da nijedan snimak, koji je objavljen, nije mlađi od osam godina i da je nekome potrebno da se, poslije pozitivnog izvještaja glavnog haškog tužioca Sergea Brammertza i pozitivne ocjene administracije SAD, dezavuiše i minimizira ta pozitivna ocjena o saradnji Srbije sa Tribunalom.

"Nisam nikakav zagovornik teorije zavjere, ali trenutak u kome se sve ovo događa upućuje da se baš ne radi o dobroj nameri. Nekima je u međunarodnoj zajednici očito stalo da se Srbija vječito bavi Ratkom Mladićem i da ne završi saradnju sa Tribunalom", istakao je Ljajić na konferenciji za novinare povodom objavljivanja Mladićevih snimaka na Federalnoj televiziji.

Ljajić je podsjetio da je cijeli materijal, koji je Srbija dostavila Tužilaštvu u Hagu, zaplijenjen u kući Ratka Mladića u ulici Blagoja Parovića 117 prilikom pretresa 4. decembra prošle godine i dodao da je kompletan materijal predat haškom tužilaštvu 27. marta ove godine tokom posjete Sergea Brammertza Beogradu.

On je napomenuo da je tom prilikom u Mladićevoj kući zaplijenjeno 215 audio i video kaseta, od čega 50 audio kaseta, 103 VHS kasete, 17 super VHS kasete, 37 CD diskova, 19 flopi diskova.

On je upitao na koji način je taj materijal dospio iz Tužilaštva do televizije i istakao da će to biti pitanje koje će Srbija otvoriti, naglasivši da ne tvrdi da je materijal dat iz Haga, ali da iz Srbije sigurno nije.

"Mi smi ovaj materijal predali da bi bio korišten u postupcima koji se vode pred Haškim tribunalom i očekivali smo da se on prije pojavi u sudnici nego na televiziji", naglasio je Ljajić.

Ljajić smatra da objavljivanje ovakvih materijal može da ugrozi dalje operativne aktivnosti i napore koje se ulažu da bi bila locirana preostala general Mladić i Goran Hadžića, za kojima još traga Haški sud.

Odgovarajući na pitanje da li objavljivanje ovih snimaka može da utiče na odluku Holandije koja treba da raspravlja o svom stavu po pitanju vizne liberalizacije, on je naveo da je namjera ovih snimaka da se spriječi pozitivan stav Holandije i da se Srbija ponovo bavi objašnjavanjem da li u toj zemlji postoji spremnost da se izruče dvojica haških optuženika.

Ljajić napominje da snimak na kome se Mladić vidi sa unukom datira od 28. aprila 2001. godine, a da je unuka rođena 5. januara 2001. godine.

On kaže da je Mladić posljednji put boravio u vojnom objektu Krčmari kod Valjeva 1. juna 2002. godine i da će svako ko poslije tog datuma da bilo koji podatak da se Mladić krije u nekom od vojnih objekata dobiti novčanu nagradu.

Prema njegovim riječima, od 28. juna 2001. godine kada je uhapšen bivši predsjednik SRJ Slobodan Milošević, Mladić je otišao od svoje kuće i krio se u tri vojna objekta - Rajac, Stragari i Krčmari do juna 2002. godine.

Ljajić je rekao da je snimak na kome se Mladić grudva sa suprugom i kćerkom navodno načinjen prošle godine, istakavši da je sahrana njegove kćerke bila 25. marta 1994. godine.

a mi sve vrijeme mislili da je prikazivanje bas sad slucajno, kad se odjednom ukaza rasim da nam kaze da je sve to u stvari smisljeno

[dallton]

masinerija iz demokratskog beograda ne spava u namjeri da donese cvijece i ljubav u bosnu

Beogradski "Nin": Inckov zahtjev parlamentu RS suprotan međunarodnom pravu 11.06.2009. 13:26

Zahtjev visokog predstavnika u BiH Valentina Incka da parlament Republike Srpske /RS/ poništi svoje zaključke o prenosu nadležnosti sa RS na BiH, suprotan je međunarodnom pravu i predstavlja pokušaj oživljavanja klinički mrtvih bonskih ovlašćenja, piše beogradski nedjeljnik "Nin".
"Međunarodna zajednica pomoću novog visokog predstavnika ponovo igra istu igru oživljavanja klinički mrtvih bonskih ovlašćenja", ocjenjuje se u članku pod nazivom "Inckov marš".

U tekstu se navodi da bi, ako visoki predstavnik i specijalni predstavnik EU ponovo pogazi osnovna pravila međunarodnog prava, "igra" u Inckovoj "koreografiji" mogla da se pretvori u "marš sa nesagledivim posljedicama".

"Inckov zahtjev ima grešku, ne baš bezazlenu, jer zajedno sa bonskim ovlašćenjima ne samo da je suprotan Ustavu BiH, nego i osnovnim normama međunarodnog prava", ocjenjuje "Nin".

U tekstu se navodi da Inckova najava da će se poslužiti bonskim ovlaštenjima predstavlja još teže kršenje međunarodnog prava, pošto danas u međunarodnoj zajednici postoji širok konsenzus o nezakonitosti ovih ovlaštenja.

Navodeći da nema sumnje da su bonska ovlašćenja osnova mnogih odluka važnih za funkcionisanje BiH, "Nin" dodaje da su i u nekadašnjoj SFRJ mnoge odluke, od tajnih službenih listova do nedemokratskih zakona, usvajane u jednopartijskom sistemu, bez saglasnosti naroda.

Navodeći da postoje razlozi zbog kojih bi Incko, kao pravnik, morao ozbiljno da razmisli prije nego što se prihvati osporavanih bonskih ovlašćenja, "Nin" dodaje da je pozivanje na pravne propise "nižeg ranga" i istovremeno djelovanje u suprotnosti sa temeljnim normama međunarodnog prava, svakako suprotno proklamovanim ciljevima EU.

Kao predstavnik gotovo asimilovane slovenačke manjine u austrijskoj Koruškoj, Incko bi, ističe se u tekstu, morao da se sjeti i opasnosti izvrdavanja međunarodnog prava, čiji je svjedok lično bio, jer Austrija još ne omogućava slovenačkoj manjini prava koja su joj garantovana.

U tekstu, koji potpisuje Igor Mekina, navodi se i analiza eksperta Metjua Periša u "Časopisu za intervenciju i izgradnju država" da se "primjenom loše planiranih, u lošem trenutku usvojenih odluka, OHR na kraju sam obezglavio".

"Službenici OHR-a sada upozoravaju na ozbiljnu krizu u BiH, ali zaboravljaju da su je dobrim dijelom sami izazvali. Precijenili su špil u kome nisu imali nikakve adute i sada je svima jasna bijeda njihovog gambita", naveo je Periš.

U tekstu se navodi ocjena jednog od najboljih savremenih poznavalaca osnovnih pravnih normi profesora sa Oksforda Aleksandra Orakelašvilija, da je Savjet za provođenje mira u decembru 1997. godine visokom predstavniku "dodijelio ovlašćenja koja nisu predviđena mirovnim sporazumom" i koja "zadiru u srž državnog suvereniteta, i što je najvažnije, u pravo naroda na samoopredjeljenje".

"Nin" podsjeća na mišljenje stručnjaka Venecijanske komisije i Komisije EU, koja traži da BiH odluke usvaja sama, bez "pomoći" međunarodnih službenika u roli novokolonijalih "prokonzula", ali i na odluku Ustavnog suda BiH iz 2006. godine da su bonska ovlašćenja kriva za kršenje ljudskih prava pojedinaca koji su razriješeni sa funkcije, zahvaljujući spornim odlukama visokog predstavnika.

[dallton]

Parlamentarni komitet podržao stav Vlade o Srbiji...
11.06.2009. 15:31
Komitet za evropske poslove holandskog parlamenta podržao je danas spremnost Vlade u Hagu da sa drugim zemljama EU razmotri ukidanje viza građanima Srbije, ali i nepromijenjen vladin stav da je za približavanje Beograda EU neophodna puna saradnja s Haškim tribunalom.

Takav stav - potvrđen na današnjoj raspravi u komitetu - Vlada Holandije će zauzeti na predstojećem ministarskom skupu 15. i 16. juna i samitu EU 19. juna u Luksemburgu.

U dokumentu Vlade, o kojem je danas raspravljao Komitet za evropska pitanja,koji je poslanicima obrazložio ministar spoljnih poslova Maksim Ferhagen, navodi se da glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc (Serge Brammertz) u izvještaju Savjetu bezbjednosti UN nije ocijenio da Srbija u potpunosti sarađuje s Tribunalom, ali da jeste načinila napredak u saradnji.

Vlada u Hagu, kako piše u dokumentu, svjesna je da se velika većina članica EU zalagala da se Srbiji odobri dodatno približavanje Uniji i prije Bramercovog izvještaja, podnijetog 4. juna, kao i da će od Holandije i Belgije biti očekivano da se, poslije ocjene tužioca o napretku saradnje Beograda, pridruže većini.

Napominjući da je za Holandiju ocjena Bramerca "važan element za odlučivanje o razvoju odnosa" između Srbije i EU, ministar Ferhagen je, međutim, naznačio da stav holandske vlade ostaje da do ratifikacije Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji sa Srbijom može doći tek pošto glavni tužilac saradnju Beograda nazove potpunom.

Zvanični Hag, međutim, izražava spremnost za "druge oblike saradnje između EU i Srbije", uz posebno navođenje mogućnosti ukidanja viza, "uzimajući u obzir da će Srbija možda ispuniti sve tehničke kriterije, te važnost koju Srbija pridaje viznoj liberalizaciji kao pozitivnom signalu stanovništvu'.

Pod potpunom saradnjom s Haškim tribunalom, tužilac Bramerc i vlasti Holandije i Belgije, prije svega, podrazumijevaju hapšenje generala Ratka Mladića, optuženog za genocid nad Bošnjacima u Srebrenici i drugim dijelovima BiH 1992-95.

Holandija i Belgija jedine su zemlje EU koje insistiraju na punoj saradnji kao preduslovu da Unija deblokira i primijeni Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji je prošle godine potpisala sa Srbijom.

valja se jos malo pomuciti

[dallton]

i od jednog od redovnih posjetilaca foruma

Država Srbija godinama čuvala Mladića

Objavljeno: Čet, 11. 06. 2009. 13:54 SVI SMO MI RATKO!
Sloboda kretanja je zagarantovana zakonom: Ratko Mladić, ljubitelj pravne države
PHOTO: STOCK

Ako je išta očigledno nakon ovog dokumentarca – onda je to činjenica da se najtraženiji Ratni Zločinac u zemlji Srbiji osećao sasvim slobodno! Da nije prisutnog obezbeđenja koje se diskretno pojavljuje u većini kadrova, izgledalo bi da je u pitanju reality-show tipa „48 sati: Svadba“ jer sve pršti od veselja, igra se, jede se, pije se, veseli se kućni domaćine!Piše: Petar Luković
Emisija „60 minuta“ emitovana u sredu uveče na Federalnoj BH Televiziji o mirnom i spokojnom životu civila Ratka Mladića u Srbiji – mogla je da iznenadi samo onaj oblik partijskog mozga koji je po patriotskoj definiciji verovao da su, recimo, Rasim Ljajić, Boris Tadić, Vojislav Koštunica, Vuk Jeremić ili Dragan Šutanovac bili iskreni do bola kad su se javno zaklinjali da Ratko Mladić „nije u Srbiji“, da „nema informacija o njegovom boravku“, da je „možda već godinama u Rusiji ili Južnoj Americi“, da Vojska Srbije, majke mi, nikako „ne učestvuje u skrivanju ratnih zločinaca“, da „nemamo nikakvih podataka o njegovom kretanju“, da Službe „danonoćno“ rade na „novim i starom tragovima“, da Srbija čini ama baš sve kako bi što pre okončala saradnju sa zloglasnim Haškim tribunalom i lepršavo krenula putem evropskih integracija.

Sve ono o čemu se godinama javno govorilo i što nije bila neka velika tajna: da je Ratko Mladić pažen i mažen od svih garnutura srbijanskih vlasti i da se država o njemu brine kao o najrođenijem sinu – pokazalo se kao istinit video-dokument, nekakav oblik home-video uratka po sistemu „The Greatest Hits Of Đeneral Mladić“.

DOMAĆINE, JOŠ VINA DONESI: Zbir video-segmenata savršen je psihološki portret klasičnog ratnog zločinca: autentično je privržen porodici i prijateljima (prizori kućnog veselja zbog rođenja unuka marta 2006. poseduju sve elemente novokomponovane srpske tradicije: cepanje košulje novopečenom ocu, otvaranje džinovske flaše s rakijom starom cirka dvadeset godina, đuskanje uz narodnjačke hitove tipa „Vidovdan“: Kud god da krenem tebi se vraćm ponovo, ko da mi otme iz moje duše Kosovo...), i sam sam se smijao kad sam cuo ovu pjesmu u videu najomiljeniji na masovnim zabavama (upečatljve su scene gde prisutni po svadbama ili večerama umiru od sreće da se slikaju sa Đeneralom, svejedno da li je reč o muzikantima, konobarima ili starim prijateljima), pravi srpski domaćin (koji, slobodno, bez frke, ispred svoje kuće na Banovom brdu u Ulici Blagoja Parovića, dočekuje goste, da bismo docnije iz bašte čuli kolektivno ojkanje čija je jačina zaglušila nekoliko kvartova). S flašom pića, na betonsko dvospratno ognjište, stigao mu je i kolega-đeneral Momčilo Perišić, odlično raspoložen da se malo seti Mostarskog Behara...

U društvu napaljenih starijih žena Mladić je umeo da se rastopi pred purpurijem ruskih pesama u izvođenju Daliborke Stojšić, nekadašnje YU misice; nije se libio da se uvek pridruži dobrom guslarskom refrenu (kadrovi guslanja su autentična mentalna instalacija), voleo je da pleše na narodnjački način (kao da rukama kači veš na konopac), ali je, bogami, pokazao interesovanje za brže ritmove čistog srpskog podrijetla. Što bi rekli režiseri: kamera ga voli. Stalno u prvom planu, večito nasmejan i raspoložen – ovakav svakodnevni Ratko Mladić je kao hleb koji jedva čekaš da namažeš slatkim džemom.

Čak i kad igra stoni tenis u vojnom objektu, Mladić je vanredno raspoložen; sedeći sa suprugom ispred kasarne na drvenim klupama, govori „Ovde je kao u raju”, dok kamera beleži i ugraviranu ploču sa napisom „Barutana 1807”. Hronološki poslednji segment – verovatno iz decembra 2008. godine – Mladića zatiče na snegu dok se grudva sa suprugom i snajom, negde na nekoj od srpskih planina. Mada nosi štap i izgleda iznurenije, opet je to onaj stari, dobri Ratko sa mnogobrojnih slavlja gde se grli sa generalom Tolimirom ili generalom Milovanovićem, veseo, pun optimizma, pravi naš Đeneral!


Graditelj i ktitor: Mladić, zidar sa poluautomatskom mistrijom
PHOTO: STOCK


MAJSTOR CELULOIDNE LOPTICE: Ako je išta očigledno nakon ovog dokumentarca – onda je to činjenica da se najtraženiji Ratni Zločinac u zemlji Srbiji osećao sasvim slobodno! Da nije prisutnog obezbeđenja koje se diskretno pojavljuje u većini kadrova, izgledalo bi da je u pitanju reality-show tipa „48 sati: Svadba“ jer sve pršti od veselja, igra se, jede se, pije se, veseli se kućni domaćine! Nigde na vidiku ni senke brige zbog optužnice Haškog Tribnala, nigde dabićevske brade ili straha od kamere: Mladić vaistinu uživa u svakom kadru, a što i ne bi – zar nije svoj na svome, u svojoj zemlji, koja ga voli i obožava?

Uhvaćena u laži da „nije znala, nije imala informacija, nije obaveštena“ o slatkom porodičnom životu Ratka Mladića, koji je slobodno zalazio po kafanama (sedenje u otvorenim restoranskim baštama bilo je, videli smo, generalov hobi), pokušavao da u vojnom objektu postane kosooki majstor celuloidne loptice iz zemlje izlazećeg sunca, više od svega voleo svadbe, rođendane i sedeljke – država Srbija sa svim svojim strukturama i likovima na čelu, pokazala je da se laž o Madiću pažljivo a institucionalno neguje već desetak godina. Uostalom, tko beše ministar vojni od 2003. do 2004. godine? Da se možda nije zvao – Boris Tadić? Jel @johny u blizini, da ovo njega pitam?

Pozivanje na već izlizane rečeničke formule da Srbija „čini sve“ da „okonča saradnju sa Haškim Tribunalom“, posle ovakvog video-zapisa – čini se sramotnim. Ratni zločinac, monstrum iz Srebrenice, a kafanski veseljak i danas je negde u Srbiji. Samo izaberite gde: unutra u restoranu, napolju u bašti, možda u nekom stonoteniskom klubu ili u apartmanskom bunkeru tipa all inclusive! Uz potihu državnu poruku: Svi smo mi Ratko!