Forum Klix.ba

PP i PVC se recikliraju kao i PE samo za PP se koriste veće temperature
jesmo to kolege vratnik?
za proizvodnju kesa u kojima će se nositi hrana NESMIJU se upotrebljavti regranulati! mogu se praviti samo kese za smeće znate one zelene, crne....
e sad ne ulazim da li neko to radi....

Eborg wrote:@Toto: Zašto misliš da općina (koja je ionako vlasnik komunalnih preduzeća u javnom sektoru) ne može biti investitor/vlasnik fabrike za reciklažu?

Ako izuzmemo naš "jami" mentalitet da li postoji neka zakonska prepreka ili bi takva grupacija bila odviše troma da reaguje na ekonomskom tržištu sa svojim izabranim kadrom?

Iako, moram se složiti da bi dioničarsko rješenje bilo najbolje - općina da zemlju i obezbijedi dovođenje priključaka (struja, voda itd.), kanton to finansijski podrži uz ove razvojne fondove (je li i tu jedina prepreka ljudska jer nismo sposobni?) a država to subvencira. Ostala polovina troškova je na privatnom sektoru.

I imaš li orijentaciju o kojem novcu govorimo za naše uslove, je li to 20 miliona KM ili više (reciklaža papira, stakla i plastike)?

Radi se o slozenom i skupom biznisu. Ja ne vjerujem da je nas koncept javnih preduzeca sposoban da se profitabilno nosi sa tim poslom. Faza prerade prikupljenog otpada je puno drukcija od gradskih komunalnih preduzeca. Takodje mislim da bi bilo lose kada bi lokalna samouprava imala monopol za sve segmenta ove djeklatnosti jer bi sve moguce gubitke toga biznisa placali gadjani. Gradjani su vazni jer cine vazan dio posla koji se ne moze platiti. Ako gradjani budu imali preskupu cijenu mogli bi se iskljuciti iz posla i cijeli sistem bi mogao da padne.

ZA nase prilike je bitno da je svijet razvio tehnologije i postrojenja za preradu i da se toga ima kupiti. A kluc uspjeha ovog biznisa ce biti kako se lokalna zajednica organizuje u prva dva koraka. U stanu i na ulici.

jedna tamo wrote:PP i PVC se recikliraju kao i PE samo za PP se koriste veće temperature
jesmo to kolege vratnik?
za proizvodnju kesa u kojima će se nositi hrana NE SMIJU se upotrebljavti regranulati! mogu se praviti samo kese za smeće znate one zelene, crne....
e sad ne ulazim da li neko to radi....

Mislio sam da smo kolege dok nisi napisala ovo ne smiju. Sve se smije, samo treba certifikat .
Nazalost

o izvinite molim Vas što sam napisala zajedno, neobraćam pažnju puno na gramatiku na forumu jer mi je ovo vid relaksacije i neću da se zamaram sa gramatikom....
certifikati hm....znam ja to sve radila sam u takvim fabrikama i znam o čemu govorim!

jedna tamo wrote:o izvinite molim Vas što sam napisala zajedno, neobraćam pažnju puno na gramatiku na forumu jer mi je ovo vid relaksacije i neću da se zamaram sa gramatikom....
certifikati hm....znam ja to sve radila sam u takvim fabrikama i znam o čemu govorim!

Nisam na gramatiku mislio, mislio sam na cinjenicu da se kod nas naravno sve moguce radi, a jedna od tih stvari je i "friziranje" certrifikata.
(trebalo mi je tri minute da skontam da je zadnji post meni upucen). A neko ko kaze ne smiju (ili nesmiju, sasma mi je svejedno, nisam lingvista), ne moze biti iz ove prevarantske industrije.

zna se tačno za šta se smiju koristiti regranulati, tu uopšte nema dileme....
žalim ostati amonimna zato više nepišem na ovoj temi....

jedna tamo wrote:zna se tačno za šta se smiju koristiti regranulati, tu uopšte nema dileme....
žalim ostati amonimna zato više nepišem na ovoj temi....

anonimnost i diskrecija zagarantovana, ako editujete vas post u kojem me lazno optuzujete da glumim lektora.

Jedan od nacina da se rijesi problem plastike je da se ona zamjeni drugim materijalima koji su biorazgradivi.
Tragom ovog trenda razvijena je tehnologija prerade materijala koja pravi "plastiku" od krompira, kukuruza i sojinog ulja. A od "krompirave plastike" se prave proizvodi koje vidimo na donjim slikama.

http://www.inhabitat.com/2007/10/13/spu ... -potatoes/




Mozda bi neke BIH opcine mogle u ovome traziti svoje razvojne sanse. Skoro sve nase planinske opcine spadaju u kategoriju slabije razvijenih. Poljoprivreda se zbog klime ogranicava uglavnom na vocarstvo i uzgoj krompira. Zasto krompir ne bi bio razvojna sansa opstine Konjic, Nevesinja, Livna, Bosanskog Petrovca, Buzima, Lasvanske doline.
Nasa proizvodnej krompira je nekonkurentna na EU trzistu jer je nasa njiva nesto skuplja od drugih. Valjalo bi napravit kaklulaciju bi li nase cijene proizvodnje krompira bile rentabilne ako bi krompir sa njive isao direktno u fabriku za proizvodnju kasika, viljuska i tanjira. Naime: dok nas krompir dodje do kupca na njega se natovare nakupci, trgovci, distributeri, magacioneri itd. Dok svako od pomenutih jamije svoje ispane: da je samo seoska njiva skupa iako znamo da je to samo manji dio istine.
Ovako se moze uciniti dobar takticki potez da se trgovci "otjeraju" sa njive, tako sto se odmah pored njive napravi fabrika za pravljenej krompirave plastike. Opicne koje u ovakvom pristupu nadju razvojnu sansu mogu vistruko da dobiju.
Ono sto je, takodje, vazno znati jeste: da u slucajevima kada neka biljka postane ulazna sirovina za ovakve tipove prerade njena cijena automstski skace na berzama i time se dolazi u situaciju da bi nase njive za proizvodnju krompira postale rentabilne i razvojna sansa neke BiH opcine. Moramo jednom shvatiti da nisu samo IT i farmaceutske tehnologije razvojna sansa.
Kad se krompir usvoji kao strateska industrijska biljka i simbol neke BiH opcine onda nije tesko postici da svaki hotel u toj opcini kao glavno jelo sluzi "leso krpmpir sa teletinom" a glavni fast food proizvod gastronomske i turisticke ponude bude pita krompiraca.
Sve ovakve price treba zavrsiti konstatacijom da je covjek najveca razvojna sansa neke zajednice. Sto znaci: da zajednica treba izabrati za svoje predvodnike one ljude koji znaju pronaci razvojnu sansu i u piti krpmpiraci - ako nema stogod pristupacnije i profitabilnije.

Ja bih za naceslika moje opcine namah biorao onoga koji bi poslije citanja clanaka o proizvodnji plastike od krompira odmah zovno gazdu ove fabrike u nasu opcinu na pitu krompiracu i porazgovarao sa njim da vidimo bi li se mogli "dogovorit". Ako se ne dogovorimo oko toga da mi kupimo od njega krompiravu plastiku mozda mu uspijemo "prodat" recept za Fast Food Krompiracu kojom bi potukli McDonalds na svjetskom trizstu "srklet nafake".

Svugdje u evropi od otpadne plastike prave neku vrstu stubova za baste koji su braon boje. To sam vidio u Njemackoj.
Jedino sto tamo svaka kuca ima posebne kontejnere- kante za raspadivo smetlje, za papir i obicno smetlje gdje baca i plastika.

http://www.ryterdesign.ch/recycline/frame.htm

Mislim da bi ovo se moralo u izvoz. Nemamo mi taj mentalitet da držimo ovakvo nešto reciklirano u kući, šta bi komšiluk rekao zaboga!

Bh. društvo konzumenata
Dnevno nastane kilogram otpada po stanovniku

U BiH je u protekloj godini nastalo prosječno 356 kilograma komunalnog otpada po stanovniku, odnosno oko kilogram po stanovniku na dan.

Prema podacima Agencije za statistiku BiH, sa javnim odvozom prikupljeno je 1.181 887 tona komunalnog otpada.

Procenat stanovnika koji su uključeni u odvoz komunalnog otpada iznosi prosječno 67 odsto, ostatak od 33 odsto populacije koja ne koristi komunalne usluge su najvećim dijelom ruralna područja.

U ukupnoj količini prikupljenog otpada mješani komunalni otpad učestvuje sa 88,6 odsto, odvojeno prikupljeni komunalni otpad sa 8 odsto, otpad iz vrtova i parkova 2,8 odsto i ambalažni otpad sa 0,6 odsto.

Na odlagališta otpada u protekloj godini odloženo je 1.220.083 tona otpada. Najviše je odloženo miješanog komunalnog otpada 93,6 odsto, a najmanje ambalažnog otpada 0,7 odsto.

(http://www.sarajevo-x.com/bih/drustvo/clanak/091230025)

Samo da imamo jednog jedinog pametnog načelnika kako bi se u ovome mogao biznis napraviti. Kao što @Toto reče, reciklaža papira, plastike i stakla i odmah pored postrojenje za sekundarnu obradu i proizvodnju papirnih čaša, ukrasnog stakla i sl., velike bi se pare tu mogle uzeti. Svaka bi općina od toga imala velike koristi.

kad smo vec kod reciklaze, reciklira li ko staklo u sarajevu? Igrom slucaja koristim velike kolicine sokova u staklenoj ambalazi, i bude mi prosto zao baciti to u smece

http://opcina-tesanj.ba/stream/press/in ... 1178&sta=3

http://opcina-tesanj.ba/stream/press/in ... 1198&sta=3

Ipak se moze !!! Znam da svake godine dodju i ucenici srednjih skola traze novac i vazda tri ucenika iz razreda nisu u mogucnosti da idu na ekskurziju,mislim da je ovo odlican nacin zarade.Ne kazem da treba odbiti nekome dati pomoc,ali okrenite se oko sebe!! Plastika je tu oko nas !!!

http://tesanjweb.com/index.php?option=c ... Itemid=140

Jos nesto na ovu temu...koliko procitah,jos nemamo zakona

Svaka mu čast, ali fakat!

"Iznad Tesnja Zora Svice"

nostalgicar wrote:http://tesanjweb.com/index.php?option=c ... Itemid=140

Kapa dole majstore!

Kucice za djeciju igru.


http://libarynth.org/greenhouses

Plastenici za uzgoj rasadnog materijala.



Ovdje je zanimljiva konstrukcija krova.


http://www.freewebs.com/proecosxela/projects.html

Ako vam zafali zid.


http://www.instructables.com/id/PET_Wall/

pa u ovoj nedođiji sa kretenima na vlasti sve je nemoguće.Prateći hrvatska iskustva,paralelno su digli pogon od cca 8mil.KM za recikliranje boca.Sama reciklaža nije direktno profitabilna,ali ekološki i svi drugi efekti su nemjerljivi.Hrvatskoj je to bio i uslov po EU kriterijima,a ide i nadogradnja pa će čini mi se do 2012g morati reciklirati i PC,veš mašine i ostale kućanske aparate po istom principu.Platiš skuplje cca 50km,kada mjenjaš dođu ti kući iznesu i dobiješ povrat od 50km,sa oni sirovinu-Jednostavno za uređenu zemlju,ali mi ....

pa u ovoj nedođiji sa kretenima na vlasti sve je nemoguće.Prateći hrvatska iskustva,paralelno su digli pogon od cca 8mil.KM za recikliranje boca.Sama reciklaža nije direktno profitabilna,ali ekološki i svi drugi efekti su nemjerljivi.Hrvatskoj je to bio i uslov po EU kriterijima,a ide i nadogradnja pa će čini mi se do 2012g morati reciklirati i PC,veš mašine i ostale kućanske aparate po istom principu.Platiš skuplje cca 50km,kada mjenjaš dođu ti kući iznesu i dobiješ povrat od 50km,sa oni sirovinu-Jednostavno za uređenu zemlju,ali mi ....

Ma uredice i nas. Jal' vlah, jal' turcin.

pa u ovoj nedođiji sa kretenima na vlasti sve je nemoguće.Prateći hrvatska iskustva,paralelno su digli pogon od cca 8mil.KM za recikliranje boca.Sama reciklaža nije direktno profitabilna,ali ekološki i svi drugi efekti su nemjerljivi.Hrvatskoj je to bio i uslov po EU kriterijima,a ide i nadogradnja pa će čini mi se do 2012g morati reciklirati i PC,veš mašine i ostale kućanske aparate po istom principu.Platiš skuplje cca 50km,kada mjenjaš dođu ti kući iznesu i dobiješ povrat od 50km,sa oni sirovinu-Jednostavno za uređenu zemlju,ali mi ....


PET ambalaža može se u potpunosti reciklirati, stoga je neophodno njezino odvojeno skupljanje. Upravo zato izdvajanje ambalažnog otpada iz komunalnog predstavlja veliki doprinos rješavanju aktualnog problema odlaganja otpada. U procesu sortiranja, identifikacija PET ambalaže je od velike važnosti. Iako se danas sustavi sortiranja sve više oslanjaju na prepoznavanje x-zrakama, ručno sortiranje je osnovni način sortiranja u početnoj fazi. Sakupljene boce prvo se sortiraju prema vrsti materijala (PET, HDBE, PVC). Nakon sortiranja, boce se prešaju u bale (Slika 12), čime reduciraju volumen od 30 do 50%, te ujedno smanjuju troškove transporta. Na kraju se prodaju tvornici za recikliranje.

Slika 12. Prešanje sortiranih boca (Izvor: Kalambura,S., Anić-Vučinić,A.; 2006.)
U mehaničkom postupku recikliranja, PET boca se melje u šrederu na dimenziju 2-3mm. Nakon toga se postupkom flokulacije i taloženja u vodi odvajaju čepovi, papir i ljepilo. Ovaj se postupak odvajanja može provesti i s pomoću strujanja zraka u ciklonu. Ovisno o stupnju čistoće PET ambalaže provodi se pranje polimernih listića. Male količine PVC-a mogu prouzročiti degradaciju materijala tijekom procesa recikliranja, te mogu oštetiti opremu. Prihvatljivo je manje od 0,25% PVC-a u PET-u. Čistoća je najvažnija za dobro i kvalitetno recikliranje. Prljavštinu od zemlje, papira, stakla i ljepila lakše je ukloniti nego ulje i druge masnoće. Oprani polimerni listići se regeneriraju u granule koje služe kao sirovina za proizvodnju drugih proizvoda. Procesom kemijskog recikliranja PET se razgrađuje u dvije komponente, tetraftalnu kiselinu i etilenglikol, koji se ponovno pročišćavaju i repolimeriziraju u novu PET smolu (Kalambura, Anić-Vučinić, 2006.). U Podrutama kod Novog Marofa izgrađen je Centar za recikliranje plastike. To je prvo cjelovito postrojenje takve vrste u Hrvatskoj, temeljeno na najmodernijim tehnologijama sortiranja, pranja te regranuliranja PET-a i ostale plastike. Osim građevinskih objekata, reciklažni centar uključuje i prostore za skupljanje i sortiranje plastike površine 10 ha. Kapacitet postrojenja je 5000 tona godišnje, a proizvodni proces «boca od boce» jamči istu kvalitetu novih proizvoda.

Ako ste dobar domacin, hobi stolar ili automehanicar pa vam treba desetine kutijeca za odlaganje desteine vrsta serafa, eksera, tiplova itd itd onda ovo moze biti jednoatavno, jeftino i prakticno rjesenje.



http://www.instructables.com/id/Plastic ... 2/cutting/