KARAKTEROLOGIJA STANOVNIŠTVA ZAPADNOG BALKANA I NJEGOVO GENE

[ljubav_aha]

da skratimo,hormoni imaju uticaj na nas zivotni vijek;,genenza,takodjer,naravno,ali > ekonomski uslovi,strandrad zivota,geograska lokacija su samo jedan od faktora koji uticu na nas zivot ,jer oni uslovljavjau rekaciju kako nasih homrona,tako i nacina naseg regovanja i razmisljanja

[Shoshana]

Antigen HLA-B5 je najzastupljeniji HLA-B antigen i kod Gruzina i kod stanovništva bivše SFRJ, što otkriva zajedničko poreklo populacije koja nosi HLA-B5 na Balkanu i kod Gruzina.

A da ne zaboravimo Japance.

[dr.Gonzo]

Jos jedna implicitna predpostavka koju si upravo iznio je da je poenta sposobnosti koje hormoni aktiviraju da njima sluzimo drugima. To nije nesto od cega se polazi, vec nesto sto se mora prvo dokazati.

U nauci se smatra da sve sposobnosti imaju adaptivnu funkciju (odgovor na potrebe opstanka pojedinca i zajednice), inače ne bi nastale. Ako ih čovek koristi za satisfakciju, onda njima svakako zanemaruje njihovu funkciju za opstanak.

Mislim da su misljenja naucnika po tome pitanju, u najmanju ruku, podjeljena. Recimo, u zadnjih tridesetak godina popularna je teorija sebicnih gena, koja evoluciju objasnja na nivou selekcije gena, a ne pojedinaca, kamoli vrsta. Po toj teoriji svrha gena je da prave kopije samih sebe, i taj poces obavljaju time sto nosioca tih gena cine sposobnijim za prezivljavanje i razmnozavanje. Mislim da tu, sa naucnog aspekta, nema mjesta prici o stvarima kao sto je izopacenost. Ona je u oku posmatraca.

Hajde da objasnimo kako nastaje proždrljivost. Da li postoji gen za proždrljivost? Naravno da ne postoji. Čulni užitak u hrani se naglašeno pojavljuje u pubertetu jer pubescent kao osoba u intenzivnom razvoju mora puno da jede. Ali ako mu užitak u hrani postane izvor satisfakcije, onda će on jesti hranu u neumerenoj količini i tako nezdravom izboru, da će njoj ugroziti svoje zdravlje. Da li je greh što oseća zadovoljstvo dok jede ukusnu hranu? Nije svakako. Dakle, ne postoji gen za prozdrljivost. Šta je greh? Greh je što pokušava da užitkom u hrani zadovolji žeđ duše, što ga čini proždrljivim. Dakle, nije greh u genetskoj sposobnosti već njenoj pogrešnoj funkciji. To što neko genetski ima neku sposobnost više ili manje izraženu, to ga ne čini grešnim, već ga čini grešnim njegova neodraslost, u zloupotrebi te sposobnosti. Da nema tu sposobnost veoma izraženu, već neku drugu, on bi tu drugu zloupotrebljavao u slučaju neodraslosti. Tako od genetike zavisi koje slabosti čovek zloupotrebljava, u slučaju svoje neodraslosti. Naravno, u nekoj meri zavisi i od socijalnih faktora. Ako ti neki represivni sistem brani da uživaš u jednoj stvari, ti ćeš uživati u onome u čemu možeš.

Vidis, meni je postojanje gena, odnosno genetska uslovljenost prozdrljivosti zamislivija nego postojanje gena za oholost, cisto jer je oholost apstraktnija osobina. Neki dan na ovome forumu objavljena vjest da je otkriven virus koji se dovodi u vezu sa pretiloscu...

A sto se tice price o tome sta je grijeh, a sta ne, to nisu naucna pitanja i odgovori zavise od licnih moralnih principa. Naucni radovi se ne bave temama kao sto su grijeh, dusa, izopacenost, zloupotreba slabosti itd.

[Mishab]

Recimo, u zadnjih tridesetak godina popularna je teorija sebicnih gena, koja evoluciju objasnja na nivou selekcije gena, a ne pojedinaca, kamoli vrsta. ...

Pojam sebičnog gena nije adekvatan, jer sebičnost nije svrhovita opstanku. Sebičnost ima za cilj užitak, pa makar ona bila na račun egzistencije.

U svakom slučaju, motivi koji navode čoveka na postupke koji ga ugrožavaju u egzistenciji osporavaju delovanje mehanizama teorije evolucije na njegov nastanak, jer da su oni bili na delu, čovek ne bi postao ovakav kakav je.

A sto se tice price o tome sta je grijeh, a sta ne, to nisu naucna pitanja i odgovori zavise od licnih moralnih principa. Naucni radovi se ne bave temama kao sto su grijeh, dusa, izopacenost, zloupotreba slabosti itd.

Bave se kad god se bave pitanjem motivacije i ponašanja, ali ne koriste pojam greha, jer pojam greha podseća čoveka na odgovornost što dozvoljava da njime vladaju motivi koje njegova savest automatski proglašava grehom čim razumom shvati njihovu iracionalnost.

Iracionalno ponašanje koje nije odgovor na potrebe života svakako jeste najveći problem čoveka i problem društva, ali upravo taj problem jeste tabuiziran, jer ljudi većinom ne žele da se menjaju i odriču svoje iracionalnosti (greha).

Zato su ove stvari malo poznate i psiholozima i sociolozima, zato što predstavljaju diranje u tabu i stavljanje na čoveka odgovornosti da radi na sebi, što on ne želi.

[Mishab]

Antigen HLA-B5 je najzastupljeniji HLA-B antigen i kod Gruzina i kod stanovništva bivše SFRJ, što otkriva zajedničko poreklo populacije koja nosi HLA-B5 na Balkanu i kod Gruzina.

A da ne zaboravimo Japance.

Tu je reč o genetičkom driftu (ostrvska populacija), pa priličan broj ljudi ima istovremeno neke gene dinarskog porekla, a neke od drugih antropoloških tipova.

[statix]

Mislim da su misljenja naucnika po tome pitanju, u najmanju ruku, podjeljena. Recimo, u zadnjih tridesetak godina popularna je teorija sebicnih gena, koja evoluciju objasnja na nivou selekcije gena, a ne pojedinaca, kamoli vrsta. Po toj teoriji svrha gena je da prave kopije samih sebe, i taj poces obavljaju time sto nosioca tih gena cine sposobnijim za prezivljavanje i razmnozavanje. Mislim da tu, sa naucnog aspekta, nema mjesta prici o stvarima kao sto je izopacenost. Ona je u oku posmatraca.

Slozio bih se sa tvojim pisanjem. Recimo u knjizi "Anatomija ljudkse destrukcije" Fromm pojasnjava kako se sebicnost cesto izjednacava sa pohlepom, sto je pogresno. Sebicnost u nauci je iskljucivo bioloski nagon za samoodrzanjem, koji se ispoljava u kriznim situacijama poput oskudice ili opasnosti iz okoline, dok je pohlepa osobina proizasla iz kapitalistickih drustava (sto su danas gotovo sva), jer covjek od malih nogu povezuje srecu i uspjeh sa materijalnim bogatstvom.

Citirat cu odlomak u kojem kritikuje Lorenzovu teoriju hidraulicke prirode agresivnosti.

Pa i u drugom svjetskom ratu, unatoč sve većem brutaliziranju čovječanstva, strahote su bile ograničene na specijalne grupe nacista. Općenito govoreći, obična vojska na obje strane nije činila ratne zločine na nivou na kojem bi to očekivali prema Lorenzovim opisima. To što on opisuje govoreći o strahotama je ponašanje sadističkog i krvožednog tipa karaktera; njegov »borbeni entuzijazam« je jednostavno nacionalistička i ponešto emotivno primitivna reakcija. Tvrditi da je spremnost da se čine strahote, kad je jednom zastava razvijena, instinktivno određen dio ljudske prirode bila bi klasična obrana protiv optužbe kršenja principa ženevske konvencije. Iako sam
siguran da Lorenz ne želi braniti strahote, njegov argument čini upravo to. Takav pristup sprečava razumijevanje karakternih sistema u kojima su one ukorijenjene i individualnih i socijalnih uvjeta koji prouzrokuju njihov razvoj.

Sadržane u postupku u kojem se fiziološki dokazi iz nižih stupnjeva evolucije i nižih stupnjeva živčanih sustava, te jednostavnijih oblika ponašanja, upotrebljavaju da bi podržali fiziološke teorije mehanizama ponašanja na višim i kompleksnijim stupnjevima. (N. Tinbergen,1948. Potcrtao E. F.)

Takodjer, grupa ljudi suocena s istim stimulansom reagirat ce na njega razlicito, zavisno od njihovih karaktera, sto ukljucuje detaljnu analizu ne samo svjesnog, nego i nesvjesnog djela psihe.

Dalje ovim primjerom Fromm pokazuje koliko je kompleksno ljudsko ponasanje, u ovom slucaju samo jedna pojava "frustracija":

Najvažniji faktor u određivanju pojave i intenziteta frustracije je karakter osobe. Veoma pohlepna osoba, na primjer, reaagirat će srdžbom ako ne dobije onoliko hrane koliko želi, a isto je i sa škrtom osobom kada je njena želja da kupi nešto jeftino frustrirana; narcisoidna osoba osjećat će se frustrirana kada je ne hvale i ne cijene. U prvom redu karakter osobe određuje što je frustrira, a u drugom intenzitet njene reakcije na frustraciju.

Ono sto je genetski naslijedjeno sluzi za pravilan bioloski rad tijela i vrlo malo utice na ponasanje covjeka koliko drustveno i kulturolosko naslijedje, jer zdravo drustvo ce uvijek podsticati onu dobru prirodu covjeka.

Sebičnost ima za cilj užitak, pa makar ona bila na račun egzistencije.

Ovo sam sad vidio i nije tacno.

[dr.Gonzo]

Pojam sebičnog gena nije adekvatan, jer sebičnost nije svrhovita opstanku. Sebičnost ima za cilj užitak, pa makar ona bila na račun egzistencije.

U svakom slučaju, motivi koji navode čoveka na postupke koji ga ugrožavaju u egzistenciji osporavaju delovanje mehanizama teorije evolucije na njegov nastanak, jer da su oni bili na delu, čovek ne bi postao ovakav kakav je.

Sebicnost itekako moze biti korisna u borbi za opstanak. Mislim da uopste nema potrebe da navodim primjere.
Sa druge strane, teorija sebicnih gena je nesto sasvim drugacije, i ne fokusira se na sebicno ponasanje organizama, vec samih gena (naravno, u prenesenom znacenju).

[ljubav_aha]

interesatno je kako se stanovnici zapadnog Blakana promjene u Dijaspori

[dr.Gonzo]

Haj daj nam svoja zapazanja kako se promijene

[ljubav_aha]

interesatno je kako se stanovnici zapadnog Blakana promjene u Dijaspori

Haj daj nam svoja zapazanja kako se promijene

nemam sad vremena,dela se,pisem kasnije

[Mishab]

Haj daj nam svoja zapazanja kako se promijene

Svi se žale da postanu iskvareniji nego što su ranije bili. Naravno, oni će se tamo ponašati prilično uljudno, da bi ne izazivali sablazan ostalih a ne zato što su iznutra reformisani. Na poslu će vredno da rade, jer nemaju kud, moraju. Ali oni rade taj posao ne iz ljubavi nego radi novca. I kada se vrate sa posla svojim kućama, gube taj vredan duh i vole da lenčare. Po mogućstvu, gledaće da ne rade ništa - da žive od socijalne pomoći i to čak smatraju svojim uspehom.

[Mishab]

Sebicnost itekako moze biti korisna u borbi za opstanak. Mislim da uopste nema potrebe da navodim primjere.

Mislim da ima potrebe da navedeš primer. Ja tvrdim da sebičnost (potreba za prijatnim osećanjima), telesnost (potreba za čulnim užitkom) i sujeta (potreba za umnom predstavom i vrednosti i veličini), kao i svi motivi ponašanja koji su posledica unutrašnje potrebe, ugrožavaju egzistenciju. Zato je dobro da navedeš primer.

Kada bi pomenuti motivi ponašanja mogli da se izgovore i opravdaju bilo kakvim potrebama opstanka, tada oni ne bi bili greh, pa u tom slučaju mi na ovoj planeti, a posebno na Balkanu, ne bismo imali nikakvih problema sa sobom i svojim mentalitetom.

Evo ovo je sažeto objašnjenje (izvučeno iz izlaganja) koje otkriva kako dolazi do izopačene funkcije čovekovih sposobnosti (kako se sposobnosti pretvaraju u grešne motive ponašanja):

[ljubav_aha]

interesatno je kako se stanovnici zapadnog Blakana promjene u Dijaspori

Haj daj nam svoja zapazanja kako se promijene

npr. temeprament: kojim se mnogi ponose u raznim kulturama,od nas ,italijana ili iraca ALI ,kad su npr. nasi imigranti U SAD poceli svoj temperament pokazivati npr. na poslovima,dobijali su otkaz ili upozorenja,ali su za par godina naucili kako se ponasati sa >manjom dozom temepramenta<

[Jazz_Junkie]

[ljubav_aha]

JJ,muka mi od citanja o vaznosti gena u smislu karakteriologije naroda eh pa da vidim gdje su geni dominirali u Dijaspori

[Mishab]

JJ,muka mi od citanja o vaznosti gena u smislu karakteriologije naroda eh pa da vidim gdje su geni dominirali u Dijaspori

Dok nisu naši Jugovići i razni nama slični došli u severnu Evropu šezdesetih, mnoge zakonske regulative nisu postojale u zapadnom svetu, jer nisu postojale potrebe za njima. Razni proizvodi su se prodavali na trgovima, ulicama i putevima bez prodavaca, na poverenje onima koji bi ostavili adekvatnu količinu novca. Stanovi se nisu zaključavali. Plate su ubacivane u sandučad bez zaključavanja i bez potpisanih priznanica. Potpuno se svima sve verovalo. A onda smo postali prvi u stopi kriminala dok nisi došli Turci i Arapi. Ubrzo su takvi problemi morali da se rešavaju formiranjem raznih novih zakonskih regulativa a zadnjih par decenija te reglative su znatno pooštrene. Neki naši ljudi život u tim zemljama zapadnog sveta doživljavaju kao da su u nekom otvorenom zatvoru. A pojedini iz domaćeg stanovništva tamo se hvale kako mogu da po faci prepoznaju Jugovića po očima iz kojih izbija nezadovoljstvo, nezahvalnost i neumerenost.

Toliko o našim genima u dijaspori.

Zapravo, možeš pogledati ovaj sjajan tekst od Borisa Dežulovića koji otkriva šta je naš čovek sve tamo bio u stanju da uradi:

http://svetlost.org/podaci/slaba_uloga_ ... naroda.pdf

[Mishab]

Ljudsko ponasanje je bez sumnje uslovljeno kako genetikom, tako i okruzenjem. Oko toga nema dileme.

Kako deluje geni a kako spolni uticaji? Geni daju motive, a od sredine zavisi smer, način ispoljavanja, i da li će se motivi ispoljavati ili možda čak ugušivati. Sredina ne može direktno da promeni čovekove motive bez čovekovog voljnog učešća.

Na primer, tri deteta odgajaš u istoj porodici da ustaju baki u autobusu. Tri deteta različitog porekla, dinarskog, alpskog i mongolskog. I sva tri deteta će da se ponašaju isto. Ustajaće baki u autobusu. Povrpan sociolog će pomisliti da su socijalni faktori odlučujući. Međutim, sociolog zbog svoje površnosti ne razmišlja o motivima. Iako sva tri deteta čine isto delo, ona ga čine iz različitih motiva. Dinarac ustaje baki zato što vidi vrednost u tom dobrom delu (kojim zadovoljava svoju sujetu). Alpid ustaje baki da ne bi osećao krivicu što nije pomogao. A mongol ustaje jer ga žao bake (iz sebičnog sentimenta). Svi oni ustaju, ali iz različitih motiva koji zavise od genetike.

Ova tri deteta nisu vaspitana, nego zapravo dresirana. Pravilnim vaspitanjem bi oni pobedili svoju sebičnost, sujetu i imali bi čistu savest, pa bi ustali baki radi nje, a ne radi sebe, ustali bi iz ljubavi (poštovanja) prema njoj. Oni bi osećali sažaljenje, videli vrednost u samom činu pomaganja, imali čistu savest da pomognu, ali ne bi to uradili radi vrednosti, radi čiste savesti i radi prijatnih osećanja, veeš radi bake - dakle, radi odgovora na potrebe života, a ne radi odgovora na potrebe svoga velikog Ja i njegovih odbrambenih mehanizama. Takvo pravlno vaspitanje dece je rezultovalo decom koja se ne plaše da koriste zdrav razum i koja vole da uče, vole da rade, i koja imaju ideal da žive za čovečanstvo. To je tako bilo u vreme novog veka, veka razuma i prosvetireljstv. Čovek je sasvim razvijao svoju ličnost, bio iznad genetike i svojim sposobnostima služio drugim ljudima i svojim realnim potrebama (a ne unutrašnjim hirovima).

[Shoshana]

Antigen HLA-B5 je najzastupljeniji HLA-B antigen i kod Gruzina i kod stanovništva bivše SFRJ, što otkriva zajedničko poreklo populacije koja nosi HLA-B5 na Balkanu i kod Gruzina.

A da ne zaboravimo Japance.

Tu je reč o genetičkom driftu (ostrvska populacija), pa priličan broj ljudi ima istovremeno neke gene dinarskog porekla, a neke od drugih antropoloških tipova.

Znaci neki od nas i neki od Japanaca su isti narod... I neki od Gruzina, naravno.... Ni slucajno se ne bi moglo raditi o kontaktu, nego se bas zasigurno radi o zajednickim precima?

[ljubav_aha]

JJ,muka mi od citanja o vaznosti gena u smislu karakteriologije naroda eh pa da vidim gdje su geni dominirali u Dijaspori

Dok nisu naši Jugovići i razni nama slični došli u severnu Evropu šezdesetih, mnoge zakonske regulative nisu postojale u zapadnom svetu, jer nisu postojale potrebe za njima. Razni proizvodi su se prodavali na trgovima, ulicama i putevima bez prodavaca, na poverenje onima koji bi ostavili adekvatnu količinu novca. Stanovi se nisu zaključavali. Plate su ubacivane u sandučad bez zaključavanja i bez potpisanih priznanica. Potpuno se svima sve verovalo. A onda smo postali prvi u stopi kriminala dok nisi došli Turci i Arapi. Ubrzo su takvi problemi morali da se rešavaju formiranjem raznih novih zakonskih regulativa a zadnjih par decenija te reglative su znatno pooštrene. Neki naši ljudi život u tim zemljama zapadnog sveta doživljavaju kao da su u nekom otvorenom zatvoru. A pojedini iz domaćeg stanovništva tamo se hvale kako mogu da po faci prepoznaju Jugovića po očima iz kojih izbija nezadovoljstvo, nezahvalnost i neumerenost.

Toliko o našim genima u dijaspori.

Zapravo, možeš pogledati ovaj sjajan tekst od Borisa Dežulovića koji otkriva šta je naš čovek sve tamo bio u stanju da uradi:

http://svetlost.org/podaci/slaba_uloga_ ... naroda.pdf

opet ti

mene prije svega ne mozes perpoznati po faci

u bivsoj jugi moja kuca je bila cesto puta nezakljucana ,a znam,nisam jedini slucaj

u SAD se tako nesto nije desilo sa nasom Dijasporom,znaci uvodjenje novih zakona,oops,kako to,hm

ako postavljenje novih zakona u evropi podvlacis kao genetski uslovljen proces,grijesis,to nema veze sa genezom,vec sa sredionm u kojoj je odrasla jedinka/osoba

npr,sijamski bliznaci : postavi ih u 2 razlicite sredine,i nakon 10 godina provjeri njihovo ponasanje

[ljubav_aha]

Ljudsko ponasanje je bez sumnje uslovljeno kako genetikom, tako i okruzenjem. Oko toga nema dileme.

Kako deluje geni a kako spolni uticaji? Geni daju motive, a od sredine zavisi smer, način ispoljavanja, i da li će se motivi ispoljavati ili možda čak ugušivati. Sredina ne može direktno da promeni čovekove motive bez čovekovog voljnog učešća.

Na primer, tri deteta odgajaš u istoj porodici da ustaju baki u autobusu. Tri deteta različitog porekla, dinarskog, alpskog i mongolskog. I sva tri deteta će da se ponašaju isto. Ustajaće baki u autobusu. Povrpan sociolog će pomisliti da su socijalni faktori odlučujući. Međutim, sociolog zbog svoje površnosti ne razmišlja o motivima. Iako sva tri deteta čine isto delo, ona ga čine iz različitih motiva. Dinarac ustaje baki zato što vidi vrednost u tom dobrom delu (kojim zadovoljava svoju sujetu). Alpid ustaje baki da ne bi osećao krivicu što nije pomogao. A mongol ustaje jer ga žao bake (iz sebičnog sentimenta). Svi oni ustaju, ali iz različitih motiva koji zavise od genetike.
Ova tri deteta nisu vaspitana, nego zapravo dresirana. Pravilnim vaspitanjem bi oni pobedili svoju sebičnost, sujetu i imali bi čistu savest, pa bi ustali baki radi nje, a ne radi sebe, ustali bi iz ljubavi (poštovanja) prema njoj. Oni bi osećali sažaljenje, videli vrednost u samom činu pomaganja, imali čistu savest da pomognu, ali ne bi to uradili radi vrednosti, radi čiste savesti i radi prijatnih osećanja, veeš radi bake - dakle, radi odgovora na potrebe života, a ne radi odgovora na potrebe svoga velikog Ja i njegovih odbrambenih mehanizama. Takvo pravlno vaspitanje dece je rezultovalo decom koja se ne plaše da koriste zdrav razum i koja vole da uče, vole da rade, i koja imaju ideal da žive za čovečanstvo. To je tako bilo u vreme novog veka, veka razuma i prosvetireljstv. Čovek je sasvim razvijao svoju ličnost, bio iznad genetike i svojim sposobnostima služio drugim ljudima i svojim realnim potrebama (a ne unutrašnjim hirovima).

ustaju iz razlicitih motiva,ali ne ovise o genetici,vec o sredini

[Toto]

Ljudsko ponasanje je bez sumnje uslovljeno kako genetikom, tako i okruzenjem. Oko toga nema dileme.

Kako deluje geni a kako spolni uticaji? Geni daju motive, a od sredine zavisi smer, način ispoljavanja, i da li će se motivi ispoljavati ili možda čak ugušivati. Sredina ne može direktno da promeni čovekove motive bez čovekovog voljnog učešća.

Na primer, tri deteta odgajaš u istoj porodici da ustaju baki u autobusu. Tri deteta različitog porekla, dinarskog, alpskog i mongolskog. I sva tri deteta će da se ponašaju isto. Ustajaće baki u autobusu. Povrpan sociolog će pomisliti da su socijalni faktori odlučujući. Međutim, sociolog zbog svoje površnosti ne razmišlja o motivima. Iako sva tri deteta čine isto delo, ona ga čine iz različitih motiva. Dinarac ustaje baki zato što vidi vrednost u tom dobrom delu (kojim zadovoljava svoju sujetu). Alpid ustaje baki da ne bi osećao krivicu što nije pomogao. A mongol ustaje jer ga žao bake (iz sebičnog sentimenta). Svi oni ustaju, ali iz različitih motiva koji zavise od genetike.
Ova tri deteta nisu vaspitana, nego zapravo dresirana. Pravilnim vaspitanjem bi oni pobedili svoju sebičnost, sujetu i imali bi čistu savest, pa bi ustali baki radi nje, a ne radi sebe, ustali bi iz ljubavi (poštovanja) prema njoj. Oni bi osećali sažaljenje, videli vrednost u samom činu pomaganja, imali čistu savest da pomognu, ali ne bi to uradili radi vrednosti, radi čiste savesti i radi prijatnih osećanja, veeš radi bake - dakle, radi odgovora na potrebe života, a ne radi odgovora na potrebe svoga velikog Ja i njegovih odbrambenih mehanizama. Takvo pravlno vaspitanje dece je rezultovalo decom koja se ne plaše da koriste zdrav razum i koja vole da uče, vole da rade, i koja imaju ideal da žive za čovečanstvo. To je tako bilo u vreme novog veka, veka razuma i prosvetireljstv. Čovek je sasvim razvijao svoju ličnost, bio iznad genetike i svojim sposobnostima služio drugim ljudima i svojim realnim potrebama (a ne unutrašnjim hirovima).

ustaju iz razlicitih motiva,ali ne ovise o genetici,vec o sredini

Minimax je davno -znanstveno- objasnio: ko su ovi sto ustaju po autobusima....

[ljubav_aha]

Toto

[Mishab]

ustaju iz razlicitih motiva,ali ne ovise o genetici,vec o sredini

Sredina je ista, ali su ljudi drugačiji, jednom detetu je važnije kako se oseća, durgom da ima čistu savest, a trećem da ima predstavu o tome kako je to što radi vredno. Sredina deluje isto na sve njih, pa se razlike u motivima ne mogu objasniti uticajem sredine. Sva tri deteta imaju iste namere - da pomognu baki, a motivi zavise od nasleđa, izuzev ako kroz odrastanje oni sami ne uzmu na sebe odgovornost za svoje postupke.

[Mishab]

u SAD se tako nesto nije desilo sa nasom Dijasporom,znaci uvodjenje novih zakona,oops,kako to,hm

Pa desilo se odmah sedamdesetih ali zbog dekadencije sopstvenog stanovnoštva odmah posle seksualne revolucije su donete nove zakonske regultive zbog eskalacije svakakvih dotle retkih vrsta zločina.

ako postavljenje novih zakona u evropi podvlacis kao genetski uslovljen proces,grijesis,to nema veze sa genezom,vec sa sredionm u kojoj je odrasla jedinka/osoba

Zakoni se donose zbog potrebe. Što su ljudi gori, to je potreba za zakonima veća. Ljudi imaju različita iskušenja u zavisnosti od svog genetsko porekla, pa narodi sa viškom muških hormona jesu skloniji kriminalu nego narodi sa viškom ženskih. Na primer, crnci i ljudi sa Balkana i Bliskog istoka pokazuju višu sklonost ka kriminalu u Evropi i Americi, u odnosu na starosedelačku belačku populaciju, dok pripadnici žute rase pokazuju manju sklonost ka kriminalu u odnosu na belce zapadnjake.

npr,sijamski bliznaci : postavi ih u 2 razlicite sredine,i nakon 10 godina provjeri njihovo ponasanje

Nije stvar u ponašanju nego u motivima. Iza istog spoljneg ponašanja se mogu kriti različiti motivi. Najčešće se krije gordost (ponositost) ovde na Balkanu, zatim nečista savest i zatim sebični sentiment, a ne nesebična dobrota.

[Mishab]

Antigen HLA-B5 je najzastupljeniji HLA-B antigen i kod Gruzina i kod stanovništva bivše SFRJ, što otkriva zajedničko poreklo populacije koja nosi HLA-B5 na Balkanu i kod Gruzina.

A da ne zaboravimo Japance.

Tu je reč o genetičkom driftu (ostrvska populacija), pa priličan broj ljudi ima istovremeno neke gene dinarskog porekla, a neke od drugih antropoloških tipova.

Znaci neki od nas i neki od Japanaca su isti narod... I neki od Gruzina, naravno.... Ni slucajno se ne bi moglo raditi o kontaktu, nego se bas zasigurno radi o zajednickim precima?

Vidi se po tome šta je sve ugrađeno u iste ljude da su se davno izmešali. Na primer, dinarci koji žive kod nas se nisu dugo mešali sa Slovenima (nordidima), što znači da Sloveni nisu starosedeoci Balkana, kako neke teorije govore. Kako se to zna preko genetike? Svaki čovek ima gene HLA-A i HLA-B koji se zajedno (u bloku) nasledjuju u velikom procentu slučajeva. Dinarci imaju alele HLA-A2 i HLA-B5 koji se nasleđuju zajedno (HLA-A2B5). A nordidi (izvorni Sloveni, Germani...) imaju HLA-A1 i HLA-B8 koji se takodje nasleduju zajedno (HLA-A1B8). Da su zaista dinarci dugo vremena živeli zajedno sa nordidima, onda bi se na Balkanu ipak vremenom pokvarili ti blokovi gena (haplotipovi) pa bi se formirao priličan broj ljudi koji imaju mešavinu: HLA-A1B5, i HLA-A2B8. Kako je zanemarljiv procenat tih kombinacija, jasno je da su Sloveni skoro došli na Balkan. A kod Japanaca imaš u korenu izmešanost raznih tipova u istom bloku, što znači da su jako davno formirani malte ne kao posebna rasa, mozaički sastvaljena od raznih tipova u sebi.