Stihovi, citati... za srce i dušu

[Svjetlana33]

[Svjetlana33]

[Svjetlana33]

Pesma ženi

Ti si moj trenutak i moj sen
i sjajna moja reč u šumu
moj korak i bludnja
i samo si lepota koliko si tajna
i samo istina koliko si žudnja.
Ostaj nedostižna, nema i daleka
jer je san o sreći više nego sreća.
Budi bespovratna, kao mladost.
Neka tvoja sen i eho budu sve što seća.
Srce ima povest u suzi što leva,
u velikom bolu ljubav svoju metu.
Istina je samo što duša prosneva.
Poljubac je susret najlepši na svetu.
Od mog priviđenja ti si cela tkana,
tvoj plašt sunčani od mog sna ispreden.
Ti beše misao moja očarana,
simbol svih taština, porazan i leden.
A ti ne postojiš, nit' si postojala.
Rođena u mojoj tišini i čami,
na Suncu mog srca ti si samo sjala
jer sve što ljubimo - stvorili smo sami.

JOVAN DUČIĆ

[Svjetlana33]

ZNAŠ LI... ? - Senada Brčaninović


A NE ZNAM KO SI...? - Senada Brčaninović

[Svjetlana33]

''Znam planetu na kojoj živi
neki crveni uobraženko.
Nikad nije pomirisao cvet.
Nikad nije pogledao zvezdu.
Nikad nikog nije voleo.
Nikad ništa drugo nije radio,
samo je računao...
I po čitav dan ponavljao kao ti:
'Ja sam ozbiljan čovek!
Ja sam ozbiljan čovek!'
i pri tom se nadimao od ponosa.

Ali to nije čovek,to je pečurka...."

(''Mali princ'')

[Svjetlana33]

[Svjetlana33]

Biti sretan

U životu ne postoji nikakva dužnost
osim dužnosti: biti sretan.
Samo smo zato na svijetu,
a sa svim dužnostima,
svim moralom
i svim zapovijedima
rijetko činimo jedno drugoga sretnim,
jer i sebe time ne činimo sretnima.
Ako čovjek može biti dobar,
može to samo onda
kada je sretan,
kada u sebi ima sklada
dakle kada voli.
To je bilo učenje,
jedino učenje na svijetu.
To je rekao Isus,
To je rekao Buda,
To je rekao Hegel.
Za svakoga je na ovome svijetu
jedino važno
njegovo vlastito najunutarnjije,
njegova duša,
njegova sposobnost da voli.
Ako je ona u redu,
onda je svejedno
jede li se proso ili kolači,
nose li se dragulji ili rite;
onda svijet zvuči zajedno s dušom,
onda je dobro.

Hermann Hesse

[Svjetlana33]

Najveća slova ljubavi:
jedan novembar
kad nikog nisam voleo,
ni sanjao....
Najveća slova nemira:
jedan novembar
kad sam se
nad samim sobom
smeškao vrlo mirno.

Najveća slova života:
kad sam u širokom luku
život obišao.

Najveća slova nežnosti:
kad sam rikao kao krdo
bizona i sa asfalta
pasao travu.

Najveća slova sramote:
kad sam bez stida presvlačio,
svojeručno, do gola,
toliko mamurne
usedeličke noći.

Najveća slova ozbiljnosti:
kad sam se strašno šegačio
dok sam terao
ceo svet oko sebe
da sa mnom
hoda na rukama,
naglavce.

Najveća slova vojevanja:
kad sam u svojoj
brzopletoj samoći
mimoišao metkom
jedino čelo koje imam,
pobrkavši sve pravce.

Miroslav Antić

[Svjetlana33]

[Svjetlana33]

[Svjetlana33]

[Phantea]

Kroj
Ukrašću tvoju senku, obući je na sebe i
pokazivati svima. Bićeš moj način odevanja
svega nežnog i tajnog. Pa i onda, kad
dotraješ, iskrzanu, izbledelu, neću te sa sebe
skidati. Na meni ćeš se raspasti.
Jer ti si jedini način da pokrijem golotinju
ove detinje duše. I da se više ne stidim pred
biljem i pred pticama.
Na poderanim mestima zajedno ćemo plakati.

Zašivaću te vetrom. Posle ću, znam, pobrkati
moju kožu s tvojom. Ne znam da li me
shvataš: to nije prožimanje.
To je umivanje tobom.

Ljubav je čišćenje nekim. Ljubav je nečiji
miris, sav izatkan po nama.
Tetoviranje maštom.

Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.
Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe
da se, ovako pokipeo, ne prehladim od
studeni svog straha i samoće.

Mika Antic

[Svjetlana33]

IZVOR - Senada Brčaninović


Preuzeto sa: http://senadabrcaninovic.wordpress.com/ ... a-poezija/

[Svjetlana33]

ZAPIS O PJESMI - Senada Brčaninović

[Svjetlana33]

PAZI MI NA DUŠU - Senada Brčaninović

[harleyquinn]

Čekaj me - Konstantin Simonov

Čekaj me, i ja cu doći,
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj me i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge nitko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vreme da se zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek poveruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek piju kod ognjišta.
Čekaj i nemoj sesti s njima,
i nemoj piti ništa.

Čekaj me, i ja cu sigurno doći,
sve smrti me ubit neće.
Nek kaže tko me čekao nije
Taj je imao sreće!
Tko čekati ne zna, taj neće shvatit,
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znat će mo kako
preživjeh vatru kletu -
naprosto, ti si čekati znala
kao nitko na svetu...

[harleyquinn]

Ne bira se ljubav - Pero Zubac

Ne bira se ljubav
kao ni smrt.

Sve je u knjigama
duboko pod morem
zapisano.

Jezikom neznanim nama,
nebesnim pismenima.

Niti se odupreti mozeš
niti preskočiti dan.

Kao što ne možeš
tuđi san usniti
niti okom drugim
videti.

Voleo bih da nisi ti
ona koju u ovom času
volim.

[harleyquinn]

Svidjas mi se kad sutis - Pablo Neruda

Sviđaš mi se kad šutiš jer si kao odsutna,
i čujes me izdaleka, i glas moj ne dodiruje te.
Čini mi se kao da su ti letjele oči
i čini se da ti je poljubac jedan zatvorio usta.
Kako su stvari sve ispunjene dušom mojom
izranjaš iz stvari, ispunjena dušom mojom.
Leptirice sna, duši mojoj si slična,
i slična si reči melanholija.
Sviđas mi se kada šutiš i kad si kao udaljena.
I kada kao da se žališ, leptiricu u gukanju.
I čujes me izdaleka, i glas moj ne dostiže te:
Pusti me da šutim s mučanjem tvojim.
Pusti me da ti govorim takođe s tvojom šutnjom
jasnom kao sveća jedna, prostom kao jedan prsten.
kao noć si, šutljiva, zvezdana.
Šutnja tvoja je zvezdana, tako daleka i jednostavna.
Sviđas mi se kad šutis jer si kao odsutna.
Udaljena i bolna kao da si umrla.
Jedna reč tada, osmeh dovoljan je jedan.
I veseo sam, veseo što nije tačno.

[harleyquinn]

Čeznem da ti kažem najdublje riječi - Rabindranat Tagore

Čeznem da ti kažem najdublje riječi koje ti imam reći
ali se ne usuđujem, strahujući da bi mi se mogla nasmijati.
Zato se smijem sam sebi i odajem tajnu svoju u šali.
Olako uzimam svoj bol, strahujući da bi mogla ti učiniti.

Čeznem da upotrebim najdragocjenije riječi sto imam za te;
ali se ne usuđujem, strahujući da mi se neće vratiti istom mjerom.
Zato ti dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću.
Zadajem ti bol, bojeći se da nećeš nikada saznati šta je bol.

Čeznem da sedim nemo pored tebe, ali bi mi inače srce iskočilo na usta.
Zato brbljam i ćaskam olako, i zatrpavam svoje srce riječima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujući da bi mogla ti učiniti.

Čeznem da te ostavim zauvijek, ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mogla otkriti moj kukavičluk.
Zato ponosno dižem glavu i dolazim veseo u tvoje u tvoje društvo.
Neprekidne strijele iz tvojih očiju čine da je moj bol vječito svjež.

[harleyquinn]

Opomena - Desanka Maksimović

Cuj, recu cu ti svoju tajnu:
ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.

Mogu mi se uciniti
duboke i meke
oci neke
sasvim obicne.

Moze mi se uciniti
da tonem u zvuke,
pa cu ruke
svakom pruziti.

Moze mi se uciniti
lepo i lako
voleti kratko
za jedan dan.

Ili mogu kom reci u tome
casu cudesno sjajnu
predragu mi tajnu
koliko te volim.

O, ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.
Ucinice mi se negde u sumi
ponovo sve moje suze teku
kroz samonikle neke cesme.

Ucinice mi se crn leptir jedan
po teskoj vodi krilom sara
sto nekad neko reci mi ne sme.

Ucinice mi se negde kroz tamu
neko peva i gorkim cvetom
u neprebolnu ranu srca dira
O, ne ostavljaj me nikad samu,
nikad samu,
kad neko svira.

[harleyquinn]

Gradinar - Rabindranat Tagore

Nikada ne kažeš reč koju bi trebalo.
Da te ne bih ocenio, izmičeš mi na hiljadu strana.
Da te ne bih pomešao s mnogima, stojiš odvojeno.
Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje…
nikada ne ideš putem kojim bi trebalo.

Tvoj prohtev veći je od prohteva drugih, zato ćutiš.
Pritvornom ravnodušnošću ne haješ za moje darove.
Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje…
nikada ne uzimaš što bi trebalo.

[leticija]

Moj covek i ja budimo se u razmaku od dva minuta.
Otvorim oci, pogledam u sat, pa u njega, pitam :" Da li si već dugo budan?" on kaže: " Probudio sam se pre dva minuta..."
Osetim olaksanje kao neko ko je mislio da kasni a ipak stigne na mesto sastanka u poslednjem trenutku, protegnem se da dohvatim cigarete i pepeljaru, on uzima cigarete a pepeljara ostaje na mom stomaku.
Zapali nam po cigaretu, pusimo cutke, moja glava pociva na njegovoj ruci, njegov izdisaj je tek za delic sekunde pre mog udisaja.
Ponekad mislim da mi od njega dolazi vazduh i da ne bih mogla da udahnem ukoliko on ne bi izdahnuo.
Istresajuci pepeo u pepeljaru on mi dodiruje stomak, njegova burma osloni se na moj pupak. Svi moji organi pribiju se sa druge strane koze, ispod njegove ruke: srce, bubrezi, pluca, jetra, sve je to uvaljano u loptu ispod njegovog dlana.

Njegove i moje stvari zguzvane su na podu i moje carape mirisu na njega, njegove pantalone mirisu na mene. Ponekad u polumraku jutra, kad stvari prepoznajemo samo po mirisu, zamenimo kosulje.

Nasi koraci su ujednaceni,tako lepo i ravnomerno ne koracaju ni vojnici, ali njima retko zavisi zivot od toga.

I leti se držimo za ruke,onda kad i najzaljubljeniji zbog vrucine i znoja odustanu.

Njegov dolazik osetim pre našeg pseta, još nikada mi se nije, cekajuci ga, ohladila vecera.

Moj covek i ja smo bili jedna topla, zadovoljna zivotinja, biće priviknuto na sve uslove.

Jednoga dana nalazim pisma koja je pisao drugoj ženi, pisma puna strasti i ljubavi i ljubomore, pisma očajna i mocna.

Gledam ga, kidam se, sabila sam se u velicinu čestice, sabila sam se u ništa, u ništa koje želi da ubije i sebe i njega i pseto.

Sleze ramenima i kaže: "Uvek se budis dva minuta posle mene..."

[VeriBizi]

Jednog je dana srela vrana
Orla na nekoj santi leda,
Šacnula ga je sa svih strana,
Pa reče prva, preko reda:

Znaš, ti si or'o, ja sam vrana,
Smatra se, skoro, da si car,
Ko Standard-ojl sav si bez mana –
Što ne pređemo onda na stvar?

Ja sam ti vrana bez gavrana,
Zašto da uzalud gubimo vreme,
Samo ćurana veže zabrana,
Nema dileme za boeme!

I kao ženska i kao ženka
Mnogim se čarima mogu da dičim,
Nisam ti neka meka femka,
Garantujem ti – neću da cičim.

Ako te usrećim malim muškarcem –
Polovnim orlom, tim bolje za nas;
Jednom sam rodila dete s komarcem,
Smejem se zato i dan danas!

Skinuvši krunu, orao reče
Pošto je izgubio svaku nadu:
Od tebe nema gadure veće,
Ali si jedina ptica u gradu.

[luna09]

Notturno
Noćas se moje čelo žari,
noćas se moje vjeđe pote;
i moje misli san ozari,
umrijet ću noćas od ljepote.
Duša je strasna u dubini,
Ona je zublja u dnu noći;
Plačimo, plačimo u tišini,
Umrimo, umrimo u samoći.

[VeriBizi]

Dušo, šta ti je to?
Šešir anđele ... Jel ti zlo?
Jesi li sigurna? Znaš li lično?
Da nije zavjesa il' nešto slično?
Stvarno ćeš u tom da držiš glavu?
Što ne bi – hljeb? Il' morsku travu?
Bolje sa glave to ostruži,
Nek ti za druge svrhe služi.
Recimo, time briši tanjire,
Il' hvataj ribe, skupljaj krompire ...

Dušo, šta ti je to?
Šešir? Ko ti je rekao? Ko?
Ako je tako, šta se zbilo
Sa šeširdžijom, moja vilo?
Jel bio bolestan? Nervozan? Slab?
Dal ga je spopao smijeh? Il' svrab?
Da nije mislio na nešto drugo?
Jel bio gladan? Jel mnogo cug'o?
Da nema možda na tebe pizmu?
Jel upotrebio kalup za čizmu?
Da nije skovao neki plan ludi
Da se uspaniče nedužni ljudi?
Je li to namjerno tako hteo,
Il' mu se omaklo, pa se živ jeo?
Kada se toga oboda sjeti,
Da li bar pada u očaj kleti?
Kad sanja klobuk i taj svoj krah,
Je li ga strah? Jel gubi dah?
Nek usud sruči ognjene kiše
Na tog šeširdžiju sa prstom više,
Nek šešir uvije oko tijela
Tvorca toga modela!
Nadam se da je prosto iz hira
Skrojio bezbroj takvih šešira,
Da ima žena prepun harem
I da ih sve sad nose, barem!