Rat u Bosanskoj Posavini 1992

[tetakk]

@copout2010

Jel taj tvoj general sta napisao o jedinici koja je zauzela Modricki Lug?
Kako su samo imali srece jedne ljetnje veceri zbog alkohola.

I kako su prosli u prvom napadu iz pravca Modrickog luga prema Odzaku?

[Warhead]

VRS je bila jaca samo po oruzju iz JNA. Zato se i pretpostavlja da je Posavina prodana, o cemu se i govorilo kao sto rekoh u emisiji “Latinica”.

U dvotomnoj studiji "Balkan Battlegrounds" (2003) koju su uradila dva operativca CIA-e zaduzena za pracenje vojne situacije u regionu tokom ratova na podrucju ex-YU, razmatra se mogucnost da li je Bosanski Brod pao ili je "prodan". Autori su zakljucili da, iako postoje indicije koje ukazuju na dogovor Milosevic-Tudjman u pogledu sudbine Bosanskog Broda, te indicije nemaju snagu direktnog dokaza koji bi definitivno potvrdio takav scenario.

Po njima puno je izglednije da su snage VRS-a nakon mjeseci napada na polozaje branioca konacno uspjeli napraviti kriticni prodor u sjeveroistocnom sektoru. Ovaj prodor je mogao koincidirati sa odlukom Zagreba da se povuce iz B.B.-a, bilo zbog dogovora ili zbog toga sto su uvidjeli da je dalja odbrana neodrziva, ali u svakom slucaju prema autorima VRS je bio u mogucnosti da vojno zauzme B.B. U nastavku cu sumirati kljucne argumente kojima su potkrijepili ovakvo glediste:

1. Pregled zavrsnih borbi pokazuje da je otpor hrvatskih snaga ostao snažan, ali da je iznenadni napad u sjeveoristocnom sektoru nakon serije napada VRS-a iz pravca jugozapada iznenadio HV, stvarajuci pukotinu u liniji odbrane.

2. Upravo zbog gore navedenog prodora i stvaranja pukotine na udaljenosti manjoj od 7km od grada americki analiticari su smatrali da uopste nije iznenadjujuce da je nakon toga grad brzo pao (bilo zbog povlacenja ili zbog toga sto je HV bio potisnut tokom borbi).

3. Iako se cini da je HV/HVO uspio izvuci glavninu snaga prije nego su Srbi zauzeli grad, veliki broj Hrvatskih snaga je ostao oodsjecen u rejonu Koraca i kasnije su se preko Save jedva nekako uspjeli izvuci. Tesko da bi se ovako nesto desilo da je bilo ocekivano da Srbi preuzmu grad.

4. Bez obzira na izjavu generala Stipetica koji je nakon zavrsetka rata tvrdio da mu nije jasno kako je B.B. pao i da se to nije moglo desiti jer je VRS bio jaci (sto neki uzimaju kao znak dogovorene predaje), cinjenica je i da prema njgovim rijecima on nikad nije izdao naredjenje o povlacenju jedinica oko B.B:-a. Izgledno je da je povlacenje nastalo nakon kolapsiranja linije na kriticnom dijelu.

5. Autori su sagledali i ulogu B.B.-a iz strateske perspektive. Prema njima B.B. je za hrvatsku stranu imao dosta manji strateski znacaj nego za Srbe. Cak i da ga nisu zauzeli, gotovo sigurno je da bi VRS mogao uspostaviti efikasan obruc oko grada i zadrzavati napade prema Derventi kroz koju je prolazila kljucna linija snadbjevanja. Ipak, i za Srbe strateski znacaj B.B.-a nije bio toliko veliki kao sto se smatra, buduci da najveca prijetnja koridoru nije bila u rejonu B.B.-a nego u podrucju Brcko-Orasje. Nakon pada B.B.-a napadi HVO-a uz asistenciju HV-a su se pojacali na tom podrucju sto je Srbe kasnije navelo da pokrenu ofanzivu u cilju eliminacije oraskog dzepa. Ako su Beograd i bosanski Srbi zeljeli da putem pregovora osiguraju koridor u zamjenu za Prevlaku, onda su napravili losu pogodbu, buduci da je HV/HVO zadrzao Orasje.

[djebaonozapelo]

Svi navedeni gradovi su veoma brzo pali, sem Odzaka. Jedino je Modrica bila vracena od strane HVO-a ali to je trajalo samo par dana i opet je preko noci pala. Bosanska Posavina je sva "preko noci pala", jedino su se odrzali Orasje, Odzak i Gradacac,
HVO iz Hercegovine i Srednj. Bosne se ne moze poredit sa HVO-om iz Posavine. U Posavini Hrvati nisu htjeli ratovat protiv Bosnjaka niti su htjeli se dogovarat sa Srbima, zato su najgore prosli. U Latinici je Denis Lati iznio sve to i lijepo rekao da je Posavinu prodao Tudjman.
HVO jedinice iz Odzaka i MHVO Orasja skupa sa jedinicima MHVO Grad. brigade imale su jaku zelju da se spoje, dobro su suradjivali, ako se tako moze reci, no dogovor koji su imali za vrijeme rata (taj da se spoje) nije im se ostvario iako su se zajednicki borili do tog cilja.

slazem se...
Derventa 4.7.,Modrica 28.6.,Odzak 15.7.,Bosanski Brod 07.10.92...
Sigurno je bilo dogovora...
Ali kad pogledas odnos snaga u Bosanskoj Posavini VRS je bila jaca u odnosu na HV,HVO,TO BiH...[/quote]

Slazem se sa ovim na kraju sto si rekao ali nemoj da zaboravis kad vec njih nabrajas da pored VRS stavis i Brigadu milicije Krajine oko 1100 jurisnika hrabrih momaka iz Krajine nesto vi iz RS cesto to zaboravljate pa cak i na onom spomeniku kod Doboja ste zaboravili da uklesete ime te brigade.

http://www.youtube.com/watch?v=K8ODO5GTME8

[kriticarka_nikova]

VRS je bila jaca samo po oruzju iz JNA. Zato se i pretpostavlja da je Posavina prodana, o cemu se i govorilo kao sto rekoh u emisiji “Latinica”.

U dvotomnoj studiji "Balkan Battlegrounds" (2003) koju su uradila dva operativca CIA-e zaduzena za pracenje vojne situacije u regionu tokom ratova na podrucju ex-YU, razmatra se mogucnost da li je Bosanski Brod pao ili je "prodan". Autori su zakljucili da, iako postoje indicije koje ukazuju na dogovor Milosevic-Tudjman u pogledu sudbine Bosanskog Broda, te indicije nemaju snagu direktnog dokaza koji bi definitivno potvrdio takav scenario.

Po njima puno je izglednije da su snage VRS-a nakon mjeseci napada na polozaje branioca konacno uspjeli napraviti kriticni prodor u sjeveroistocnom sektoru. Ovaj prodor je mogao koincidirati sa odlukom Zagreba da se povuce iz B.B.-a, bilo zbog dogovora ili zbog toga sto su uvidjeli da je dalja odbrana neodrziva, ali u svakom slucaju prema autorima VRS je bio u mogucnosti da vojno zauzme B.B. U nastavku cu sumirati kljucne argumente kojima su potkrijepili ovakvo glediste:

1. Pregled zavrsnih borbi pokazuje da je otpor hrvatskih snaga ostao snažan, ali da je iznenadni napad u sjeveoristocnom sektoru nakon serije napada VRS-a iz pravca jugozapada iznenadio HV, stvarajuci pukotinu u liniji odbrane.

2. Upravo zbog gore navedenog prodora i stvaranja pukotine na udaljenosti manjoj od 7km od grada americki analiticari su smatrali da uopste nije iznenadjujuce da je nakon toga grad brzo pao (bilo zbog povlacenja ili zbog toga sto je HV bio potisnut tokom borbi).

3. Iako se cini da je HV/HVO uspio izvuci glavninu snaga prije nego su Srbi zauzeli grad, veliki broj Hrvatskih snaga je ostao oodsjecen u rejonu Koraca i kasnije su se preko Save jedva nekako uspjeli izvuci. Tesko da bi se ovako nesto desilo da je bilo ocekivano da Srbi preuzmu grad.

4. Bez obzira na izjavu generala Stipetica koji je nakon zavrsetka rata tvrdio da mu nije jasno kako je B.B. pao i da se to nije moglo desiti jer je VRS bio jaci (sto neki uzimaju kao znak dogovorene predaje), cinjenica je i da prema njgovim rijecima on nikad nije izdao naredjenje o povlacenju jedinica oko B.B:-a. Izgledno je da je povlacenje nastalo nakon kolapsiranja linije na kriticnom dijelu.

5. Autori su sagledali i ulogu B.B.-a iz strateske perspektive. Prema njima B.B. je za hrvatsku stranu imao dosta manji strateski znacaj nego za Srbe. Cak i da ga nisu zauzeli, gotovo sigurno je da bi VRS mogao uspostaviti efikasan obruc oko grada i zadrzavati napade prema Derventi kroz koju je prolazila kljucna linija snadbjevanja. Ipak, i za Srbe strateski znacaj B.B.-a nije bio toliko veliki kao sto se smatra, buduci da najveca prijetnja koridoru nije bila u rejonu B.B.-a nego u podrucju Brcko-Orasje. Nakon pada B.B.-a napadi HVO-a uz asistenciju HV-a su se pojacali na tom podrucju sto je Srbe kasnije navelo da pokrenu ofanzivu u cilju eliminacije oraskog dzepa. Ako su Beograd i bosanski Srbi zeljeli da putem pregovora osiguraju koridor u zamjenu za Prevlaku, onda su napravili losu pogodbu, buduci da je HV/HVO zadrzao Orasje.

Mozebit da si upravu. Ne kazem da ovo tvoje nije iskljuceno. No, o prodaji Posavine govorim ne iz svojih izvora vec iz emisije "Latinica" koju sam gledala prije 2.g. u kojoj se govorilo da je Tudjman prodao Posavinu Milosevicu.

Bilo pa proslo, neponovilo se.

[karanana]

ko je digao u zrak most na savi izmedju brodova?
jeli hvo/hv/arbih kako srbi ne bi krenuli na slavonski ili su to bili srbi kako bi sprijecili povratak i kontranapad?

[copout2010]

@copout2010

Jel taj tvoj general sta napisao o jedinici koja je zauzela Modricki Lug?
Kako su samo imali srece jedne ljetnje veceri zbog alkohola.

I kako su prosli u prvom napadu iz pravca Modrickog luga prema Odzaku?

pozdrav druze...nisam bio tu...ovako,mislim da se radi o Prnjavorskoj lpbr...Znam da je pokusala da forsira r. Bosnu negdje kod Modrice prema Odzaku...I nije uspjela u prvom napadu...Forsirala je r. Bosnu,ali nije odrzala mostobran...

[copout2010]

ko je digao u zrak most na savi izmedju brodova?
jeli hvo/hv/arbih kako srbi ne bi krenuli na slavonski ili su to bili srbi kako bi sprijecili povratak i kontranapad?

nisam siguran,al mislim da su ga digle hrvatske snage...

[copout2010]

Slazem se sa ovim na kraju sto si rekao ali nemoj da zaboravis kad vec njih nabrajas da pored VRS stavis i Brigadu milicije Krajine oko 1100 jurisnika hrabrih momaka iz Krajine nesto vi iz RS cesto to zaboravljate pa cak i na onom spomeniku kod Doboja ste zaboravili da uklesete ime te brigade.

http://www.youtube.com/watch?v=K8ODO5GTME8

Cao...slazem se sa tobom,ali ja nigdje nisam nabrajao jedinice VRS koje su ucestvovale u operacijama u Bosanskoj Posavini 1992.godine...Pogledaj moje postove i vidjeces da me je na jednom tetakk pitao ko je ova jedinica,koju je on zaokruzio na karti...Ja sam mu rekao MUP RSK...

[tetakk]

@copout2010

Jel taj tvoj general sta napisao o jedinici koja je zauzela Modricki Lug?
Kako su samo imali srece jedne ljetnje veceri zbog alkohola.

I kako su prosli u prvom napadu iz pravca Modrickog luga prema Odzaku?

pozdrav druze...nisam bio tu...ovako,mislim da se radi o Prnjavorskoj lpbr...Znam da je pokusala da forsira r. Bosnu negdje kod Modrice prema Odzaku...I nije uspjela u prvom napadu...Forsirala je r. Bosnu,ali nije odrzala mostobran...

Ovi su vec bili u Modrickom Lugu kada je moja jedinica dosla na polozaje.

[pustopoljina]

ovo je sa druge teme (gdje ste sluzili JNA):

Ovo je ''ratni put'' moje bivse jedinice.
Zanimljivo je da sam imao okrsaje sa tom jedinicom u proteklom ratu a da to nisam znao do prije par mjeseci.

Ratni put 4. oklopne brigade JNA




*Tekst je nastao na osnovu koriscenja cinjenica i podataka iz knjige pukovnika Radovana Tacica "Stakleni Tenkovi - moc i nemoc cetvrte oklopne brigade" Radovan Tacic je rodjen 07.01.1944. god u selu Dubci nedaleko od Brusa. Imao je samo godinu dana kada mu je otac poginuo na Sremskom frontu. Po zavrsetku osnovne i uciteljske skole, jedno vreme je radio kao ucitelj, a zatim 1965. upisuje Vojnu akedemiju KoV-a u Beogradu. Kao mladi potporucnik postavljen je u garnizon Jastrebarsko nedaleko od Zagreba. Promenio je vise garnizona, a zavrsio je i politisku skolu i komandno-stabsku akademiju. U cinu potpukovnika je docekao raspad Jugoslavije i rat, ciji ga je vrtlog vukao od Bregane u Sloveniji do reke Drine. Spletom okolnosti komandovao je 4.Ok.Br. na svom ratnom putu. Za zasluge u ratu vanredno je unapredjen u cin pukovnika. Sredinom 1992. god. po naredjenju vrhovne komande dosao je u Vrsac sa delovima svoje jedinice i tu formira centar OMJ. Penzionisan je po potrebi sluzbe 01.031994.god.

Cetvrta oklopna brigada nastavljala je tradicije partizanske brigade formirane u selu Budacki, nedaleko od Vrgin Mosta daleke 1942. god, 20 avgusta. Posle rata locirana je u Jastrebarskom. Poslednjih desetak godina ova jedinica je bila jedna od najboljih u 5. armiji i u JNA. U takmicenju za najbolju jedinicu ranga brigade, 1980. god., osvojila je prvo mesto u 5. armiji i drugo u JNA. Tokom razvoja nekoliko puta je preformirana i dogradjivana. Bila je jedna od najopremljenijih sastava u Hrvatskoj i jedina oklopna brigada na tom prostoru. Pred pocetak rata u svom sastavu je imala: 3 oklopna bataljona, mehanizovani bataljon, lociran u Karlovcu, mesoviti art. divizion, mesoviti art - raketni divizion PVO, inzinjerijski bataljon "R" sastava, pozadinski bataljon, izvidjacku cetu, cetu veze, komandu stana, vod vojne policije 'R" sastava i vod ABHO, "R" sastava. Pre pocetka rata 4.Ok.Br. je bila "A" klasifikacije u sastavu 10 Zagrebackog korpusa. Do pune mirnodopske formacije bila je popunjena sa 63% ljudstva. Prvi oklopni bataljon je bio popunjen tenkovima M-84. Komandant 4.Ok.Br. je bio podpukovnik Rodic Vid, a nacelnik staba podpukovnik Radovan Tacic. Po izvestaju od 17.11.1991. god, brigada je imala 399 neborbena i 182 borbena vozila: 94 tenka T-55 i M-84, 3 tenka PT-76, 5 tenkova za izvlacenje TZI, 4 tenka nosaca mostova TNM, 12 samohodnih haubica 2s1, 12 samohodnih PA topova ZUS-57, 6 lansera PVO raketa Strela 1M, 66 OT i BVP, 6 VBR M-63, 7 komandnih transportera BTR-50, 3 oklopna automobila BRDM-2, 6 artiljerijskih komandnih transportera, 3 zapovedna vozila PVO, 6 minobacaca M-75, 4 PA topa M-55 i 58 PO kompleta 9K11.

Da se tmurni dogadjaji ocekuju u novoj 1991. god, videlo se vec 24. januara, kada je tokom noci 1. tenkovska ceta, prvog bat., sa tenkovima M-84 dobila naredjenje da marsira i obezbedi aerodrom Pleso. Na aerodromu ostaje 2 dana.
Prve borbe brigada je imala u Sloveniji. Krajem juna je upucena meh. ceta (sa 8 OT) na obezbedjenje lokacija kod Brezica i Bregane. Kako ovaj malobrojni sastab biva opkoljen, za izvlacenje biva upucena 1.c/1.bat. sa dodatnim zadatkom da deblokiraju jedinicu PVO na aerodromu Cerkelje. Potpuno, za borbu nespremne vojnike, docekala je TO Slovenije, a zatim je vlastita avijacija dejstvovala po koloni. Poginula su 2 vojnika i oficir, a jos 12 vojnika i jedan major su tesko ranjeni, i pet vojnika i jedan podporucnik lakse. Potpuno je unisten jedan tenk M-84 i 2 OT M-60, dok su ostecena jos 3 tenka, 4 OT i 3 neborbena vozila.
Pocelo je naglo osipanje brigade, koju su masovno napustali vojnici svih nacionalnosti. Za nekoliko dana jedinicu je napustilo 30% vojnika. Cak i sam komandant brigade, puk. Vidic Rod, je otisao na bolovanje i nije se vise vratio u sastav brigade. Komandovanje jedinicom i formalno preuzima ppuk. Radovan Tacic. Tokom jula stize naredjenje da se poligonska obuka izvede po skracenom programu i da se sva tehnika vrati u magacine. Naredjeno je i miniranje unutrasnjeg kruga kasarne (u krugu kasarne postavljeno je 2000 pp mina i 1600 u skladistu Murat) i da se izvrse pripreme za dugotrajnu odbranu. Sredinom avgusta, gotov bataljon (mesovitog sastava: 1tc sa tenkovima M-84, 2tc sa tenkovima T-55 i mc sa OT M-60) se upucuje u obezbedjenje komande armije na poligonu Slunj. Krajem avgusta i pocetkom septembra brigada je toliko oslabila da skoro nije bila u mogucnosti za bilo kakva dejstva. U kasarni je ostala mlada vojska, koja nije izvela ni jedno gadjanje, dok su stariji vojnici bili upuceni na Slunj. U zadnjem momentu (3.9. 1991. god) pristize grupa od 150 vojnika i staresina upucenih iz Trece vojne oblasti. uz pomoc ovog kontigenta dekonzerviran je 3okb, uradjeni su zakloni i sklonista za tehniku i ljudstvo. Razredjen je i sistem odbrane skladista municije "Murat" u sumi nadomak Jastrebarskog. Potpuna blokada kasarne je izvrsena 13. septembra 1991. god. Na svim prilazima su postavljeni metalni jezevi i minska polja. Jake snage ZNG-a i MUP-a su blokirale siri rejon. U potpunoj blokadi se naslo nesto vise od 300 pripadnika 4.Ok.Br. Kasarni je iskljucena struja, voda i sve telefonske linije. Zapocet je psiholoski rat, koji je kombinovan sa svim mogucim vrstama pritiska i obmana. Po krugu kasarne rasporedjeni su tenkovi spremni za dejstvo i formirana je vatrena grupa sacinjena od minobacaca, samohodnih haubica i VBR-ova.. Iznenada zauzeta je farma svinja u selu Cvetkovic (18.09.1991. god), koju su opsluzivala 3 vojnika. Veza sa skladistem "Murat" je u prekidu. Komanda brigade je odlucila da ne reaguje da bi se sacuvao mir i sprecila panika u kasarni te, da se protivnik zbuni. Tek nakon dva dana nacelnik staba je napisao pismo svim uticajnim ljudima u Jastrebarskom, a poruka je procitana i preko lokalne radio stanice. U pismu se isticalo da je vojska za mir, ali da ce u slucaju rata sigurno doci do pogibije mnogih ljudi i razaranja grada. Pismo je uticalo da se zapocnu dugi i isrcpljujici pregovori koji su trajali dva meseca. U medjuvremenu je izvrseno vise provokativnih napada na kasarnu i narocito skladiste 'Murat". Svi napadi su odbijeni bez upotrebe tezih orudja. U kasarni je bilo i dosta civila, clanova porodica vojnih lica. u komandi je doneta odluka da se iz blokade izadje po svaku cenu. Predaja je iskljucena vec u prvim kontaktima sa protivnikom. Razradjivano je vise varijanti za izlazak. Prva varijanta je bila proboj i nasilno izlazenje, druga varijanta pregovori i mirno razdruzivanje, treca zarobljavanje veceg broja taoca, cetvrta pretnja dizanjem skladista "Murat" u vazduh. Ipak, kao najrealnija usvojena je druga varijanta. Prvi krug pregovora zavrsen je krajem septembra. Komanda brigade i predstavnici vlade Hrvatske sklopili su sporazum o mirnom izlasku. Medjutim sporazum nije odobren od vrhovne komande i brigada je ostala u blokadi jos mesec i po dana. Posle saznanja da planom izvlacenja jedinica JNA iz Hrvatske 4.Ok.Br. nije predvidjena za povlacenje, inteziviraju se pregovori, te se na kreju poluzvanicnim kanalima kontaktira vrhovna komanda, koja odobrava sporazum. Novembra 13. brigada napusta kasarnu "Franjo Ogulic - Seljo" u koloni dugoj skoro 40km. Kolona marsuje pravcem Jastrebarsko - Karlovac - Vojnic - Vrgin Most, zatim Glina - Dvor na Uni - Bosanski Novi - Banjaluka - Doboj - Tuzla. U selu Rujevac brigada noci, a sutradan tockasi nastavljaju putem Tuzle dok gusenicna vozila se prevoze zeleznicom u 5 esalona sve do 18. novembra. U kasarni su mahom ostale inzinjerijske masine i desetak poluunistenih borbenih vozila iz Slovenije. Evakuisano je oko 100 borbenih i 150 neborbenih vozila ili oko 93%.


Kasarna Cetvrte oklopne brigade u Jastrebarskom



U borbi



Posle povlacenja glavnine brigade u Bosnu, u Hrvatskoj ostaju jos uvek 2 bataljona ove jedinice koja su ranije angazovana. Mehanizovani bat. iz Karlovaca je jos 30. marta upucen na Plitvice, radi razdvajanja sukobljenih strana. Bataljon je u popodnevnim casovima stigao u rejon , te je po delovima rasporedjen: Prva meh. ceta sa vodom tenkova upucena je u rejon Ljubova, Druga meh. ceta je rasporedjena u rejonu motela Borje u Korenici, deo tenkovske cete sa meh. vodom je blokirao hotel "Jezero", a meh. vod i jedan tenk su obezbedjivali Koranski most. Pozadina i izvidjacka ceta su bile u rejonu sela Zeljava. U maju mesecu Komanda operativne grupe, u cijem sastavu je bio ovaj bataljon, je bila u selu Mukinje. Komadanti operativne grupe su se cesto menjali, a bataljon je rasparcan po cetama i vodovima sirom Like. Tako se jedna ceta nasla na Ljubovu, delovi jedne cete u Teslin gradu, delovi cete u Korenici, izvidjacka ceta u Mukinjama, a deo tenkovse i meh. cete sa pozadinom u kasarni u Gospicu.
Pocetkom septembra zapocinje napad na kasarnu u Gospicu u kojoj je smestena 236.Mot.Br., kojom komanduje ppuk Pesut Ilija, i deo meh. bataljona 4.Ok.Br. Razvija se ogorcena borba, ali jedinice sabijene na malom prostoru, ostavsi bez municije, bez ikakve pomoci spolja, posle sedam dana popustaju i predaju se. Komandant mot. brigade ppuk Pesut Ilija izvrsava samoubistvo, posle predaje garnizona. Iz 4.Ok.Br. zarobljeno je ili unisteno 6 tenka T-55, 7 OT M-60, 1 BTR-50, 1TZI i 15 neborbenih vozila. Ostatak bataljona, je prikupljen i biva upucen u Teslin grad. Od mehanizovanog bataljona preostalo je 4 tenka T-55, 14 OT, 1 Pincgaurer i par kamiona.Bataljon dobija pojacanje iz 329.Ok.Br, te se preformira u okb. Slede borbe u rejonu Gospica, Perusica, Pocrnica i Canka. Tokom otobra u sadejstvu sa drugim oklopnim bataljonom / 4.Ok.Br. sa Slunja biva zauzeto mesto Saborski. Napad na Saborski izveden je iz pokreta, jer zemljiste nije omugucavalo razvijanje borbenog rasporeda., Napad je zapocet oko 9h, a mesto je zauzet oko 17h istog dana. Bataljon nije imao gubitaka sem 2 tenka, kod kojih je doslo do kvara na transmisiji usled velikog opterecenja pri uklanjanju barikada. Polovinom novembra izvodi se operacija zauzimanja Slunja. Sa pravca Plitvica napada okb (bivsi meh. bataljon) podrzan haubicama 122mm i minobacacima 120mm, sa pravca poligona napada 2.okb uz podrsku baterije topova 130mm, a iz pravca Bihaca jedinice art. - raketnog puka PVO. Borbe su trajale dva dana, posle cega se ova jedinica ponovo vraca u rejon Plitvica. Oko 20.10 1991. god ovaj bataljon je oznacen kao 2.okb i upucen u sastav 2.Licke brigade, gde ucestvuje u mnogim borbama na pravcima Rimljan - Turjanski, Otocac - Zaluznica, Otocac - Podum.

Jos u avgustu ja na Slunj upucen tkz. gotov bataljon (2. okb), u njegovom sastavu su bili tenkovi T-55 i M-84. Tokom septembra bataljon ucestvuje u borbama oko Trzica, Kamenice i Plaskog. Bataljon je ucestvovao u vise navrata tokom izvlacenja municije iz skladista u Ostarijama, sanitetskog materijala iz Plaskog u borbama na Trovrhu kod Josipdola. Prilikom borbi za grad Slunj (14. novembra), desio se zanimljiv dogadjaj, naime, na uskom putu izmedju dve vrtace, neprijatelj je sa strane iz vrtace iskopao udubljenje ispod puta, u udbljenje sa obe strane puta postavljene su po 3 PT mine, naslagane jedna na drugu. Spolja gledano nista se nije primecivalo. Tenk, koji je predvodio napredovanje, prosao je putem i nije aktivirao mine. Kada je zapocet napad na kolonu, ceoni tenk se povlaci istim putem, ali sada usled detonacija i tezine tenka, deo puta iznad mina se urusava i aktivira mine, Prvo su se aktivirale mine sa jedne, pa sa druge strane, ukupno 6 mina. Od siline detonacije tenk je odbacen 1m u visinu, a hodni deo je potpuno inisten. Medjutim posada je ostala nepovredjena, ponajvise zahvaljujuci stecenom iskustvu, da u borbi poklopci ulaza ostanu odskrinuti. Bataljon na Kordunu ostaje do kraja rata.



U Bosni


Posle dislociranja 4.Ok.Br. ulazi u sastav 17.K u Tuzli. Veci deo je rasporedjen u selu Donja Dubrava i na aerodromu sa zadatkom odbrane aerodroma i komunikacije Zvornik - Kalesija - Tuzla. Krajem decembra iz sastava brigade izlazu mesoviti art. divizion, a brigada postaje 336. motorizovana.
Prvi okb. 28.02 1992. god poseda mostove i hidrocentralu na Drini kod Zvornika. Ucestvuje u borbama na prostoru izmedju Crnog Vrha i Kalesije i od Kamenice do Lipnja i Kule Grada. Pesadiju su sacinjavali pripadnici TO i "Beli Orlovi". Tehnika nije imala gubitaka, sem sto je jedan tenk nagazio PT minu, a drugi bio pogodjen "zoljom". Pripadnici ovog bataljona, gradjani SRJ 18.05 1992. god. prelaze u SRJ.
Drugi okb (bivsi 3.okb) je pocetkom marta bio rasporedjen na aerodromu Dubrava, a u svom sastavu je imao: 20 tenkova T-55, 6 OT M-60, sa pridodatim 1 TNM, 1 TZI, 1 BTR-50, 2 pokretne radionice M-70, 1 Pincgaurer, 1 TAM110 i 6 TAM5000. Dana 25.03. 1992. 2.okb god ulazi u sastav OG-1 i marsuje prema Bosanskom Brodu. U periodu od 1.04 do 04.04. vode se artiljerijski dueli izmedju OS Hrvatske i tenkova ovog bataljona i to dosta uspesno. Nesto kasnije u sastav okb ulazi ceta od 7 tenkova T-34. Veliki problem su bili pripadnici TO koji su ulazili u sastav borbene grupe, slabog morala, podlozni panici i bekstvu. U ovom periodu je u selo Unka u rejon B. Broda doveden oslabljen okb iz Vranja / Prizrena sa 12 tenkova T-55. Ova jedinica je ubrzo uvedena u borbu na pravcu s. Zboriste - G. Kolibe - s. Kricanovo, gde gubi 7 tenkova (4 zarobljena 3 unistena), zbog loseg izvidjanja, odsustva art. priprema, ali ponajvise zbog nekontrolisanog povlacenja TO. nakon cega su tenkovi ostali bez podrske pesadije. Oko 14 aprila 2.okb dobija i art. podrsku od 1 voda VBR 128mm i jednog voda haubica 105mm, te se organizuje iznenadan napad na polozaje neprijatelja u s. Zariste, G. Koliba i D.Koliba, te se za samo 3 sata ovladava navedenim rejonom. Neprijatelj je imao oko 30 mrtvih, vise ranjenih, zaplenjena su 2 topa T-12, vise MB 82 i 120mm i ostalo. Najvise problema su stvarali pripadnici TO, koji su s tokom noci povlacili kuci, kada su nanoseni i najveci gubici u tehnici. Od 14. aprila do 12 maja nastavljaju se dejstva u oklinu B.Broda, te se skoro dolazi do centra B. Broda. Tokom 18. maja se povlaci u Doboj.
Petog aprila brigada se prebacuje u Sekovice, a na aerodromu ostaju divizion PVO i PO divizion. Dvanaestog aprila, iz 453.meh.Br. je upuceno pojacanje u sastav 4.Ok.Br. (sada 336.Mot.Br.). Sve operacije u istocnoj Bosni od 16.04. izvode se u sastavu OG Drina. Dvadesetprvog aprila se povlace poslednji ostaci brigade sa aerodroma Dubrave. Tokom 17/18 maja ostaci brigade se povlace iz BiH i ulaze u sastav nastavnog centra OMJ u Vrscu.
Mesoviti art. divizion 4.Ok.Br. je u svome sastavu imao: 12 samohodnih haubica 122mm 2S1, 4VBR 128mm M-63 Plamen, 2 minobacaca 82mm, 4 minobacaca 120mm i 6 oklopna transportera MTLB: 2kom 1V13, 2kom 1V14, 1kom 1V15 i 1kom 1V16
Ova jedinica je stoicki izdrzala blokadu i pored malog broja vojnika. Zajedno se sa glavninom brigade izvlaci se na aerodrom Dubrave pored Tuzle. Februara meseca kompletna tehnika mes. diviziona odlazi za Banja Luku, a kao zamena stizu 9 starih samohotki M-36 Dzekson. Krajem aprila divizion se prebacuje u obliznje selo Jeginov Lug, koje se nalazilo na veoma nepristupacnom terenu. Pocetkom sukoba u BiH divizion gubi vezu sa komandom brigade u selu Papraca, te se jedno vreme veza i neophodno snabdevanje obavljaju helihopterima. Divizion se pod borbom izvukao iz sela preko improvizovanog prelaza preko reke Sprece, zajedno sa kolonom srpskih izbeglica. Uz pomoc 2 tenka koji je uputila komanda brigade divizion se probija do sela Osmaci, gde ga ubrzo preuzimaju lokalne Srpske snage.
Ceta veze u sastavu 4.Ok.Br. je od glavnih sredstava imala: BTR-50 3kom., RTpS-100 3kom., RTpS-400 1kom., KzS-4 1kom., KzS-3 1kom, KLS-3 1kom., TAM-5000 i vise vozila AR-55 i FNT. Pre pocetka blokade jedno vozilo RTpS-100 je otislo u sastav meh. bataljona u Lici. Ostala sredstva se 13.11.91. god izvlace iz kasarne i marsiraju u sastav 17.k. Pocetna lokacija je aerodrom, a neposredno pred izbijanje rata u BiH ova jedinica se premesta u selo Papraca i biva popunjena lokalnim borcima. Prilikom povratka u SRJ tehnika je ostavljena za potrebe armije Republike Srpske, sem jednog BTR-50, po jednog RTpS-400, RTpS-100 i jednog KzS-4.

iz ovoga se moze sto-sta zakljuciti...koga su branili, koga naoruzavali i na cijoj su strani bili

[copout2010]

Ovi su vec bili u Modrickom Lugu kada je moja jedinica dosla na polozaje.

cao...u kojoj si jedinici bio???

[copout2010]

cao...imam skenirane stranice iz intervjua sa srpskim komandantima koji su vodili srpske snage u operacijama u Bos. Posavini...ima tu i slika,pa ne bih da se to pogresno shvati...a i tekst je pisan na cirilici...
ako nekog zanima sta oni kazu,ja cu ga postaviti...
recite ljudi...

[gurabija78]

VRS je bila jaca samo po oruzju iz JNA. Zato se i pretpostavlja da je Posavina prodana, o cemu se i govorilo kao sto rekoh u emisiji “Latinica”.

U dvotomnoj studiji "Balkan Battlegrounds" (2003) koju su uradila dva operativca CIA-e zaduzena za pracenje vojne situacije u regionu tokom ratova na podrucju ex-YU, razmatra se mogucnost da li je Bosanski Brod pao ili je "prodan". Autori su zakljucili da, iako postoje indicije koje ukazuju na dogovor Milosevic-Tudjman u pogledu sudbine Bosanskog Broda, te indicije nemaju snagu direktnog dokaza koji bi definitivno potvrdio takav scenario.

Po njima puno je izglednije da su snage VRS-a nakon mjeseci napada na polozaje branioca konacno uspjeli napraviti kriticni prodor u sjeveroistocnom sektoru. Ovaj prodor je mogao koincidirati sa odlukom Zagreba da se povuce iz B.B.-a, bilo zbog dogovora ili zbog toga sto su uvidjeli da je dalja odbrana neodrziva, ali u svakom slucaju prema autorima VRS je bio u mogucnosti da vojno zauzme B.B. U nastavku cu sumirati kljucne argumente kojima su potkrijepili ovakvo glediste:

1. Pregled zavrsnih borbi pokazuje da je otpor hrvatskih snaga ostao snažan, ali da je iznenadni napad u sjeveoristocnom sektoru nakon serije napada VRS-a iz pravca jugozapada iznenadio HV, stvarajuci pukotinu u liniji odbrane.

2. Upravo zbog gore navedenog prodora i stvaranja pukotine na udaljenosti manjoj od 7km od grada americki analiticari su smatrali da uopste nije iznenadjujuce da je nakon toga grad brzo pao (bilo zbog povlacenja ili zbog toga sto je HV bio potisnut tokom borbi).

3. Iako se cini da je HV/HVO uspio izvuci glavninu snaga prije nego su Srbi zauzeli grad, veliki broj Hrvatskih snaga je ostao oodsjecen u rejonu Koraca i kasnije su se preko Save jedva nekako uspjeli izvuci. Tesko da bi se ovako nesto desilo da je bilo ocekivano da Srbi preuzmu grad.

4. Bez obzira na izjavu generala Stipetica koji je nakon zavrsetka rata tvrdio da mu nije jasno kako je B.B. pao i da se to nije moglo desiti jer je VRS bio jaci (sto neki uzimaju kao znak dogovorene predaje), cinjenica je i da prema njgovim rijecima on nikad nije izdao naredjenje o povlacenju jedinica oko B.B:-a. Izgledno je da je povlacenje nastalo nakon kolapsiranja linije na kriticnom dijelu.

5. Autori su sagledali i ulogu B.B.-a iz strateske perspektive. Prema njima B.B. je za hrvatsku stranu imao dosta manji strateski znacaj nego za Srbe. Cak i da ga nisu zauzeli, gotovo sigurno je da bi VRS mogao uspostaviti efikasan obruc oko grada i zadrzavati napade prema Derventi kroz koju je prolazila kljucna linija snadbjevanja. Ipak, i za Srbe strateski znacaj B.B.-a nije bio toliko veliki kao sto se smatra, buduci da najveca prijetnja koridoru nije bila u rejonu B.B.-a nego u podrucju Brcko-Orasje. Nakon pada B.B.-a napadi HVO-a uz asistenciju HV-a su se pojacali na tom podrucju sto je Srbe kasnije navelo da pokrenu ofanzivu u cilju eliminacije oraskog dzepa. Ako su Beograd i bosanski Srbi zeljeli da putem pregovora osiguraju koridor u zamjenu za Prevlaku, onda su napravili losu pogodbu, buduci da je HV/HVO zadrzao Orasje.

Sto se tice Orasja, koliko sam ja upoznat, njemu je po dogovoru bila namijenjena ista sudbina kao i ostatku posavine, samo se po 'secijama' nije racunalo na lokalne komandante koji nisu dali da se njihovo proda u zamjenu za nekakve tudjman/milosevic talove! navodno je doslo do sukoba unutar HVO ali tadasnji vrh iz Orasja je istupio pod prijetnjama smrcu da ne zeli otici tek tako bez borbe sa svog! i Orasje nikad nije ni doslo u ruke VRS!
ovo znam preko komsijsko/familijarnih veza sa vrhom tadasnjeg HVO Orasje koji je osudjen iz centara moci iz Hrvatske zbog svoga neposluha, mada mislim da nikad niko nije procesuiran jer bi bilo preofirno!

[osa]

VRS je bila jaca samo po oruzju iz JNA. Zato se i pretpostavlja da je Posavina prodana, o cemu se i govorilo kao sto rekoh u emisiji “Latinica”.

U dvotomnoj studiji "Balkan Battlegrounds" (2003) koju su uradila dva operativca CIA-e zaduzena za pracenje vojne situacije u regionu tokom ratova na podrucju ex-YU, razmatra se mogucnost da li je Bosanski Brod pao ili je "prodan". Autori su zakljucili da, iako postoje indicije koje ukazuju na dogovor Milosevic-Tudjman u pogledu sudbine Bosanskog Broda, te indicije nemaju snagu direktnog dokaza koji bi definitivno potvrdio takav scenario.

Po njima puno je izglednije da su snage VRS-a nakon mjeseci napada na polozaje branioca konacno uspjeli napraviti kriticni prodor u sjeveroistocnom sektoru. Ovaj prodor je mogao koincidirati sa odlukom Zagreba da se povuce iz B.B.-a, bilo zbog dogovora ili zbog toga sto su uvidjeli da je dalja odbrana neodrziva, ali u svakom slucaju prema autorima VRS je bio u mogucnosti da vojno zauzme B.B. U nastavku cu sumirati kljucne argumente kojima su potkrijepili ovakvo glediste:

1. Pregled zavrsnih borbi pokazuje da je otpor hrvatskih snaga ostao snažan, ali da je iznenadni napad u sjeveoristocnom sektoru nakon serije napada VRS-a iz pravca jugozapada iznenadio HV, stvarajuci pukotinu u liniji odbrane.

2. Upravo zbog gore navedenog prodora i stvaranja pukotine na udaljenosti manjoj od 7km od grada americki analiticari su smatrali da uopste nije iznenadjujuce da je nakon toga grad brzo pao (bilo zbog povlacenja ili zbog toga sto je HV bio potisnut tokom borbi).

3. Iako se cini da je HV/HVO uspio izvuci glavninu snaga prije nego su Srbi zauzeli grad, veliki broj Hrvatskih snaga je ostao oodsjecen u rejonu Koraca i kasnije su se preko Save jedva nekako uspjeli izvuci. Tesko da bi se ovako nesto desilo da je bilo ocekivano da Srbi preuzmu grad.

4. Bez obzira na izjavu generala Stipetica koji je nakon zavrsetka rata tvrdio da mu nije jasno kako je B.B. pao i da se to nije moglo desiti jer je VRS bio jaci (sto neki uzimaju kao znak dogovorene predaje), cinjenica je i da prema njgovim rijecima on nikad nije izdao naredjenje o povlacenju jedinica oko B.B:-a. Izgledno je da je povlacenje nastalo nakon kolapsiranja linije na kriticnom dijelu.

5. Autori su sagledali i ulogu B.B.-a iz strateske perspektive. Prema njima B.B. je za hrvatsku stranu imao dosta manji strateski znacaj nego za Srbe. Cak i da ga nisu zauzeli, gotovo sigurno je da bi VRS mogao uspostaviti efikasan obruc oko grada i zadrzavati napade prema Derventi kroz koju je prolazila kljucna linija snadbjevanja. Ipak, i za Srbe strateski znacaj B.B.-a nije bio toliko veliki kao sto se smatra, buduci da najveca prijetnja koridoru nije bila u rejonu B.B.-a nego u podrucju Brcko-Orasje. Nakon pada B.B.-a napadi HVO-a uz asistenciju HV-a su se pojacali na tom podrucju sto je Srbe kasnije navelo da pokrenu ofanzivu u cilju eliminacije oraskog dzepa. Ako su Beograd i bosanski Srbi zeljeli da putem pregovora osiguraju koridor u zamjenu za Prevlaku, onda su napravili losu pogodbu, buduci da je HV/HVO zadrzao Orasje.

Sto se tice Orasja, koliko sam ja upoznat, njemu je po dogovoru bila namijenjena ista sudbina kao i ostatku posavine, samo se po 'secijama' nije racunalo na lokalne komandante koji nisu dali da se njihovo proda u zamjenu za nekakve tudjman/milosevic talove! navodno je doslo do sukoba unutar HVO ali tadasnji vrh iz Orasja je istupio pod prijetnjama smrcu da ne zeli otici tek tako bez borbe sa svog! i Orasje nikad nije ni doslo u ruke VRS!
ovo znam preko komsijsko/familijarnih veza sa vrhom tadasnjeg HVO Orasje koji je osudjen iz centara moci iz Hrvatske zbog svoga neposluha, mada mislim da nikad niko nije procesuiran jer bi bilo preofirno!

samo mala digresija, a kako bi orašje opstalo bez hrvatske, da je dogovoren pad jednostavno je bilo prekinuti svaku opskrbu i kraj orašja, a nije bilo tako, čudno...

[sumirprimus]

nesto mi upade u oci....
...pa kaze"stvaranja pukotine na udaljenosti manjoj od 7km od grada americki analiticari su smatrali da uopste nije iznenadjujuce da je nakon toga grad brzo pao "
wtf?!?

[emillio estevez]

nesto mi upade u oci....
...pa kaze"stvaranja pukotine na udaljenosti manjoj od 7km od grada americki analiticari su smatrali da uopste nije iznenadjujuce da je nakon toga grad brzo pao "
wtf?!?

Cemu cudjenje ,ako su ih zaobisli sa bokova i usli u dubinji prostora ,a nije bilo rezervnih polozaja nema spasa.
Uostalom jedan dio jedinica je ostao u okruzenju .

[karanana]

nesto mi upade u oci....
...pa kaze"stvaranja pukotine na udaljenosti manjoj od 7km od grada americki analiticari su smatrali da uopste nije iznenadjujuce da je nakon toga grad brzo pao "
wtf?!?

ne vidim ni ja razlog za cudjenje. jer kada mi pricamo o banjaluci, pricamo da je bila pred padom i da je evakuacija haman pa vec krenula, a linije probijene 30-40 kilometara od nje, odnosno 15 kilometara zracne linije....jer jednostavno nije bilo rezervnih polozaja i vojska je okrenula ledja.

[zemo_online]

Sto se tice Orasja, koliko sam ja upoznat, njemu je po dogovoru bila namijenjena ista sudbina kao i ostatku posavine, samo se po 'secijama' nije racunalo na lokalne komandante koji nisu dali da se njihovo proda u zamjenu za nekakve tudjman/milosevic talove! navodno je doslo do sukoba unutar HVO ali tadasnji vrh iz Orasja je istupio pod prijetnjama smrcu da ne zeli otici tek tako bez borbe sa svog! i Orasje nikad nije ni doslo u ruke VRS!
ovo znam preko komsijsko/familijarnih veza sa vrhom tadasnjeg HVO Orasje koji je osudjen iz centara moci iz Hrvatske zbog svoga neposluha, mada mislim da nikad niko nije procesuiran jer bi bilo preofirno!
gurabija78

Posts: 351
Joined: 03/06/2008 15:24



tacno sto posto. orasani su to shvatili nakon sudbine dervente,broda,odzaka.
niko nije ocekivao izdaju ,a desila se. dogovor izmedju beograd-zagreb je bi stalno u toku.
-da je bilo obratno, mozda ni derventa-brod-odzak ne bi pali.

[sumirprimus]

nismo se razumjeli,po procjeni americkih analiticara... pukla linija cca sub 7km,nije bilo spasa,a sta je bilo na ostalim linijama,gdje nije bilo zaledja,totalno okruzenje,mogli ljudi kamenjem gadjat,pa nije palo tako lako?
izmedju ostalog sva podrska mogla je doc preko save,znaci nje bilo potrebe za povlacenjem artiljerije,pomoc u svjezim trupama,itd etc...
uostalom nije to jedino lose iskustvo sa hvo-om...

[gurabija78]

VRS je bila jaca samo po oruzju iz JNA. Zato se i pretpostavlja da je Posavina prodana, o cemu se i govorilo kao sto rekoh u emisiji “Latinica”.

U dvotomnoj studiji "Balkan Battlegrounds" (2003) koju su uradila dva operativca CIA-e zaduzena za pracenje vojne situacije u regionu tokom ratova na podrucju ex-YU, razmatra se mogucnost da li je Bosanski Brod pao ili je "prodan". Autori su zakljucili da, iako postoje indicije koje ukazuju na dogovor Milosevic-Tudjman u pogledu sudbine Bosanskog Broda, te indicije nemaju snagu direktnog dokaza koji bi definitivno potvrdio takav scenario.

Po njima puno je izglednije da su snage VRS-a nakon mjeseci napada na polozaje branioca konacno uspjeli napraviti kriticni prodor u sjeveroistocnom sektoru. Ovaj prodor je mogao koincidirati sa odlukom Zagreba da se povuce iz B.B.-a, bilo zbog dogovora ili zbog toga sto su uvidjeli da je dalja odbrana neodrziva, ali u svakom slucaju prema autorima VRS je bio u mogucnosti da vojno zauzme B.B. U nastavku cu sumirati kljucne argumente kojima su potkrijepili ovakvo glediste:

1. Pregled zavrsnih borbi pokazuje da je otpor hrvatskih snaga ostao snažan, ali da je iznenadni napad u sjeveoristocnom sektoru nakon serije napada VRS-a iz pravca jugozapada iznenadio HV, stvarajuci pukotinu u liniji odbrane.

2. Upravo zbog gore navedenog prodora i stvaranja pukotine na udaljenosti manjoj od 7km od grada americki analiticari su smatrali da uopste nije iznenadjujuce da je nakon toga grad brzo pao (bilo zbog povlacenja ili zbog toga sto je HV bio potisnut tokom borbi).

3. Iako se cini da je HV/HVO uspio izvuci glavninu snaga prije nego su Srbi zauzeli grad, veliki broj Hrvatskih snaga je ostao oodsjecen u rejonu Koraca i kasnije su se preko Save jedva nekako uspjeli izvuci. Tesko da bi se ovako nesto desilo da je bilo ocekivano da Srbi preuzmu grad.

4. Bez obzira na izjavu generala Stipetica koji je nakon zavrsetka rata tvrdio da mu nije jasno kako je B.B. pao i da se to nije moglo desiti jer je VRS bio jaci (sto neki uzimaju kao znak dogovorene predaje), cinjenica je i da prema njgovim rijecima on nikad nije izdao naredjenje o povlacenju jedinica oko B.B:-a. Izgledno je da je povlacenje nastalo nakon kolapsiranja linije na kriticnom dijelu.

5. Autori su sagledali i ulogu B.B.-a iz strateske perspektive. Prema njima B.B. je za hrvatsku stranu imao dosta manji strateski znacaj nego za Srbe. Cak i da ga nisu zauzeli, gotovo sigurno je da bi VRS mogao uspostaviti efikasan obruc oko grada i zadrzavati napade prema Derventi kroz koju je prolazila kljucna linija snadbjevanja. Ipak, i za Srbe strateski znacaj B.B.-a nije bio toliko veliki kao sto se smatra, buduci da najveca prijetnja koridoru nije bila u rejonu B.B.-a nego u podrucju Brcko-Orasje. Nakon pada B.B.-a napadi HVO-a uz asistenciju HV-a su se pojacali na tom podrucju sto je Srbe kasnije navelo da pokrenu ofanzivu u cilju eliminacije oraskog dzepa. Ako su Beograd i bosanski Srbi zeljeli da putem pregovora osiguraju koridor u zamjenu za Prevlaku, onda su napravili losu pogodbu, buduci da je HV/HVO zadrzao Orasje.

Sto se tice Orasja, koliko sam ja upoznat, njemu je po dogovoru bila namijenjena ista sudbina kao i ostatku posavine, samo se po 'secijama' nije racunalo na lokalne komandante koji nisu dali da se njihovo proda u zamjenu za nekakve tudjman/milosevic talove! navodno je doslo do sukoba unutar HVO ali tadasnji vrh iz Orasja je istupio pod prijetnjama smrcu da ne zeli otici tek tako bez borbe sa svog! i Orasje nikad nije ni doslo u ruke VRS!
ovo znam preko komsijsko/familijarnih veza sa vrhom tadasnjeg HVO Orasje koji je osudjen iz centara moci iz Hrvatske zbog svoga neposluha, mada mislim da nikad niko nije procesuiran jer bi bilo preofirno![/quote]

samo mala digresija, a kako bi orašje opstalo bez hrvatske, da je dogovoren pad jednostavno je bilo prekinuti svaku opskrbu i kraj orašja, a nije bilo tako, čudno...[/quote]

kako mislis prekinuti opskrbu?
pustit struju u Savu da ljudi iz Orasja ne mogu preci prijeko u Hrvatsku? Orasje i jest opstalo zahvaljujuci Hrvatskoj, ali ne i politici Hrvatske, vec njegovim stanovnicima koji nisu dali svoje!

[zemo_online]

franjo i zlobo su se stalno dogovarali i nakon 1992. u bih hvo i vrs nisu vise ratovali, rat je za njih bio zavrsen.
-taj franjo, dok mu je zlobo drzao 30% hrvatske je okrenuo oruzje na armiju bih, eto kakav je covjek bio.

[emillio estevez]

franjo i zlobo su se stalno dogovarali i nakon 1992. u bih hvo i vrs nisu vise ratovali, rat je za njih bio zavrsen.
-taj franjo, dok mu je zlobo drzao 30% hrvatske je okrenuo oruzje na armiju bih, eto kakav je covjek bio.

hahahaha
Samo zaboravi masu toga dodati .
Nije li i abih dogovarala primirja sa srpskom stranom ?

[emillio estevez]

nismo se razumjeli,po procjeni americkih analiticara... pukla linija cca sub 7km,nije bilo spasa,a sta je bilo na ostalim linijama,gdje nije bilo zaledja,totalno okruzenje,mogli ljudi kamenjem gadjat,pa nije palo tako lako?
izmedju ostalog sva podrska mogla je doc preko save,znaci nje bilo potrebe za povlacenjem artiljerije,pomoc u svjezim trupama,itd etc...
uostalom nije to jedino lose iskustvo sa hvo-om...

U kojoj fazi ratovanja ?


Kako su hrvatske snage uopce uspjele obvladati silnim dijelom posavine ?

[karanana]

franjo i zlobo su se stalno dogovarali i nakon 1992. u bih hvo i vrs nisu vise ratovali, rat je za njih bio zavrsen.
-taj franjo, dok mu je zlobo drzao 30% hrvatske je okrenuo oruzje na armiju bih, eto kakav je covjek bio.

hahahaha
Samo zaboravi masu toga dodati .
Nije li i abih dogovarala primirja sa srpskom stranom ?

primirja da, ali ne kako bi drzali status quo nego uslijed pregovora, razmjene poginulih i zarobljenih i slicno....
na nekom vecem nivou, samo na mostarskom ratistu je armija bih imala kontakte sa srbima kad je bila u pitanju kupovina oruzja i vojna saradnja.
sve ostalo je bio sverc-komerc pojedinaca i manjih grupa.

[emillio estevez]

franjo i zlobo su se stalno dogovarali i nakon 1992. u bih hvo i vrs nisu vise ratovali, rat je za njih bio zavrsen.
-taj franjo, dok mu je zlobo drzao 30% hrvatske je okrenuo oruzje na armiju bih, eto kakav je covjek bio.

hahahaha
Samo zaboravi masu toga dodati .
Nije li i abih dogovarala primirja sa srpskom stranom ?

primirja da, ali ne kako bi drzali status quo nego uslijed pregovora, razmjene poginulih i zarobljenih i slicno....
na nekom vecem nivou, samo na mostarskom ratistu je armija bih imala kontakte sa srbima kad je bila u pitanju kupovina oruzja i vojna saradnja.
sve ostalo je bio sverc-komerc pojedinaca i manjih grupa.

Recimo da je tocno !
Kakva je razlika suradjivati sa Srbima u slucaju Mostara ili Zepca u moralnom pogledu ?
A druge prati i optuzivati .