Forum Klix.ba

nacho_ wrote:

stari grb Zenice

Kad smo već kod zastava, naša zastava ima masonska obilježja. Samo nam fali svevideće oko.

Stari, dobri ljiljani su 1000 puta bolji.

Merilin ima puno istine u tome što veliš. Trougao i zvijezda petokraka jesu vrlo česti elemeni u masonskoj simbolici ali to ne znači da su njihovi. Svako može koristiti te simbole bez ikakve veze sa masonima. Zapravo zvijezda petokraka pravih krakova ili heraldički "mulet" (zvijezde talasastih krakova su zvijezde s neba) predstavlja zvrk sa mamuze viteza i označava viteško dostojanstvo (istina najniže od plemenitih dostojanstava) i vezu s vojnim pozivom. Trougao je takođe poznati heraldički element sa svojom simbolikom ada se ovđe radi o neobičnoj upotrijebi trougla koji je postavljen na tjeme kraka i osnovie. Nestandardna upotrijeba za koju ne zna simbolično značenje osim jasne nestabilnosti konstrukcije. Druga je stvar ako je trougao uravnoteđen na tjemenu krakova (označava akciju) ili stabilan na osnovici (označava stabilnost). U grbu to izgleda drugačije odnosno štit podijeljen koso s dena u lijevo dolje ili rasječeno polje. Kako se ovaj pravac polapa s osnovnim oblikom traka koji zapravo predstavlja kaiš koji se nosi preko desnog ramena o koji je okčen mač. Time predstavlja vojni poziv i viteško dostojanstvo pa se ta simbolika prenosi i na podjelu grba.
Zaista grb Kotromanića stare kraljevske familije vladara Bosne iz srednjeg vijeka bi bilo najsretnije rješenje ali Bosna kakvu je Bog dao prelijepu, zanimljivu i sve najljepše prećeruje i u netrpeljivosti i vjerskom nepodnošenju. Tako su heraldički ljiljani inače hrišćanski simbol koji simbolizuje Isusa Hrista postao simbol islamske vjeroispovjesti omražen kod hrišćana. Potpuni besmisao i ludilo. Nažalost kako je za mržnju potrebno dvoje toliko ih treba za ljubav a u Bosn ih je troje. Isina i trougao vrlo dobro funkcioniše kad se hoće.

Grb Bosne od sredine XII vijeka do 1463. godine

Grb Bosne od sredine XII vijeka do 1463. godine

Grb Bosne od sredine XII vijeka do 1463. godine

Grb Bosne od sredine XII vijeka do 1463. godine

stari grad Visegrad wrote:Grb Bosne od sredine XII vijeka do 1463. godine

Pazi nije grb Bosne neko Kotromanića. Država sama po sebi jeste pravno lice i po tom osnovu može imati grb. Međutim ja neznam nizajedan slučaj kod starih država da ima nekakvi svoj grb. Svi grbovi evropskih zemalja su grbovi njihovih vladara. Pa i u slučaju Bosne radi se o grbu Kotromanića koji su njome vladali. Na isti način su i druge zemlje bivše nam SeFeReJe (kako pričaju stariji) su u upotrijeu vratile grbove svojih srednjevjekovnih vladara. Imamo tu doduše i nekih odstupanja. Makedonci na primjer prvo moraju da srede stvar sa Grcima oko naziva države pa onda sa Bugarima oko grba jer su Bugari uzeli makdonski grb iz ilirskih grbovnika (bugarski je crveni lav na zlatnom a makedonski zlatni lav na crvenom). Srbi su uzeli srebrni krst sa ognjilima na crvenom isto ili ilirskih grbovnika iako prije Obrenovića niko nikad nije u Srbiji koristio ni taj ni slični grb. Hrvati su uzeli grb nekog austrijskog plemića koji je na upravu dobio neke hrvatske zemlje. Vi ste nažalost upropastili priliku sa grbom Kotromanića. Slovenci nijesu htjeli uzimati austrijske grbove iako imaju dugu i bogatu heraldičku tradiciju i vele ko im j*** mater švapsku nećemo njihove dušmanske grbove i naprave grb s Triglavom i to vrlo uspješno. Crnogorci vrate grb Petrovića koji su oni kao dinastički naslijedili od vladikata a vladike od Crnojevića. I to tako ide odprilike.

stari grad Visegrad wrote:Grb Bosne od sredine XII vijeka do 1463. godine

Zaboravih gore reći Štit nema zlatni okvir i traka (kosa) nije skraćena nego se produžava do ivice štita a ni kruna nije fimrirana (oivičena) srebrom već je cijela zlatna. Istina ovako možeizgledati nekomljepše ali treba se blazon poštovati jer grb je blazon a sliku može svako nacrtati.

Vise o opcinskim grbovima u BiH mozete saznati na :

http://populari.org/lat/sadrzaj.php?id=1303987626

Na ovom webu postoji baza podataka koja sadrzi informacije o opcinskim grbovima u BiH.

Vikiliki ja pritisnuhna vezicu no dobih neke smiješne vezice koje nemaju veze s heraldikom.
Bosna je inače zemlja sa bogatom heraldičkom tradicijom i bilo bi lijepo da se oslanjate na nju kod konstruisanja grbova pravnih lica (opština na primjer).

Op izgleda da je nešto prebacio moj provajder izvinjavam se
Sad idem da pročitam što sam dobio vezicom.

FORMICA, zanima me komentar na moj prijedlog za grb općine Rogatica, koji nije izabran.

S.SC wrote:

FORMICA, zanima me komentar na moj prijedlog za grb općine Rogatica, koji nije izabran.

Meni se sviđa... Pretpostavljam da je ovo bijelo most na Žepi... A mislim da će i FORMICA reć da je uredu, osim što bi ti možda ova žuta rijeka trebala plava

Zaista lijepo djeluje.
Imao bih neke primjedbe. Prvo oko konja. Konj se postavlja uvijek u desnu stanu (heraldički desnu dok je na slici u heraldičku lijevu). Sami konj je u stavu koji nije heraldički propisan ovo bi trebao biti galop a konj u galopu se predstavlja sa uporednim prednjim nogama prema naprijed i uorednim zadnjim nogama prema nazad. No ne vidim razlog da se ne koristi i neki drugi stav pa kao i ovaj na primjeru koji je vrlo atraktivan. Ima još jedan problem kod konja. On je glavana šarža isto kao i most i on mora biti u metalu (zut=zlato ili bijeli=srebro) jer je polje štita već definisano kao crveno (odnosno emajl) a boja polja štita jenajvažnija boja na grbu.
Tačno Cypruse, voda se uvijek označava talasastim plavim i bijelim linijama (obično iste širine).
Mali štit u gornjem desnom uglu je takođe šarža pa i on mora biti u metalu ili da se makar oiviči nekim metalom. Možda bi mjesto štita mogao biti kanton (kvadrat u samom gornjem desnom uglu širine 1/3 širine štita i možese nalazti u bilo koem od uglova štita) sa istom bojom i motivom.
Zaista je cijeli prizor dopadljiv meni se svidio.

Vitezanin wrote:

Vareš.

Nije da navijam,..

Vares City wrote:

Vitezanin wrote:

Vareš.

Nije da navijam,..

Vareš je stari grad i zato u grbu treba imati i ima tvrđavu sa kulom. Takođe je Vareš i rudarski centar pa otud i rudarski čekići. Rudarske boje su crna i zelena. Ne znam zašto vazda stavljate te okvire. Ovaj srebrni okvir se spaja sa bjelinama na štitu pa se dobija nejasna predstava. Rondela srebrna u sredini i iza nje letva sa zlatnim zvijezdama sve srebrno ne ide. Ne zna se đe je što i teško se prepoznaju detalji. Sve se moglo ljepše predstaviti. Umjetnici zaista maju potpunu slobodu da predstavljaju elemente grba kako oni misle da je lijepo ali se elementi moraju rasporediti prema pravilima.
Dali se silueta prema crvenom nebu iznad tvrđave može tumačiti kao obris neke planine ili kao obris siluete grada ili nešto treće. Brda se stavljaju u stopu štita (donja 1/3) i obično su zelene boje, uvijek se predstavljaju u obliku edng ili više lukova i za brda je to dovoljno. Na tom brdu bi trebala stajati tvrđava sa kapijama i prozorima, i to je takođe dovoljno. Neka je nebo crveno i u glavi štita četiri zlatne zvijezde. Neka je crebrna rondela šaržirana ukrštenim rudarskim čekićima u samom dnu štita na brdu. I to bi bio lijepi heraldički prizor jasno izraženih i prikazanih elemenata bez zabune i dvoumljenja.

Nešto ovako:


Uploaded with ImageShack.us
Ovo je na brzinu skicirano i može se na tome puno učiniti da slika bude ljepša detaljnije urađena i slično. samo više da se uoči razlika između heraldičkog predstavljanja grbova i grbolikih slika.

Velika je stvar kad se na grbovima ne ističu nacionalna obilježja (mada meni lično ne smetaju) kao u sredini (kao Bosna) opterećenoj nedavnim ratnim sukobima na nacionalnoj i vjerskoj osnovi. Valjalo bi pokazati dobru volju i ne soliti ranu nego je makar ostaviri da na miru zaraste. Svaki nerazumni gest jednih izaziva višestruki jednaki gest drugih i nadgornjavanju i dokazivanjima svoje nevinosti nikad kraja, a svi znamo da se niko nije čist izvukao iz svega toga.

+ što ja ne vjerujem da su crvena i zelena boja slučajno odabrane Isti slučaj je i na grbu Žepča, kao i Gornjeg Vakufa/Uskoplja... što li?

Pa dobro ne treba biti na kraj srca. Vrlo je moguće da su boje izabrane iz političkih razloga, mada boje same po sebi nijesu političke niti nacionalne prirode već elektromagnetno zračenje odgovarajuće talasne dužine ili učestalosti.
E sad ne mogu se zabraniti tri najvažnije boje u heraldici ali se može propisati njihovo obavezno korišćenje. Ali i dalje mislim da se treba osloboditi tih ideja. Na onome konkursu za Petrovac Drinčić ili tako nekako pristiglo je puno radova i od svih njih samo jedan koji je valjao a ostali svi su bili u obaveznoj primjeni crveno-plavo-bijele boje i oznaka SPC. Lično nemam ništo protiv njih čak ih smmatram vrlo lijepim ali njihova primjena na grbolikim značkama je neprimjerena isto kao šahiranih polja i crveno-bijelo-plavih boja ili zelene boje sa svim varijantama mjesečevog srpa i heraldičkih ljiljana. To je bez veze , nepotrebno i naravno iritirajuće za druge. Na gorepomenutom konkursu jedini pravi grb nije izabran jer je preovlađujuća boja planine zelena. Potpuni besmisao jer znam i autora koji uopšte nije operećen nacionalizmom a samo ga je interesovala skladna heraldčka slika sa odgovarajućom simbolikom.

Hvala

FORMICA, da li se profesionalno baviš heraldikom pri nekoj organizaciji, nešto?
Ne bi bilo loše da, svaki grb prilagodiš heraldičkim pravilima i možda se pokrene incijativa za "sređivanje" heraldičkog stanja u općinama u BiH po tom pitanju.
I da svi grbovi imaju ZAJEDNIČKI oblik štita, kao što to imaju komune u Norveškoj. Svakom (ogromnoj većini) grbova je isti oblik štita, koji odgovara štitu državnog grba.

Dovoljno je da čovjek vidi grbove Čajnića, Nevesinja, Sapne, Hadžića, Čelinca i sl....

Ja sam zaljubljrnik u heraldiku i već nekoliko godina se intezivno bavim time. Član sam Heraldičkog društva Crne Gore. Ako mi se popravi finansijska situacija prijaviću se za članstvo i u drugim heraldičkim društvima u okruženju.
Ideja za preoblikovanje grbova u Bosni ti i nije loša. Zapravo je to jedino rješenje. Samo ne znam imateli u Bosni heraldički autoritet koji to može učiniti. U monarhijama su heraldički autoriteti uz krunu i oni su vrlo ozbiljno organizovani. U republikama su heraldička društva posebne organizacije sa dugom tradiciom dok su u ovim našim zemljama postkomunističkog svijeta još ne zna kako i što činiti. Neđe su heraldi uz umjetničke akademije i univerzitete neđe uz skupštine neđe uz vladu neđe uz prijedśednika i slično. U svakom slučaju morju im sa dati odgovarajuća ovlašćenja i puštiti ih da rade.Samim heraldičarima su pravila jasna i poznata i nemoguće je da naprave neku pogrešku. E sad postoje i moćnici kojima se njihov rad ne sviđa ali bi heraldičari trebali biti zaštićeni od njihovog uticaja.

Postoji jedna pogrešna logika kod usvajanja grbova opština i gradova. Postave se razni uslovi i onda se otvori konkurs pa se od prispjelih radova izabere najpogodnije rješenje. Od toga bi trebalo odustati. TReba povjeriti heraldičkom autoritetu da napravi grb koji se tad i usvoji. Svaka sljedeća vlast može mijenjati grb ako im je volja. Grb označava vlast odnosno onoga koji vrši vlast i te logike se treba pridržavati tad se sigurno ne može pogriješiti.

PipiDugaDevetka wrote:
Je li ovo kiseljačka sativa canabis pored križa?


Općina centar: Stilizovani Koševski potok i smokva koja raste iz potoka. Valjda zelena podloga i stablo smokve predstavlja obližnju Alipašinu džamiju.


Općina Ilidža, slika sa mozaika iz rimskog perioda. Ispod, turski Rimski most na rijeci Bosni.

ima li neko ovaj logo opstine centar u krivim (curves)?

Sa jednog drugog foruma prenosim:
Драгомир Aцовић: Бошњаци се немају с чим поистовјетити
Датум: 28.07.2008 22:00
Aутор: Ж. Добрић

Бошњаци се, по правилу, не идентификују ни са чим, јер увек имају нешто против онога што јесте. Да се изабере и обележје на којем би били сами љиљани, њих то не би задовољило, јер није у питању то да ли на обележју постоје љиљани, него је њима проблем што постоји и нешто друго.

Ово је у интервјуу за “Глас Српске” изјавио признати београдски хералдичар Драгомир Aцовић.

* Хоће ли се сви народи у БиХ моћи поистовјетити са грбом и заставом који буду изабрани као обиљежје ентитета?

AЦОВИЋ: Ни до сада није било спорно питање захтева да буду заступљена обележја сва три конститутивна народа, проблем је интерпретација тог захтева и добра воља. Ту постоји један проблем који се мени чини нерешивим, а тиче се односа оних који себе идентификују као Бошњаци. Они инсистирају на нечему што би за Бошњаке било ствар импровизације и није засновано ни на чему другом него на чистом хиру. Са друге стране, моје искуство из досадашњег рада говори ми да је њима много значајније да се у било којој варијанти на грбу и застави не нађе никакав симбол српског народа него да се нађе било какав симбол, који би и њима одговарао као нешто што их представља. У том погледу, нисам оптимиста.

* Са којим знаком или обиљежјем мислите да би могли да се идентификују Бошњаци?

AЦОВИЋ: Они се, по правилу, не идентификују ни са чим, јер увек имају нешто против онога што јесте. Да се изабере и обележје на којем би били сами љиљани, њих то не би задовољило, јер није питање тога да ли на обележју постоје љиљани, него је њима проблем што постоји и нешто друго.

* Појасните поријекло љиљана и да ли се они могу окарактерисати као национално обиљежје Бошњака?

AЦОВИЋ: Љиљана има, прије свега, на српским обележјима. Љиљан је у Босну и дошао преко преузимања инсигнија средњовековних српских краљева. Према томе, то нема апсолутно никакве везе са муслиманима, односно Бошњацима. Оног момента када им се предложи, рецимо, било шта што се налази у репертоару средњовековне босанске хералдике, онда видите да је цела та ствар бесмислена, јер се инсистира искључиво на једној варијанти грба Твртка Првог. Чим им поменете Твртка Другог, то већ више не долази у обзир. Другим речима, то нема никакве везе ни са причом о средњовековној Босни, то је просто један хир и један начин да се манипулише политички и, ако хоћете, сентиментално, осећањима једног народа који се навикава да му је неподношљиво све оно што представља било кога другог, чак и по цену да су тиме представљени и они сами.

* Да ли је пракса преузимања српског и хрватског знамења посљедица недостатка идентитета код муслиманског народа?

AЦОВИЋ: Преузимање је последица тога што у муслиманском народу хералдичка обележја не значе ништа. Ово је, просто, једна фаза у којој они покушавају да се легитимишу у јавности као неко ко одређене симболе прихвата, али када пређете на саму суштину ствари, видите да са њима нема о чему да се разговара. Бојим се да је то главни проблем. Не поричем право било ком народу да инсистира на својим симболима, међутим, веома сам скептичан да ће се наћи заједничка реч са Бошњацима, који су од целог тог питања направили проблем, не свог националног препознавања, него проблем спровођења једне врсте шовинистичког и расистичког приступа животу у вишенационалној заједници.

* Имају ли Хрвати и Бошњаци право да оспоре Србима оцила на грбу Федерације БиХ као национално обиљежје?

AЦОВИЋ: Не постоји било какав аргумент којим се то може оспоравати, осим ако понудите неко ново решење, па онда да тврдите да је то питање националног права, престижа и слично. Оспоравање је у домену једне потпуне бесмислице, коју одражава чињеница да у целој причи, углавном, учествују људи који са целим проблемом хералдике, односно симбола, апсолутно појма немају. То није питање размене аргумената већ аподиктичних ставова у коме, онога момента када се не сложите са било чим, ви постајете непријатељ, не само цивилизацијски и национални, већ универзални.

Шта је застава без националних обиљежја

* С обзиром на чињеницу да у БиХ живе три конститутивна народа, шта је по Вама боље рјешење, грб и застава без националних обиљежја или с њима?

AЦОВИЋ: Увек се поставља питање како би изгледала застава без националних обележја која народу нешто значе? Оног момента када избришете са симбола све оно што неком народу нешто значи, онда симбол и не треба. За шта би вам служио и кога би такав представљао? То вам је случај са заставом коју је Карлос Вестендорп октроисао БиХ, која не представља никога и зато што не представља никога, она је наводно прихватљива. На исти начин можете да узмете крпу за прашину, истакнете је на мотку или метлу и кажете: “Ево, ово ми је застава.”

http://www.glassrpske.com/vijest/2/novo ... etiti.html

+++

Драгомир Aцовић: Срби у ФБиХ не постоје као политички народ
Датум: 11.04.2009 09:00
Aутор: Жељка Добрић

Шта би уопште значило то што би у грбу Федерације БиХ постојала и оцила, када Срби у том ентитету практично не постоје као политички народ, и када се и локалне структуре и представници међународне заједнице понашају као да то нема никаквог значаја?

Изјавио је то један од најпознатијих и признатијих хералдичара из Београда Драгомир Aцовић, истичући да властима у ФБиХ не смета збрка која влада што се тиче коришћења обиљежја, јер да им смета, урадили би нешто да то промијене.

Он тврди и да Бошњаци нису имали неки конкретан приједлог шта треба да садржи грб РС када је он стваран, али да су знали "шта не желе", зато су се и позивали на то да РС и не треба да има грб.

* ГЛAС: Република Српска завршила је причу о избору обиљежја и у употреби је амблем РС, док се у Федерацији БиХ избор опструише. Како то коментаришете?

AЦОВИЋ: Ту коментар и није потребан. Сви они проблеми који оптерећују функционисање БиХ пресликавају се на Федерацију БиХ на готово карикатуралан начин.
Aко само погледате предлоге обележја ФБиХ, видећете да они нису ни бирани по квалитету, већ по успешности задовољавања критеријума који се по дефиницији не могу никада задовољити.

* ГЛAС: До сада је у ФБиХ једно од рјешења које би могло да добије скупштинску већину било и да на грбу буду равноправно заступљена национална обиљежја - љиљани, шаховница и оцила. Мислите ли да би то Бошњаци, заиста, и подржали?

AЦОВИЋ: Никада! То је најобичнија флоскула којом се маскира потпуна неспремност Бошњака да се одустане од националне, политичке и верске мајоризације.
Моје искуство из досадашњег рада говори ми да је Бошњацима далеко значајније да се у било којој варијанти на грбу и застави ФБиХ не нађе никакав симбол српског народа него да се нађе било какав симбол, који би и њима одговарао као нешто што их представља.
Шта би уопште значило то што би у грбу Федерације БиХ постојала и оцила, када Срби у том ентитету практично не постоје као политички народ, и када се и локалне структуре и представници међународне заједнице понашају као да то нема никаквог значаја?

* ГЛAС: С обзиром на чињеницу да у БиХ живе три конститутивна народа, шта је по Вама боље рјешење, грб и застава без националних обиљежја или са њима?

AЦОВИЋ: Увек се поставља питање како би изгледала застава без националних обележја која народу нешто значе? Оног момента када избришете са симбола све оно што неком народу нешто значи, онда симбол и не треба. За шта би вам служио и кога би такав представљао?
То вам је случај са заставом коју је Карлос Вестендорп октроисао БиХ, која не представља ниједан од народа у БиХ и зато што не представља никога, она је, наводно, прихватљива.

* ГЛAС: Са којим знаком или обиљежјем мислите да би могли да се идентификују Бошњаци?

AЦОВИЋ: Они се, по правилу, не идентификују ни са чим јер увек имају нешто против онога што јесте. Да се изабере и обележје на којем би били сами љиљани, њих то не би задовољило, па није питање тога да ли на обележју постоје љиљани, него је њима проблем што постоји и нешто друго.
Уосталом, у усвојеном предлогу грба РС постојала су два љиљана, а Уставни суд РС ипак је подржао став Бошњака да њиховог симбола нема! Значи, љиљан није њихов симбол. Који је, онда, то симбол који Бошњаци траже, не знам, а сигуран сам да Уставни суд РС то зна још мање од мене! Ту престаје свака аргументација и почиње политичка манипулација.

* ГЛAС: Појасните нам поријекло љиљана и да ли се они могу окарактерисати као национално обиљежје муслиманског народа?

AЦОВИЋ: Љиљана има, пре свега, на српским обележјима. Љиљан је у Босну и дошао преко преузимања инсигнија средњовековних српских краљева. Према томе, то нема апсолутно никакве везе са муслиманима и Бошњацима.
Преузимање туђих обележја је последица тога што муслиманском народу хералдичка обележја не значе ништа. Ово је, просто, једна фаза у којој они покушавају да се легитимишу у јавности као неко ко одређене симболе прихвата, али када пређете на саму суштину ствари, видите да са њима нема о чему да се разговара. Бојим се да је то главни проблем.

* ГЛAС: Колико има истине у тврдњи политичара РС да је у позадини опструкције избора обиљежја то што Бошњаци не желе ни ентитете, а камоли ентитетска обиљежја, већ само унитарну државу БиХ?

AЦОВИЋ: Мени та тврдња делује сасвим прихватљиво. Мислим да домаћи политичари и припадници сва три конститутивна народа ситуацију добро познају и делују у складу са оним што знају.
Истовремено, то значи и признање да сте ви у БиХ ушли у врзино коло и да из њега изласка нема док се не промене учесници у колу или не удари велика непогода.

* ГЛAС: Учествовали сте у изради сада већ оспореног грба Републике Српске. Да ли је био оправдан захтјев Бошњака у погледу изгледа грба РС и елемената које треба да садржи?

AЦОВИЋ: Никакав конкретан захтев Бошњака и није постојао у вези са оним што у грбу треба да буде, већ је постојао чврст став шта они не желе у грбу Републике Српске.
У суштини, они нису желели ништа у грбу РС. Отуда њихово стално позивање на то да Република Српска и не треба да има грб, и да треба да користи само грб БиХ, дакле онај грб против чијег су наметања тако жестоко говорили у време Вестендорпове аутократије.

* ГЛAС: Како коментаришете то што у Федерацији БиХ влада збрка што се тиче обиљежја, па кантони користе своја обиљежја, а институције Федерације БиХ чак и обиљежје које је оспорио Уставни суд БиХ?

AЦОВИЋ: Мислим да ни то не заслужује коментар, јер да је икоме до тога стало, нешто би предузео да се ситуација измени. Иначе, ако постоје кантони, зашто не би имали право да користе своје симболе?
Aко институције ФБиХ не поштују одлуке Уставног суда БиХ, вероватно је то у реду, и вероватно је то њихово право. Онда једино није у реду што Република Српска одлуке Уставног суда БиХ поштује, јер тиме испада да дезавуише органе Федерације, што, наравно, не би било коректно према Федерацији!

Биографија

Драгомир Aцовић рођен је 14. јула 1943. године у Београду, гдје је завршио основну школу и гимназију. Упоредо је студирао на Aрхитектонском факултету Универзитета у Београду и историју уметности на Филозофском факултету у Београду, али ове друге студије је прекинуо.
Један је од оснивача Српског друштва за хералдику, генеалогију, вексилологију и фалеристику "Бели орао", као и члан Крунског вијећа династије Карађорђевић.
Члан је Aмеричког друштва за ордене и медаље, Друштва за проучавање ордена и медаља Уједињеног Краљевства, те хералдичких друштава Енглеске, Украјине и Русије.
Обавио је хералдичку ревизију грбова и застава Београда, те грбова шест београдских општина, као и градова Ниша, Пријепоља, Будве, Бијељине, Мионице, Тополе, Крагујевца, Јагодине, и других.
Aцовић је био главни архитекта унутрашњег уређења Храма Светог Саве у Београду, а радио је и пројекте у Републици Сао Томе и Принципе, на Малдивским острвима, у Монголији, Непалу, Куби, Египту, Џибутију, Сомалији, Ираку, Каиру, Aнголи, Шри Ланки, Јужном Јемену, Зимбабвеу...
Aутор је многих књига и научних дјела.

http://www.glassrpske.com/vijest/7/plus ... narod.html
Na žalost Acović je u pravu od prvog do zadnjeg slova.

@Formica
Neka si stavio i da je taj Acovic rodjen u Beogradu, gdje se skolovao i gdje zivi.
Jedini i najveci nedostatak ovog teksta je sto Acovic ne poznaje Bosnjake osim iz srbijanskih novina. Acovic je rodjen u Srbiji i najvjerovatnije ga nije briga za Bosnjake niti ga briga za Bosnu i Hercegovinu. On vjerovatno ne poznaje istoriju Bosne osim povrsno. On je strucnjak za Srbiju i tamnosnju kulturu, a o Bosanskohercegovackoj kulturi i istorije nije kompetentan.
Radi toga misljenje gospodina Acovica nije vazno Bosnjacima. Isto kao sto Bugarima nije vazno sta ce reci i napisati o Bugraskim simbolima neki profesor iz Mostara.

Jos kad se doda politicko-fashisticka zadojensot u Srbiji, ucenje lazne istorije, agresija na RBiH itd onda iskazi s druge strane Drine totalno gube vjerodostojnost i znacenje.