i rasporedila me u jedinicu. Tako da drzavu i njene cinovnike iz tog perioda i ne treba previse okrivljivati, bar po tom pitanju. Nije se znalo ko pije a ko placa, pogotovo sa nama izbjeglicama. I tako godinu dana poslije rata, pricam ja sa starim telefonom i on mi govori da se moram pod hitno vratiti nazad u domovinu, jer mi je kaze dosla poziv da idem u vojsku
, ne znam ko se vise smijao, on, isto prvoborac kao i moja malenkost ili ja. Kazem ja njemu, da ako ja moram, mora i on, jer ni on nije sluzio nasu redovnu, nego onu kobajagi jugoslovensku. Da tuga bude veca, ja jesam prosao dvosedmicnu obuku
prije nego sam otisao na ratiste i dobio potvrdu da ne moram sluziti vise vojsku. I na sve to cak sam bio nekakav podoficircic u regrutnom centru 7. korpusa, onom prvom na Ravnom Rostovu, tako da o evidenciji vojnih tih nekakvih institucija ne treba trositi previse rijeci.Ali, mislim da sluzbena organizacija takve jedne udruge nije potrebna, pun mi qrac vise svih tih organizacija.
Respekt za m.da!
U svakom slucaju, veliki pozdrav svim maloljetnicima koji su se fatili puske u to jebeno vrijeme.
ostao sam u ulici a starija ekipa na linijama.
