Jasta...kad je to jedino preostaloPostao/la Fair Life dana 10 mar 2010, 19:47
Dakle... zakljucak je: UDRI brale nek' palija jeci...!
, pa nemojte se libiti, kupite si pištolj.tzv. civilazica nas i je dovela tu gdje i jesmo.. nema kod nas civilizacije.. kad razmislis nismo nikad ni dovoljno evoluirali..kijameta wrote:....,ovakvi nacini su davno civilizacijski prevazidzeni...
Blobi wrote:Ljudi, ne mogu da vjerujem sta pojedinci pisu. A vidite ovu situaciju, svi cete jednom dozivjeti nesto slicno. Imam sina, 2. razred osnovne skole. Inace sam prezauzet covjek i zbog posla kojim se bavim nisam u prilici da licno odvozim svoje dijete do skole i nazad. Jednom sam dosao navece kuci, malac ima modricu ispod oka. Kaze da se udario od klupu u skoli. Progutam to iako mi je bilo sumnjivo. Nekoliko dana kasnije, ima OGROMNU modricu na nozi. To nije modrica, to je podljev krvi. Pitam ga, odakle to? Odogovara da ga je napucao neko loptom na tjelesnom. I to prihvatim... Sutradan, malom fali komadic sjekutica. Tad sam znao da je u nekom belaju i pitam ga sta je. I tako mi isprica sve. Na vojnickom polju, kuda prolazi u skolu, imaju neki klosari, nadimci su im "Saba", "Backo", "Hajruka", i oni ga redovno zaustavljaju i traze pare od njega. Prvi put im nije htio dat i poceo je bjezati, ali jedan od njih ga je stigao, oteo pare i udario sakom u glavu. Drugi put je nabasao na istu ekipu, ovaj put im je dao pare, ali jedan od njih ga je udario u nogu. Treci put su ga iz dosade maltretirali, oteli pare i bacili na asfalt. Udario je zubima od tlo i slomio zub. Kad sam ga pitao sto mi nije odmah rekao, odgovorio mi je da su mu zabranili da bilo kome kaze i da ce ga iduci put izbost nozem. To je kap koja je prelila casu! Odlucio sam nazvati policiju i prijaviti slucaj. Javili su se i rekli da imaju ekipu koja radi na tom slucaju, da su se roditelji vec zalili na njih, "Hvala, prijatno!". Pomislim, sad cu ja vozit malca u skolu nekoliko dana, da vidim ima li ih, da se to opet ne desi. I tako nekoliko sedmica, i onda se opet vratim uobicajenom poslovnom ritmu. Mali sam u skolu, ja na poslu uveliko. I tako ja kuci dosao, malac sav modar, podbuhao od placa. Znao sam sta je, i sutradan, bio je petak, u auto i idemo da ih trazimo. Nakon dva sata kruzenja B-fazom, A-fazom, Vojnickim poljem, nasao sam ih. Izasao, bas kao i taj covjek u temi, pozdravio ih i pomenuo njihova imena. Zahvalio sam im se, zamolio da sacekaju tu gdje jesu, otisao do auta, otvorio gepek, izvadio palicu i za njima. Jedan od njih je pobjegao, drugu dvojicu sam teze udesio. Doveo sam u pitanje njihov zivot i ne kajem se zbog toga. Po potrebi cu opet zbog djeteta! Naravno, pred zakonom sam ja bio kriv i imao sam optuznicu na vratu. Nemojte mi o demokratiji, civilizaciji, ljudskim pravima. Svaki roditelj ce razumjet o cemu govorim! U ovakvim situacijama se ne ceka policija, vjerujte mi na rijec. Moj kolega je 2003. god. umalo ostao bez djeteta kada su ga izboli pred ulazom u njegovu zgradu. Taj noz nije ostavio samo sjecanja vec i trajne posljedice. Kakva crna demokratija kad ti ubiju dijete?
