Uličarske priče Uličnog Muzičara !

[vaca]

[Edin H.]

http://www.youtube.com/watch?v=OJZTWpcCA3s


eto mene ... kad sam bio mlad !

Dobro sviras, cudno da se nisi u neki band uvalio?

[Edin H.]

http://www.grapheine.com/bombaytv/gr...73c697a59.html


he he ...

Nesto ti ne radi ovaj link

[Ulični Muzičar]

http://www.grapheine.com/bombaytv/gr...73c697a59.html


he he ...

Nesto ti ne radi ovaj link

http://www.grapheine.com/bombaytv/graph ... 97a59.html

[Ulični Muzičar]

A, KAKO JE SVE POČELO... 3.deo



dok smo mi tako uživali u popularnosti u našem kraju
objavljeno je da će se održati još jedna gitarijada, posle 3 meseca, otprilike (mislim avgust 1983.)
nas uhvatila panika...

na brzinu smo se okupili, ali je Zvonko bio na selu kod babe i dede
pošto nije bilo mobilnih i pošto u nasem naselju nije bilo ni "običnih" telefona (do 1986-te), poslali smo telegram Zvonku...

gitarijada.stop.odma' dolazi.stop.

on, je normalno, "dojurio" prvim putničkom vozom...

e, sad smo, kao, hteli da odsviramo nešto naše... hehehe...
naše... hmmmm

rif je bio alla "Paranoid"... samo... to smo nesvesno drpili (ja, evo, priznajem sam to "komponovao")

solo... e, to sam vec SVESNO drpio od WHISHBONE ASH (persephone)

tekst... opet ja - "ludi dani" (imam negde zapisano)
otprilike: DANAS SVAKO MISLI SAMO NA SVOJ ĆEF
......... .. DANAS BI DA SVAKO BUDE ŠEF... itd..

refren: LUDI...
......... . IDU LUDI DANI
......... . LUDI...
......... . LUDI SU I LJUDI (drugo ponavljanje: LUDI SMO I MI)

jesam bio prorok... hehehe … stvarno su nam došli LUDI DANI... ubrzo...

kao, svestrani muzičari, izmenjali smo instrumente izmedju sebe..
Zvonko od solo - prelazi na ritam gitaru
ja sa bas gitare - na solo + pevanje
Daci sa ritam gitare (+ vokal) - bubnjevi
Stoška sa bubnja - na bas (za kaznu... hehehe)

prešli smo da probamo iz Dacijeve dnevne sobe (kada mu roditelji nisu bili kod kuće) u njegovu garažu...
tehnički nismo napredovali...
i dalje iste tri akustične gitare
jedino lupanje po "Bazarima", rasporedjenih po trosedu je zamenjeno nekakvim kantama
(mislim da smo i "činelu" napravili - poklopac od jedne od doticnih kanti smo vezali žicom i okacili o plafon)

ne sećam se koliko puta smo probali, mozda 5-6 puta...
bilo je zanimljivo, jer su se skupljali tu drugovi i drugarice iz komšiluka... kako to već biva... zezanje...

a, da bubnjar ne bi ponovio grešku svoga predhodnika (polomio palicu prilikom "zagrevanja" - zbog neiskustva)
smislili mi kako ćemo...
Dacijevi roditelji su radili u jednom hotelu

otac mu je bio, valjda beše, glavni kuvar...
aaaaaa... tamo su imali svakoga dana živu muziku, a bubnjevi... glupo da se montiraju svako veče...
seli mi (ceo "band") u autobus... i pravac hotel *****
otkrili bubnjeve (zaštićeni bili od prašine) i naš bubnjar Daci se tu malo, kao, srodjivao sa njima (mislim - bubnjevima)
i, skovao je planove gde će tacno da lupa kada budemo nastupili...

ja sam se mnogo zeznuo što sam pristao da POKUŠAM da pevam...
moram da napomenem da sam bio EKSTREMNO stidljiv, povučen, introvertan... kako hoćete (kasnije sam se izvuk'o malo iz toga)
u školi sam uvek bio najmirniji (uključujući i devojčice...)
na probama nisam pevao, nego, kao, zamisljali smo da tu sad, kao, ide vokal...

e, pošto su na prethodnoj gitarijadi svirali i gluvi (muzicki... nikoga da ne uvredim...)
uveli su mini selekciju pre početka, pre ulaska publike...
naš red...
mi, kao krenuli...
a, ja sviram i mislim... sve mislim... "jao, šta da radim kad dodje vreme za pevanje... " (posle uvodnog rifa)
mislim da bi to bilo neko mumlanje, u najboljem slučaju - šaputanje...
ali, NA MOJU OGROMNU SREĆU, rekli su (žiri)... “dosta, sledeći... “ (taman kada je trebalo da zinem...)
tako da sam propustio jedinu priliku u životu da javno zapevam...
a-ha, da … neko je od prisutnih kolega viknuo "lopovi" i … bio je u pravu... (rif - paranoid...)

na kraju su rekli ko neće moći da nastupi

bilo je 4 grupa a medju njima i mi...
ja sam bio presrećan što neću morati da pevam, jer lako je bilo planirati.. sad' stvarno bio došao trenutak...
neki (Stoška) od mojih su tražili da nam daju da ponovimo, pa da onda odluče da li da sviramo ili ne...
na sreću (moju) nisu nam dozvolili...

meni je bilo k' o Dostojevskom kada su ga izveli na streljanje, pa u poslednji čas pročitali carevo pomilovanje...
veliko olakšanje... i uživancija...
lepo sam zauzeo mesto u 3-ćem, 4-tom redu i čekao početak
em ne moram da se blamiram, em ne moram da plaćam kartu hehe... barem to...

to bila gitarijada kada je jedan tip (Voska) svirao neki instrumental ("oaza".. naslov, čini mi se...)
i bio proglašen za najboljeg instrumentalistu...
u toj "oazi" je bio ubacio i "turski marš"...
meni se mnogo dopalo to njegovo muziciranje i mislim da sam tad' možda doneo odluku da nema više zajebavanja,
nego mora da se ozbiljno izuči gitara...

maštao sam kako cu ja jednom tako izaći i razvezati svirku, a svi ce se oduševiti...
jednostavno...
uglavnom klinci i počinju da sviraju iz tih razloga... da se prave važni, da muvaju devojke...

tako je neslavno završio moj prvi band. Nikada više nismo svirali...
nikada više i nisam svirao u nekoj grupi (što mi je malo i žao),

jedino sAm... i u paru sa još jednim gitaristom (duo "the bridge")

ja i Zvonko smo nastavili da učimo u "duetu"...
on je voleo akorde (u početku)
ja sam se bacio na vežbanje skala i ostalog...

[plonker]

.

[Ulični Muzičar]

Nije loše, lijepa životna priča.
Ima li još negdje tvojih snimaka, da se pogleda.
Sviraš li još uvijek, dolaziš li u Sarajevo?
Samo naprijed!

-fala ...
-biće još snimaka , zeza me upload trenutno ...
-sviram i dalje - to mi je posao
-možda i dodjem u SA (lepo bi bilo) , ko zna ... (mada ni u Srbiji (i CG) ne sviram još od '97.)
-pozdrav ...

[Ulični Muzičar]

VEŽBANJE, STANLEY JORDAN... I TAKO TO...

Kada su završile moje kratke gitarijadske avanture, počeo sam da vežbam malo ozbiljnije
Skale – razni tipovi i iz svih pozicija (po celom vratu),
razne vežbe (iz različitih pozicija svaka) i sa posebnim naglaskom na mali (i „domali“ prst)... itd.
Sa Zvonkom sam povremeno svirao- kod mene, kod njega, na stepeništu, na „vrhu“ moje kuće, koja nema krov (k’o Bitlsi)
Imali smo i jedan nastup sa školskim bendom, skupljenim na brzinu
Bilo je to za vojsku, u jednoj kasarni. Svirali smo „krivo je more“ ()
Ja sam, kao, odsvirao i solo...

U proleće 1984. Sam imao priliku da kupim električnu gitaru od jednog tipa.
Sve je bilo sredjeno... samo moj otac je radije kupio drva za ogrev, za narednu zimu...
Ja sam bio strašno razočaran! Sećam se da sam se zatvorio u sobu, sa željom da zaspem (i jesam) i da se ne probudim više...
Upravo tu gitaru sam ipak kupio 6-7 meseci kasnije. „CLEAR SOUND“ – marka.
Imala je tanke žice (prva 0, 07) i ja nisam hteo dugo da ih menjam (možda 2 godine), jer nisam mogao takve iste da nadjem,
A bile su mi super – mekane...

Tako sam oko 2 godine vežbao...
U zimsko vrema odem u moju hladnu sobu (štednja drva),
Vežbam neko vreme, pa se vratim u dnevnu (toplu) sobu da se ogrejem i da mi se razmrdaju prsti malo...
I tako u krug...
Vežbao sam najmanje 2 sata dnevno, kad-kad i više i to SVAKI dan!
Jedan dan skale, drugi dan vežbe (stalno sam dodavao nove...)
Nisam znao da osviram baš puno stvari, ali sam bio dosta brz...
I svirao sam čisto, bez falširanja (normalno... toliko vežbanja)

Uzgred, 1982. smo ja i Zvonko gledali uživo LEB I SOL na turneji posle „sledovanja“.
Na toj turneji je snimljen i album „akustična trauma“ koji sam preslušavao jedno godinu i po dana...
Pred spavanje... svaku noć!!!
Prva, druga i četvrta strana (treća ne, zato što je tamo bio solo bas, solo bubanj...)
Jednom kada sam, sasvim slučajno, sreo Vlatka Stefanovskog na ulici, rekao sam mu ove stvari!
Meni se ta faza grupe „leb i sol“ (trio) mnogo dapada... čista svirka

U leto 1985. Sam morao u vojsku.
Za zakletvu („svečana obaveza“ se tada zvala) su mi moji doneli akustičnu gitaru
Imao sam običaj (u početku) da nedeljom uzmem sok i napolitanke (i gitaru, naravno)
I da odem negde da, kao, vežbam malo...
Al’ ne ide tako...
Ne možeš u vojsci...
Vojska je bila idealna da upropasti mladog čoveka.
pa i mene je...
Mnogi su imali problema da posle vojske nastave tamo gde su stali... škola... ili šta već...

Ja, kada sam se vratio iz vojske, nisam više vežbao
Zaboravio sam mnoge od vežbi, koje sam bio kreirao, a nisam ih imao zapisane – nije mi padalo na pamet da mogu da ih zaboravim!

ALI!!!
ALI!!!

Još u vojsci sam u nekom časopisu našao neki članak o STANLEY JORDAN –u...
Pisalo je kako svira gitaru na neki „klavirski“ način
Bila je i fotografija, na kojoj se videlo kako su mu obe ruke na vratu gitare
Ja sam se bio pitao... kakva li mu je to tehnika sviranja?
Kada sam bio na odsustvu, marta 1986. Video sam na TV (u emisiji TV Zagreb – „stereovizija“) nekoliko minuta njegove svirke!
Oduševio sam se i odmah ukapirao kako funkcioniše taj njegov način sviranja.
Evo, za ne-muzičare da i objasnim:
Vibracija žice se postiže tako što se ona (žica) malo jače udari!
Normalnim načinom sviranja - žica sa pritiska levom rukom na odredjenom mestu, a desnom rukom se „okine“...
Tako žica zavibrira...
Znači, kod ove tehnike se jednom rukom postiže vibracija žice...
Tako – jednom rukom mogu da se sviraju akordi (bas...), a, drugom – melodija!
Kao na klaviru...
Ili – tako zvuči kao da dvojica sviraju (čuju se i melodija i „pratnja“)
To je meni došlo k’o „kec na desetku“, jer mi je odgovaralo da sviram sam, da ne pevam, da zvuči „punačko“...
Da... još od ranije sam imao ideju da napravim band i da sviramo samo instrumentale.
Posebno sam želeo da sviramo u instrumentalnoj verziji „neinstrumentalne“ stvari (gde bih ja svirao melodije koje, u stvari izvodi pevač)

Mislim da je TA sreća da sam video STANLEY JORDAN-a na TV – jedan od najznačajnijh dogadjaja u mom zivotu!
Kasnije sam dobio ideju da sviram na ulici, ali ovo je bilo odlučujuće!
A, iz uličnog sviranja su proizišle razne stvari – posao (pare), našao sam svoju drugu polovinu, sada i sin...

Da se vratim na S. Jordana...
Kada sam video to na televiziji, odmah sam probao da tako nešto odsviram...
Prvo sam priučio „romane“ , što nije bilo pametno... jer - levom rukom ritam 9/8...
Ali sam ga razložio... ton po ton!
Da, pojačalo mi je bilo neki bugarski radio... jer ovom tehnikom se može svirati „bez struje“ samo ako je velika tišina
A, u medjuvremenu mi je onaj isti tip koji mi je prodao električnu gitaru- pravio pojačalo
Pre nego sam krenuo u vojsku, prodao sam bicikl i dao kaparu čoveku...

Kada sam se vratio iz JNA, pokušao sam da paralelno sviram i „normalno“ (trzalicom) i ovom novom tehnikom,
Ali sam, postepeno, ostavio trzalicu... skroz!

Ubrzo su došli i prvi nastupi... solo!

[Twice]

Zdravo Ulični muzičaru.
Pročitao sam pp i nadam se da je ipak sve u redu.
______________
Nego i ja sam gitarista pa da te nešto pitam:

Moj problem je u tome sto sam pre nekog vremena primetio da me zena vara. Ja sam gitarista i stalno putujem i imam svirke po drugim gradovima i primetio sam da kad god pozovem zenu uvece ona nije kuci, kad dodjem ona uvek zuri da se prva javi na telefon, stalno je zovu neki muskarci, a u poslednje vreme sve cesce ide na pice "sa sestrom". Osim toga pre par dana je kod mene svratio jedan moj prijatelj gitarista i kazao mi da je video kod njega na tezgi moju zenu i nekog coveka. Osim toga me je pitao da mu pozajmim pojacalo. Ja sam mu odgovorio da cu da mu pozajmim ako mi dozvoli da se za vreme svirke sakrijem iza pojacala i gledam da li ce da naidje moja zena. Kad je svirka pocela cucnuo sam iza pojacala i posle prve pesme sam primetio da pomalo zuji.

Imam Marshalla MG100HDFX pa me zanima da li je to zujanje mali problem ili treba da ga nosim kod majstora?

[Ulični Muzičar]

p.s. pojma nemam ... (odgovor na pitanje)

[Ulični Muzičar]

“PRIPREME” ZA SOLO NASTUPE



Kada sam se vratio iz vojske - nisam više bio siguran šta i kako da sviram .
Hteo sam i trzalicom da nastavim , ali … polako smo se rastali (ja i ona)…
Šteta …
jer … dosta sam dobro stajao po pitanju tehnike (brzina , upotreba svih prstiju itd.)
Snimao sam svoje improvizacije na kasetofonu …
“vezenje” (po skalama , raznim … i tako to …)
Kada je jedan drug čuo to moje “šaranje” po gitari , rekao je …”pa, nije Vlatko (Stefanovski) mnogo brži od tebe …” (a , ja “odlepio” od sreće na to …)
I nije bio … Ali , to je “abitno” !!!
Brzina se postiže redovnim vežbanjem – to nije problem !
Fazon je da “lepo” (dobro …) sviraš , a, tehnička potkovanost ti samo pomaže da odsviraš ono što si zamislio
t.j. da prsti “slušaju” … jer , džaba nešto imaš u glavi ako ne možeš to da izvedeš (t.j. ako “falširaš” …)
a , da bi neko bio nekakav Vlatko … treba da PRAVI dobru muziku !
Za to treba poseban talenat !
A, za “samo dobro sviranje” … potrebno je jedino vežbanje i … minimum sluha !

Ja sam vežbao nekoliko godina , ali …
Ipak sam se uzaludno trudio … (osim što sam se “upoznao” sa muzikom i pravilima u muzici… što , u stvari , i nije zanemarljivo !)
na kraju sam ipak ostavio trzalicu !

Ali , potrudio sam se da naučim par stvari tom Stanley Jordanovom “klavirskom” tehnikom .
Jedna od prvih stvari je bila “yesterday” .
Sećam se da mi jedan komšija nije verovao da sam ja to odsvirao , kada sam mu pustio snimak (kasetofon…pomenuti …)
Jer …
zvučalo je kao da dvojica sviraju :
jedan ”razlaže” akorde (to sam radio levom rukom na “gornjim” žicama)
a, drugi svira melodiju (to sam radio desnom rukom na “donjim” žicama)
znači , jačim pritiskom (udarcem ...) u žicu (jednom rukom) – dobija se vibracija ...
moralo je , normalno , da se pazi da se istovremano i leva i desna ruka ne nadju na istoj žici …
to je bio razlog zašto sam većinu melodija morao da sviram na “tankim” žicama …
a , to je predstavljalo i “opasnost” ! … monotonija …
zato sam ( kasnije … 1994. ) prešao na gitaru sa dva vrata !
razmišljao sam bio i da mi neko napravi gitaru sa 8, 10 … žica …
bilo bi atraktivnije za gledanje – obe ruke na jednom vratu …
još kada ih ponekad ukrstim … (kao kada to čine pijanisti) - neobičan prizor …

Mnogo puta sam čuo komentar prolaznika (“genijalaca”) , dok sam svirao na ulici …
Kao … “aaaa , to je kaseta (kasnije CD) ”
Meni bi to moglo da zvuči čak i kao kompliment (znači da lepo “zvučim” … ) , ali ...su nervirala su me takva dobacivanja …
Par puta sam i pozvao nekog od tih pametnjakovića da dodje da mi pokaže gde je ta kaseta …
Ili bih odjednom stao sa sviranjem , pa nastavio , pa stao …
Vidi se kada neko svira uživo … samo gledaj u prste …
Ali … ima raznih ljudi …
videli su nekog od mnogih uličnih svirača koji koriste matricu (muzička “pratnja”) , pa “preko nje” sviraju uživo (melodije)
… i onda se prave pametni (ti “genijalci")

i tako , prošlo je par godina ...
Bio sam u publici kada su se održavale lokalne gitarijade u mom gradu i … smislio sam kako da “sredim” sebi prvi solo nastup !

[Ulični Muzičar]

DRŽAVE U KOJIMA SAM SVIRAO :


Nemačka
Austrija
Švajcarska
Italija
Češka
Slovačka
Madjarska
Grčka
Bugarska
Hrvatska
Crna Gora
Srbija

gradova broj ... mislim oko 98-99 .... treba da prebrojim ... možda ima i 100



//////////////////////////////////////////////////////////////////////

neki rekordi:

najviše sati svirke za 1 dan: 14
najduža svirka , u komadu: 9 sati
najveće novčanice: 100 $ , 200 e

najranije počeo u 9 h ... ujutro
najkasnije (!) završio u 5h ujuto (ili 6h ... te noći se menjalo vreme)
jedino izmedju 6h (t.j. 5h) i 9h ujutru nikada nisam svir'o ...

najniža temperatura?
paaa ... u jednom gradu ...
počeo sam na -5 (uveče) a završio na -8 stepeni , 5-6 sati kasnije , (ima termometar na trgu ...)

[Eborg]

Jesi li uvijek mogao zaraditi jednu "normalnu" mjesečnu platu kao da radiš u nekoj firmi?

[ShoePac]

Jesi li uvijek mogao zaraditi jednu "normalnu" mjesečnu platu kao da radiš u nekoj firmi?

izvini ali ovo pitanje ti je malo, kako da kazem, eh, GLUPO!

[Eborg]

Pa stalno spominje da je za 2-3 dana zarađivao platu svog oca pa me interesuje je li to bila nevjerovatna sreća ili standardna situacija.

[ShoePac]

A ko kaze da je njegov otac zaradjivao "normalnu mjesecnu platu"?

[Ulični Muzičar]

Pa , u početku je bilo tako ... radnička plata za nekoliko dana - dok sam svirao u YU !
Izvinite na nostalgiji , ali , za mene je YU bila NAJ zemlja ... (i ne samo po zaradi !)

Kasnije ...
Pa , otprilike 12 plata za godinu zaradim , jedino što sviram 180 dana godišnje , manje -više koji dan ...
tako da imam dosta slobodnog vremena,
ali , sa druge strane ne uplaćujem za penziju ...

[Ulični Muzičar]

http://klix.com/usermedia.php?uo=5ze ... h4l5k2TGxc




Budva , 1993.

[Ulični Muzičar]

ULIČARSKA ETIKA


I u mojoj profesiji postoje neka nepisana pravila.
Osnovno pravilo je da, ako neko već svira tamo gde bi i ti , treba da se odmakneš na neku pristojnu udaljenost ...
Pa tamo sviraj kol’ko ’oćeš ...
Ako su dva svirača preblizu , nikome to nije na korist (u parama ... a , i u nervima !)
Dobro je i da su na različitoj strani ulice ... ako ih je samo dvoje , a ulica široka (a, ima takvih)

E, a, koliko se to poštuje ...
hm ... hm ... hm ...
Kao i obično , svako misli na sebe i boli ga uvo za druge ...
Oni koji su jači , ne mare za slabije ...
Jači , pre svega u smislu da imaju pojačala , više ih je ... prave veću galamu ...

Ja sam u početku veoma pazio na to .
Čak sam uvažavao i prosjake , koji su mi delimično i kolege
Međutim, sada sve više i ja mislim prvenstveno na sebe ...
Dobro , ne stanem nikome na metar razdaljine
Ali , gledam da se udaljim koliko je potrebno , a, da MENI taj neko ne smeta ...

To su me naučili ...
Mnogo puta mi se desilo da se čudim kako nemaju ni minimum obzira

Ako više dana za redom sviraš na istom mestu i neko nov dođe pa zauzme to „tvoje“ mesto
Ne možeš da se buniš ... i jedan i drugi radite nezakonitu stvar ... bez dozvole
Tako ja mislim ...
I , sutradan poranim da povratim svoju poziciju
Međutim , kada je obrnuto ... imam problema ... niko nema obzira
Tu računam i ljude koji po ulici prodaju razne sitnice ... ne samo muzičare
Tako me polako kvare ... teraju me da i ja mislim samo na sebe


Evo poslednji primer od letos :
Svirao sam na istom mestu svako veče
Neki Rumun je, pak , išao od restorana do restorana ...
Znate ono ... svira 5-10 minuta , pokupi pare od gostiju i ... ide dalje
Prvo veče sam sačekao da odsvira to svoje na 5 metra od mene ...( bio je i tu neki restoran ...)
On svira harmoniku (+njegov sin od 7-8 god. ... znači dve harmonike) i pravi veliku galamu
Nije me ometao samo kad dođe da svira tačno ispred mene ,
nego i dok se , polako , približava i , polako , odlazi ...
drugo veče ja njemu kažem da preskoči taj restoran gde je sviram ... nije u redu da ja pauziram zbog njega
malo smo se posvađali
on meni reče ... ti tu sviraš celo veče , valjda mogu i ja 10 minuta ...
a ja njemu ... ti sviraš po celom gradu , svi restorani su tvoji ... ostavi mi bar ovo mesto ...
-pa , to je samo 10-tak minuta ... on će
-pa , to je za mene nešto para ... (zna se otprilike „satnica“ ... pa i tih 10 minuta ...)
i što bih ja tebe „čašćavao“ ...

i tako se mi tu malo posvađamo ... svako ima svoju „teoriju“
na kraju sam mu , iznerviran , zapretio da ću mu poslati policiju zato što iskorišćava maloletnu decu
(to jeste ozbiljna stvar – maloletna deca ne treba da rade !)
To ga je uplašilo , izgleda ...
Inače on je ostavio devojčicu od 1o-tak godina da prosi (razvlači harmoniku ... bezveze) u jednoj ulici
A, sa sobom je vodio sina od 7-8 godina
Zajedno sviraju , a mali na kraju i skuplja pare od ljudi što večeraju ... i tako svako veče , celo leto
( i koga briga što dete u tom uzrastu treba da se igra , a, ne da radi )


Najgori su oni Južno-amerikanci ...
Njih apsolutno nije briga što ti sviraš ...
Jednostavno , izaberu sebi najbolje mesto i ... udri ...
I ti , šta ćeš ...
Pokupiš se i odeš ...

Ima i prosjaka koji šaraju ulicom i traže pare od prolaznika ...
Kad vide da neko počne da čeprka po novčaniku , da bi meni ubacio ...
Oni mu (joj) priđu i traže ... neki im i daju ...
Ali , ja im uvek kažem da se udalje od mene ... ako im se usladi taj sistem ...


Jedan drugi slucaj ...

Svirao sam negde ... i dolazi sasvim blizu mene žena sa onom velikom muzičkom kutijom (na točkovima)...
Ono ... vrti ručicu , a ono samo svira ...
To dosta jako „zvuči“ ...
Ja joj priđem i protestujem , ljubazno ...
Ona kaže da tu „svira“ (vrti ručku) svaki dan ...
Ja je zamolim da se odmakne malo ... (bila je 7-8 metara od mene)
Prvi sam stao tu ... u prolazu sam ... samo taj dan (pola dana ...) ...
Ona je skoro uvažila moju molbu
Ali , u tom trenutku dolazi njen muž ...
Ljuti se na nju što uopšte razgovara sa mnom ...
Kao ... ma, šta mu se pravdaš , ko ga j...
I počne on da vrti ...

Ja se vratim na svoje mesto ... ljutito ...
Okrenem pojačalo (skoro) do „daske“ ... (da bih se i ja čuo ... njemu nisam smetao , sigurno ...)
I pomislim u sebi ... A SAD LJUDI , MOLIM VAS , UBACUJTE PARE ...
Nisam mogao dugo tako da galamim ...

I ... hehehe ... počnu ljudi da ubacuju ...kod mene
Jedan , drugi , treći ... a kod njega niko !
A , on je bio okrenut prema meni i sve vidi ...
A ljudi ... samo ubacuju ...
Nije prošlo više od 4-5 minuta ... promeni on poziciju
Nerviralo ga je da gleda to ...
Ja smanjim „volume“ ... i nastavim normalnom jačinom
pomislim ... more, ima boga ...hehehe ...

[Ulični Muzičar]

evo , ova od juče ponovo ... bolje se vidi !
(ono juče je billo telefonom)


znači , Budva 1993.





i još jedna  sa iste svirke ...

http://i49.klix.com/w2hdhh.jpg

i još jedna ...


http://i48.klix.com/309svuc.jpg





p.s. zaboravio sam da otvorim "poklopac" od kofera za pare !!!

 :D  :D  :D
 :D  :D  :D  :D  






.

[Ulični Muzičar]

VOLIM JA ... OVAJ SVOJ POSAO !


Moram da kažem da ja volim svoj posao
Kad već nešto mora da se radi ... ja biram ovo svoje
Govorio sam uvek da je pravi posao onaj koji bi radio i besplatno

E, sad ... kada bi se naprasno obogatio ...
Mislim da bih napravio pauzu ... sigurno ...
Ipak mi je malo dosadilo ... 21-va godina !
Ali , vratio bi se ...
Svirao bih ili beslatno...
ili za pare ... koje bih posle poklanjao najbližim kolegama , prosjacima ... bilo kome
malo bih promenio i repertoar ...
sada se trudim da ono što sviram zvuči , pre svega , LEPO ...
Jer sviram za prolaznike , pa tek onda za sebe ...
Znači , malo bih više svirao za sebe (tvrđi zvuk ...)
Ne bih svirao po hladnoći , vetru , po kiši –ispod nekog balkona
Manje sati u komadu ...
Itd ...itd...
Ali bih (makar povremeno) SVIRAO ... na ulici !!!
Po tome cenim da sam izabrao pravi posao za sebe !

Početkom devedesetih je izvestan broj ljudi iz bivše SFRJ krenuo da svira po ulici – iz nužde !
Nije bilo para , nije bilo posla ...
pa, kao , bolje je i to nego da kradu...
hehe ...
i meni su nekoliko puta (imajući nameru da me pohvale) ... rekli da ... dobro , bolje je to što sviram nego da kradem ...

Ja uvek ističem da sam počeo da sviram po ulicama zato što sam tako hteo ja...
Nisam morao !
1989. sam mogao da nastavim da radim u fabrici u koju me je doveo otac , koji je tamo radio puno godina (radio sam 4 meseca ... kol’ko da zaradim za pojačalo ...)
Radno mesto sa perspektivom ... hehe ...
Mogao sam da budem nekakav šef , kasnije ... na bojenju čarapa
pošto tamo niko nije imao hemijsku školu
a , i plata tada (1989, 1990 ... ) je bila fina ...

mislim da za mene , onkakav kakav sam ...
da je ovaj moj - idealan posao ...
nezavisnost ... nema šefa ...
ja odredjujem kada ću da radim , koliko dugo , koliko često , gde ...
nezavisnost mi omogućava i to što sam oduvek svirao sam
(izuzev nešto malo ... na Jadranu ... ali , to je bilo više zezanje , a manje ozbiljan „rad“ ...)
A, to što uspevam da sviram sam , a , NE PEVAM ...
Za to kažem FALA ... Stanley Jordan – u ...

[Ulični Muzičar]

Germania , settembre 1991.



Iz gradova : Ulm i Augsburg .... čini mi se !

[Ulični Muzičar]

Ovakvu temu , o uličnom muziciranju , imam na još dosta foruma .Ovde sam u zaostatku malo ...
Pišem i tekstove o "taze" dogadjajima , ali ovde sam kasnije otvorio ovu temu ,
pa ću sada (i sutra) da iskopiram nekoliko starijih tekstova !

Evo prvog , kada sam bio rešio da pišem i o aktuelnim dešavanjima !







Оd danas pišem i o dnevnim dogadjajima !
mislio sam da otvorim posebnu temu o tome , da ne "razredjujem" ovu ...
al' nešto mislim ... kad - tad ću da završim sa dugačkim pričama ... i onda ?
umreće mi tema !

ovako ću da je održavam u životu !


dalkle ...

evo , večeras prolaze : tri slepa Roma (dvadesetogodišnjaci , otprilike) , a vodi ih neki tip što na ruci nosi traku
crvenog krsta ...
zastanu , poslušaju malo... pa me "vodič" pita da li mogu da pipnu malo moju gitaru ...
ja , šta ću , dozvolim ...
i , on privede jednog pa mu uzme ruku i stavi je na moju gitaru ...
na gornji vrat , na donji ...
pa drugog momka , pa trećeg ...
oni se svi , kao , čude šta je to ... dva vrata , dupla gitara ...



kada sviram sa moje leve strane stoje ranac i koferčić (za pare) , a sa desne pojačalo
izmedju njih je 1 metar rastojanje , uglavnom
a , ja sam pozadi ... takodje na metar od njih
izmedju mene i pojačala - 2 kabla (za 2 gitare ...)
e , sad ...
dešava se da mi neki "nekulturnjaci" preskaču stvari - mrzi ih da ih zaobidju (!)
večeras neka žena upadne skroz na moju teritoriju ..
ja pomislim da će sad da mi nagazi na nešto ...
ona preskoči ranac i stavi telefon ispred zvučnika , na 3-4 sekunde ....
razgovarala sa nekim , pa , eto , usput i to ...
niti da pita može li , smeta li , da se izvini ... nije me ni pogledala !
ima raznih ljudi ...

takodje večeras me neki tip (sa nekim dobrim foto-aparatom) slika , slika , slika ...
jedno 10-tak puta ...(i oko 2 minuta)
ne pita da li se slažem ja sa tim ...
mislim o.k. je jednom - al' ovaj navalio ...
al' bar čovek (plus njegova devojka plate (i to fino !) i zahvale se na kraju !)

pre njega (takodje večeras) jedan drugi me fotografiše 5-6 puta ...
i , na kraju ... ode ...
niti fala, niti da ubaci neku siću ... (nije ni pitao da li može da slika ...)
ja bih bar ubacio nešto na kraju ili ... ne bih napravio više od jednog snimka - bilo bi mi neprijatno
svako može , naravno da me slika ... na javnom sam mestu , nije zabranjeno ...
MNOGI PITAJU , da se razumemo ... ovde sam pomenuo one koji to ne rade (današnji slučajevi)




znači , od danas ću da ubacujem i ovakve sitne priče (al' TAZE ...)
vrlo često se desi nešto ...
naravno ne uvek ...

[Ulični Muzičar]

kasnije ... ovaj tekst :






CRNA TRUDNICA , CRNA PLASTIČNA KESA , A U KESI ... ?


Imao sam pauzu od 30-tak dana ( iš’o ja na tzv. odmor u svoj rodni grad )
i baš danas kad sam odlazio na „posao“ ...
pitam se : „da li će se desiti nešto od čega bih mogao da sastavim neku pričicu “

aj da probam ...
ali , ovo spada u „taze“ priče , tako da ne očekujete bog-zna-šta !
( rekoh već jednom ranije da ću tako da spašavam svoju temu od odumiranja ... he he ... )
evo , pre 15 minuta sam se vratio ...

znači , neka trudnica ( odevena u crno ) prvo prodje , pa zastade (4-5 m dalje) da , kao , posluša ...
svirao sam bio „ružica si bila ...“ od Dugmeta ( al’ to nije ni važno )
posle jedno 2-3 minuta pridje ona polako (pa, trudnica ...) i stavi u koferče ( namenjeno za „skupljanje dobrovoljnih priloga“ ) neku kesu ...
ja, onako , gledam ...
ima nešto poveće u njoj ... baš sam znatiželjan ...
ali , čekam da se ona udalji , pa da pogledam ...
a , kesa ?
pa , k’o one što daju u autobusima – za povraćanje ( crna ) ... samo sa „drškama“
ona je malo smotala , ali vidi se da ima nešto ... ne baš tako malo !

a ,da !
prošao je i neki Beogradjanin , moj poznanik i pita me da li imam nešto svoje u repertoaru ...
čuo je da je neko ( on reče i ko , al’ sam zaboravio istog trenutka ) rekao da ...
(otprilike) „ako guslar zna 50 pesama da odgusla , a , pritom ne napravi bar jednu svoju ... onda i nije neki guslar !“
Ja mu odgovorih da ja i nisam guslar , al’ posle razmišljam ...
Pa , da vidiš i jesam !
Mislim , hvatam taj prosek od 50 + 1 ... ipak ...
Plus , u mnoge stvari ubacujem neke svoje delove ...
Znači , ja - guslar i po !!!

A , šta je bilo u kesi ?
Djevrek ...
Pola evra košta ...
Ostavio sam ga golubovima ... ( sutra za doručak )
_

.................................................. .......

.................................................. .......
.................................................. .......
a narednog dana :





e, jesam glup !
ostavio sam djevrek u kesi , tako da sam ga danas našao na istom mestu gde sam ga juče ostavio ...
a , da budete sigurni (u moju glupost) - opet je ostao u kesi ...
al' , ionako kažu da su golubovi ... leteći pacovi ... pa , što da ih hranim ?

nego juče sam zaboravio da pomenem i kako sam se najeo prašine iz usne harmonike ...
duvao sam je posle dužeg vremena ponovo ,
al' sam zaboravio da je malo "čuknem" , po propisu , pre upotrebe ...

nisam svirao mesec dana pa su me malo boleli prsti danas ...
nije to kao kod "običnog" sviranja gitare ...
PRITISNEŠ (samo) žice levom rukom , a desnom ih "okineš" i one ... zavibriraju !
ja moram da ih UDARAM I LEVOM I DESNOM !
desna ruka malo i pravi pauze (njom sviram melodije) ,
ali leva (manje-više) stalno RADI ... (AKORDI ...)
A 5 sati juče i 5 sati danas - nije malo posle duge pauze ...


moraću da uzmem ... bolovanje ... he he ... par dana !


p.s. sad će da me mrze golubari ...

[Ulični Muzičar]

MALI , ŽIV BIO - VELIKI PORAST’O !




Neke kraće epizode :

1.
Neki tip , očigledno „uradjen“ , prolazi ... kao žuri nekud ...
Vidi mene , zastane ...
Stajao je tako jedno 5-6 minuta ... kao , sluša ...
Pa , odjednom , pošto me je pozdravio pokretom ruke , krene ...
Ali , tamo odakle je došao ! Zaboravio kuda je krenuo ...  :d

2.
„Asta la viktoria“ , reče mi neki tip , ubacujući „dobrovoljni prilog“ ,
dok sam svirao „Commandante Che Gevara“ ...

3.
Ostavio mi neki mladić , pošto je i on platio - Jedan džoint i jednu kajsiju !
Kajsiju sam uz’o ... al’ sam je posle ostavio tamo gde sam svirao .
Valjda nije završila u smeću ...

4.
Vrlo mladi mladić i devojka (najpre platili , kako je i red) seli tu , blizu mene , da slušaju , kao ...
Ali , ja sviram , a oni se ... ljube !
Dečja posla , he he ...
Al’ ovi , bre , ne znaju za dosta !
Cmok , cmok , cmok , cmok ... čujem ja , dok sviram !
Rekoh sebi : „ dal’ da ih pitam da mi drže ritam ? “

5.
Tek sam počeo bio a ...
Neki klinac  (možda 3 godine ima)  „zalepio“ se za mene ...
Otac ga zove , ali , on – ništa !
Otac ga obaveštava kako će otići , a mali ni da ga pogleda (sve vreme "bulji" u mene) !
Otac krene ... kao odlazi , pa se posle nekoliko koraka okrene i ...
pošto ga dete nije ni pogledalo , vrati se !
I , šta će čovek ... zavuče ruku u džep i da sinu novčić da ga ubaci u moj kofer !

E , nije stvarno meni toliko do tih 50 centi , nego mi je to bilo „sefte“ (prvi pazar toga dana),
Zato sam (u sebi , naravno) i pohvalio dečka rečima :
„ Bravo , mali ... živ bio – veliki (ti) poras’o “