#51 Re: Kusturica izvrijeđao Stankovića
Posted: 09/11/2009 09:29
Intervju iz pressa
Bosnjaci i Hrvati nece pomirenje
Aleksandar Stanković je na intervju došao sa zadatkom da napravi skandal. Iako su pomirenje i praštanje u svim religijama cilj da bi moglo normalno da se živi, Sarajevo i Zagreb to ne žele. Oni još ganjaju veštice od pre rata
s1
Emir Kusturica
Postoji čitava armija ljudi na prostoru bivše Jugoslavije koja misli da život, pa i razgovor s ljudima predstavlja čisto nadjebavanje. To, očigledno misli i taj dečko sa HRT-a, taj Stanković, kojeg sam ugostio ovde u Mećavniku, i koji je došao želeći da se nadjebava sa mnom. Ali, moj cilj u 54. godini života nije da se s nekim nadjebavam, već da ozbiljno govorim o životu, i zato sam morao da ga oteram - kaže u eksluzivnom razgovoru za Press RS proslavljeni srpski režiser Emir Kusturica.
Kusturica, koji je ekipu Pressa RS ugostio u svom "Drvengradu" na Mokroj Gori, priprema se za koncert koji će zajedno sa neletom Karajlićem i "No smoking orkestra" 29. novembra održati u Banjaluci. Bez dlake na jeziku, režiser govori o incidentu sa novinarom HRT-a, o kojem su izvestili svi tiražni mediji u regionu, te mnoge medijske kuće u svetu.
- Reč je o jednom apriori negativnom odnosu prema meni, koji je formiran u Sarajevu, i koji se, očigledno neguje i u Hrvatskoj, a zasnovan je na iracionalnom nivou izneverenih očekivanja. To je kulminiralo pre nekoliko dana sa tim dečkom, i ceo taj slučaj predstavlja klasičan primer te nakaradne i provincijske ideološke baze - kaže Kusturica.
Jasno je da postoji frustracija Sarajeva u vezi sa vama, ali da li ste i vi donekle frustrirani Sarajevom?
- Ne postoji moja frustracija prema Sarajevu. Postoji njihova frustracija u odnosu prema meni. Između nas stoje nespojive razlike. Moj život i karijera su izuzetno uspešni, a njihov grad i ideje su užasno propale.
a1
SARAJEVO JE "GUZNO CREVO"
Gde je ta famozna crta koja odvaja Kusturicu od njegovog rodnog grada?
- Znate u čemu je razlika između nas? Razlika je u tome što oni žive u tom guznom crevu koje se zove Sarajevo. Njihova država se otprilike prostire od Sarajeva do Kaknja i Zenice, i tu već prestaje ta ideja. Ona se razbija kod Doboja, nestaje u Mostaru. Ali, ideja sarajevske "šatro-elite" doživela je potpuni krah. Niti su stvorili multietničko društvo, niti imaju čoveka u korpusu muslimanskog naroda koji je privlačan za Srbe i Hrvate. Da je za vreme rata Alija imao stvarnu potrebu da očuva Bosnu, on bi svoju ideju učinio prihvatljivom za Srbe i Hrvate. Ako, dakle, pođemo od toga da su oni krajnje neuspešni, a moj život je ovakav kakav jeste, imamo jednu disproporciju koja je neuskladiva. Ja poštujem njihovu trpnju, ja se klanjam njihovoj nevolji u koju su kao građani upali, međutim, ne mogu razumeti da oni nisu shvatili da je njihova trpnja bila instrument u tuđim rukama.
Dobro, ali otkud Stanković i HRT u toj "sarajevskoj priči"?
- U Sarajevu je, dakle formirana ta teza koja glasi: "Kusturica je pio viski sa Srbima, dok su Sarajevo i Srebrenica stradali", i ona se neguje i u Hrvatskoj. Eksplozija te teze dogodila sa tim novinarom HRT-a. Upravo je taj novinar najbolje isprojektovao bazu koja u tom šatro "elitnom" delu Sarajevu vlada. Pošto se ta teza stalno ponavlja, logično je da tom novinaru i njihovoj ideji odgovoriš na nivou na kojem te optužuju. Evo, na primer, ja sam čuo da si ti šmrkao kokain u vreme kada su 250.000 Srba isterivali iz Krajine! Dakle, ako hoćeš da me optužiš iz "humanističkih razloga", ja imam spremljen odgovor u smislu: "Pa, zašto si ti šmrkao kokain ili duvao travu u vreme kada je napravljen najveći egzodus u tom ratu"!?
Pa, dobro, zašto niste jednostavno "iskulirali Stankovića"?
- Zato što sam shvatio da je očigledno reč o zadatku. Rat u Bosni i u bivšoj Jugoslaviji već predstavlja istoriju, a pošto je istorija naknadna svest, moraš imati distancu. Ali, čovek je na zakazani intervju došao sa zadatkom da napravi skandal i incident. Iako je u hrišćanstvu, pa i u svim drugim religijama, pomirenje i praštanje cilj da bi se moglo normalno živeti, oni taj cilj ne žele. Oni ne žele praštanje, i još uvek ganjaju veštice od pre rata. Tako oni i dalje slikaju simboličku sliku jednog zlikovca koji, eto,"pije viski dok mi stradamo". Uzgred rečeno, uopšte ne pijem viski.
Nije, valjda, samo viski razlog za "ugled" koji uživate u Hrvatskoj?
- U Hrvatskoj o meni već 15 godina postoji negativni mit, ali ne na osnovu onoga što sam ja rekao, nego na osnovu onoga što su oni o meni tvrdili. I ovaj novi slučaj se uklapa u to. Bio sam upoznat sa načinom rada tog novinara, ali sam ipak ostao zaprepašćen kada sam video njegove oči. Te oči uopšte ne primaju svetlost! To su oči kroz koje svetlost bukvalno propada. Taj čovek predstavlja pravog podstrekača rata. On spada u tip ljudi koji neprestano imaju obavezu da u ime kvazimoralnosti stalno dižu tenzije i vatru na bazi krivice, gde oprosta nema. To je jedan nehrist! On konstantno forsira prljavi veš, na isti način kako to radi sarajevska kvazi-elita. A upravo je ta kvazi-elita uspela i Sidrana oterati iz Sarajeva! I, pošto ta priča kod mene ne može proći, tako je i tom dečku uskraćeno gostoprimstvo. Iako sam znao za nakaradnu prirodu tog čoveka, morao sam pokušati razgovarati.
Kažete da je Vaš život izuzetno uspešan, ali, sarajevska štampa tvrdi da nakon "Sjećaš li se Doli Bel" i "Oca na službenom putu" zapravo ništa niste uradili i da se nalazite u kreativnom bespuću?
- Nisam to pročitao, ali me ne iznenađuje. Moji filmovi su postali popularni nakon "Doma za vešanje", kojeg napoznatiji svetski kritičari smatraju jednim od 100 najvećih filmova ikada snimljenih. Posle se pridružio "Andergraund", a "Crna mačka, beli mačor" je film koji je u 50 zemalja bio hit. Dakle, ako ti neko u Sarajevu kaže da ti filmovi ne valjaju, to je njegovo pravo, a koliko to graniči s ludilom najbolje potvrđuje ovo što sam rekao.
Hoćete da kažete da Sarajevo živi u nekom iracionalnom svetu?
- Kada je pao Berlin, u Odžaku su muslimani još uvek branili taj grad. U Berlin uđu saveznici, ali muslimani još uvek brane Odžak!? Dakle, tu postoji njihov trajni nesporazum sa samim sobom. Moji filmovi funkcionišu na nivou na kojem oni ne mogu ni da sanjaju. Njima ustvari ne treba mišljenje celog sveta. To mišljenje oni formiraju u svojoj kotlini. Neka im bude, nemam ništa protiv toga! Ali, ideja sarajevske "šatro-elite" doživela je potpuni krah. Niti su stvorili multietničko društvo, niti imaju čoveka u korpusu muslimanskog naroda koji je privlačan za Srbe i Hrvate. Da je za vreme rata Alija imao stvarnu potrebu da očuva Bosnu, on bi svoju ideju učinio prihvatljivom za Srbe i Hrvate. Ako, dakle, pođemo od toga da su oni krajnje neuspešni, a moj život je ovakav kakav jeste, imamo jednu disproporciju koja je neuskladiva. Ja poštujem njihovu trpnju, ja se klanjam njihovoj nevolji u koju su kao građani upali, međutim, ne mogu razumeti da oni nisu shvatili da je njihova trpnja bila instrument u tuđim rukama.
s2
Emir Kusturica
Kako izaći iz tog začaranog kruga u kojem je neko uvek instrumednt u tuđim rukama?
- Ne znam. Reč je o provincijalizmu i nije samo u pitanju provincijalizam Sarajeva, u pitanju je cela Bosna. Ovo što vi u Banjaluci radite to je Dodikova potreba da se otvaraju komunikacioni sistemi, da komunicirate makar po onom principu kako je Tito radio, i sa istokom i sa zapadom. S tim što više nije isto vreme. Danas ako jednom odeš u Moskvu, odmah kažu da si ruski špijun. Čujem da napadaju Dodika zato što je prodao Naftnu industriju Rusima. Tako je i sa mnom. Dovedeš Mihalkova ovde, pa te nazivaju ruskim špijunom. Šta će pričati kada dođe Džoni Dep? A doći će! Hajde da zadržimo makar ono što je nekad valjalo. Da je tako, Sidran bi danas imao svoje mesto u Sarajevu.
Ipak, Rusija je sve jača i u globalnim okvirima, a sve je jače i njeno prisustvo u regionu?
- Danas se dešava nešto što se nikad u poslednjih 200 godina nije dogođalo. Danas su Bugarska i Rumunija "proglašene" Evropom, a Srbija i Hrvatska nisu?! Ŕli, sve je jači ruski uticaj i Rusi po prvi put imaju toliko argumemenata u rukama, iako su se Englezi "satrli" u ideji da im preseku put na Baklan i izlaz u Evropu. Međutim, danas ruski "Lukoil" ima 4.000 pumpnih stanica u Americi, a finansijski slom od prošle godine samo je nagovestio novo poglavlje u onome što je Marks nazivao državnim kapitalizmom. Državni kapitalizmi će se na kraju sudariti, i to će biti opasno.
Održavate li kontakte sa starim prijateljima koji još uvek žive u Sarajevu?
- Čujem se ponekad sa nekim ljudima. Uostalom, gde ćete bolji primer Sarajlije od Neleta s kojim sarađujem više od deset godina. Sarajevska "šatro-elita" misli da je Sarajevo samo jedna religija, jedna konfesija. Sarajevo su bili svi oni koji su bez obzira na nacionalnu i religijsku pripadnost bili Sarajlije. Da li danas žive u Sarajevu ili Kanadi, manje je važno. Pravog Sarajeva danas ima više u Torontu nego u centru Sarajeva.
a2
DOPISUJEM SE SA SIDRANOM!
Federalni mediji su nedavno u Ankoni bili gotovo iskonstruisali vaš suret i pomirenje sa Abdulahom Sidranom. Ipak, do susreta nije došlo. Da li ste u kontaktu sa Sidranom?
- Avdo mi je napisao jedno pismo, i sada trebam da mu odgovorim. Iz tog pisma sam shvatio kako je Meša Selimović bio u pravu kada je ustanovio da "kako god okreneš, najebao si". Sidran je tamo bio celo vreme rata, sve je izdržao, a sada beži iz Sarajeva! Njegov slučaj najbolje potvrđuje moju tezu o tom provincijalizmu koji je neizlečiv! Rado ću se sresti sa Avdom Sidranom zato što smatram da je on veliki pesnik. Naši neporazumi, koje sam opisao u knjizi, ostaće zabeleženi, ali ja sam čovek koji voli da prašta. Na kraju krajeva, zašto da se on i ja, posle toliko značajnih poduhvata, negde u ishodu života ne bi sreli i ispričali.
Kako ocenjujete stanje u srpskoj kinematografiji danas?
- Uvek držim stranu ljudima koji veruju da tržište nije iznad svega. Država nema instrument da lansira i pospešuje filmsku industriju, kao i njeno prikazivanje. U svim zemljama se to dešava. Na primer, čuo sam da u Banjaluci imate jedan dobar bioskop, ali ste mali da bi na tržištu bilo šta napravili. Upravo je to najspornija tačka. Da bi jedan film i režiser dospeli do Kana, do velikih tačaka koji ih lansiraju, moraš napraviti neki plan. Opet, taj plan ne možeš napraviti jer si mali.
Šta mislite o Vašem kolegi iz Sarajeva, „oskarovcu" Danisu Tanoviću?
- Gledao sam njegov film, i zaključio da se u dobrom trenutku pojavio sa nečim za šta će tek vreme pokazati da li ima umetničku vrednost. Jedan moj prijatelj je kazao da „Ničija zemlja" ustvari i nije film, već da se radi o demo-filmu.
Možete li Banjalučanima najaviti šta ih očekuje na predstojećem koncertu "No smoking orkestra", 29. novembra?
- Sticajem okolnosti, napravili smo jedan izvozni bum sa kombinacijom mojih filmova, Neletove performerske snage, i jedne vrste muzike koja ne pripada nijednom žanru.. Naša muzika upravo pokušava spojiti ovaj raspadnuti svet. Našom muzikom pokušavamo da napravimo jedan eklektički nivo na kojem energetski udar, koji publika doživljava, postaje nešto što nije imala u svom iskustvu. Međutim, kao što je u početku bio slučaj i sa mojim filmovima, naša muzika postala je popularnija u svetu nego u zemlji iz koje potiče.
Zašto je to tako?
- Zato što se mi nalazimo u fazi stida o tome ko smo i šta smo. Imam utisak da na nacionalnom nivou trpimo udar kompleksa niže vrednosti, i u tome je ta naša glupost u stvari primenjena. Svi ovi "tra-la-la pevači" u stvari prenose ono „kako bi mi da smo veliki", a ne ono ko smo mi zaista. Srpsko kolo, koje svoju energiju prenosi na ostatak sveta, u Argentini, Kanadi, ili u Japanu, uvek se doživljava na isti način.
Bosnjaci i Hrvati nece pomirenje
Aleksandar Stanković je na intervju došao sa zadatkom da napravi skandal. Iako su pomirenje i praštanje u svim religijama cilj da bi moglo normalno da se živi, Sarajevo i Zagreb to ne žele. Oni još ganjaju veštice od pre rata
s1
Emir Kusturica
Postoji čitava armija ljudi na prostoru bivše Jugoslavije koja misli da život, pa i razgovor s ljudima predstavlja čisto nadjebavanje. To, očigledno misli i taj dečko sa HRT-a, taj Stanković, kojeg sam ugostio ovde u Mećavniku, i koji je došao želeći da se nadjebava sa mnom. Ali, moj cilj u 54. godini života nije da se s nekim nadjebavam, već da ozbiljno govorim o životu, i zato sam morao da ga oteram - kaže u eksluzivnom razgovoru za Press RS proslavljeni srpski režiser Emir Kusturica.
Kusturica, koji je ekipu Pressa RS ugostio u svom "Drvengradu" na Mokroj Gori, priprema se za koncert koji će zajedno sa neletom Karajlićem i "No smoking orkestra" 29. novembra održati u Banjaluci. Bez dlake na jeziku, režiser govori o incidentu sa novinarom HRT-a, o kojem su izvestili svi tiražni mediji u regionu, te mnoge medijske kuće u svetu.
- Reč je o jednom apriori negativnom odnosu prema meni, koji je formiran u Sarajevu, i koji se, očigledno neguje i u Hrvatskoj, a zasnovan je na iracionalnom nivou izneverenih očekivanja. To je kulminiralo pre nekoliko dana sa tim dečkom, i ceo taj slučaj predstavlja klasičan primer te nakaradne i provincijske ideološke baze - kaže Kusturica.
Jasno je da postoji frustracija Sarajeva u vezi sa vama, ali da li ste i vi donekle frustrirani Sarajevom?
- Ne postoji moja frustracija prema Sarajevu. Postoji njihova frustracija u odnosu prema meni. Između nas stoje nespojive razlike. Moj život i karijera su izuzetno uspešni, a njihov grad i ideje su užasno propale.
a1
SARAJEVO JE "GUZNO CREVO"
Gde je ta famozna crta koja odvaja Kusturicu od njegovog rodnog grada?
- Znate u čemu je razlika između nas? Razlika je u tome što oni žive u tom guznom crevu koje se zove Sarajevo. Njihova država se otprilike prostire od Sarajeva do Kaknja i Zenice, i tu već prestaje ta ideja. Ona se razbija kod Doboja, nestaje u Mostaru. Ali, ideja sarajevske "šatro-elite" doživela je potpuni krah. Niti su stvorili multietničko društvo, niti imaju čoveka u korpusu muslimanskog naroda koji je privlačan za Srbe i Hrvate. Da je za vreme rata Alija imao stvarnu potrebu da očuva Bosnu, on bi svoju ideju učinio prihvatljivom za Srbe i Hrvate. Ako, dakle, pođemo od toga da su oni krajnje neuspešni, a moj život je ovakav kakav jeste, imamo jednu disproporciju koja je neuskladiva. Ja poštujem njihovu trpnju, ja se klanjam njihovoj nevolji u koju su kao građani upali, međutim, ne mogu razumeti da oni nisu shvatili da je njihova trpnja bila instrument u tuđim rukama.
Dobro, ali otkud Stanković i HRT u toj "sarajevskoj priči"?
- U Sarajevu je, dakle formirana ta teza koja glasi: "Kusturica je pio viski sa Srbima, dok su Sarajevo i Srebrenica stradali", i ona se neguje i u Hrvatskoj. Eksplozija te teze dogodila sa tim novinarom HRT-a. Upravo je taj novinar najbolje isprojektovao bazu koja u tom šatro "elitnom" delu Sarajevu vlada. Pošto se ta teza stalno ponavlja, logično je da tom novinaru i njihovoj ideji odgovoriš na nivou na kojem te optužuju. Evo, na primer, ja sam čuo da si ti šmrkao kokain u vreme kada su 250.000 Srba isterivali iz Krajine! Dakle, ako hoćeš da me optužiš iz "humanističkih razloga", ja imam spremljen odgovor u smislu: "Pa, zašto si ti šmrkao kokain ili duvao travu u vreme kada je napravljen najveći egzodus u tom ratu"!?
Pa, dobro, zašto niste jednostavno "iskulirali Stankovića"?
- Zato što sam shvatio da je očigledno reč o zadatku. Rat u Bosni i u bivšoj Jugoslaviji već predstavlja istoriju, a pošto je istorija naknadna svest, moraš imati distancu. Ali, čovek je na zakazani intervju došao sa zadatkom da napravi skandal i incident. Iako je u hrišćanstvu, pa i u svim drugim religijama, pomirenje i praštanje cilj da bi se moglo normalno živeti, oni taj cilj ne žele. Oni ne žele praštanje, i još uvek ganjaju veštice od pre rata. Tako oni i dalje slikaju simboličku sliku jednog zlikovca koji, eto,"pije viski dok mi stradamo". Uzgred rečeno, uopšte ne pijem viski.
Nije, valjda, samo viski razlog za "ugled" koji uživate u Hrvatskoj?
- U Hrvatskoj o meni već 15 godina postoji negativni mit, ali ne na osnovu onoga što sam ja rekao, nego na osnovu onoga što su oni o meni tvrdili. I ovaj novi slučaj se uklapa u to. Bio sam upoznat sa načinom rada tog novinara, ali sam ipak ostao zaprepašćen kada sam video njegove oči. Te oči uopšte ne primaju svetlost! To su oči kroz koje svetlost bukvalno propada. Taj čovek predstavlja pravog podstrekača rata. On spada u tip ljudi koji neprestano imaju obavezu da u ime kvazimoralnosti stalno dižu tenzije i vatru na bazi krivice, gde oprosta nema. To je jedan nehrist! On konstantno forsira prljavi veš, na isti način kako to radi sarajevska kvazi-elita. A upravo je ta kvazi-elita uspela i Sidrana oterati iz Sarajeva! I, pošto ta priča kod mene ne može proći, tako je i tom dečku uskraćeno gostoprimstvo. Iako sam znao za nakaradnu prirodu tog čoveka, morao sam pokušati razgovarati.
Kažete da je Vaš život izuzetno uspešan, ali, sarajevska štampa tvrdi da nakon "Sjećaš li se Doli Bel" i "Oca na službenom putu" zapravo ništa niste uradili i da se nalazite u kreativnom bespuću?
- Nisam to pročitao, ali me ne iznenađuje. Moji filmovi su postali popularni nakon "Doma za vešanje", kojeg napoznatiji svetski kritičari smatraju jednim od 100 najvećih filmova ikada snimljenih. Posle se pridružio "Andergraund", a "Crna mačka, beli mačor" je film koji je u 50 zemalja bio hit. Dakle, ako ti neko u Sarajevu kaže da ti filmovi ne valjaju, to je njegovo pravo, a koliko to graniči s ludilom najbolje potvrđuje ovo što sam rekao.
Hoćete da kažete da Sarajevo živi u nekom iracionalnom svetu?
- Kada je pao Berlin, u Odžaku su muslimani još uvek branili taj grad. U Berlin uđu saveznici, ali muslimani još uvek brane Odžak!? Dakle, tu postoji njihov trajni nesporazum sa samim sobom. Moji filmovi funkcionišu na nivou na kojem oni ne mogu ni da sanjaju. Njima ustvari ne treba mišljenje celog sveta. To mišljenje oni formiraju u svojoj kotlini. Neka im bude, nemam ništa protiv toga! Ali, ideja sarajevske "šatro-elite" doživela je potpuni krah. Niti su stvorili multietničko društvo, niti imaju čoveka u korpusu muslimanskog naroda koji je privlačan za Srbe i Hrvate. Da je za vreme rata Alija imao stvarnu potrebu da očuva Bosnu, on bi svoju ideju učinio prihvatljivom za Srbe i Hrvate. Ako, dakle, pođemo od toga da su oni krajnje neuspešni, a moj život je ovakav kakav jeste, imamo jednu disproporciju koja je neuskladiva. Ja poštujem njihovu trpnju, ja se klanjam njihovoj nevolji u koju su kao građani upali, međutim, ne mogu razumeti da oni nisu shvatili da je njihova trpnja bila instrument u tuđim rukama.
s2
Emir Kusturica
Kako izaći iz tog začaranog kruga u kojem je neko uvek instrumednt u tuđim rukama?
- Ne znam. Reč je o provincijalizmu i nije samo u pitanju provincijalizam Sarajeva, u pitanju je cela Bosna. Ovo što vi u Banjaluci radite to je Dodikova potreba da se otvaraju komunikacioni sistemi, da komunicirate makar po onom principu kako je Tito radio, i sa istokom i sa zapadom. S tim što više nije isto vreme. Danas ako jednom odeš u Moskvu, odmah kažu da si ruski špijun. Čujem da napadaju Dodika zato što je prodao Naftnu industriju Rusima. Tako je i sa mnom. Dovedeš Mihalkova ovde, pa te nazivaju ruskim špijunom. Šta će pričati kada dođe Džoni Dep? A doći će! Hajde da zadržimo makar ono što je nekad valjalo. Da je tako, Sidran bi danas imao svoje mesto u Sarajevu.
Ipak, Rusija je sve jača i u globalnim okvirima, a sve je jače i njeno prisustvo u regionu?
- Danas se dešava nešto što se nikad u poslednjih 200 godina nije dogođalo. Danas su Bugarska i Rumunija "proglašene" Evropom, a Srbija i Hrvatska nisu?! Ŕli, sve je jači ruski uticaj i Rusi po prvi put imaju toliko argumemenata u rukama, iako su se Englezi "satrli" u ideji da im preseku put na Baklan i izlaz u Evropu. Međutim, danas ruski "Lukoil" ima 4.000 pumpnih stanica u Americi, a finansijski slom od prošle godine samo je nagovestio novo poglavlje u onome što je Marks nazivao državnim kapitalizmom. Državni kapitalizmi će se na kraju sudariti, i to će biti opasno.
Održavate li kontakte sa starim prijateljima koji još uvek žive u Sarajevu?
- Čujem se ponekad sa nekim ljudima. Uostalom, gde ćete bolji primer Sarajlije od Neleta s kojim sarađujem više od deset godina. Sarajevska "šatro-elita" misli da je Sarajevo samo jedna religija, jedna konfesija. Sarajevo su bili svi oni koji su bez obzira na nacionalnu i religijsku pripadnost bili Sarajlije. Da li danas žive u Sarajevu ili Kanadi, manje je važno. Pravog Sarajeva danas ima više u Torontu nego u centru Sarajeva.
a2
DOPISUJEM SE SA SIDRANOM!
Federalni mediji su nedavno u Ankoni bili gotovo iskonstruisali vaš suret i pomirenje sa Abdulahom Sidranom. Ipak, do susreta nije došlo. Da li ste u kontaktu sa Sidranom?
- Avdo mi je napisao jedno pismo, i sada trebam da mu odgovorim. Iz tog pisma sam shvatio kako je Meša Selimović bio u pravu kada je ustanovio da "kako god okreneš, najebao si". Sidran je tamo bio celo vreme rata, sve je izdržao, a sada beži iz Sarajeva! Njegov slučaj najbolje potvrđuje moju tezu o tom provincijalizmu koji je neizlečiv! Rado ću se sresti sa Avdom Sidranom zato što smatram da je on veliki pesnik. Naši neporazumi, koje sam opisao u knjizi, ostaće zabeleženi, ali ja sam čovek koji voli da prašta. Na kraju krajeva, zašto da se on i ja, posle toliko značajnih poduhvata, negde u ishodu života ne bi sreli i ispričali.
Kako ocenjujete stanje u srpskoj kinematografiji danas?
- Uvek držim stranu ljudima koji veruju da tržište nije iznad svega. Država nema instrument da lansira i pospešuje filmsku industriju, kao i njeno prikazivanje. U svim zemljama se to dešava. Na primer, čuo sam da u Banjaluci imate jedan dobar bioskop, ali ste mali da bi na tržištu bilo šta napravili. Upravo je to najspornija tačka. Da bi jedan film i režiser dospeli do Kana, do velikih tačaka koji ih lansiraju, moraš napraviti neki plan. Opet, taj plan ne možeš napraviti jer si mali.
Šta mislite o Vašem kolegi iz Sarajeva, „oskarovcu" Danisu Tanoviću?
- Gledao sam njegov film, i zaključio da se u dobrom trenutku pojavio sa nečim za šta će tek vreme pokazati da li ima umetničku vrednost. Jedan moj prijatelj je kazao da „Ničija zemlja" ustvari i nije film, već da se radi o demo-filmu.
Možete li Banjalučanima najaviti šta ih očekuje na predstojećem koncertu "No smoking orkestra", 29. novembra?
- Sticajem okolnosti, napravili smo jedan izvozni bum sa kombinacijom mojih filmova, Neletove performerske snage, i jedne vrste muzike koja ne pripada nijednom žanru.. Naša muzika upravo pokušava spojiti ovaj raspadnuti svet. Našom muzikom pokušavamo da napravimo jedan eklektički nivo na kojem energetski udar, koji publika doživljava, postaje nešto što nije imala u svom iskustvu. Međutim, kao što je u početku bio slučaj i sa mojim filmovima, naša muzika postala je popularnija u svetu nego u zemlji iz koje potiče.
Zašto je to tako?
- Zato što se mi nalazimo u fazi stida o tome ko smo i šta smo. Imam utisak da na nacionalnom nivou trpimo udar kompleksa niže vrednosti, i u tome je ta naša glupost u stvari primenjena. Svi ovi "tra-la-la pevači" u stvari prenose ono „kako bi mi da smo veliki", a ne ono ko smo mi zaista. Srpsko kolo, koje svoju energiju prenosi na ostatak sveta, u Argentini, Kanadi, ili u Japanu, uvek se doživljava na isti način.
Najbolji face-to-face novinar u ex-YU bez konkurencije. A na Kusturici se vidi da je zadnjih 15 godina izjave davao samo podobnim novinarima, odnosno onima koji ga puštaju da vodi monolog.
Skaces sam sebi u usta tumacenjem mentalnih karekteristika jednog naroda 
Gdje je solidarnost sa radnim kolegama?Evo sad moze sa Dijanom Culjak ispijati kafice svakodnevno...Obicni egocentrik koji je nafuran na neki ko fol macho look 
