Raskidi dugih veza...

[giovanni galli]

Kazem vam, trudio sam se i dao sve od sebe, i sama mi je rekla da sam savrsen muskarac. Potrudio sam se sa svojim dijelima i na sve moguce nacine da i bude tako da se djevojka osjeca voljenom. Kad insanu tako se vrati onda nema vise volje da krece nanovo, ispocetka. Boga molim da me ovo prodje i da se ne desi nikome, valjda ce biti nafake i za mene....

moj krajisniku i ja sam vec pisao ovde za svoje probeme, bio sam sa njom skoro 6 godina, i sad mi kaze da sam savrsen muskarac, ali da je bila sudbina dosada bi se vec uzeli i ona misli da nam nije sudjeno, a sto je najgore tvrdoglava je da sta god da ucinis ne popusta, prica samnom na telefon dopisuje se, cak sam misio da nam ide nabolje, ali kad treba da izadje da me vidi nece, znam da je strah da ostane sammnom, jer bi se kolebala gledajuci me, znam da joj nije svejedno, rekla mi je kad smo se nedavno culi da sam na dorom putu da zbog mene dozivi slom zivaca, da ce poludit, i da sa pozivima samo cinim da bude gore i meni i njoj, evo prodjose vec tri i pol mjeseca tako, i sad sam odlucio da se ne javljam vise, blokirao sam je na drustvenim mrezama, izbacio svu njenu rodbinu iz prijatelja, sve ucinio da unistim svaki kontakt, pa sta Bog da, i jedno mi vjeruj, da zivim najgori dio svog zivota, probudim se ujutro u 3 sata izenandno, dodje mi u mozak i mislim na nju cjelu noc, dodje mi da je zovnem, non stop mislim na nju, sve bih dao za samo jos jednu mogucnost, ali ne, ona se zainatila kaze ima li smo ih i dosta u 6 godinanisi nista cinio. sad se samo mogu nadat da ce je ovo proci, da ce sama shvatit, jer ocito moje rijeci ne mogu da dopru do nje, a sve bi lakse bilo samo da mogu uzivo negdje da je sretnem ali jok stalno je u kuci i nece nikuda da izadje. sve u svemu ovaj osjecaj ne bih zelio ni za koga, da se treses od muke, da svako razmisljanje ima veze sa njom, sa nama uzas..

[Muhamed Đakmić]

E pa kad skonta da je pogriješila biće joj kasno. Znam jedan slučaj, veza čak duža od tvoje par godina, i sve su zajedno prošli, i na kraju dama nije znala šta hoće, on je tako kao ti molio da se pomire, bio spreman na sve, nakon nekog vremena je ohladio. Sad je situacija obrnuta, ona bi opet s njim, ali čovjek je nezainteresovan jednostavno. Nastavio je sa životom, a ona je ostala ukopana u mjestu, moli ga, ali kasno je skontala neke stvari.

[Truba]

jbg
za nekoliko godina ćeš se sam sebi smijati
ali će ti muku izazivati sjećanje na stanje u kojem si bio...

imaš dva puta
da zaboraviš ili da se previše sjećaš pa da dođe do "exponencijalnog zasićenja"

[Ma.Le.Na]

dodje mi da je zovnem, non stop mislim na nju, sve bih dao za samo jos jednu mogucnost, ali ne, ona se zainatila kaze ima li smo ih i dosta u 6 godinanisi nista cinio. sad se samo mogu nadat da ce je ovo proci, da ce sama shvatit, jer ocito moje rijeci ne mogu da dopru do nje, a sve bi lakse bilo samo da mogu uzivo negdje da je sretnem ali jok stalno je u kuci i nece nikuda da izadje. sve u svemu ovaj osjecaj ne bih zelio ni za koga, da se treses od muke, da svako razmisljanje ima veze sa njom, sa nama uzas..

ovo je krucijalno
od te ljubavi nema nista..
na zalost ...zakasnio si

[Velkoski]

Preduge veze ne mogu da valjaju. Pukne to kad-tad. Covjek se smori za dan a kamoli za 3 godine, da ne govorim o vezama po 5 godina i duze.

Šta tek reći za ove veze po 20 godina ( i brak je veza ), jesu debili, nisu dosadili jedno drugom.

[dusa_raskopuša]

kako nisu dosadili nego tu su vece stvari u igri od dosade, kao npr. djeca

[Velkoski]

De mi reci kad' će ti Sarajevo dosadit' ?

[dusa_raskopuša]

kad i tebi

nemo' Saraj'vo da petljas, Saraj'vo je nesto sasvim drugo.

[Velkoski]

Nije nego je savršen primjer komparacije. Donosi ti sreću, baca te u depresiju i tako.

Može ti dosadit' samo neko koga ne voliš dovoljno.

[dusa_raskopuša]

To je isto k'o da poredis ljubav prema mami i nekoj trecoj osobi koja ce izmedju ostalog biti kad-tad zamijenjena cetvrtom.

i da, ljubav prema Saraj'vu je AKSIOM.

[Velkoski]

koja ce izmedju ostalog biti kad-tad zamijenjena cetvrtom.

Ako tako ulaziš u vezu onda i hoće al' pitat ću te ja hoćeš li razmišljat' ovako kad' se jednom zaljubiš

I da, takav pesimizam vodi u depresiju.

[giovanni galli]

ovo je krucijalno
od te ljubavi nema nista..
na zalost ...zakasnio si

moguce je da jesam, stotinu stvari je moguce, ali ipak moram da kazem tek sam sada stekao uslove da se zenim, posao stan i to.. ali eto cim sam ih sve izbacio sa fejsa, salje mi njena rodica poruku,sa njom jedinom ima kontakt, druzi se, jer blizu jedna druge zive, inace udata je zena i govori, da je ni sucajno ne zovem, da pustim jos koji mjesec, jer sam je toliko zivkao dok nismo bili sad zajedno, da uopste nije ni skontala da je bez mene, kaze mi ne zovi je i sve ces onda brzo da saznas, i eto, meni je svakako vise na muku udarilo to pojasnjavanje i prica, tako da sam svakako prestao zvat, ali me ipak iznenadi poruka od ove joj rodice!

[Zatamnjena stakla]

ovo je krucijalno
od te ljubavi nema nista..
na zalost ...zakasnio si

moguce je da jesam, stotinu stvari je moguce, ali ipak moram da kazem tek sam sada stekao uslove da se zenim, posao stan i to.. ali eto cim sam ih sve izbacio sa fejsa, salje mi njena rodica poruku,sa njom jedinom ima kontakt, druzi se, jer blizu jedna druge zive, inace udata je zena i govori, da je ni sucajno ne zovem, da pustim jos koji mjesec, jer sam je toliko zivkao dok nismo bili sad zajedno, da uopste nije ni skontala da je bez mene, kaze mi ne zovi je i sve ces onda brzo da saznas, i eto, meni je svakako vise na muku udarilo to pojasnjavanje i prica, tako da sam svakako prestao zvat, ali me ipak iznenadi poruka od ove joj rodice!

Ma nosi sve znaš već gdje treba

[bakterija]

Mislim da za ovo nema pravila! To ko, zene/muskarci, ko vise ostavlja nije nikakvo pravilo.
Ja recimo znam da veliki broj djevojaka imaju duge veze uglavnom dok studiraju ili se skoluju, to traje do dana diplome! Vjerovatno se onda desi novi nivo sazrijevanja. Zene su recimo malo brze, misle dugorocnije. Izadju sa fakulteta nadju posao ili neku opciju zarade i pogledaju osobu pored sebe. Vecini zena je ajmo dalje, ali kad je veza trebala krenuti dalje, nasli se poslovi, sazreli, on je obicno kao ukopan doslovno.
Za muskarce ne bih znala reci.
U biti jedino sto mogu reci da se duge veze raspadaju jer su rano pocele, ako se neko krene zabavljati sa 19-20 ili jos ranije... taj nije nista prozivio od zivota i podivlja kad - tad...
Za ostale razloge... oni su jako individualni.

[suncandan]

Duga veza-duga patnja...
osobe koje zele biti skupa nadju i nacina...

[Muhamed Đakmić]

Ja jeste svi utučeni majko mila, šta je ovo ba

[burek_in_space]

Ja jeste svi utučeni majko mila, šta je ovo ba

Reche mladi i slobodni Sarajlija, i ode na pivu

[Muhamed Đakmić]

Čuvam se za sutra Hoćemo u Jež?

[burek_in_space]

Jebo Jezh petkom, subotom je haos.

da se kladimo u pare da ce neka od zhena prokomentarisati ovu nashu prepisku

[Vodafone]

Kazem vam, trudio sam se i dao sve od sebe, i sama mi je rekla da sam savrsen muskarac. Potrudio sam se sa svojim dijelima i na sve moguce nacine da i bude tako da se djevojka osjeca voljenom. Kad insanu tako se vrati onda nema vise volje da krece nanovo, ispocetka. Boga molim da me ovo prodje i da se ne desi nikome, valjda ce biti nafake i za mene....

moj krajisniku i ja sam vec pisao ovde za svoje probeme, bio sam sa njom skoro 6 godina, i sad mi kaze da sam savrsen muskarac, ali da je bila sudbina dosada bi se vec uzeli i ona misli da nam nije sudjeno, a sto je najgore tvrdoglava je da sta god da ucinis ne popusta, prica samnom na telefon dopisuje se, cak sam misio da nam ide nabolje, ali kad treba da izadje da me vidi nece, znam da je strah da ostane sammnom, jer bi se kolebala gledajuci me, znam da joj nije svejedno, rekla mi je kad smo se nedavno culi da sam na dorom putu da zbog mene dozivi slom zivaca, da ce poludit, i da sa pozivima samo cinim da bude gore i meni i njoj, evo prodjose vec tri i pol mjeseca tako, i sad sam odlucio da se ne javljam vise, blokirao sam je na drustvenim mrezama, izbacio svu njenu rodbinu iz prijatelja, sve ucinio da unistim svaki kontakt, pa sta Bog da, i jedno mi vjeruj, da zivim najgori dio svog zivota, probudim se ujutro u 3 sata izenandno, dodje mi u mozak i mislim na nju cjelu noc, dodje mi da je zovnem, non stop mislim na nju, sve bih dao za samo jos jednu mogucnost, ali ne, ona se zainatila kaze ima li smo ih i dosta u 6 godinanisi nista cinio. sad se samo mogu nadat da ce je ovo proci, da ce sama shvatit, jer ocito moje rijeci ne mogu da dopru do nje, a sve bi lakse bilo samo da mogu uzivo negdje da je sretnem ali jok stalno je u kuci i nece nikuda da izadje. sve u svemu ovaj osjecaj ne bih zelio ni za koga, da se treses od muke, da svako razmisljanje ima veze sa njom, sa nama uzas..

Jelde, prevrćeš se i budiš dok snivas i sav si mokar od muke, depresija tamo vamo kako kad naleti. Eh moj drug, meni moja čestitala rodjendan i ja budala pitam djesi sta ima, kaze evo me u stanu sa momkom uzivamo i meni sretan rodjendan Eh....mislim da je suvišno uopšte pričati o osobi koju volimo a koja nas je povrijedila.
ZNAM DA SAM DONIO NAJBOLNIJU I NAJTEŽU ODLUKU DA RASKINEM SA NJOM I NA KRAJU SE ISPOSTAVILO NAJPAMETNIJA STVAR. HVALA BOGU NA TOME.

[Ne_spominji_ljubav]

13.10.2012. bile su nam cijele dvije godine veze.. Svega je bilo, suza radosnica, ali i zalosnica.. srece, tuge, boli.. Veza nam nije bila savrsena, ali se nismo mnogo ni svadjali.. Oboje ljubomorni, oboje cesto skrivali ljubomoru i oboje znali izgubiti pamet zbog iste. Prevario me za ove dvije godine, vise puta navodno.. On varao, ja prastala.. nekad sam stoicki znala podnijeti sve pa progutati i napraviti se da nish ne znam; nekad sam opet bila na granici nervnog sloma.. Pravdao se kako su to bivale cure za jednu noc(btw sve one, za 3 znam, su znale da je on u vezi, da sam mu ja djevojka), kad god sam pokusavala prekinuti obecavao je kule i gradove samo da idemo dalje.. Desavalo se da i ja njemu napravim sranje tipa odlaska na kafu s bivsim momkom.. Ali opet bismo se vracali jedno drugome, opet se voljeli.. Toliko smo poznavali jedno drugo da smo znali sta ono drugo misli u datom momentu, rijeci nisu bile potrebne.. Mene je zapravo veselila njegova blesava i najcesce bezrazlozna ljubomora; uvijek sam naime vjerovala da je ljubomoran covjek-zaljubljen covjek. Voljela sam njegove korake, cestu kojom je koracao, zrak koji je udisao. I najdraze mi je bilo splesti svoje prste o njegove.. A eto, znao je grijesiti, nekada i previse reklo bi se, samo.. Bas kad je grijesio voljela sam ga najvise jer sam mu tad i bila najpotrebnija.. Ne znam kad je se desio pocetak naseg kraja.. U Americi je od aprila ove godine; noc prije nego ce otici zakleo se na ljubav, rekao da za njeg bolja ne postoji, trazio da obecam da cu ga cekati ma sta da se desi.. daljina je prokletstvo rekla bih, dobro smo funkcionisali i kilometrima daleko jedno od drugog prva cetiri mjeseca, ali onda je poceo da preskace javljanja, od tog da smo sedam dana u sedmici po 24h vjesili jedno s drugim do tog da mi se cijeli mjesec juli nije javio.. aa onda u augustu napisao da mu ne dizem frku dok se ne vrati u Sa, da ne trosimo vrijeme na svadje, da je ok sve, da me voli, jedva ceka da dodje.. I nisam digla frku, samo obecala da cu mu se dobro nagovoriti kad mi dodje.. Od tad je nekako postajalo drugacije, javljanja je sveo na minimum, ali ja sam odlucila da cu trpiti, izdrzati, sve samo da ga ne izgubim.. Ipak, pet dana nakon sto smo virtualno obiljezili nashe dvije godine veze, nakon jedne kratke bezznacajne prepirke, na moje pitanje:"Koji ti je, jesmo mi skupa il koji vrag?" napisao je: "Ne" i otisao s fb.. Bila sam ljuta, povrijedjena, razocarana, zatecena ii u afektu sklonila status veze, izbrisala sve nase slike, cijelu njegovu familiju, njeg.. Od tad, nije nista napisao, nije poslao zahtjev, nismo se culi.. od tad, nista od njega.. Zajednicki nam prijatelji pricaju kako cemo se pomiriti, kako ce se sve srediti kad dodje, njegove sestre i roditelji zovu i kazu da ne brinem, da mi ga Amerika ne moze uzeti tek tako.. S druge strane moje prijateljice i prijatelji kazu da nije vrijedan, da ne smijem ni pomisljati o eventualnom pomirenju.. Let iz Miamia ima 12.01.2013., trebala sam ga cekati ovdje, na sarajevskom aerodromu, trebale su mi se odsjeci noge kad ga nakon osam mjeseci opet vidim, trebala sam mu se baciti u zagrljaj, trebao me snazno poljubiti, da mi usne zabride.. Ovako.. sve sto imam sad jesu silne uspomene i mnogo boli.. Ne znam sto ce e dogoditi, ne znam da li ce mi se javiti.. Znam samo da to silno zelim.. I da se u dubini dushe nadam da mi ga Amerika doista nije uzela, ni Amerika ni neka Amerikanka..
Imam osejcaj da sve da mi se javi tek poslije dvije godine, bez razmisljanja bih posla s njim, ruku pod ruku, jedna drugarica mi kaze da to vise nije ljubav, neg opsesija, al kunem se volim ga vishe neg vlastiti zivot.. Ostavljam ovo ovdje u nadi da ce ako se ne javi, ako me ne potrazi, jednom uci na forum i procitati ovaj post.. da ce sudbina kako tako upetljati svoje prste..

"I, više nego dovoljno godina kasnije, možda nečiji, možda prosjed, možda bez ikoga, ti ćeš ugledati bijelog leptira na jorgovanu i širom otvoriti prozore mameći ga da ti sobu opraši polenom i proljećem. A ulicom će upravo prolaziti mali Cigan sa violom, vidjećeš samo drozdovo pero na šeširu kako promiče za šimširom i začućeš Neku Staru Dobru Nepoznatu Pjesmu, koju prvi put slušaš, a godinama je znaš...
I zaplakaćeš, istog časa...
I najzad shvatiti koliko sam te voljela..."

[dusa_raskopuša]

'Prokleta je Amerika i zlato sto s'ja'

*eb'o Ameriku, nikad ne bih otisla tamo da zivim, a ni'e da nisam mogla.

a tek sto si se ti njemu naprastala...haj' sve, al' varanje...to vise ni'e stvar prastanja i voljenja, nego ponosa tvog...ne bih svoj ponos dala zbog nekoga (jos triput) nema tih para...

[Cholina_Lokica]

Dobra ova ljubav uz Hebavanje sa strane

[Ne_spominji_ljubav]

'Prokleta je Amerika i zlato sto s'ja'

*eb'o Ameriku, nikad ne bih otisla tamo da zivim, a ni'e da nisam mogla.

a tek sto si se ti njemu naprastala...haj' sve, al' varanje...to vise ni'e stvar prastanja i voljenja, nego ponosa tvog...ne bih svoj ponos dala zbog nekoga (jos triput) nema tih para...

'Prokleta je Amerika i zlato sto s'ja'


Jbg.. Ponos mi je bio najmanje bitan.. Tako to biva, bar mislim, ko oprosti jednom, oprastati ce i svakki naredni put dok negdje zestoko ne popuca.. Nije da se milijardu puta nisam zapitala kog ce mi vraga sva ta sranja, zasto dopustam ponizenja i sl., al onda razgovori, ubjedjivanja.. i opet po starom..

[Ne_spominji_ljubav]

ma nije on tebe bio vrijedan ni zere

Mozda ce zvucati ludo, ali ja sam svjesna nekako i da nije vrijedan, i da je ovo nazovi prilika da idem dalje, da se "dozovem".. Al kako? Sto da radim? Praviti se da ne postoji, da mi se nije desio? Sve bi lahko bilo da nekako mogu izbrisati zadnje dvije godine zivota, a ne mogu..