Forum Klix.ba

lala_sa wrote:

Tullius Iustinius wrote:OK, izvinjavam se, znači bosanski jezik je ustvari srpsko-hrvatski ?

Eh taj srpsko-hrvatski....Nastao je na osnovi istočnohercegovačkog dijalekta, dakle na osnovi bosanskog jezika. Sam Vuk K. je smatrao kako je bosanski "dijalekt" najljepši od svih. Taj s-h/h-s jezik je naravno samo politička tvorevina, gdje su istok i zapad se dogovorili između sebe, negirajući ono između, koje je postojalo vijekovima....Ovo je jedan od razloga nedovoljnog patriotizma Bošnjaka (samo da napomenem, za mene Bošnjak nije bosanski musliman, nego onaj kojem je matica BiH), jer smo godinama negirani, a nepriznavanje jezika je također jedan vid negiranja nacije....

dariomiamigo wrote:Ma sta je taj bosanski,odakle to ??? Kad mu je gramatika izmišljena ? Nista konkretno ???

amrica wrote: NEMREMBILIVIT....Svasta sam cula, ali Hlabavo njet.

sffovac wrote:sto se tice cirilice
molio bih sve koji se toboze zgrazavaju, sto neki ne znaju doticno pismo, da se malo zapitaju sto ga ti isti nikada i nisu ucili
ja sam krenuo u skolu 92-93
ucio sam ga nekih mjesec ili dva u drugom osnovne znaci 93-94
i poslije toga vise nikad ga nisam koristio, mislim da sam u 1. srednje morao pisati jednu pismenu na cirilici i to je ono sto mi je skola pruzila
mislim da je i danas sitaucija slicna

onda je dosta raje vani bilo i opet ga nisu ucili

jednostavno, situacija je takva, da se to pismo vise ne uci
ja nikada nisam vidio nedostatak ili neku uskracenost ljudi koji ne poznaju to pismo

p.s. znam citati, ali pisati, pogotvo pisano, nema sanse

piupiu wrote:

sffovac wrote:sto se tice cirilice
molio bih sve koji se toboze zgrazavaju, sto neki ne znaju doticno pismo, da se malo zapitaju sto ga ti isti nikada i nisu ucili
ja sam krenuo u skolu 92-93
ucio sam ga nekih mjesec ili dva u drugom osnovne znaci 93-94
i poslije toga vise nikad ga nisam koristio, mislim da sam u 1. srednje morao pisati jednu pismenu na cirilici i to je ono sto mi je skola pruzila
mislim da je i danas sitaucija slicna

onda je dosta raje vani bilo i opet ga nisu ucili

jednostavno, situacija je takva, da se to pismo vise ne uci
ja nikada nisam vidio nedostatak ili neku uskracenost ljudi koji ne poznaju to pismo

p.s. znam citati, ali pisati, pogotvo pisano, nema sanse

Oprastamo, . Ima nas iz generacije koji smo kroz citavo skolovanje imali sedmicu latinice, pa sedmicu cirilice ... pa se cudimo.

moler wrote:

piupiu wrote:

sffovac wrote:sto se tice cirilice
molio bih sve koji se toboze zgrazavaju, sto neki ne znaju doticno pismo, da se malo zapitaju sto ga ti isti nikada i nisu ucili
ja sam krenuo u skolu 92-93
ucio sam ga nekih mjesec ili dva u drugom osnovne znaci 93-94
i poslije toga vise nikad ga nisam koristio, mislim da sam u 1. srednje morao pisati jednu pismenu na cirilici i to je ono sto mi je skola pruzila
mislim da je i danas sitaucija slicna

onda je dosta raje vani bilo i opet ga nisu ucili

jednostavno, situacija je takva, da se to pismo vise ne uci
ja nikada nisam vidio nedostatak ili neku uskracenost ljudi koji ne poznaju to pismo

p.s. znam citati, ali pisati, pogotvo pisano, nema sanse

Oprastamo, . Ima nas iz generacije koji smo kroz citavo skolovanje imali sedmicu latinice, pa sedmicu cirilice ... pa se cudimo.

i ja sam ta ali kad neko pretjeruje onda pretjeruje pa ga nakraju banuju

turban wrote:...a i onaj Vuk Stefanovic Karadzic.AU-monarhija ga PRIMILA pod skute.Da nije toga bilo danas bi imali samo Bosancicu...

moler wrote:aha na onom postu o Zlatištu pa tilijusa banovali

turban wrote:...a i onaj Vuk Stefanovic Karadzic.AU-monarhija ga PRIMILA pod skute.Da nije toga bilo danas bi imali samo Bosancicu...

Tullius Iustinius wrote:

moler wrote:aha na onom postu o Zlatištu pa tilijusa banovali

Ту сам, са све том фамозном ћирилицом.

turban wrote:...a i onaj Vuk Stefanovic Karadzic.AU-monarhija ga PRIMILA pod skute.Da nije toga bilo danas bi imali samo Bosancicu...

Шта би било кад би било...

moler wrote: i ja sam ta ali kad neko pretjeruje onda pretjeruje pa ga nakraju banuju

Tullius Iustinius wrote:

moler wrote: i ja sam ta ali kad neko pretjeruje onda pretjeruje pa ga nakraju banuju

First, can you translate this ?
Ти си очигледно или из Енглеске или из Америке или си полуписмена. Потруди се да доучиш читање...

http://bosanskijezik.blogger.ba/arhiva/2006/10/14/467843 wrote:Деси се, с времена на вријеме, да ме понеко приупита о језику којим говорим и затражи да се очитујем о његовом називу. Без икаква премишљања одговарам да ми се материњи језик, овај којим зборим и на којем 'сујем, на којем немушто сричем писма и на ком по хартији шкрабам, на којем сањам и на ком ме муче кошмари, зове босански

Странцима обично придодам да је босански готово идентичан хрватском или српском и да је, заправо, посриједи један језик који је дуго времена носио један назив и који је, из политичких разлога, преименован у три различита језика. Свако од корисника овог троглавог језика, стога, бира себи како ће га звати, овисно о етничким, културним и другим афилијацијама. Ја свој језик називам босанским, из простог разлога што долазим из босанског културног поднебља, што се махом ослањам на босанскохерцеговачко културно и књижевно наслијеђе и користим се карактеристичном босанском лексиком.

Бирајући себи право да свој језик зовем онако како желим, ја, логично и другима препуштам исто; остављам им право да свој матерњи језик именују како желе. Из неког непознатог, или пак предобро познатог разлога, други (а при томе не мислим на странце) то исто право нијечу мени. Усто обично будем изложен тврдњама да "босански језик не постоји", да је посриједи "варијанта српског" (или хрватског, овисно о даватељу изјаве), нијече му се постојање граматике, хисторије, лексике; рјечју, ускраћује му се цјелокупан идентитет.

Такви дрски подухвати дакако иду уз длаку једном терсу и завријеђују достојан одговор. У складу с тим, ја сам своје одговоре дуго времена заснивао на слиједећем принципу:

Покажи ми, тачку по тачку, по чему се то хрватски и српски разликују један од другога да би, лингвистички, завриједили називе различитих језика и ја ћу ти, по тим истим тачкама, показати по чему се босански јасно разликује од српског или хрватскога и, стога, завријеђује посебно име.

До данас ми то нико није успио зорно истумачити, а да ја не будем у стању, по истом принципу, одијелити босански од остала два. Сасвим добар и успјешан приступ за једног језички неизображеног терса, али из неког разлога мени није давао одговарајуће задовољење. Увијек сам се осјећао као оптуженик, као да, из неког разлога, морам правдати само постојање и име свога језика.

Мора се признати, ситуација са негирањем босанског језика је поприлично радикална, а пошто радикалне ситуације захтијевају радикална рјешења, ја сам стога прибјегао једном. Већ неко вријеме, када ме почну давити са политичко-језичким зачкољицама и када ми кажу како босански не постоји, ја, тобоже чудећи се, кажем:

"Шалиш се?Босански језик не само да постоји, него су од њега настали и хрватски и српски."

Оваква изјава обично привуче три ствари - пажњу, гласне протесте и захтјеве да образложим свој став. Што ја, с мераком, и учиним.

Кренимо, прво, са српским језиком. Њега је, почетком XИX стољећа, стандардизирао Вук Караџић. Терс из Тршића је једноставно, путујући по јужнославенским просторима, одабрао језик источне Херцеговине, Босне и, дијелом, Црне Горе и прогласио га за 'стандардни српски језик', преузимајући тиме одреднице босанског говора (све са ијекавицом) и уводећи га као књижевни језик за српски народ. Он није отишао у Пирот или Неготинску крајину, није чак узео ни говор свога роднога краја, него је отишао тамо гдје је сматрао да се говори најчишћи народни језик у Јужних Славена и, сасвим исправно, послужио се њиме.

Неко може, дакако, рећи да је и то српски језик, јер њиме говоре Срби из тог дијела Босне и Херцеговине. Тачно, али је тај говор одређен регионално, а не етнички, јер исто тако, или веома слично, говоре и несрби, друге етничке скупине из тог подручја, а и Црногорци. Хелем, Вук је Караџић Србима српски језик донио из Босне и тако је српски настао од босанског.

Још јаснијем раздвајању је послије помогла злосретна језичка политика која је била на снази за вријеме Вуковог злогласног презимењака, а којом је из српских медија и школства прогнана ијекавица и латиница, чиме се српски језик, барем привремено, де фацто одрекао и латинице и ијекавице као своје културне баштине, олако их препуштајући другим језицима, као што је босански. Хвала на томе.

Хрватски је језик донекле слична прича. И он је стандардизиран на сличан начин у првој половици XИX стољећа од стране Људевита Гаја и Илирског покрета, те усаглашен са српским језиком Бечким споразумом из 1850. Као књижевни језик, хрватски је врло лијепо и уредно уређен на принципима босанског говорног језика, али је проблем хрватског језика у томе што њиме не говоре три четвртине хрватскога пука.

Језик који у школи уче мали Истријани, мали Загорци, мали Сплићани и мали Загрепчани нема пуно везе са језиком који они говоре код куће, тако да, нажалост, морам примијетити да се већини Хрвата књижевни хрватски увелико разликује од колоквијалног матерњег језика у Хрватској, оног говора којем их уче њихове маме. Када мама из Загреба својој дјеци каже да иду у посјет родбини у Босну, они се запитају: "А кај бумо там делали?" Преведено на књижевни хрватски, то би гласило : "А што ћемо тамо радити?" Ни налик.

Надаље, ако су хрватски и српски два различита језика, онда сам хрватски не постоји као јединствен језик, већ су то у ствари три језика - кајкавски, чакавски и штокавски. Службена хрватска политика их назива нарјечјима, али ја, руку на срце, кајкавски или истарски разумијем једнако колико и словеначки и чешки. Мени је то посве страни језик. Хрватска, дакако, има право водити своју језички политику како хоће, али ја особно подржавам иницијативе које се залажу за признање, рецимо, кајкавског језика.

Књижевни хрватски, с друге стране, јако наликује обичном говорном језику из Босне (и, дијелом, Славоније, са изузетком славонске сћакавштине). Њиме говоре босански Хрвати, али, опет, и друге етничке групе у Босни. Из тога се јасно види да је хрватски, као и српски, преузет и пренесен из Босне на опћу корист хрватске писмености.

Дакако, завршим ја своје излагање са назнаком да нема потребе за било каквим захваљивањем, јер смо ми Босанци (а, вала, и Херцеговци) широке руке, још шире душе и увијек спремни припомоћи.

Немам ја ништа против да ми беру шљиве и дуње из башче, напротив. Бујрум, родило је, и родит ће опет, грехота је да иструхне, а севап је да се подијели. Али да ми без питања помјераш међе, да ми зајмиш и саму башчу, е то не може! Не дам! Ни комшијама, ни сусједима. Јасно?

B-rank wrote:

Tullius Iustinius wrote:

moler wrote: i ja sam ta ali kad neko pretjeruje onda pretjeruje pa ga nakraju banuju

First, can you translate this ?
Ти си очигледно или из Енглеске или из Америке или си полуписмена. Потруди се да доучиш читање...

Превод гласи:
Дозвољено је коришћење ћирилице, али само у колиčini od 7 slova/100 pixela. Tako da, poštuj pravila i nema problema. Svako nepoštovanje pravila( http://www.sarajevo-x.com/forum/uslovi.html ) se shvata kao provokaција.
Није тешко, ако се поtrudiš.

PipiDugaDevetka wrote:Ово, изгледа, треба стално понављати:

Не само да постоји босански језик, него су српски и хрватски настали од босанског језика!

http://bosanskijezik.blogger.ba/arhiva/2006/10/14/467843 wrote:Деси се, с времена на вријеме, да ме понеко приупита о језику којим говорим и затражи да се очитујем о његовом називу. Без икаква премишљања одговарам да ми се материњи језик, овај којим зборим и на којем 'сујем, на којем немушто сричем писма и на ком по хартији шкрабам, на којем сањам и на ком ме муче кошмари, зове босански

Странцима обично придодам да је босански готово идентичан хрватском или српском и да је, заправо, посриједи један језик који је дуго времена носио један назив и који је, из политичких разлога, преименован у три различита језика. Свако од корисника овог троглавог језика, стога, бира себи како ће га звати, овисно о етничким, културним и другим афилијацијама. Ја свој језик називам босанским, из простог разлога што долазим из босанског културног поднебља, што се махом ослањам на босанскохерцеговачко културно и књижевно наслијеђе и користим се карактеристичном босанском лексиком.

Бирајући себи право да свој језик зовем онако како желим, ја, логично и другима препуштам исто; остављам им право да свој матерњи језик именују како желе. Из неког непознатог, или пак предобро познатог разлога, други (а при томе не мислим на странце) то исто право нијечу мени. Усто обично будем изложен тврдњама да "босански језик не постоји", да је посриједи "варијанта српског" (или хрватског, овисно о даватељу изјаве), нијече му се постојање граматике, хисторије, лексике; рјечју, ускраћује му се цјелокупан идентитет.

Такви дрски подухвати дакако иду уз длаку једном терсу и завријеђују достојан одговор. У складу с тим, ја сам своје одговоре дуго времена заснивао на слиједећем принципу:

Покажи ми, тачку по тачку, по чему се то хрватски и српски разликују један од другога да би, лингвистички, завриједили називе различитих језика и ја ћу ти, по тим истим тачкама, показати по чему се босански јасно разликује од српског или хрватскога и, стога, завријеђује посебно име.

До данас ми то нико није успио зорно истумачити, а да ја не будем у стању, по истом принципу, одијелити босански од остала два. Сасвим добар и успјешан приступ за једног језички неизображеног терса, али из неког разлога мени није давао одговарајуће задовољење. Увијек сам се осјећао као оптуженик, као да, из неког разлога, морам правдати само постојање и име свога језика.

Мора се признати, ситуација са негирањем босанског језика је поприлично радикална, а пошто радикалне ситуације захтијевају радикална рјешења, ја сам стога прибјегао једном. Већ неко вријеме, када ме почну давити са политичко-језичким зачкољицама и када ми кажу како босански не постоји, ја, тобоже чудећи се, кажем:

"Шалиш се?Босански језик не само да постоји, него су од њега настали и хрватски и српски."

Оваква изјава обично привуче три ствари - пажњу, гласне протесте и захтјеве да образложим свој став. Што ја, с мераком, и учиним.

Кренимо, прво, са српским језиком. Њега је, почетком XИX стољећа, стандардизирао Вук Караџић. Терс из Тршића је једноставно, путујући по јужнославенским просторима, одабрао језик источне Херцеговине, Босне и, дијелом, Црне Горе и прогласио га за 'стандардни српски језик', преузимајући тиме одреднице босанског говора (све са ијекавицом) и уводећи га као књижевни језик за српски народ. Он није отишао у Пирот или Неготинску крајину, није чак узео ни говор свога роднога краја, него је отишао тамо гдје је сматрао да се говори најчишћи народни језик у Јужних Славена и, сасвим исправно, послужио се њиме.

Неко може, дакако, рећи да је и то српски језик, јер њиме говоре Срби из тог дијела Босне и Херцеговине. Тачно, али је тај говор одређен регионално, а не етнички, јер исто тако, или веома слично, говоре и несрби, друге етничке скупине из тог подручја, а и Црногорци. Хелем, Вук је Караџић Србима српски језик донио из Босне и тако је српски настао од босанског.

Још јаснијем раздвајању је послије помогла злосретна језичка политика која је била на снази за вријеме Вуковог злогласног презимењака, а којом је из српских медија и школства прогнана ијекавица и латиница, чиме се српски језик, барем привремено, де фацто одрекао и латинице и ијекавице као своје културне баштине, олако их препуштајући другим језицима, као што је босански. Хвала на томе.

Хрватски је језик донекле слична прича. И он је стандардизиран на сличан начин у првој половици XИX стољећа од стране Људевита Гаја и Илирског покрета, те усаглашен са српским језиком Бечким споразумом из 1850. Као књижевни језик, хрватски је врло лијепо и уредно уређен на принципима босанског говорног језика, али је проблем хрватског језика у томе што њиме не говоре три четвртине хрватскога пука.

Језик који у школи уче мали Истријани, мали Загорци, мали Сплићани и мали Загрепчани нема пуно везе са језиком који они говоре код куће, тако да, нажалост, морам примијетити да се већини Хрвата књижевни хрватски увелико разликује од колоквијалног матерњег језика у Хрватској, оног говора којем их уче њихове маме. Када мама из Загреба својој дјеци каже да иду у посјет родбини у Босну, они се запитају: "А кај бумо там делали?" Преведено на књижевни хрватски, то би гласило : "А што ћемо тамо радити?" Ни налик.

Надаље, ако су хрватски и српски два различита језика, онда сам хрватски не постоји као јединствен језик, већ су то у ствари три језика - кајкавски, чакавски и штокавски. Службена хрватска политика их назива нарјечјима, али ја, руку на срце, кајкавски или истарски разумијем једнако колико и словеначки и чешки. Мени је то посве страни језик. Хрватска, дакако, има право водити своју језички политику како хоће, али ја особно подржавам иницијативе које се залажу за признање, рецимо, кајкавског језика.

Књижевни хрватски, с друге стране, јако наликује обичном говорном језику из Босне (и, дијелом, Славоније, са изузетком славонске сћакавштине). Њиме говоре босански Хрвати, али, опет, и друге етничке групе у Босни. Из тога се јасно види да је хрватски, као и српски, преузет и пренесен из Босне на опћу корист хрватске писмености.

Дакако, завршим ја своје излагање са назнаком да нема потребе за било каквим захваљивањем, јер смо ми Босанци (а, вала, и Херцеговци) широке руке, још шире душе и увијек спремни припомоћи.

Немам ја ништа против да ми беру шљиве и дуње из башче, напротив. Бујрум, родило је, и родит ће опет, грехота је да иструхне, а севап је да се подијели. Али да ми без питања помјераш међе, да ми зајмиш и саму башчу, е то не може! Не дам! Ни комшијама, ни сусједима. Јасно?

Ćirilica je i moja, bosanska, pa sam iskoristio ćirilizator.

Tullius Iustinius wrote:

moler wrote: i ja sam ta ali kad neko pretjeruje onda pretjeruje pa ga nakraju banuju

First, can you translate this ?
Ти си очигледно или из Енглеске или из Америке или си полуписмена. Потруди се да доучиш читање...

Tullius Iustinius wrote:

moler wrote: i ja sam ta ali kad neko pretjeruje onda pretjeruje pa ga nakraju banuju

First, can you translate this ?
Ти си очигледно или из Енглеске или из Америке или си полуписмена. Потруди се да доучиш читање...

Tullius Iustinius wrote:Takođe me zbunjuje otkud bosanski jezik (kao što ti kažeš) ako nema Bosanaca ?

jOFLA wrote:

Tullius Iustinius wrote:Takođe me zbunjuje otkud bosanski jezik (kao što ti kažeš) ako nema Bosanaca ?

Bosanaca ima, podjele u Bosni na Hrvate i Srbe počelo je tek od bečkih mirovnih pregovora godine 1864-te na kojima je nagovješten pad turskog carstva, u čemu je Srbija počela nacionalno da se budi i vidi svoju šansu za obnovom i usponom kroz proširenje teritorija. Pravoslavnim Bosancima nudi ekonomske i političke povlastice i počinje ih nazivati Srbima. Nedugo zatim slijedi isti potez Hrvatske prema katoličkim Bosancima. Svi Srbi u Bosni su ništa drugo nego potomci čistih Bosanaca koji su to uvijek bili od kako postoji Bosna ili barem od kako je prvi put spomenuta što je zabilježila istorija - već oko hiljadu godina. Negiranje Bosanaca i bosanskog jezika sasvim je u skladu sa trenutnom osvajačkom velikosrpskom histerijom i zanesenošću koja datira od 1991-ve godine a rođena u SANU 1986.

moler wrote: KRATKO ,SAŽETO I VRLO JASNO