Forum Klix.ba

MrSini wrote:

Sati wrote: što je zapravo najbolje što nam se može
dogoditi -- da se susretnemeo sa samim sobom.

Kako se možeš susresti sa samim sobom?

kad prestaneš da zveraš okolo i pogledaš u sopstveni um i to što se u njemu kuva

Ljubav, ali samo ako...

Blizak neprijatelj ljubavi jeste vezanost. Vezanost se samo pretvara
da je ljubav. Ona kaže: "Voleću te, ako i ti mene voliš." To je neka
vrsta trgovine ljubavlju. I onda rezonujemo; "Voleću ovu osobu sve dok
se ona ne promeni. Voleću ovu stvar ako je onakva kakva ja želim da
bude." Ali to uopšte nije ljubav -- to je vezivanje. Postoji velika
razlika između ljubavi, koja dopušta, podstiče i ceni, i vezanosti,
koja grabi, zahteva i nastoji da poseduje. Kada vezanost počnemo da
brkamo sa ljubavlju, ona nas zapravo udaljava od te osobe. Osećamo kao
da nam je ta osoba potrebna da bismo bili srećni. Ovakva vezanost nas
takođe navodi da svoju ljubav nudimo samo određenoj vrsti ljudi,
isključujući sve druge.

Joseph Goldstein

Treba uvek imati na umu da Budin put može omogućiti oslobođenje od
patnje samo onima koji ga zaista i praktikuju.

Mahasi Sayadaw

Jednostavno definisanje prakse

Budistička praksa se može definisati vrlo jednostavno. Ona jeste prelazak sa
života u kojem povređuemo sebe i druge na život nepovređivanja ni sebe
ni drugih. To izgleda tako jednostavno -- izuzev kad pravu praksu
pobrkamo sa nekakvom idejom da bi trebalo da budemo drugačiji ili
bolji nego što jesmo ili da naši životi treba da budu drugačiji nego
što jesu. Kada svojim idejama o tome kako bi nešto trebalo da bude (kao na
primer "Ne bih smela da budem besna, zbunjena ili bezvoljna") zamenimo
sam život kakav zaista jeste, tada smo zalutali i naša praksa postaje jalova.

Charlotte Joko Beck

Patnja kao podstrek

Bez Mare [personifikacija zla u budizmu] zapravo nema probuđenja.
Ukoliko ne prihvatimo patnju, ne postanemo svesni patnje, gde ćemo
drugde pronaći energiju da je razumemo i prevaziđemo? Zato Maru
možemo posmatrati i kao silu koja nas gura ka probuđenju. Drugim
rečima, sa čim god da treba da se suočimo, to je materijal za naše
probuđenje -- samo ako prema tome uspemo da postavimo pravi odnos.

Ađan Đitindriya, The Stuff of Awakening

Sati wrote:Patnja kao podstrek

Bez Mare [personifikacija zla u budizmu] zapravo nema probuđenja.
Ukoliko ne prihvatimo patnju, ne postanemo svesni patnje, gde ćemo
drugde pronaći energiju da je razumemo i prevaziđemo? Zato Maru
možemo posmatrati i kao silu koja nas gura ka probuđenju. Drugim
rečima, sa čim god da treba da se suočimo, to je materijal za naše
probuđenje -- samo ako prema tome uspemo da postavimo pravi odnos.

Ađan Đitindriya, The Stuff of Awakening

To je odgovor na ovo pitanje:

Una379 wrote:
2.neznam na sta mislis?-koju korist mozes izvuci iz zracenja mobitela, antena itd...prema nekima cak i TV kad je iskljucen i svi utikaci po sobama imaju zracenje i uticu na zdravlje ljudi.

tj. svjesna patnja.

Dela, dela, dela

Bića su vlasnici svojih dela... naslednici svojih dela; ona nastaju u
skladu sa svojim delima, ograničena su svojim delima, sopstvena dela
su im utočiste. Samo nas naša dela razdvajaju na neuke i plemenite.

Buda
Ćulakammavibhanga sutta

Svim svojim srcem

Kada u kantu za đubre bacimo koru od banane, ako smo svesni, znamo da će ta
kora postati kompost i ponovo se roditi kao paradajz ili salata za
samo nekoliko meseci. Ali kada bacimo plasticnu bocu u đubre,
zahvaljujući svojoj svesnosti, znamo da ta plastična boca neće postati
paradajz ili salata tako brzo. Nekim vrstama otpada potrebno je
četiristo ili petsto godina da se raspadnu. Nuklearnom otpadu treba
četvrt miliona godina pre nego što prestane da bude škodljiv i vrati
se tlu. Živeci u sadasnjem trenutku i to na probuđen način, starajući
se o sadašnjem trenutku svim svojim srcem, nećemo činiti stvari koje
uništavaju budućnost. To je najkonkretniji način da činimo ono što tu
budućnost podržava.

Thich Nhat Hanh

Ako imate vremena da budete svesni, imate vremena i da meditirate.
Ađan Ča

Uvek sebi kažem da želim da moje postupke određuju
vrednosti do kojih mi je stalo, a ne reakcije drugih ljudi.

Wimala Bhante, Lessons Of The Lotus

Od meditacije mi je još gore

Vaš um ne poludi zbog meditacije. Kada počnete da meditirate, vi samo
postanete svesni "ludosti" u svom umu, možda po prvi put. Neki ljudi
se toliko iznenade onim što otkriju kad prvi put meditiraju. Videvši
sav taj unutrašnji haos, zapitaju se: "Jesam li to ja? Je li to moj
um?" Upravo ova svesnost uma koji bez prestanka negde luta jeste
prvi stepenik u napredovanju meditativnim putem.

Wimala Bhante, Lessons Of The Lotus

Gledati-naučiti-uraditi

Gledati je jedna stvar.
Videti to što gledamo je sasvim druga.
Razumeti to što vidimo je treća.
Učiti na osnovu toga što razumemo je opet nešto šetvrto.
Ali raditi u skladu sa onim što smo naučili, to je jedino važno.

Sati wrote:Od meditacije mi je još gore

Vaš um ne poludi zbog meditacije. Kada počnete da meditirate, vi samo
postanete svesni "ludosti" u svom umu, možda po prvi put. Neki ljudi
se toliko iznenade onim što otkriju kad prvi put meditiraju. Videvši
sav taj unutrašnji haos, zapitaju se: "Jesam li to ja? Je li to moj
um?" Upravo ova svesnost uma koji bez prestanka negde luta jeste
prvi stepenik u napredovanju meditativnim putem.

Wimala Bhante, Lessons Of The Lotus

dali ti radis meditaciju i koja su tvoja iskustva? dali si ti osetio tu "ludost"?

Una379 wrote:dali ti radis meditaciju i koja su tvoja iskustva? dali si ti osetio tu "ludost"?

Da, radim meditaciju.
Iskustva? Pa prvo iskustvo kad pokušaš da pažnju vežeš za jedan objekat kao što je dah je upravo ta "ludost".
Shvatiš koliko si sve vreme rastresen i kako um nije u stranju da se skoncentriše na nešto ni 5 sekundi, već neprekidno skače sa jedne na drugu stvar. U budizmu se to naziva "majmunski um", koji sklače sa grane na granu. Kao da je poludeo. A mi to smatramo "normalnim" stanjem.

I da ne izneverim tradiciju

"Ako ne pokušamo, nećemo ni znati."

Ayya Khema, Be An Island

Još jedan problem sa našim željama je što nas one vode do toliko toga što ne želimo.

Lama Zopa Rinpoche, The Door to Satisfaction

Gde stanuje ego?

Tragati za sopstvom, za tim "ja", medju procesima u umu i telu slicno
je trazenju necega sto nazivamo "muzika" medju ili unutar muzicara ili
instrumenata u jednom orkestru. Kad prestanu da sviraju, mozete ustati
i zahtevati da vidite taj izvor ili skriveno mesto simfonije koju ste
upravo odslusali. Doziveli smo muziku i mozda smatramo da ona postoji
samostalno, kao posebna stvar. Pa ipak, kada pridjemo da pogledamo,
sve sto vidimo je grupa ljudi, stolice, instrumenti i listovi papira.
Ne nalazimo ni mrvicu ili trag "simfonije" scucurene unutar horne ili
violine, spremljene u muzicarev dzep ili stesnjene medju tim notnim
listovima. Ocigledno, taj muzicki komad nema sopstvo; on nastaje u
zavisnosti od mnostva uslova - rada kompozitora, nota, masina za
proizvodnju zvuka, truda muzicara itd. - i prestaje kada ti uslovi
prestanu. Na isti nacin, sopstvo ili ego, za koje mislimo da postoje,
postoje samo u govoru, samo u konvencionalnom smislu, kao privid. Na
apsolutnom planu nikakvo "ja" nismo u stanju da pronadjemo - vec samo
sklop elemenata koji funkcionisu zajedno, privremeno.

Nyanasobhano Bhikkhu, Landscapes Of Wonder

Pravo razumevanje

Ako svoj um razvijemo na pravi način, u skladu sa istinom, tako da je i
naše razumevanje ispravno, tada će se nemir i rastresenost u nama sve
više stišavati. Videćemo da pohlepa koju smo do tada osećali nije
imala bilo kakvu pravu svrhu. Kada se javi bes prema drugim ljudima,
videćemo da on nema bilo kakvu svrhu, da je samo muka i patnja.
Uvidećemo da je jedini izlaz iz toga da svoj um umirimo: to je put do
istinske sreće. Tada ćemo doživeti otrežnjenje, uvid u pravu prirodu
stvari, u to da smo do tada samo sebe zabavljali nečim što nema bilo
kakavu svrhu. Da nas je sve to nepotrebno istrošilo, bespotrebno
stvorilo probleme i na kraju smo ostali bez bilo čega što bismo mogli
istinski nazvati svojim. Pomislite samo na sve one stvari za kojima
ste čeznuli i koje su vas zaokupljale od dana kad ste se rodili pa do
danas. Ima li u njima bilo čega na šta bismo se zaista mogli osloniti?
Bilo čega što bismo mogli nazvati zaista svojim. Nijedna. Nijedna od
tih stvari vam ne može stvarno pomoći. Možda vam pomognu na trenutak,
ali ne dovoljno da vam pruže istinsku sreću.

Ajaan Suwat Suvaco, A Fistful of Sand

U suštini opet zabluda.
Kao da je neki Buda spoznao istinu, da baš.

Googl wrote:U suštini opet zabluda.
Kao da je neki Buda spoznao istinu, da baš.

ma jes, i to što kažeš

Googl wrote:U suštini opet zabluda.
Kao da je neki Buda spoznao istinu, da baš.

Prosvijetli nas ti, o Budni!

Moć iluzije

Kad praktikujemo istrajnu sabranost pažnje, možemo dopustiti strahovima da se ispolje, ali i da ne verujemo nužno u njih. To što se bojite da će se nešto dogoditi, ne znači da će se to zaista i dogoditi. To što se osećate krivim zbog nečega, ne znači nužno da ste i uradili nešto pogrešno; to što nešto želite, ne znači da će vas to i usrećiti kada ga dobijete. Svi smo već toliko puta videli kako nas privid stvarnosti može zavesti.

Ađan Munindo: Unexpected Freedom

(Skoro) instant Dharma

Ako obratite pažnju makar pet minuta, upoznajete neke vrlo
fundamentalne istine: stvari se menjaju, ništa ne ostaje nepokretno,
senzacije dolaze i odlaze same od sebe, u skladu sa uzrocima, a ne sa
bilo ćime sto činite ili mislite da činite. Promene se odvijaju same
po sebi. U prvih nekoliko minuta pažljivog posmatranja naučite da
prijatni osećaji vode do nade da će ti osećaji potrajati, a neprijatni
osećaji vode do nade da će brzo proći. I obe te stvati, ta privlačnost
i ta odbojnost stvaraju napetost u umu. Obe su neugodne. Dakle, u tih
nekoliko minuta dobijate veliku lekciju iz patnje: želeti da stvari
budu drugacije nego što jesu. Zaista je zadivljujuće da možemo naučiti
toliko mnogo istine samo tako što ćemo sklopiti oči i usmeriti pažnju
na osećaje u telu.

Sylvia Boorstein

Buda i filozof

Sećam se kratkog dijaloga između Bude i nekog filozofa njegovog savremenika.

- Čuo sam da izlažete učenje o prosvetljenju. Koji je vaŠ metod? Šta
vežbate svakoga dana?

- Hodamo, jedemo, kupamo se, sedimo.

- Pa šta je tako specijalno u tome? Svi hodaju, jedu, kupaju se i sede.

- Gospodine, kada mi hodamo, mi smo svesni da hodamo; kada jedemo,
svesni smo da jedemo. Kad drugi hodaju, jedu, peru se i sede, oni
obično nisu svesni da to rade.

Thich Nhat Hanh, Zen Keys

Sati wrote:Buda i filozof

Sećam se kratkog dijaloga između Bude i nekog filozofa njegovog savremenika.

- Čuo sam da izlažete učenje o prosvetljenju. Koji je vaŠ metod? Šta
vežbate svakoga dana?

- Hodamo, jedemo, kupamo se, sedimo.

- Pa šta je tako specijalno u tome? Svi hodaju, jedu, kupaju se i sede.

- Gospodine, kada mi hodamo, mi smo svesni da hodamo; kada jedemo,
svesni smo da jedemo. Kad drugi hodaju, jedu, peru se i sede, oni
obično nisu svesni da to rade.

Thich Nhat Hanh, Zen Keys

jako dobro....

Praksa

Ne bih da zvučim cinično, ali primetio sam da kada ljudi kažu kako je
njihov svakodnevni život njihova duhovna praksa, to znači da nemaju
duhovnu praksu.

Tačno je da pranje sudova, pripremanje čaja i sve te stvari mogu biti
prilika za uvid i svesnost. Ali je isto tako istina da one u
najvećem broju slučajeva to nisu. Ovde govorim o samome sebi: ne
izuzimam sebe iz ovakve procene. Uočio sam da je neophodna neka
specifična duhovna praksa kako bismo svoju svest pripremili za to da
se pranje sudova, pripremanje čaja ili šetnja mogu otvoriti i otkriti
jedan takav potencijal.

Jim Wilson